savjest wrote:beogradjanka (pedagog) - 28. april 2005. u 18.23 (registrovani član)
Cime da pocnem svoju ispovest, cime da zaglusim suze radosnice sto sam napokon opet dodirnula svoju zemlju Srbiju i sto sam se vratila iz Sarajeva?! Drage su mi čak i stvari koje sam ranije prezirala, važno je da su srpske, da su naše!
Nije bilo trenutka, a da ga nisam provela u strahu...od susreta sa povezanim muslimankama, od provokacija na ulici, kiselih izraza namrgodjenih mestana i prodavaca kada cuju srpski akcenat, od poziva hodze na molitvu, od buljenja i prezrivih pogleda u bgd automobilske tablice...beskonacne price o ratu, price o prezivljavanju, price o lošim Srbima, price o tome kako su propatili zbog NAS!
Muslimanske pesme svuda uokolo grme na sav glas, a ja kao u inat nosim krst i prekrstim se čim čujem hodzin poziv na molitvu od koga sam prve veceri zaplakala i tresla se od straha, jer sam to prvi put čula u zivotu i nisam znala šta ti sablasni zvuci predstavljaju. Strah mi je zashao u kosti, ne znam kada ću ga se osloboditi i živeti slobodno, kao ranije. Verovatno su mnogi od vas imali priliku da posete Sarajevo posle rata, ali za mene je ovo bio prvi put i dozivela sam ga kao putovanje na neki drugi kontinent. Potpuni civilizacijski shok, strah mi se uvukao u kosti. Cenzura, neprekidna cenzura svojih misli, da se necim ne izlanem, da ne kažem nešto pogresno, da ne navucem bes tudjinske i neprijateljske okoline na sebe. Ne pamtim kada sam u zivotu toliko puta dozivala Boga, kao u proteklih desetak dana...Na svakom koraku dzamije, SAMO dzamije, crkve naše pravoslavne, nigde ne videh. Kao kerovi besni se kidaju na nas, a doziveli smo da nas prati automobil prepun njihovih mestana, koji su uporedo vozili pored nas i cerili se, kidali se, pokazivali gestikulacijom „noz na grlo”. Videh i one koji su snajperom ubijali Srbe, one koji su se protiv nas borili na prvoj liniji fronta, čije su ruke nasom krvlju okrvavljene, mudzahedine, u svom tom okruzenju kao poslednji crv sa svojim identitetom, ali bez mogućnosti da se izborim za istinu, da kažem na glas istinu o njima, jer nadvladjuje insinkt za prezivljavanjem, jer postoji duboko ugradjena svest da je to opasno po zivot. Ipak, za dlaku izbegoh velike incidente samo zato što sam Hrvata pitala zašto koristi u svom recniku turcizme, kada postoje i jako lepe srpske reci...
Bilo je mnogo problema, opasnosti i neprijatnosti, bolje da ih ne nabrajam, bolje da i vas ne uznemiravam. Samo da znate da sam dosla i da nisam bila daleko od istine kada sam Tanjici rekla „moli se za mene, da me ne ubiju muslimani”. Prokletinje muslimanske! Sada s punim pravom ovde mogu reci, a da me niko za to ne ubije: Stvorili su SVOJU državu u kojoj je zabranjen zvuk pravoslavnih zvona, dok dzamije na sav glas vrse pozive na molitvu, državu u kojoj slobodno stoje flase sa vodom u javnom WC-u, u kojoj je dozvoljeno da žene idu zabradjene i da propagiraju svoju veru, dok je SRSKA vera potlacena i maksimalno suzbijena, dozivljava se kao provokacija. Državu u kojoj je dozvoljeno da se javno pljuje po Srbima, pljuje po cirilici, da se s mrznjom gleda na sve SRPSKO, državu u kojoj svako ima potpunu slobodu da kaže da im je zivotni san ukidanje Republike Srpske, da sve zlo dolazi odavde, državu u kojoj je normalno da neko baci Bibliju i da ti se s prezirom iskezi u lice.
I sada gledam na ovu svoju slobodicu, ovu nasu lepu Srbiju, srećna i presrecna što se ziva vratih iz te neprijateljske sredine, radujuci se Vaskrsu, farbanju vaskrsnjih jaja i cinjenici da vise nikada neću cuti horor hodzin poziv na molitvu, već da su svuda oko mene pravoslavne crkve i moj narod, sto sam u svojoj zemlji i sto sam konacno bezbedna. Da, bezbedna, ali duboko osramocena i ponizena.
http://www2.serbiancafe.com/lat/diskusi ... 4.html?103
evo jos jedan komentar od iste te beogradjanke .stvarno covjek mora biti glup, te ovako nesto napisati
beogradjanka (pedagog) - 2. maj 2005. u 13.31 (registrovani član)
ZločinI MUSLIMANA NAD SRBIMA
-Na Djurdjevdan, 6. maja 1992. god. muslimani su osvojili srpska sela Gniona i Blecevo.
-Posle ubistva Gorana Zekica, muslimani su zauzeli celu Srebrenicu. Tamo je doslo do srpskih pogroma i svi Srbe na tom podrucju su ubijeni.
-Ubijen otac Pajsije, koji, samo što se vratio sa Hilandara.
-21. juna u selu Ratkovici ubijen je 21 Srbin. Srpkinja Desanka Stanojevic je ziva spaljena u svojoj kuci.
-Na Vidovdan 28. juna u Loznici ubijeno je 8 ljudi (u tom selu je 14. decembra ubijeno još 14 ljudi).
-30 juna je spaljeno srpsko selo Brezane: 12 srba je pritom ubijeno, 5. jula je spaljeno još jedno srpsko selo Kirnici, ovde su muslimani ubili još 16 Srba, među njima i nekoliko dece i mladica, a starca Vasu Poraca su zaklali.
-Na Petrovdan, 12. jula muslimanski odredi su okupirali selo Zagoni na putu između Srebrenice i Bratunca. U njemu je ubijeno 21 Srba, a u zasedi u selu Baljaca ubijeno još 13 Srba. U selu Magasici 20. i 25. jula ubijeno je još devet Srba, a isto toliko ih je poginulo u selu Jezestice 8. avgusta.
-Najveci napad se dogodio na Bozic 1993. godine, na sprskoj poziciji ispod sela Silegovici, Jezestica, Marici i Kravica. Samo podno Kravice je ubijeno 46 Srba.
Ali imam osjecaj da Srbi iz Bosne vise potenciraju cirilicu, nego sto to rade Srbijanci. 
Makar sto se tice oznaka gradova, oznaka na putu, auto tablica i tako to...
