Jednog jutra krenem na posao i moram kupit cigare, ja u granap kad guzva, kontam hajd imam kutiju moze mi bit do 4 pa kad dodjem kuci kupit cu si cigare.
Medjutim ja nesta ostao duze na poslu nestade cigara i kazem raji na poslu ljudi ovo mi je zadnja cigara, kazu oni ahaaaaa jasta je, kaze jedna kolegica imam ja dovoljno pa ako zafali da znas da ima itd tid. I od tad, evo 6 mjeseci ni jedne, reko sam da naumpadne uz kafu i dan danas, u pocetku jest bilo tesko, onaj prvi srk kafe pa kad je zapalis (evo sad mi ukus tog dima u ustima
).Volja je najbitnija da sami sa sobom rascistite, ipak je to samo ovisnost o nikotinu, rekao sam vec probati vise puta prestati pa jednom ce upaliti, najgore je drustvo koje se simijava tako ljudima koji ne mogu prestati pusiti iz prvog pokusaja pa to odbija ljude de probaju, ono, da se ne ofiraju, ali boli vas briga to radite zbog sebe a ne zbog raje.
Joj sad se sjetih, jos dok sam pusio supruga mi donijela Carr-ovu knjigu, i ja ispeko kafu i zapalio cigaru i krenuo sa citanjem
, nisam procitao ni 10ak stranica.Meni je pomogla voznja biciklom i setnje, zato je dobro stati sa pusenjem u proljece (kao sve se budi sve krece od pocetka pa tako i vi tad bacite cigare) moze se izaci iz kuce kada prahne zapaliti.
Ali naljepse je probuditi se ujutro i ne kasljati i ne hraktati ko konj nekih 10 minuta, joj kako je ljepo.
