Forum Klix.ba

SenQ wrote:budisti ili vec kak se nazivate.

Zanima me, kakav pojam boga ima kod vas, tj. visega bica. I na cemu se zasniva budizam, na koga se oslanjate, koji smisao i tako to.

Moze li ko ukratko ?

Prethodni citat ti je sve o tome rekao. U budizmu ne postoji nikakav bog, svemoćno biće koje je stvorilo ovaj svet, pa i čoveka, i onda ga nagrađuje i kažnjava prema zaslugama. Za budiste ovaj svemir postoji oduvek i zavek će i postojati, te je otuda besmisleno lupati glavu pitanjima kako je on nastao. Nešto kao kad bismo mozgali gde je granica svemira, već kažemo da je on beskonačan. A u tom svemiru se stvari odigravaju na osnovu sila akcije i reakcije, to jest uzroka, koji svojom kombinacijom stvaraju neke posledice, a one opet sa svoje strane postaju uzroci nečem drugim. Tako se sve odvija na osnovu prirodnih zakona, a ne na osnovu volje ili plana nekog božanstva. I važi i za one gore pomenute "nagrade" i "kazne". Stavljene su pod navodnike, jer to se u budizmu na njih gleda kao na puko delovanje zakona karme, tj one su posledice uzroka, a to su naši voljni postupci. Recimo kao kad pereš zube, pa ti je "nagrada" da ne ideš često kod zubara, tako i prema budizmu, ako se okreneš od nemoralnih postupaka prirodna "nagrada" ti je da imaš recimo mirnu savest. I suprotno, naravno

Dalje, budizam ne negira postojanje nematerijalnih bića koja bismo mogli nazvati božanstvima, ali ta su bića kao i mi, rodila u blaženstvu nebeskog sveta zahvaljujući svojim dobrim delima. No kao i sve u ovom svetu, i to blaženstvo je konačno, dok traje energija tih dobrih dela (dakle dok traju uzroci). Kada im istekne životni vek, ona se mogu preporoditi na nekim drugim nivoima egzistencije, opet u skladu sa svojom akumuliranom karmičkom energijom. Ista ova prolaznost se odnosi i na "čistilište" i sve ostale niže svetove bola i patnje.

Iz svega ovoga proizlazi da se budisti u svojoj prirodnoj težnji da budu srećna bića ne oslanjaju na nekog boga, pa ni na Budu, kojeg poštuju kao učitelja, ali znaju da im on suštinski ne može pomoći. Ono što im može pomoći to su jedino njihova dobra dela. Jer kada napuštamo ovaj život, ne nosimo sa sobom ni svoje najdraže, ni imanje, ni titule, ni slavu, čak ni sopstveno telo, već samo i jedino svoja dela. Samo ona određuju našu dalju sudbinu, gde ćemo se ponovo roditi, hoćemo li biti srećni ili ćemo patiti. A da bismo znali koja dela treba činiti, da bismo razlikovali loše od dobroga, ko će nam najbolje pomoći nego naš meditacijom umiren um, um koji jasno vidi stvari u nama i oko nas. Zato je um naš glavni oslonac.

Eto, nadam se da je dovoljno kratko, a da si ipak saznao ono što te je zanimalo

babyline wrote:

Vrlo rečit komentar

@sati: I vise nego dovoljno

Najvise mi se svidja ovaj dio:

Iz svega ovoga proizlazi da se budisti u svojoj prirodnoj težnji da budu srećna bića ne oslanjaju na nekog boga, pa ni na Budu, kojeg poštuju kao učitelja, ali znaju da im on suštinski ne može pomoći. Ono što im može pomoći to su jedino njihova dobra dela. Jer kada napuštamo ovaj život, ne nosimo sa sobom ni svoje najdraže, ni imanje, ni titule, ni slavu, čak ni sopstveno telo, već samo i jedino svoja dela

A ovaj dio ako je bio temelj budizma,od kako postoji budizam, je danas kao temelj neodrziv.

Za budiste ovaj svemir postoji oduvek i zavek će i postojati, te je otuda besmisleno lupati glavu pitanjima kako je on nastao. Nešto kao kad bismo mozgali gde je granica svemira, već kažemo da je on beskonačan.

Sad je naucno dokazano da je svemir nastao iz jedne tacke i da se konstantno siri, i mozes li mi molim te objasniti to ako spada u razmisljanje jednoga budiste navedeni citat ?

@SenQ

Drago mi je da je bilo od neke koristi

A ovaj dio ako je bio temelj budizma,od kako postoji budizam, je danas kao temelj neodrziv.
"Za budiste ovaj svemir postoji oduvek i zavek će i postojati, te je otuda besmisleno lupati glavu pitanjima kako je on nastao. Nešto kao kad bismo mozgali gde je granica svemira, već kažemo da je on beskonačan."

Sad je naucno dokazano da je svemir nastao iz jedne tacke i da se konstantno siri, i mozes li mi molim te objasniti to ako spada u razmisljanje jednoga budiste navedeni citat ?

Ne treba žuriti sa zaključcima Ipak je ovo samo forum i nemoguće je u jednom postu obuhvatiti tako kompleksno učenje kakvo je Budino. Naime, iako se nije baš mnogo bavio ovim stvarima jer ne rešavaju naš suštinski problem, a to je kako se oslobodi patnje i postati srećna osoba, on u jednom od svojih govora navodi da ovaj svet prolazi kroz cikluse širenja i skupljanja, koji traju izuzetno duge vremenske periode, da bi posle završetka jednog krenuo novi ciklus. To meni zvuči slično ovome što ti pominješ. Jer uvek se možemo pitati šta je bilo pre te jedne tačke iz koje je nastao ovaj svemir u kojem sada živimo. Možda prethodni ciklus?

No, generalno, mene pitanja takvog tipa moram priznati nisu nikada zanimala i nikada mi nije bilo jasno zašto druge ljude to toliko zanima. Nekako mi je uvek daleko važnije bilo da posmatram i razmišljam o ovom trenutku sada, u kojem se nalazim, da na osnovu njega učim, jer jedino tu mogu nešto uraditi i promeniti na dobrobit i svoju i drugih. Jer prošlost je zauvek nestala, budućnost je neizvesna, a i tako će jednog trenutka postati ovo "sada". Pa da je sačekamo otvorenih očiju, a ne uronjeni u spekulacije

ja se ne bih u potpunosti slozila.
mozda sad ja mjesam i babe i zabe ali hajde da vidimo.
Iako u budizmu fokus je na licnom usavrsanju, srednjem putu i prosveljenju i ne zamara se bogom i stvaranjem, nisam bas uvjerena da ga i negira.Razlika u odnose na druga ucenja na orijentu je samo u fokusu, odnosno putu kako se izvuci iz tocka karme, radjanja i ovog sveta.
Mi smo sada u kali yugi, postoje nekakvi ciklusi vremena, a postoji i nesto sto se poima kao brahmina noc i brahmin dan. Brahmina noc je kad univerzum ne postoji, a Brahmin dan kada on stvara, kada se stvara dualitet muski i zenski princip i kauzalnost. Otuda necelovitost, otuda karma, koja te tera da placas, ucis i na kraju vratis se apsolutu.I to je sirenje koje pominjete, on ce se siriti sve dok stvaraoc bude hteo da kreira.
*
Zasto neke ljude zanima kako je sve nastalo?
Da probam ovako. Svako bice koje je nastalo u sebi nosi neko zrnce(seme) secanja na pocetak i celovitost(apsolut).Stos je u tome sta su ta zrnca razlicita ali svi cine jednu celinu.Nijedno od njih nema sliku o celij prici.To seme u neko vreme pocinje da se razvija i trazi da se vrati pocetku. Tada pocinje put budjenja kod svakog na razlicit nacin. Neko ce poceti da se pita kako je nastao on sam, zasto je on ovakav ili onakav, otkuda svet itd. Drugi ce razmisljati o smrti i zivotu itd, treci ce sresti nekog sveca, gurua itd i to ga zaintrigirati. Na kraju ce svi bez obzira na razlicitu polaznu tacku, doci do istog.

Ako dozvoliš, ja bih se složio sa tobom da mešaš babe i žabe, tačnije hinduizam i budizam

Tačnije, sve ovo što si navela pripada hinduističkom učenju, a jako malo je Budinog.
Nema potrebe da stvaramo konfuziju

Mislim da je uzrok tome sto su te dvije relgije dijelile isti prostor i istu populaciju. Mislim da je najbolji pokazatelj vrijednosti upravo historija. Sa jedne strane napredna muslimanska Indija, sa druge strane razne ciganske drzavice.

Sati wrote:Ako dozvoliš, ja bih se složio sa tobom da mešaš babe i žabe, tačnije hinduizam i budizam

Tačnije, sve ovo što si navela pripada hinduističkom učenju, a jako malo je Budinog.
Nema potrebe da stvaramo konfuziju

imas pravo, ali bez tog dela je nekompletno (zapravo dopunjavaju se)
*
madner, na koju naprednu muslimansku drzavu mislis?

Mugalska carstva, koja su odlican primjer zato sto mozemo vidjeti uticaj religije. Budisticka i Hinduisticka Indija na jednoj strani, kao primjer nazadnosti i zatucanosti a Moguli sa druge strane.

madner wrote:Mugalska carstva, koja su odlican primjer zato sto mozemo vidjeti uticaj religije. Budisticka i Hinduisticka Indija na jednoj strani, kao primjer nazadnosti i zatucanosti a Moguli sa druge strane.

Ako ti je uopšte stalo do razgovora i ne želiš sebe da predstaviš kao taj "primjer nazadnosti i zatucanosti" koji pominješ, ne bi bilo loše više se osloniti na istorijske činjenice, a manje na navijačke strasti. Dakle, evo kako je prema islamskim izvorina (da ne bih bio optužen za pristrasnost ) izgledalo razaranje recimo Nalande, najvećeg budističkog univerziteta, koji je na svom vrhuncu imao i do 8.500 studenata i 1.5000 učitelja i bio centar budističke učenosti od 5. do 12. veka:

"In 1193, the Nalanda University was sacked by an Islamic fanatic Bakhtiyar Khilji... The Persian historian Minhaj-i-Siraj, in his chronicle the Tabaquat-I-Nasiri, reported that thousands of monks were burned alive and thousands beheaded as Khilji tried his best to uproot Buddhism and plant Islam by the sword; the burning of the library continued for several months and "smoke from the burning manuscripts hung for days like a dark pall over the low hills."

http://en.wikipedia.org/wiki/Nalanda#Decline_and_end

Tako je ugašena jedna ciganska državica

Una379 wrote: imas pravo, ali bez tog dela je nekompletno (zapravo dopunjavaju se)

Nećeš mi verovati ali to dvoje su daleko jedno od drugog kao nebo i zemlja. Barem prema onome kako je Buda izvorno podučavao. A iz njegovih govora je vidljivo kakvo je (loše) mišljenje imao o recimo učenju Veda, kastinskom sistemu i samim bramanima i njihovim ritualima. Sa druge strane, ni bramani Budinog doba nisu ostajali dužni, pa su njegovo učenje smatrali za "nastika", neortodoksno tj. jeretičko.

Naravno, kasnije je došlo do mešanja, preuzimanja i "kreativne obrade" ideja, tako da je zapravo hinduizam usisao u sebe i samog Budu i proglasio ga tek za jednu od Višnuovih inkarnacija. Vidi o tome ovde:
http://en.wikipedia.org/wiki/Gautama_Buddha_in_Hinduism

Ali sve to opet nema nikakve veze sa budizmom

Sati wrote:

madner wrote:Mugalska carstva, koja su odlican primjer zato sto mozemo vidjeti uticaj religije. Budisticka i Hinduisticka Indija na jednoj strani, kao primjer nazadnosti i zatucanosti a Moguli sa druge strane.

Ako ti je uopšte stalo do razgovora i ne želiš sebe da predstaviš kao taj "primjer nazadnosti i zatucanosti" koji pominješ, ne bi bilo loše više se osloniti na istorijske činjenice, a manje na navijačke strasti. Dakle, evo kako je prema islamskim izvorina (da ne bih bio optužen za pristrasnost ) izgledalo razaranje recimo Nalande, najvećeg budističkog univerziteta, koji je na svom vrhuncu imao i do 8.500 studenata i 1.5000 učitelja i bio centar budističke učenosti od 5. do 12. veka:

"In 1193, the Nalanda University was sacked by an Islamic fanatic Bakhtiyar Khilji... The Persian historian Minhaj-i-Siraj, in his chronicle the Tabaquat-I-Nasiri, reported that thousands of monks were burned alive and thousands beheaded as Khilji tried his best to uproot Buddhism and plant Islam by the sword; the burning of the library continued for several months and "smoke from the burning manuscripts hung for days like a dark pall over the low hills."

http://en.wikipedia.org/wiki/Nalanda#Decline_and_end

Tako je ugašena jedna ciganska državica

Kakvi islamski izvori?

Jedini izvori su muslimani, historicari su odlika razvijenih drzava. Dakle nije to zbog pristranosti

Inace je to gradic, da je bio islamski grad opste ga ne bi spomenuli koliko je beznacajan.

Ljudi koje bismo najradije izbegli

Mettu (prijateljsku ljubav) treba proširiti na sva bića i sve
situacije, ali najveće probleme u tome imamo sa ljudima. Mnogo je
lakše voleti ptice, pse, mačke i drveće nego voleti ljude. Drveće i
životinje nam ne vraćaju istom merom, ali ljudi to čine, i upravo tu
počinje naše vežbanje... Ponekad ljudi ustanove da ne osećaju ništa
dok praktikuju metta meditaciju. Ne treba se zbog toga uzbuđivati;
misli dovoljno dugo usmerene u jednom pravcu na kraju izazovu i
osećanja. Sva naša čula kad dođu u kontakt sa nečim na kraju stvore
osećanja. Um je naše šesto čulo i čak i ako samo mislimo o metti, na
kraju će se osećanje javiti. To je jedan od načina da steknemo taj
kvalitet srca, ali svakako ne i jedini. U svakodnevnom životu svi se
srećemo sa ljudima, često i sa onima koje bismo radije da izbegnemo.
To su naši izazovi, lekcije i testovi. Ako ih tako shvatimo, ta
iskustva nas neće toliko iritirati... Kada shvatimo da je takvo
suočavanje upravo ono što nam treba u tom trenutku kako bismo
prevazišli otpor i negativnost, kako bismo te emocije zamenili mettom,
tada ćemo zapravo biti zahvalni što nam se ukazuju takve prilike.

Ayya Khema, When the Iron Eagle Flies

" Ako je tvoj um cist, onda ce i tvoja zemlja biti cista, a ako je tvoj um necist onda ce i tvoja zemlja biti necista.
Ne postoji cista ili necista zemlja sama po sebi, sve zavisi od dobrote ili zloce tvog uma."
Nichiren - 13 vijek

Pet pravila morala

Osnovna pravila morala nisu pasivna. Ona u našem životu mogu aktivno
da izraze saosećajno srce. Neubijanje može da izraste u poštovanje za
život, zastitničku brigu za sva svesna bića koja sa nama dele život.
Odustajanje od kradje može postati osnovom za mudru ekologiju, koja
poštuje ograničene resurse Zemlje i traga za načinima života i rada
koji ravnomerno rasporedjuju blagoslove sredine u kojoj živimo. Iz
ovakvog duha može nastati prirodna, isceljujuća jednostavnost. Iz
odustajanju od laganja možemo razviti svoj glas saosećanja,
razumevanja i pravde. Zahvaljujući odustajanju od nepromišljenih seksualnih
odnosa, naši najintimniji odnosi mogu takodje postati izrazi ljubavi,
radosti i nežnosti. Na osnovu odustajanja od konzumiranja bilo čega
što pomućuje našu jasnu svest možemo razviti duh koji nastoji da živi
na najbudniji i najsvesniji način, bez obzira na okolnosti. Kao prvo,
pravila su način vežbanja. Onda ona postanu nužnost, da bi na kraju
postala radost. Kada nam je srce probudjeno, ona spontano osvetljavaju
put kojim idemo kroz ovaj svet.

Jack Kornfield: A Path with Heart

Danas je najveći budistički praznik, Vesakh, dan punog Meseca u maju. Po tradiciji, na taj dan Buda je rođen, 35 godina kasnije na isti dan je dostigao probuđenje, a 80 godina kasnije i preminuo. Zato svima koje nadahnjuje Budino učenje, šaljem ovu malu prazničnu čestitku



Toliko znakova svuda oko nas, ali koji je pravi?
Budina Dhamma (učenje) nudi nam pouzdan i praktičan savet kojim smerom da idemo i daje značenje onome što bi nam se inače možda činilo besmislenim. Zato i uzimamo kao sigurno utočište Budu, njegovo Učenje i Sanghu, one koji to učenje žive.

Neka sa svima vama uvek budu dobrota srca i sabranost uma

Od 4 Plemenite Istine iz Budinog učenja, ja sam usvojio barem 3. A među njima mi se svakodnevno ističe prva: ''Patnja postoji''.

Sa jedne strane napredna muslimanska Indija, sa druge strane razne ciganske drzavice.

Budisticka i Hinduisticka Indija na jednoj strani, kao primjer nazadnosti i zatucanosti a Moguli sa druge strane.

Zbog cega ovoliko negativne energije u svega nekoliko recenica koje si napisao? Pogotovo upotreba rijeci "ciganski", u gotovo uvrijedljivom kontekstu. Zvuci veoma ruzno.

Sa ovakvim stavom sigurno ne ostavljas utisak sagovornika otvorenog za objektivnu i nepristrasnu raspravu.

dr.Gonzo wrote:

Sa jedne strane napredna muslimanska Indija, sa druge strane razne ciganske drzavice.

Budisticka i Hinduisticka Indija na jednoj strani, kao primjer nazadnosti i zatucanosti a Moguli sa druge strane.

Zbog cega ovoliko negativne energije u svega nekoliko recenica koje si napisao? Pogotovo upotreba rijeci "ciganski", u gotovo uvrijedljivom kontekstu. Zvuci veoma ruzno.

Sa ovakvim stavom sigurno ne ostavljas utisak sagovornika otvorenog za objektivnu i nepristrasnu raspravu.

Ne zna svijet da je Indijska civilizacija jedna od najstarijih na planeti - sto i ne cudi kad ne citaju, pa i kad citaju onda je to Expres itsl. Evo recimo, slabo ko zna da su Arapi nulu posudili upravo od nazadnih i zatuicanih sa Indijskog potkontinenta. Cinjenica je da je kojim slucajem nisu posudili onda sigurno da ne bi bilo nista ni od algebre, a vjerovatno nista ni od njihovog procvata.

Da bi se lakse i pravilnije shvatio pojam kulture ona se, u jednu ruku, moze zamisliti kao sredstvo komunikacije i placanja medju razlicitim civilizacijama.

Žudnja

Da bismo razumeli žudnju na način koji će olabaviti njezin stisak,
neophodno je da je vidimo kao neizbežno povezanu sa dukkhom
tj. patnjom. Čitav fenomen žudnje, koja je krug traženja i zadovoljavanja,
ometa naše pbjektivno viđenje stvari. Ostajemo prikovani za žudnju zato
što je vidimo kao način da stignemo do sreće. Ako bismo mogli da je sagledamo
iz drugog ugla, njezina sila bi oslabila, a to bi nas usmerilo ka obuzdavanju.
Za promenu ove percepcije potrebno je ono što se naziva "pomnim
promišljanje" (yoniso manasikara). Kao što percepcija utiče na
mišljenje, tako i mišljenje utiče na percepciju. Ono što mi obično
vidimo je zamućeno "površnim promišljanjem" (ayoniso manasikara).
Mi obično posmatramo samo površinu stvari, gledamo ih kroz prizmu
naših neposrednih interesa i želja; samo retko ulazimo dublje u korene
svojih postupaka ili istražujemo njihove dalekosežne posledice. Da
bismo ovo ispravili neophodno je pomno promišljanje: uočavanje
skrivenog podteksta u onome što radimo, istraživanje posledica toga,
preispitivanje vrednosti naših ciljeva. U tom istraživanju naša
osnovna briga mora biti ne ono što je prijatno, već ono što je
istinito. Moramo biti spremni i voljni da otkrijemo ono što je
istinito čak i po cenu sopstvene udodnosti. Jer prava sigurnost uvek
leži na strani istine, ne na strani udodnosti.

Bhikkhu Bodhi, The Noble Eightfold Path

Tko se kreće u društvu budala, taj se kaje dugo vremena.
Drugarstvo s budalama uvijek je patnja, kao i s neprijateljem,
a druženje s razboritim je sretno kao susret sa srodnicima.

Buda

Poredjenje i vrjednovanje ljudskih kultura po stepenu naprednosti i razvijenosti je sa antropoloskog stanovista provezidjeno, i to mozes naci na pocetku vecine udzbenika osnova antropologije u zadnjih sto godina.

Koliko sam primjetio, ovdje nije bilo price o superiornosti indijske kulture, vec u pravo suprotno.

Zasto se ovako brzo postovi nabacuju kad je off topic u pitanju bilo kakav



on topic, tema je budizam religija ili filozofija

Pa stoga da pitam budiste kakvo je njihovo poimanje Boga, tj, jednostavno da li smtraju da ima visa sila, Bog ili kako god da sad imenujemo to.

Ovim ne dovodim u pitanje nicije vjerovanje ili da ismijajem icije vjerovanje nego me jednostavno zanima, pitanje u vezi sa temom.

Ne, budisti ne veruju u boga tvorca ovog sveta. Za ovo postoji više razloga. Buda je, kao i moderni sociolozi i psiholozi, verovao da religiozne ideje, a naročito ideja o Bogu imaju svoj koren u strahu. Buda kaže:
"Savladani strahom, ljudi idu u svete planine, svete gajeve i šumarke, sveta drveća i hramove." (Dhp. 188)

Primitivni ljudi su se zatekli u opasnom i neprijateljskom svetu, strah od divljih životinja, nemogućnosti da se pronađe dovoljno hrane, povreda, bolesti i prirodnih fenomena kao što su munje, grmljavina i vulkani bio je neprestano uz njih. Ne pronašavši nikakvu sigurnost, stvorili su ideju o bogovima, ne bi li im ona dala radost u lepim vremenima, hrabrost u opasnim vremenima, a utehu kada stvari krenu po zlu. Do dana današnjeg možemo primetiti da ljudi postaju religiozniji u kriznim vremenima, možemo ih čuti kako govore da im vera u boga ili više bogova pruža snagu koja im je neophodna da izađu na kraj sa životnim nedaćama. Čućete kako kažu da veruju u jednog određenog boga zato što su se molili kada im je to bilo potrebno i njihove molitve su bile uslišene. Sve ovo samo podržava Budino učenje da je ideja o bogu odgovor na strah i frustraciju. Buda je učio da treba da pokušamo da razumemo svoje strahove, da umanjimo svoje želje i da mirno i hrabro prihvatamo stvari koje ne možemo da izmenimo. On je strah zamenio ne iracionalnim verovanjem, već racionalnim razumevanjem.

Drugi razlog zašto Buda nije verovao u boga je to što ne postoje nikakvi dokazi koji bi podržali tu tvrdnju. Postoje brojne religije i svaka od njih tvrdi da samo oni imaju božije reči sačuvane u svojim svetim knjigama, da samo oni razumeju božiju prirodu, da samo njihov bog postoji, a ostali ne. Neki tvrde da je bog muško, neki da je žensko, neki da nije ni jedno ni drugo. Svi su zadovoljni što postoji sasvim dovoljno dokaza da njihov bog postoji i smeju se dokazima koje druge religije iznose da dokažu postojanje nekog svog boga. Nije li začuđujuće što, iako su toliko mnogo religija toliko dugo vremena pokušavale da dokažu postojanje svojih bogova, i dalje ne postoje stvarni, konkretni, značajni ili neoborivi dokazi.

Treći razlog iz kog Buda nije verovao u boga je taj što verovanje nije neophodno. Neki tvrde da je verovanje u boga neophodno da bi se objasnilo poreklo svemira. Ovo nije tačno. Nauka je veoma ubedljivo objasnila kako je svemir nastao, bez uvođenja ideje o bogu. Neki tvrde da je vera u boga neophodna čoveku da bi vodio srećan i smislen život. Opet možemo da primetimo da to nije tako. Postoje milioni ateista i slobodnih mislilaca, a da ne pominjemo brojne budiste, koji žive korisnim, srećnim i smislenim životima bez ikakve vere u boga. Neki tvrde da je vera u božju moć neophodna jer ljudi, budući da su slabi, nemaju snagu da pomognu sebi. Još jednom dokazi ukazuju na suprotno. Često možemo čuti priče o ljudima koji su prevazišli svoje poremećaje i hendikepe uprkos malim šansama i velikim teškoćama, samo svojim trudom i oslanjajući se na unutrašnju snagu, bez ikakve vere u boga. Neki tvrde da je bog neophodan da bi dao ljudima spas. Ovaj argument stoji samo ako prihvatamo teološki pojam spasenja, a budisti ga ne prihvataju. Na osnovu svog ličnog iskustva, Buda je zapazio da svako ljudsko biće ima moć da pročisti svoj um, razvije beskrajnu ljubav i saosećanje i savršeno razumevanje. Pomerio je težište sa nebesa na srce i ohrabrio nas da rešenje za svoje probleme nađemo putem samorazumevanja.

Pogledajte film "Man from Earth"