Chmoljo wrote: ↑03/07/2025 15:14
završio Sagana i njegov Kosmos.
tempo čitanja mi je pužev, ali teško je imati vremena za sebe kad te stalno neko cima, a pri tom biti strastveni gamer... toliko stvari za uraditi prije nego se umre...
elem, Kosmos sadrži tekst njegovih dokumentaraca, 13 epizoda, 13 poglavlja. mnogo interesantnih podataka iz najprije iz astronomije, historije, antropologije, astrofizike. izlaganje je dokumentarističko, nije stručno (tu bi me jako brzo izgubio), sa dosta ličnog osvrta.
iako pisana 1980. otkada se mnogo toga desilo na polju astrofizike, poprilično je relevantna i danas, što opet dosta govori o kvaliteti knjige. prosto mi je žao da taj čovjek dans nije živ da da svoj osvrt na sve. posebno je relevantna danas, jer se u njoj posebno osvrće na kako veli "eksploziju naučne misli Jonjana", i mrtvila poslije, kada se kao i danas naučna misao toliko obezvrjeđuje i obesmišljava. ne u sitoj mjeri, ali... opet. Tu posebno treba spomenuti groznu smrt Hipatije, koju pripisuje činjenici da je bila učena i da je bila žena, te da je ubijena zbog religijskog fanatizma u konačnici. Ipak, nije nekritičan ni prema naprednoj misli antičke grčke, jer iako su jako naprednih ideja, ipak se radilo o elitističkoj stvari i sav taj naučni dobačaj nije bio u svrhu humanizacije života, već je sve imalo malo sebičniji karakter. ksenofobija je ipak grčka riječ, tako da...
sada je na redu: S.P.Q.R - Meri Bird.
hljebe, pa ja sam ovu knjigu skoro godinu dana čitao... mislim nisam. kreno, pa stao, pa život, i onda ispočetka i pročitao prije par hefti i sjetio se da sam postao ovdje...
sramota kako se vrijeme izvuče...
uglavnom, SPQR - Mary Beard, odlična knjiga, gdje je čitajući malo teško upratiti hronologiju dešavanja. dakle nije puko informisanje šta se dešavalo. događaji u knjizi su navođeni kao kontekst, a knjiga je o životu u periodu od osnivanja (pretpostavljeni) do kraja vladavine Komoda. meščini 217. n.e.
što bi rekla knjiga je pomalo all over the place hronološki, jer period koji obrađuje je oko 1000 godina, a počinje od zadnje trećine. doduše, i sa razlogom, jer od tada nekada počinju i detaljniji materijalni historijski izvori. mnogi se žale na njen stil pisanja, i na neke paralele koje povlači sa savremenim svijetom, ali meni se lično svidio taj skeptični stav prema svakom izvoru iz kojeg crpimo znanje o starom rimu.
svaki autor (tacit, livije, polibije, ciceron, svetonije - da se ne pominju autobiografski uradci poput Cezarovog) imao je neki bekgraund zašto je napisan kako je napisan ili kontekst u kojem je pisan ili krajnju svrhu. tu je poprilično kritična, ali ne kritike samo radi.
uglavnom, dobra knjiga za uvod u život u rimu, i dobra priprema za čitanje direktnih izvora od ovih gore navedenih.
nisam znao da je kolega Ciceron skončao odrubljene glave i ruke, prikucanih za govornicu
preporuka svakako.
