Forum Klix.ba

Ja na srebrenicki inferno placem ko djete svake godine i kad idem braci na mezarje i materi isto,zaboli me sta ko misli moja bol je samo moja.

plakanje je prirodna ljudska radnja. ko ima normalne ljudske osjećaje, ko ima elementarnu empatiju, mora ponekad zaplakati. to je tako jednostavno.

prirodna, normalna i poželjna...
ako je nema, ili se doživljava kao neprirodna i nenormalna, nešto kod subjekta - ne fercera kako treba.

Mislim da sam pokretača teme vidio jednom na temi FK Sarajevo, interesovao se oko karata za utakmice... to je onda garant bio dio terapije

za utjehu otvaraču teme, a u kontekstu današnjih vrednota, dubine i karaktera socijalnih kontakata te individualnog doživljaja samog sebe, daleko je bitnije moRe li guziti, a ne - moRe li plakati...

Matzan wrote:Mislim da je i za muškarce normalno da ponekad zaplaču.
Posljednji put sam zaplakao prije jedno mjesec dana... ubjeđivao je satima da mi da,
pa kad sam ispucao sve moguće argumente bilo mi je jedino to preostalo.

Otvori s njom ponekad flasu crnog vina i nema vise plakanja.

Tito_i_Partija wrote:

Matzan wrote:Mislim da je i za muškarce normalno da ponekad zaplaču.
Posljednji put sam zaplakao prije jedno mjesec dana... ubjeđivao je satima da mi da,
pa kad sam ispucao sve moguće argumente bilo mi je jedino to preostalo.

Otvori s njom ponekad flasu crnog vina i nema vise plakanja.

Ne pije i ne puši











cigarete.

Matzan wrote: Ne pije i ne puši











cigarete.

Eh onda je mijenjaj jarane, ne isplati se plakat' svaki put kad ti se cuna digne.

ultima_palabra wrote:Mislim da sam pokretača teme vidio jednom na temi FK Sarajevo, interesovao se oko karata za utakmice... to je onda garant bio dio terapije

kompletna ličnost.

radostan dan wrote:
nisu problem neoliberalni stavovi, nije problem ni desničarenje...nisam to pratio,tako da ne znam je li i u kom stepenu je desničarenje...

problem je u apsolutnom odsustvu empatije za bilo što, a ponajmanje u diskusiji sa bilo kim na bilo koju temu.
čovjek izbacuje podatke ni jednom ne dovodeći u sumnju tačnost svojih tvrdnji.
a što je najcrnje, te tvdnje uopšte nisu empirijski-iskustveno zasnovane, emocionalno...ne, one su naučene i on ih kao android bifla.
to sam u startu primjetio...

dalje, uopše ga ne interesuje utisak koji će ostaviti u društvu (forumskom, ili društvu koje je uključeno u diskusiju na neku temu).
ne, on je čovjek misije, zavarenih stavova, bez osjećanja za drugačije, bez želje da drugom ukaže na greške ili da ga navede na razmišljanje, na način koji bi bio prihvatljiv ovom drugom...
on je mesija sa -istinom-, čovjek koji ima zadatak da tu istinu prenese, na jedan, samo jedan, i uvjek jedan način, ne obazirući se na uslove, razloge, posljedice, ukratko - na bilo šta.
da pričamo o želji da sazna nešto novo, da svoje stavove i mišljenja upoređuje sa tuđim i mjeri njihovu ispravnost, o tome tek nema govora.

ja sam zaprepašten podatkom da momak ima 22 godine. mislio sam da je rijč o starijoj osobi, ekonomisti, duboko zakopanom u svoj profesionalni svijet, i time sam djelimično pravdao njegov nastup i stavove.

mđt, ovo nije baš sjajno...momak se žali da primjećuje da nešto nije ok...i to je jedino što je dobro u svoj priči...jer da je zglajzao do kraja, ne bi ni primjećivao.

ja bih volio, uz ovaj podatak (ne plačem), znati i da li ima određenih problema motoričke prirode...

Na forum sam se registrovao iz prostog razloga da raspravljam o temama koje me interesuju ili da zatražim informacije i savjete kada mi trebaju.
Ne iz dosade, ne iz zajebancije niti da se svidim nekome ili upoznam nekoga, stoga, ne treba da te čudi moj forumski nastup ovdje koji apsolutno nimalo nije drugačiji od stotine drugih članova koji pišu ovdje .

Da sam se registrovao zbog virtuelnog druženja i upoznavanja,zabave onda bi priča bila drugačija. Ovako samo zauzmem poziciju i udaram. I stvarno ne razumijem zašto bi me bolio q kakav utisak ostavljam na ljude koje ne poznajem i koji se kriju pod forumskim nickom.

Ja izbacujem podatke koji se temelje na naučnoj metodologiji, koje potkrijepljuju moj stav za razliku od, recimo ,tebe u našim raspravama, čiji argumenti ne idu dalje od "vjeruj mi" " ja znam ti ne znaš" i onda ne vidim kako bi me takvi argumenti i mogli potaknuti da promjenim i preispitam svoje stavove.

Problemi motoričke prirode? Da možda nemam Aspergerov sindrom? Nemam.

Stoner wrote:
Da sam se registrovao zbog virtuelnog druženja i upoznavanja,zabave onda bi priča bila drugačija. Ovako samo zauzmem poziciju i udaram. I stvarno ne razumijem zašto bi me bolio q kakav utisak ostavljam na ljude koje ne poznajem i koji se kriju pod forumskim nickom.

Ja izbacujem podatke koji se temelje na naučnoj metodologiji,

jbg, ubi me čovjek argumentima, moram se povući iz diskusije...

radostan dan wrote: jbg, ubi me čovjek argumentima, moram se povući iz diskusije...

Pricao sam o nasim prijasnjim raspravama.

Stoner wrote:
Na forum sam se registrovao iz prostog razloga da raspravljam o temama koje me interesuju ili da zatražim informacije i savjete kada mi trebaju.
Ne iz dosade, ne iz zajebancije niti da se svidim nekome ili upoznam nekoga, stoga, ne treba da te čudi moj forumski nastup ovdje koji apsolutno nimalo nije drugačiji od stotine drugih članova koji pišu ovdje .

Da sam se registrovao zbog virtuelnog druženja i upoznavanja,zabave onda bi priča bila drugačija. Ovako samo zauzmem poziciju i udaram. I stvarno ne razumijem zašto bi me bolio q kakav utisak ostavljam na ljude koje ne poznajem i koji se kriju pod forumskim nickom.

I sta zelis postici sa ovim topicom? Tebe ne mogu pomoci ljudi koji te ne znaju, sve dok ne ispricas mnogo vise o sebi. A vidi se koliko si drzak znaci sanse da se to desi su minimalne Inace, tebi boli 'q' za njih, jel' da?

Ako hoces, mozemo preko pm'a, ja bi ti rado htjeo pomoci. Al' u ovom topicu neces naci odgovor. U stvari, mozda i hoces ali kad si toliko drzak da se drzis iskljucivo svog stava nece biti nista od toga sto zelis postici.

Zokipfc wrote:

I sta zelis postici sa ovim topicom? Tebe ne mogu pomoci ljudi koji te ne znaju, sve dok ne ispricas mnogo vise o sebi. A vidi se koliko si drzak znaci sanse da se to desi su minimalne Inace, tebi boli 'q' za njih, jel' da?

Ako hoces, mozemo preko pm'a, ja bi ti rado htjeo pomoci. Al' u ovom topicu neces naci odgovor. U stvari, mozda i hoces ali kad si toliko drzak da se drzis iskljucivo svog stava nece biti nista od toga sto zelis postici.

Pričam generalno o drugim diskusijama na forumu.
Na ovoj i nisam dobio nikakve konstruktivne odgovore zadnjih par stranica osim pošalica i podbadanja.

Nemam se šta držati svog stava na ovoj temi jer ga ni nemam, ili šta, da raspravljam o tome jesam li ili nisam neka psihopatološka ličnost sa ovim likovima... Kako da ne.

I ne znam stvarno šta bi pričao o sebi, da sad na forumu ulazim u detalje to baš i neću. Mislio sam da općenito postoji neko mišljenje ili pretpostavka zašto neki ljudi ne mogu da plaču.

Jedino vrijedno spomena bi bila teška depresija dvije godine i anksioznost tri godine. Inače, normalan studentski život.
Možda sam od toga i oguglao. Ali ni tada nisam suze pustio.

Mada rekao bi da sam non stop u nekom stanju blage depresije koja mi ne utiče bitno na život.

Tako ja sebi objašnjavam stvari.

Stoner wrote:

radostan dan wrote: jbg, ubi me čovjek argumentima, moram se povući iz diskusije...

Pricao sam o nasim prijasnjim raspravama.

svaka tvoja rasprava sa bilo kim je ista...trebao bi to da primjetiš.

Pričam generalno o drugim diskusijama na forumu.
Na ovoj i nisam dobio nikakve konstruktivne odgovore zadnjih par stranica ...

djelimično jesi, ali ne želiš da ih vidiš.

Nemam se šta držati svog stava na ovoj temi jer ga ni nemam

nije tačno, imaš dva stava...jedan je da imaš problem, a drugi je (ako te neko dobronamjerno kritikuje) da nemaš problem.


definitivan i potpuno tačan odgovor, na forumu, a zbog milion i jednog ograničenja, nećeš dobiti.
razgovorom uživo sa stručnim licem - hoćeš.

svako dobro...

Čekaj dok upoznaš neku koju ćeš zavoljeti ko nikoga prije, pa kad te ostavi...proplakaćeš majčino mlijeko.

radostan dan wrote:
svaka tvoja rasprava sa bilo kim je ista...trebao bi to da primjetiš.

Nije.

radostan dan wrote: nije tačno, imaš dva stava...jedan je da imaš problem, a drugi je (ako te neko dobronamjerno kritikuje) da nemaš problem.


razgovorom uživo sa stručnim licem - hoćeš.

svako dobro...

Moj problem je taj što ne mogu da plačem, a postavljanje dijagnoze nije dobronamjerna kritika .

tvoj problem je što još guraš tutu u rikverc. iskustvo se stiče protekom vremena i ne može se naštrebati. a oni koji su iskusni reći će ti (i govore ti) da se napinješ bezveze. život će ti kad-tad opaliti šamar i proplakaćeš ko Lt. Data za svojom macom...

Chmoljo wrote:tvoj problem je što još guraš tutu u rikverc. iskustvo se stiče protekom vremena i ne može se naštrebati. a oni koji su iskusni reći će ti (i govore ti) da se napinješ bezveze. život će ti kad-tad opaliti šamar i proplakaćeš ko Lt. Data za svojom macom...

Pa napisao sam vec, nije da nisam imao nikakvih problema u sedam godina jbt
A coek moze plakat i 'nako

Stoner wrote:

Chmoljo wrote:tvoj problem je što još guraš tutu u rikverc. iskustvo se stiče protekom vremena i ne može se naštrebati. a oni koji su iskusni reći će ti (i govore ti) da se napinješ bezveze. život će ti kad-tad opaliti šamar i proplakaćeš ko Lt. Data za svojom macom...

Pa napisao sam vec, nije da nisam imao nikakvih problema u sedam godina jbt
A coek moze plakat i 'nako

bjež ba--fataj se kakve ženske pa u prirodu il u šetnju, može i na kafu al bez mobitela
pricajte, pricajte i samo pricajte

Stoner wrote:Ljudi, ne mogu plakati.

Ozbiljno i bez zajebancije, nisam znao na kojem pdf bi otvorio temu pa rekoh ajd ovdje ću a moglo bi i komotno na pdf Zdravlje jer mislim da se radi o nekom psihološkom problemu.

To da nisam plačljiv sam oduvijek znao, ali nikad do prije par dana nisam ozbiljno razmišljao o tome. I sad skontam da su meni 22 godine a ja nisam plakao od svoje 15. I ne znam za vas ostale, ali meni je to poptuno nenormalno.

Možda je najgore u svemu tome što mi suze nikad nisu ni navirale na oči, da sam ja nešta potiskivao pa hajde, ali ništa...

Pa valjda svi ponekad malo plaču, muškarci nekad potiskuju, ali jbt valjda su svi ponekad plačljivi a ja sedam godina ništa a nije da nisam imao nikakvih problema.

Ovo definitvno nije normalno.

Šta da radim?

Strah me ovoga jbg.

...jedno si potrefio pak nije normalno!

Stoner wrote:Dobro jbt, sociopata nisam , ne ispunjavam kriterije.

Plakanje je ventil i upucuje na mentalno i dusevno stanje covjeka. Za nekog ko se rasplace za svaku sitnicu kazemo da je hipersenzitivan a za nekog ko nikako ne place kazemo... Sta?

Neko rece da sam mozda mentalno jak, ne vjerujem niti to vezem uz snagu karaktera.

Ipak hvala na konstruktivnima odgovorima napokon.

Jbg ja se nikako ne mogu prestati brinuti zbog ovoga.

Veoma interesantno, a slučajno sam naišao na osobu koja ima isti problem. Nije to baš za zezanje.

Ipak, malo odahni jer imaš zbilja malo godina. Poznajem osobu sa tim problemom i nešto sam pročitao ponukan i tvojim pitanjem.Određene stvari, da te ne smaram sa neuropshijatrijom, ne mogu biti smatrane za "bolesno stanje" ukoliko se ne odražavaju kao smetnja u svakodnevnom životu. Primjer bi bio neka situacija, da uprostim, koja bi te trebala slomiti, po svim mjerilima našeg mentaliteta, odgoja, i pravilima emocionalnog razvoja. Ne dao Bog, bilo bi zabrinjavajuće da ti pred očima pogine najbolji prijatelj ili neko dijete iz kuće,a da ti ne osjetiš ništa gledajući tijelo. Ili, što je objašnjivo, da reaguješ sa velikim bolom i tugom, ali da: Ne plačeš...

U prvom slučaju riječ je o psihijatrijskom problemu najmračnije vrste, gdje se ljudi, nažalost, i ne žele smatrati "bolesnima"...To je jako teška, bolna i kontroverzna tema o sociopatiji i psihopatiji( koje su dva pola zla).

Ukoliko ,kao čovjek, imaš sažaljenja i tuge naspram nečijih patnji, ako te boli nepravda, ugnjetavanje, nečija patnja i vlastita nemoć da pomogneš, onda si ok. Plač je vanjski izraz ljudskosti i jedan od najčistijih oblika iskrenosti kod svakog dobrog čovjeka.Njegova fiziologija ,način odvijanja od poticaja, do izljevanja suza kao "ventila", je poznat u medicinskoj grani neurologije i neuropsihijatrije.

Ako ga nema, postoji nešto što se vidi na kvalitetno urađenom CT ili MRI mozga, da uprostim- ako ti se desilo više puta da nemaš suza, a osjećaš u sebi tugu dovoljnu za plač(znači neki realni, teški crnjak, bez alkohola ili sl), znači da si baš skrhan bolom, onda imaš jedan poremećaj, anomaliju bezopasnu za život, u tzv.amigdali mozga, u određenom području moždane kore. Složeno je da ti objašnjavam putem foruma, ali ako te baš žulja, uzmi sat vremena i 50-100 KM i otiđi kod nekog dobrog neuropsihijatra..O imenima ne bih ovdje, ali raspitaj se ko je od njih zaista dobar...

Poremećaj može biti težak za trpljenje tek u kasnijim godinama života, od 35-40 godine pa nadalje, ovisno kakav ti život bude i čime se budeš bavio.
Nadam se da nije to, ali ako jeste, moraćeš sebe oblikovati kao veoma strpljivu osobu, bez svađa i konflikta, te se kloniti situacija gdje možeš biti ponižavan, vrijeđan, maltretiran, te na koncu, izbjegavati druženje sa osobama sklonim grubom ponašanju i verbalnoj surovosti.

Kao terapija se inače, u kasnijoj dobi (od 30-35), EVENTUALNO prepisuje neki blagi sedativ za povremeno opuštanje, tipa Xanaxa (0,25 mg jedan uvečer). Još nešto, ne pij previše alkohola, ni slučajno ne eksperimentiši sa sintetičkim drogama ili lijekovima (amfetamini, hors, kokain, Tramal). Marihuana npr. može kod tih poremećaja izazvati dvostruki učinak- ili će ti pomoći i stvoriti blagu osjetljivost na "tugu", ili te može baciti u "crnjak" i emotivnu zatupljenost.

Dakle, polako sagledaj činjenice- ako nije bilo razloga za plač- hvala Bogu. Ako jest, potroši 100 KM i pripremi se na jednu sitnu boljku sa kojom se može izaći na kraj uz malo truda.