Forum Klix.ba

Pitanje i odgovor

Ako sledbenicima različitih budističkih škola postavite isto pitanje:
"Koje učenje je izvorno Budino?"
verovatno ćete od njih dobiti isti odgovor:
"Naše!"

Bhante Dogen: The Authentic Teachings

Sati wrote:Pitanje i odgovor

Ako sledbenicima različitih budističkih škola postavite isto pitanje:
"Koje učenje je izvorno Budino?"
verovatno ćete od njih dobiti isti odgovor:
"Naše!"

Bhante Dogen: The Authentic Teachings

Moj odgovor na ovo pitanje bi bio: Moje!

ti si dakle budista-singularista

Sati wrote:ti si dakle budista-singularista

Ma jooook, budista-egoista,

Hrabrost za promene

Buda je podučavao da u početnim fazama praktikovanja Dhamme treba da radimo vrlo naporno, da stvari temeljno razvijamo i mnogo se vezujemo. Vezujemo se za Budu. Vezujemo se za Dhammu. Vezujemo se za Sanghu. Vezujemo se čvrsto i duboko -- to je Buda podučavao.

Ja sam žrtvovao svoj život za Dhammu, zato što sam imao poverenje u stvarnost probuđenja i puta da se do njega stigne. Te stvari zaista postoje, baš kao što je Buda tvrdio. Ali da bismo ih ostvarili potrebno je vežbanje, ispravno vežbanje. Potrebno je da sebe gurnemo do krajnjih granica. Potrebna je hrabrost da se vežba, promišlja i menja iz temelja. Potrebna je hrabrost da se učini ono što se mora učiniti. A kako to činimo? Vežbajući svoje srce.

Zašto je neophodno da vežbamo? Zato što je srce potpuno obavijeno i zarobljeno nečistoćama. Takvo je ono srce koje još uvek nije transformisano putem vežbanja. Nepouzdano je, zato mu ne veruj. Još nije ispunjeno vrlinom. Kako možemo verovati srcu kojem nedostaju čistota i jasnoća? U početku, srce je tek sluga nečistoćama, ali ako ostanu zajedno suviše dugo, tada srce i samo postaje jedna od tih nečistoća. Zato nas je Buda upozoravao da ne poklanjamo poverenje nečistom srcu.

Ako dobro pogledamo način vežbanja u ovom našem manastiru, videćemo da se sve vrsti oko vežbanja srca. I kad god vežbamo srce, osećamo se napeti i uznemireni. Čim postanemo napeti i uznemireni, počinjemo da kukamo: "C
Čoveče, ovo vežbanje je neverovatno teško! To je nemoguće!" Ali Buda nije tako razmišljao. Po njemu, kada nas vežbanje čini napetim i uznemirenim, to znači da smo na pravom putu. Ali mi mislimo da je to znak da nešto nije u redu. Ovo nerazumevanje čini praksu toliko teškom.

Svako želi da se oseća prijatno, ali je manje zabrinut oko toga je li to ispravno ili pogrešno. Kada idemo protiv struje nečistoća i dovodimo u pitanje svoje žudnje, naravno da patimo. Postajemo napeti, uznemireni i besni, te ubrzo dižemo ruke od svega. Smatramo da smo na pogrešnoj stazi. Buda bi, međutim, rekao da smo na pravoj stazi. Suočavamo se sa svojim nečistoćama i one su te koje postaju napete i uznemirene.

Adjan Ča: Vežbanje srca

pitam se na sta misli adjan ca ovdje kada spominje vjezbanje srca. pretpostavljam na razvijanje blagonaklonosti i metta bhavanu. ja recimo svoje meditacije zavrsavam sa nekoliko minuta ove, kako je nazivaju, meditacije ljubavi, i moram priznati da nije lako kada pokusavam odaslati blagonaklonost i prijateljstvo prema ljudima koji su mi antipaticni. a mozda je pod vjezbanjem srca mislio na razvijanje sopstvenog odnosa prema praksi i na prevladavanje teskoca (ljenost i otpori koji proizilaze iz nje). recimo meni nijje u ovim hladnim zimskim danima bas prijatno ustati ranije i meditirati, kako uobicavam, prije odlaska na posao. pa ipak to cinim jer imam povjerenja u dhammu, ustvari jer mi se potencijal oslobodjenja kroz nju cini sasvim realan. a iznad svega i potreban . upravo imam neku fazu u kojoj mi vjezbanje ne ide bas od ruke ili bi bolje bilo reci ne ide mi od uma . zanimljivo jer trenutno nemam nekih posebnih problema koji bi me okupirali ali primjetio sam da u nedostatku njih na povrsinu izlaze neke stare stvari, kao da u nedostatku novih um izbacuje stare nedoumice, cisto da nesto remeti stalozenost.

Sati wrote:Hrabrost za promene

Buda je podučavao da u početnim fazama praktikovanja Dhamme treba da radimo vrlo naporno, da stvari temeljno razvijamo i mnogo se vezujemo. Vezujemo se za Budu. Vezujemo se za Dhammu. Vezujemo se za Sanghu. Vezujemo se čvrsto i duboko -- to je Buda podučavao.

Ja sam žrtvovao svoj život za Dhammu, zato što sam imao poverenje u stvarnost probuđenja i puta da se do njega stigne. Te stvari zaista postoje, baš kao što je Buda tvrdio. Ali da bismo ih ostvarili potrebno je vežbanje, ispravno vežbanje. Potrebno je da sebe gurnemo do krajnjih granica. Potrebna je hrabrost da se vežba, promišlja i menja iz temelja. Potrebna je hrabrost da se učini ono što se mora učiniti. A kako to činimo? Vežbajući svoje srce.

Zašto je neophodno da vežbamo? Zato što je srce potpuno obavijeno i zarobljeno nečistoćama. Takvo je ono srce koje još uvek nije transformisano putem vežbanja. Nepouzdano je, zato mu ne veruj. Još nije ispunjeno vrlinom. Kako možemo verovati srcu kojem nedostaju čistota i jasnoća? U početku, srce je tek sluga nečistoćama, ali ako ostanu zajedno suviše dugo, tada srce i samo postaje jedna od tih nečistoća. Zato nas je Buda upozoravao da ne poklanjamo poverenje nečistom srcu.

Ako dobro pogledamo način vežbanja u ovom našem manastiru, videćemo da se sve vrsti oko vežbanja srca. I kad god vežbamo srce, osećamo se napeti i uznemireni. Čim postanemo napeti i uznemireni, počinjemo da kukamo: "C
Čoveče, ovo vežbanje je neverovatno teško! To je nemoguće!" Ali Buda nije tako razmišljao. Po njemu, kada nas vežbanje čini napetim i uznemirenim, to znači da smo na pravom putu. Ali mi mislimo da je to znak da nešto nije u redu. Ovo nerazumevanje čini praksu toliko teškom.

Svako želi da se oseća prijatno, ali je manje zabrinut oko toga je li to ispravno ili pogrešno. Kada idemo protiv struje nečistoća i dovodimo u pitanje svoje žudnje, naravno da patimo. Postajemo napeti, uznemireni i besni, te ubrzo dižemo ruke od svega. Smatramo da smo na pogrešnoj stazi. Buda bi, međutim, rekao da smo na pravoj stazi. Suočavamo se sa svojim nečistoćama i one su te koje postaju napete i uznemirene.

Adjan Ča: Vežbanje srca

Potvrđujem, , ovo kao da je neko mene opisao,

Sloboda

U budizmu, sloboda se definiše kao "sloboda od", ne kao "sloboda za". Ponekad pobrkamo te dve stvari i mislimo da bi trebalo da imamo slobodu da kažemo ili učinimo šta god nam se čini ispravnim u tom trenutku.

Ajahn Yuttadhammo

PUN MESEC - utorak, 7. februar 2012

Svakog ko živi oslobođen
navike vezivanja
za prošlost, sadašnjost ili budućnost,
onog ko ni za šta ne prijanja,
toga ja zovem bramanom.

Dhammapada, strofa 421

"Ni za šta ne prijanja" ne znači nemati bilo šta. Pre je reč o načinu na koji imamo stvari. Ako kola vozimo tako što volan držimo suviše čvrsto, brzo se umorimo i vožnja nam je takođe nesigurna. Ako volan držimo suviše labavo, izlažemo sebe i druge opasnosti od sudara. Ova strofa nam govori da prošlost, sadašnjost i budućnost možemo držati na način koji ne vodi u patnju. Sa takvim jasnim razumevanjem vežbamo nevezivanje -- a ne da nekakvim idealom da ne treba da prijanjamo za bilo šta.

S ljubavlju
monah Munindo

...kako prepoznati da ne prijanjamo iz zelje?

Prošlost i budućnost

U Savatthiju. Stavši sa strane, boginja se stihovima obrati Blaženom:

Oni koji žive duboko u šumi, smireni i neguju vrlinu u sebi,
tek jednom jedući na dan, zašto su njihova lica tako blistava?

[Buda:]

Takvi ne žale za prošlošću, ne čeznu za budućnošću.
Oni u sadašnjosti borave. I zato su njihova lica tako blistava.

Čeznući za budućnošću, žaleći za prošlošću,
budale venu poput zelene trske kad je poseku

Arañña sutta, SN 10.1

...Ovdje i Sada jedino i samo i postoji...ovo me asociralo na Ekarta, pa ko je voljan neka poslusa...nije budista, ali kao da jeste...Izvor je uvijek Jedan..

Kućedomaćin

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Savatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. I u to vreme jedan kućedomacin iz Ićanagalake nekim poslom stize u Savatthi. Obavivši poslove, otide on do Blaženog i, stigavši, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, Blaženi mu se obrati: "Najzad si uspeo da dođes ovamo."

"Već dugo želim da dođem i vidim Blaženog, gospodine,
ali idući iz jednog posla u drugi nisam to bio u stanju."

Shvatajući značenje toga, Blaženi tom prilikom reče:

"Kakvo blaženstvo je to, za one koji ništa nemaju
koji su ovladali Dhammom, koji su znalci.
Vidi kako pate oni koji imaju nešto,
ljudi vezama vezani za druge ljude.

Buda
Upasaka sutta, Ud. II.5

fatamorgana wrote:

Sati wrote:Pitanje i odgovor

Ako sledbenicima različitih budističkih škola postavite isto pitanje:
"Koje učenje je izvorno Budino?"
verovatno ćete od njih dobiti isti odgovor:
"Naše!"

Bhante Dogen: The Authentic Teachings

Moj odgovor na ovo pitanje bi bio: Moje!

I ja tako, slušam starije a radim onako kako ja mislim da je ispravno.

Pogrešan program

Verovatno ste do sada pročitali mnogo Dhamma knjiga i čuli mnogo Dhamma govora različitih učitelja. Svaki učitelj ima različit način izražavanja. Morate kontemplirati, analizirati i kritički istraživati to što ste čuli, koristeći pri tome mudrost (pañña), sve dok ne budete sigurni da je to istinito. Vaša kontemplacija mora biti zasnovana na ispravnom razumevanju (sammaditthi), jer je ono važan princip koji garantuje ispravnu praksu. To vam je kao kod programiranja. Pogrešan kompjuterski program će dati pogrešan rezultat, bez obzira kojim ga podacima hranili. Ako je um programiran pogrešnim razumevanjem (micććhaditthi), tada su greške pohranjene u samom umu i njegovo rezonovanje će onda biti pogrešno. Otuda neprikladna upotreba mudrosti može voditi do pogrešnog razumevanja, a istinska Dhamma se takvom umu čini pogrešnom.

Adjan Khippapanno: Beyond the Stream of the World

http://osho-sandadeep.blogspot.com/

http://meditation-zen7.blogspot.com/

Hvala Sunnydreams


Istraživanje

Kada sedimo i meditiramo veoma je važno da imamo strukturu, određeni referentni okvir koji nas vodi u istraživanju sopstvenog iskustva. Ukoliko samo sedimo i posmatramo udah i izdah, pre ili kasnije um ili odluta i onda se zakači za nešto ili mu postane dosadno do tačke kada se uruši sam u sebe, a mi ostanemo da sedimo u nekakvom stanju obamrlosti, tuposti. Kada je um skoncentrisan, tada je spreman za posao, posao svakog meditanta, a to je istraživanje sopstvenog iskustva, istraživanje šta je to što nas motiviše, šta um podstiče na maštanje, šta je to što nam donosi patnju, a šta rezultira ravnotežom uma.

To su pitanja koja istražujemo kada sednemo da meditiramo. No, ponekad kao meditanti jednostavno sedimo i čekamo na nekakvo prosvetljenje koje će pasti s neba i osloboditi nas svake konfuzije -- ali um ne funkcioniše na taj način. Moramo upotrebiti svoj um da uočimo i istražimo stvarne probleme na koje se neprekidno saplićemo, a da bismo na kraju bolje razumeli upravo taj um i same sebe. I tu je tačka u kojoj sebe ohrabrujemo na svesnost, na vraćanje na dah. Udah i izdah koristimo da jasnije uočimo pokrete uma. Koristeći prirodni ritam disanja kao okvir da bismo lakše uočili u kojem pravcu se kreće um, da jasnije vidimo to kretanje. A to pomno posmatranje u granicama objekta meditacije nam onda razjašnjava, pomaže da razumemo pravu prirodu uma.

Adjan Pasanno: Keep it Simple

Pretvoriti otrov u lijek - (preneseno iz jednog budističkog časopisa)

U Nichirenovoj (japanski monah i reformator budizma iz 13-tog stoljeća) školi budizma praktikanti često koriste izraz "pretvoriti otrov u lijek" kada opisuju kako im je budističko praktikovanje pomoglo da postanu sposobni da riješe neku tešku, bolnu ili negativnu situaciju u onu pozitivnu.

Izvorno izraz "pretvoriti otrov u lijek" (na japanskom-hendoku iyaku) se odnosio na proces transformacije iluzija u prosvjetljenje. Traktat o velikom usavršavanju mudrosti koji se pripisuje pripisuje Nagarđuni, indijskom budističkom filozofu iz trećeg stoljeća, uspoređuje Lotosovu Sutru sa "velikim liječnikom koji pretvara otrov u lijek." To je moguće zato što Lotosova Sutra otvara mogućnost prosvjetljenja i onim osobama koje su zbog arogantnosti i i samopopuštanja "spalili sjeme budastva."

U prethodnim Sutrama, ti ljudi su bili osuđeni na nemogućnost da postanu Buda. Iz tog principa (pretvaranje otrova u lijek) slijedi dakle da je prosvjetljenje moguće za svakoga. U jednom od svojih spisa Nichiren Daishonin produbljuje ovaj koncept, potvrđujući da snagom Mističnog Zakona Nam-myoho-renge-kyo, možemo preobraziti "tri staze" iluzije, karme i patnje u tri vrline Bude- odlučnost, mudrost i suosjećanje.

U jednom širem smislu, koji je opet bliži svakodnevnom životu, ispravno je misliti da bilo koju nepovoljnu situaciju možemo promijeniti u pozitivnu situaciju, ili još dublje, da suočavajući se i prevladavajući bolne događaje mi zapravo rastemo, razvijamo se kao ljudska bića.

Ključ svega je u tome kako ćemo mi reagirati na neizbježne patnje života.
Negativna i bolna iskustva često postaju nužna prilika, situacija koja kao da nas „gurne“ da se borimo za lično napredovanje. Jedan budistički spis, na primjer, opisuje bolest kao buđenje želje za traženjem istine života. Na isti način, mnogi ljudi su bili inspirirani uz pomoć potpune posvećenosti borbi za mir i pravdu baš kao rezultat vlastitih proživljenih iskustava rata i nepravde.

Proces "pretvaranja otrova u lijek" započinje kada se suočimo s nekim teškim iskustvom, i kada odlučimo da ga vidimo kao priliku da razmislimo o sebi samima i da razvijemo, osnažimo hrabrost i suosjećanje. Što se više uspije u tom poduhvatu, tim se postaje jači i mudriji, i na taj način se manifestira istinski visoko vitalno stanje.

Patnja dakle može postati odskočna daska za jedan dublji doživljaj, iskustvo sreće. Prema budističkom učenju, svako negativno iskustvo ima u sebi ovaj duboki pozitivan potencijal. Ako pak dozvolimo patnji da nas porazi ili na nju reagiramo na negativan i destruktivan način, "otrov" se ne transformira i ostaje otrov. Po budizmu patnja je proizvod karme, tj. produkt uzroka koji smo sami stvorili; princip karme je dakle povezan sa našom individualnom odgovornošću. Budistički pogled na sudbinu nije nepromjenjiv ili fatalistički: čak i najdublje ukorijenjene karmičke obrasce moguće je promijeniti.

Prihvatajući voljno određenu tešku situaciju kao što je bolest, nezaposlenost, žalost za nekim ili neuspjeh na emotivnom planu - mi možemo pobijediti, koristeći tu situaciju kao priliku da produbimo osjećaj lične odgovornosti i svijesti o sebi, faktori iz kojih dolaze ono što zovemo "pogodnosti", beneficije budističke prakse. Poznavajući same sebe znači razumjeti vlastiti beskonačan potencijal i manifestirati unutrašnju snagu, mudrost i suosjećanje( tri osobine Bude). Ovaj potencijal se zove " priroda Bude".Izvorno značenje principa "pretvoriti otrov u lijek" se odnosi upravo na ovakvu vrstu svijesti.

U četvrtom poglavlju Lotosove Sutre „Vjera i razumijevanje“ neki od prvih učenika su tvrdili da su dugo vremena bili posvećeni na putu da postanu Buda, ali čuvši učenje Lotosove Sutre napustili su izvorni stav „pomirenja sa sudbinom“ i duhovne lijenosti: "Njihovi umovi su bili potaknuti kao nikad prije i zaplesali su od radosti."

Nagarjuna i T'ien-t'ai (538-597), dakle porede Budu sa izvrsnim liječnikom koji je sposoban preobraziti otrov (osjećaj lijenosti i predaje starih učenika) u lijek (iskrena težnja ka temeljnom prosvjetljenju Budstva ).

Stvarna mogućnost duboke preobrazbe za sve ljude, čini budizam religijom i filozofijom života koja je duboko optimistična. Na ovaj način, svi oni koji praktikuju Budizam su potaknuti da traže, kako u vlastitom životu, tako i u svom okruženju, transformaciju svih negativnih i destruktivnih tendencija.

Izbor

Na kraju se pitanje naše sreće svodi na izbor između toga
da postanemo svesni svojih mentalnih patnji i toga da one
potpuno ovladaju nama.

Yongey Mingyur Rinpoche

Sreća

Postoji sreća zadovoljstava čula i postoji sreća obuzdanosti.
Od te dve, veća je sreća obuzdanosti.

Buda

Ako...

Ako nije dobro, pusti ga da umre.
Ako ne umire, učini ga dobrim

Ajahn Chah

Korenje

Mi smo slični drvetu, sa korenjem, stablom i krošnjom. Svaki list, svaka grana, zavisi od korenja, koje upija hranu iz tla i šalje je nagore kako bi nahranilo drvo.

Naše telo, zajedno sa rečima i delima, čulom vida, sluha, njuha, ukusa i dodira jeste poput grana, lišća i stabla. A um je poput korenja koje crpi hranu i šalje je kroz stablo do listova i grana, tako da one mogu da procvetaju i donesu plod.

Ajahn Chah: Simply So

Niti jedno. Pravi odgovor je neizmjerna sebičnost koja kasnije dovodi do neizbježnog nedostatka poniznosti i jačanja arogancije i ega. Krene se sa zamisli da se ego kontroliše, na kraju se kroz ovakvu filozofiju postane rob ega, a misli se da ga se kontroliše.

jastuk1 wrote:Niti jedno. Pravi odgovor je neizmjerna sebičnost koja kasnije dovodi do neizbježnog nedostatka poniznosti i jačanja arogancije i ega. Krene se sa zamisli da se ego kontroliše, na kraju se kroz ovakvu filozofiju postane rob ega, a misli se da ga se kontroliše.

Nije baš najjasnije, ali pretpostavljam da se ovo gornje odnosi na budizam kao učenje ili metod. Pa dobro, možda je tako, predloži ti ako znaš neki po tebi efikasniji način borbe ili suočavanja sa vlastim egom/nefsom,