kemo, klijenata je i sada sasvim dovoljno da se proda sve sto se proizvede, jer mittal radi globalno. taj dio uopste nije upitan. cak nije istina ni da nije bilo dovoljno svijesti da sami to ne mozemo pokrenuti. takvih inicijativa je bilo, ali su se one pokazale nedovoljnim. jedna strana je bila da nismo isli u korak sa tehnikom, ali ona bitnija je bila da nije bilo finansija da se to uradi. ko je 2003.-2005. mogao uloziti 200 miliona dolara da se pokrene zeljezara i jos upola toliko da se rijese dugovi? ko? u privatizaciji je to odradjeno tako da se firma podijelila tako da onaj dio koji kupuju stranci nema dugova, nego se isti pripise ostatku firme, koji i dan danas nosi isto ime. kada sam to gledao onda jebao sam im od tave drzak. kada gledam sa ove distance to nije bio los potez. 10 godina nije malo, a covjek dobije par klikera u glavi...
elem, da se vratim na jos jedan dio. mittal je nekada snabdijevao i Zicu i Energoinvest. prije samo 5 godina mittal je imao sopstveni pogon (koji i sada postoji) koji proizvodi zicu, rebrastu zicu, rebrastu armaturu i proizvode od kovanog celika (obicno za brodogradilista i autoindustriju). neki su zatvoreni, a neki desetkovani. to je cudan tok, ali je vlasnik sigurno gledao kako napraviti veci profit. kovani celik (brodogradnja i autoindustrija) je ugasen u potpunosti. rebrasta armatura radi sa jako smanjenim kapacitetom, dok zica i rebrasta zica ispod 50% kapaciteta. sve to je popraceno smanjenjem broja ljudi koji rade, smanjenjem ukupne proizvodnje - sto je nadalje rezultiralo i stagniranjem plata. dakle imamo smanjenje broja ljudi i stagniranje plata koje kapitalista moze jako jednostavno objasniti i biti u okviru zakona. tu sindikat ne moze nista. taj isti kapitalista je u makedoniji zatvorio svoju zeljezaru, bas kao sto bi mogao i ovu. to je upravo ono sto sindikat (a i radnike) drzi u strahu. cak i pored tog straha ti ljudi se skupe i protestvuju, a neko se nadje da kaze kako oni nemaju mooda. to je ono sto meni smeta. kad je ovako u ovom "gigantu" mozes misliti kako je u ostalim manjim... jednostavno nemas pravo da nesto takvo napises i izgovoris. da bi to smio morao bi barem popricati sa tim ljudima kao sada samnom da razumijes gdje je problem. cak, ni ja nisam prava adresa. ja bih mogao reci i da sam zadovoljan (iako me kosta zdravlja vec godinama), ali se ne osjecam zakinutim ni u primanjima, niti beneficijama. naravno to sve moze biti bolje, ali je daleko od loseg (za mene). no, ja radim sa ljudima kojima je zaista lose. mi ih sahranimo barem 3 godisnje ispod 50 godina od raznih karcinoma i respiratornih bolesti. oni koji docekaju penziju budu presretni (iako i njih zivot rijetko posluzi par godina od odlaska u penziju).
zasto sve ovo pricam (jer mi se cini da prelazim u patetiku) je zato sto sam poprilicno siguran da ti ovakve stvari ne vidis, a mi u mittalu smo jos i na "dobroj nozi". dovoljno bi bilo da se zamijesnis sa nekim u privatnom sektoru na 5-6 mjeseci pa da osjetis princip rada i da pokusas osnovati sindikat... pa nas prosli predsjednik sindikata (mittalovog) je postao predsjednik granskog sindikata metalaca. nista se nije promijenilo. i upravo zato ti i ja vidimo razlicito uzroke i nacine rjesavanja. vidis - kada sindikat bilo koje JU ili JP ili neki budzetski napravi protest on ce imati rezultat da se ta aktivnost ne obavlja (kao recimo u mostaru sto nisu odnosili smece). onda narod negoduje, pa im vlast udovolji koliko ima prostora. s druge strane, kada mi kod mittala napravimo protest on jednostavno moze reci svi koji ne rade nece dobiti place, a minimum proizvodnje mora biti zadovoljen. i onda neko mora pokriti radna mjesta onih koji su na protestu, a ako se desi generalni strajk onda se to odrazi prvo na plate, zatim sva ostala primanja, a gazda na kraju opet kaze - koliko ste proizveli toliko cete dobiti, pa odbije regres i za tu godinu.
elem, mi mozemo sa sindikatom na nivou firme, a i granskim napraviti jako slabo i nista. sve dok posao ne bi krenuo toliko dobro da vlasnik ovisi o tome da li cemo mi proizvesti dovoljno. posto on ima jako puno fabrika koje proizvode puno vise od nas mi mu dodjemo kao kap u moru. da bi mi bili toliko bitni da ga uslovljavamo morala bi se desiti tolika potraznja za celikom u svijetu da mi budemo bitan faktor. dakle - cijeli svijet bi bukvalno trebao da se okrece oko nas... ja sam siguran da bi mittal sam prije napravio (ili kupio) jednu fabriku unaprijed kada bi vidio da se takvo nesto desava, nego sto bi dopustio da se desi. dakle tesko je biti bitan kada pricamo o kapitalizmu, a posebno o globalnom kapitalizmu (primjer malog sam dao u prethodnom postu sa potraznjom za radnicima).
na kraju je lako zakljuciti da samo vlada moze usloviti ovakve firme bilo cime, a kada su one globalne i broj uslova otpada. prema svemu tome je, u najmanju ruku, ruzno reci da ljudi nemaju mooda da se sindikatski organizuju i protestvuju.
Kemo BA wrote:
Ja to vidim malo drugacije. Nema radnicke,ljudske i bilo kog drugog vida solidarnosti i postenja a jos manje svijesti i volje vecine da izbore postenije odnose u drustvu. U vecini postali smo toliko sebicni da ne mislimo na buducnost ni nasih potomaka. Najgora moguca kriza koja se moze desiti u jednom drustvu.
sa ovim bih se skoro slozio, samo ne na nacin koji ti vidis. da li si se ti ikada solidarisao sa radnicima u tekstilnoj industriji (koji rade ispod minimalca) i na koji nacin? da li sa bilo kojim drugim radnicima na neki nacin? slazem se da je to jedna od kriza, ali jesi li se ikada upitao da li si dio problema ili si pokusavao praviti neka rjesenja?
