Forum Klix.ba

PREKIDAČ ZA SNOVE

Grozničavo tražim prekidač u mraku.
Moram da razbijem tamu nad sumornim slikama misli o Njemu.
Svetlosti tražim put do njih.

Očajno tražim spasonosno rešenje....ne umem da zaustavim plimu ljubavi koja mi dušu pustoši.
Ne znam kako da sprečim pomahnitali bujicu vaskrsnulih osećanja,izazvanu nenadano i bez vidljivog povoda.
Ne razumem zašto me i dalje proganja prošla ljubav,ako je već odlučila da ode.
Tako je,uz mučnu nedoumicu,i želela...nisam mogla da sprečim njen odlazak.
A nisam to ni htela,da budem iskrena.....time pošteno priznajem krivicu oba aktera bezrazložno sulude drame.

A,evo ljubavne pošasti...vratila se,reklo bi se,koracima pobednika.
Ne umem da prevarim sebe...to je,zapravo,pohod poraženog,nedvosmislen dolazak pokajnika.
I to je ono što me čini nespokojnom,što mi razoružava nadu i oblači je u samrtnu odoru.
Verovatno ne umem da prebolim uzalud data i jeftino potrošena osećanja...a pokajnike ne volim.
Jer,ništa ne izgleda onako kako nam se na prvi pogled čini.
Potrebno je zažmuriti i utonuti duboko,najdublje u sebe...u svoj tamni vilajet.
Istina je da najbolje se vidi širom zatvorenih očiju.


Znam da u meni postoji snaga poput planinske reke neukrotiva.
Snaga da više želim i više volim,bez početka i kraja,van praga izdržljivosti sopstvenog tela.
Ja,zapravo,umem da želim i umem toliko mnogo da volim,a čini se uzaludnom dodeljena mi ta božanska energija.
Moja vulkanska strast ruši onog kome je upućena...sve više sam uverena da je prokleta.
Kao da je sila ljubavi moje mač koji seče objekat ljubavi svoje.
Moja ljubav je dvosekli mač,kojim bivam i sama posečena.
A štitove nema nijedno od nas...Ja koja (obično) napadam i On koji se (uglavnom) povlači.

Grozničavo tražim prekidač u mraku.
Želim da razbijem iluzorne snove.
Zavode me neosetno,dok primamljivo oslikavaju lik nedavne ljubavi moje...


~ wrote by Lejla ~

@Lejla:

TAFKAP wrote:@Lejla:

TAFKAP.....

~~~~~~~~~~~~~

MAXI SEXY TEMPO
/ prva srpska brendirana erotska prica /


Ja sam bila tvoja Neskafa - uvek sam znala kako da te dignem.
Tvoji brkovi su nadraživali kožu mog lica.
Usne nam se spojiše,a vreli jezici započeše svoj vlažni ples u pećini naših zajedničkih usta.
Ti si bio feng šui majstor mog tela,znao si tačno gde šta da staviš.
Tvoja masivna kugla me je oborila kao nevinu keglu usred boulinga u Delta City-ju.
Pružio si mi Maxi zadovoljstvo.
Par nestrpljivih kapi tvog Viva jogurta mi je stavilo do znanja koliko si uzbuđen,ali vekna tvog belog hleba je još uvek bila sveža,hrskava i spremna za akciju.
Iako je tvoj masivni barcode čitač savršeno obavljao svoj posao,moja požudna kasa je još uvek odbijala da izda sexy fiskalni račun.
Dve velike neprobojne kese štitile su tvoje namirnice,zato što bi samo jedna sigurno pukla pod ogromnim tovarom koji si spremao da izručiš na pokretne stepenice mog libida.
Dozvolila sam ti da priđeš mom gepeku.
Ubacio si svoje dobro u mene.
Vožnja je počela.
Kako smo se najzad približili našem odredištu,ti si povukao ručnu i ispraznio gepek.
Tvoj krst se spustio,moj žbun je izgoreo.
Nakon sto smo završilii našu cezar salatu slasti,lepljivi dresing je još uvek kapao sa našeg malaksalog pribora.
Ja sam se zatvorila poput konzerve,ti si se ukiselio kao krastavčić.
Postali smo jedno drugom tuđi i nepotrebni poput Pekabete i C-marketa.
Verovatno nisi mogao da pratiš moj Tempo.
Ti si otišao pod erotski stečaj,ja sam se privatizovala.
Ostale su samo uspomene i prazni rafovi moje duše...

~~~~~~~~~~~~~~


Ps.Specijalno postavljeno za TAFKAP-a.....


...

Cuj specijalno za mene

Ne znam cime sam zasluzio ovu krasnu, slikovitu pjesmicu, ali bih u svakom slucaju da se zahvalim.
Sad sam pravo dobio apetit na ... Odoh da vidim sta radi onaj moj frigider

Lijep pozdrav do Beograda.

TAFKAP wrote:Cuj specijalno za mene

Ne znam cime sam zasluzio ovu krasnu, slikovitu pjesmicu, ali bih u svakom slucaju da se zahvalim.
Sad sam pravo dobio apetit na ... Odoh da vidim sta radi onaj moj frigider

Lijep pozdrav do Beograda.

Lijep pozdrav do Sarajeva.....a onda do sledećeg puta,nastavićemo da malo šutimo,zar ne?

.


PTICE U KAVEZU


Dragi...kada jednom budeš dolazio,donesi mi kavez da belom i crnom pticom.
Belom,kao što sam ja,i crnom kao što si ti.
Neka to budu vesele,živahne ptice...toliko slične,da moraju biti svadji sklone.
Kada te ne bude pored mene,kad budeš u lutanju za izgubljenim snovima i nepoznatim ženama,neka me njihov svadjalački cvrkut podseti na nas.
Želim da osetim tvoju blizinu dok te gone senke odbegle,a nikad zaboravljene mladosti.
Te ptice...to smo nas dvoje koji se u kavezu sopstvene sudbine vole i svadjaju,naizmenično.
Nećemo nikada izaći van njegovih rešetaka,jer ne želimo da ga se oslobodimo...van njega,našim svetovima nije
moguć opstanak.

I donesi mi ružu...znaš da najviše volim onu narandžastu.
Onu,što u zakasnelom miholjskom letu cveta,najavljujući sumorni dolazak jeseni.
Jesen je godišnje doba kada se život gasi...jesen kao simbolična slika godina naših.
Kad ptice prestanu da se svadjaju i kada počnu da se kljunovima maze i krilima grle,mirisaću novembarsku ružu
i u njenom zavodljivom disanju osetiću nas.
I donesi mi nekolko raznobojnih kamenčića iz skrovite morske uvale u kojoj smo se,mokre i slane kože,ljubili strasno.
Ljubili tako,da smo na momente gubili dah..
Dva-tri plava talasa i pregršt rumenila sunca koje zalazi nad pučinom,biće sasvim dovoljni da mi skinu ovaj hladni
ogrtač samoće i da mi na noge bose navuku tople papuče letovanja naših.
Otisak stopala dvoje neumornih po peskovitoj plaži praviću ponovo u ovoj gluvoj sobi...moje misli će ih ocrtavati dok u strepnji i žudnji čekam na povratak tvoj.

I sve ću ove poklone tvoje čuvati danima,mesecima verovatno...
Do tvog ponovnog dolaska,slikaću u mislima taj kavez sa belom i crnom pticom,novembarskom ružom i misaonim
slikama - razglednicama Mediterana.
Kad god se probudim iz ovakog snovidjenja,nasmešiću se ružnoj samoći u lice...poraziću je osmehom pobednika.
I ostaću tako budno usnula sve do tvog sudjenog mi povratka.
I ostaću upravo onakva kakvu si me oduvek voleo....još uvek preplanula,nežna,lepa i srećna.



~ wrote by Lejla ~

....

.

LAMENT

Celu sam ti sebe
pružila na dlan,
sav plamen
od kog sam sazdana,
dala rukama tvojim
vrelinu svakog mog kutka.
I nije mi bilo tada važno
dal` sam ja-još uvek ja
il` postojim kroz tebe samo
u čarobnoj iluziji
tog večitog trenutka.

~~~~~~~~


LET IZNAD KUKAVIČJEG GNEZDA


Kao što i predpostavljate,gospodine moj,ovaj voz na trenutnoj usputnoj stanici,postavljen je za vas...on čeka da se ukrcate.
On se,obično,previše ne zadržava dok čeka na neodlučne putnike...ovo je neuobičajeni voz,zbog vas došao iz daleke budućnosti.
Mislim da je potrebno da podjete njime ukoliko pokolebani razmišljate.
Kasnije,ako odlučite da ostanete ovde,možete se pokajati u saznanju da nikada nećete prežaliti što niste krenuli njegovim šinama.
I stalno ćete u mislima imati nejasne slike destinacije na koju vas je mogao odvesti.

Kada se putovanje završi i pristignete na krajnje odredište,imaćete izbor.
Možete da ga prihvatite kao utočište,azil ili kao novu "zemlju",podneblje za neki svoj drugi život.
A možete se,ako saznate da vam ono ne pripada,vratiti natrag,neozledjeni njegovim granicama.
Ja vam obećavam da će tako biti,jer lično ću vas ispratiti sa odlaznog perona.

Ako se odlučite da se ukrcate,gospodine,reći ću vam da istim vozom idem i ja.
Čast dame mi nalaže da vam kažem da ćemo jedan deo puta možda morati da zamenimo drugim prevoznim sredstvom.
Postoji mogućnost da budemo prisiljeni i ova naša početna mekana i udobna sedišta kupea zamenimo za tvrda i nestabilna sedišta korpi na žičari.
Pokušavam da vas upozorim da će nam,sa velikom verovatnoćom,biti sudjeno da deo zajedničkog puta provedemo u ovakvim sedištima.
Ali,složićete se,nisu nam baš takva i nepoznata...videli smo ih već koliko puta u našim košmarnim snovima,zar ne?

I dajem vam reč da ću,koliko god to bude u mojoj moći,da izaberem žičaru koja nas može prevesti sa ove strme strane na onu prostranu kojoj težimo.
I dozvoliću vam,a da to ne bude pogubno po vašu muževnu snagu,da u najstrašnijim momentima zažmurite
....držaću vas za ruku,ako će vam tako biti lakše.
U bojazni nad izvrtanjem korpi nad sunovratnom dubinom provalije,drhtaćemo zajedno i stiskaćemo se grčevito
...ali,nećemo gubiti nadu,gospodine moj.
Ne plašite se,jer neću se plašiti ni ja...to će samo iz nas izlaziti izranjavani naši strahovi koje nam je u amanet ostavila mrtva prošlost.
Ako uspemo da nadletimo ogromnu raseklinu kanjona života,savladaćemo sve naše strepnje i naš očaj
....znaćemo da su nam porasla krila,po volji Gospoda našeg lično.

Ako nam se korpe otkače i nestanemo u tamnom grotlu beskonačnog ambisa,znaćemo da nismo bili odabrani
...prihvatićemo da nam je tako bilo zapisano.
To će biti prelomni trenutak naših života u kome nemamo drugi izlaz osim da učinimo nemoguće....da pokušamo sa preletimo preko kukavičjeg gnezda.

Ali,jedno vam jamčim,dragi gospodine moj...nikada lepši,ni zavodljiviji,ni spektakularniji pogled više nećemo imati.
To će biti najveličanstveniji trenuci našeg leta nad kanjonom Tamnog vilajeta.
Vidokrug će oko nas biti ravan bajkovitom snovidjenju...biće to najlepša slika horizonta ikad vidjena ljudskim okom.
I mogu vam reći,to pouzdano znam,vredi krenuti na ovaj hazarderski let samo zbog lepote panorame pred kojom ćemo biti zanemeli posmatrači.
Jer,u njoj je čudovišno naslikana,Mikelandjelovom rukom lično,čežnja za uzgubljenim rajem.
To je jedina autentična slika ljubavi,najdragocenija slika na svetu.
Bez nje naš život gubi svaki smisao,jer nema dovoljno dobrog opravdanja za sopstveno postojanje.

Voz kreće,gospodine moj....poslednji je trenutak da se ukrcamo.



~~~~~~~

evo priznajem nije mi lako a nije slavno plakati javno.......

...ali nisam ja ona koja će pasti, koja će odustati. osmijeh na lice, srce u džep, u inat. umijem se ja najljepše smijati kad najviše boli. umijem ja prećutati te svima. umijem ja biti sretna za sve...ali...

i nađemo se nekad...tamo gdje si ti stao u pola misli...tamo gdje sam ja zaćutala u pola riječi...

Daleko od očiju jesi,
ali od srca nisi i nikad nećeš biti..
Od naših rijetkih i kratkih razgovora sklapam tanke niti,
i pravim lanac, lanac poraza,
i kačim oko vrata,
da si srcu još više bliže,
poraz za porazom se niže,
lanac niz grudi kliže,
ali ti ga dižeš ponekom slatkom rječju
i taman kad te pokušam odgurnuti od sebe i kad mi to i krene,
ti se javiš,
a nada za pobjedom počne da vene...
i vraćaš se u misli gore nego ikad......
Da te zaboravim?
Ma znam da neću nikad...
Zato se i ne trudim više,
tako u sudbini piše,
da čeznem za tobom...
I loviš me uporno svojim mamcem,
koji tako spretno bacaš u more,
ne znam šta je gore,
da se upecam ili ne...
Ma nek' se desi ono što se desiti mora,
ali život bez tebe je hljeb sa 7 kora......