Bebe - ALL ABOUT!

[putujucidzindas]

on vec u 7 bude katastrofa umoran, jer nam ni dnevno spavanje bas ne ide. odspava 2x po najvise sat vremena, i to kad uspijemo. u 7 vec bude smoren i pocnemo ga lagano uspavljivati. bojim se da, ako ga ostavim do 10, ne bude luda kuca. ja ne idem spavati nikad prije 1, tako da prvo njegovo sljedece budjenje, odmah ga prenesem kod nas. medjutim, nista mirniji nije ni kad je kod nas. mislim da je problem u tom sto ne moze preko dana normalno odspavati, kao sto je prije nekad znao, tako da se previse umori. mozda bih pokusati kad se probudi to oko 10, da legnem s njim dok zaspi, bar pola sata, pa da ga onda smjestim u krevetic do 1-2...

[vanad]

putujuci znam tacno o cemu pricas...isti slucaj imala a i ovaj mali ce izgleda isti biti. Preko dana mi dijete spavalo max u komadu 40 minuta a po noci me budila svaki sat. Probala sve i svasta, luda bila od nespavanja. Na kraju mi drugarica, inace psiholog, preporuci jednu metodu i stvarno upali. Maloj je bilo 9 mjeseci kad sam pokusala i uspjela.
Ako je dijete starije 6 mjeseci a mislim da tvoj jeste, nema vise potrebe za nocnim hranjenjem. To sto se budi nije glad nego potreba tvoje blizine. Cim skonta da nema sike koja njega smiruje, dijete se budi i place. Nacin da se ne budi je da ti odes od njega. On dok spava osjeti tvoj miris (miris mlijeka) i zove te. Nego ti jastuk i jorgan pod ruku i pored u sobu. Kad se po noci probudi i pocne da te zove, ti nista nego se tata digne i smiri ga. Kako zna i umije. Ali ti nista. Ne smijes prici, ma koliko to tesko bilo. I tako jednu, dvije, tri noci i sigurno ce produziti intervale. Kad produzi, slobodno se vrati u sobu. Kod nas je vec drugu noc beba produzila intervale na 2-3 sata a poslije tri noci se budila tek oko pet ujutro kad sam je hranila. Sa drugom bebom necu cekat 9 mjeseci, radije cu preci na formulu jer to nespavanje me je kompletno izludilo.

[putujucidzindas]

Za 4 dana ce imati 7 mjeseci.
zbog gladi se definitivno ne budi. probala sam da ga ne hranim svaki put kad se probudi, a on ne bi ponovo zaspao da je gladan nikad. tako da se hranimo u ponoc i tek u 5 ujutro, izmedju se budi da bih ga mazila i bila pored njega - smiri se nakon 10 minuta mazenja. ili se ne smiri, pa se igra i smije i prica po 2-3 sata. rekli su mi da probam oko ponoci da mu dam flasicu adaptiranog mlijeka - ni to nije pomoglo. rekli su mi da ga probam pustati da otplace, ali da ga ne pustim sat vremena, vec par minuta, pa da ga obidjem i utjesim, pa ponovo. ovo sam probala jedan dan, na kraju svega smo bili slomljeni psihicki i on i ja, premoreni, a nismo mogli zaspati od tolikog stresa.

posto sam pocela raditi od kuce, u periodu od 20:00 do 00:00, dogovor je s muzenm da ga tad on smiruje i brine se. Medjutim, to bude totalna katastrofa. plakao bi, cini mi se, po 10 sati u komadu, dok ja ne dodjem. Ne znam, mozda je to ipak najbezbolnija metoda. Nece biti sam, nece sam plakati, tata je tu. Probacemo ovaj put malo odlucnije..

[Alhemicarkaa]

dzindas, i moja se tako budi. Ono što ja radim je da stvorim atmosferu spavanja, nema igranja, pričanja, ništa. Ja ne progovorim, dam sisu, hoćeš, nećeš, pravim se da spavam, ne reagujem ni na kakve njene "provokacije" i ona zaspi. Ne palim nigdje svjetlo, ništa. Tako želim da je naučim da zna da je noć i tad se spava. I svaku noć je uredno stavimo u njen krevetac, nas dvoje legnemo, ona se probudi oko 1, prebacimo je u bračni, tata ode u dnevnu i ja prespavam sa njom. Tad sisa malo i zaspe. I opet se budi u 5. Nekad se budi između 1 i 5, nekad ne. Nisam uspjela naći nikakvu koleraciju sa nekim aktivnostima tokom dana. Nije bitno ni koliko jede, ni spava, niti da li je izlazila, jednostavno nekad prespava noć, nekad se budi svako sat, nekad dva puta. Bilo je momenata kad bi ona da pjeva, igra se sa nogicama, ja to sve izignorišem. Sinoć se uhvatila za moju spavaćicu i tako zaspala jes da sam se iskrivila, ali bilo mi nekako milo, kao da me zagrlila. Meni se čini da nama ne bi pomoglo da se odvojimo, kod svekrve kad smo bili ona je spavala u svom putnom krevetiću, i nisam imala mogućnost da je prebacim kod sebe (užasno uzak krevet, i za mene) pa sam je pokušala dojiti i vratiti u krevetac, to je bilo nemoguće, odmah vriska, na kraju sam je stavila kod sebe, i ja spavala sjedeći na podu, naslonjena na krevet pored nje, a ona u mom krevetu. I sad me svaka koska boli od tog spavanja.

[putujucidzindas]

ignorisala bih ja da on nije vise promukao od plakanja

ne mozes ga ono malo ignorisati, jer ako se sekundu okrenem od njega, nastupa histerija i nervni slom...ni moja mama niti iko drugi ne moze da vjeruje da je to toliki ocaj, dok nisu vidjele...

[vanad]

jos ti kazu...meni su djeca od drugog mjeseca po citavu noc spavala. Ja bih se odmah ubila

[otherside]

jos ti kazu...meni su djeca od drugog mjeseca po citavu noc spavala. Ja bih se odmah ubila

sa mnom u sobi (u bolnici, sad kad sam se porodila) bila zena koja je uporno pricala kako je njeno prvo dijete od rodjenja super spavalo, nikad se tokom noci nije budilo...i dan danas tako, blablabla...
kontam ja u sebi, de svega ti, prekini vise da te ne bih zalijepila za prozor...i onako su zene neuracunjive poslije poroda

[Zoya]

.

[putujucidzindas]

ma ovaj rad ko rad uopste nije problem. sjedim pored njegovog krevetica, dok on spava i radim. kad god se probudi, tu sam da ga umirim. istina je da bih se u ovom periodu i ja trebala odmarati, nakon cjelodnevnog beba-hranjenje-igranje-spremanje zivota, ali sam uvijek mogla mnogo toga da podnesem i uradim, da budem pod pritiskom, a opet raspolozena i vesela.
cak mi nije problem toliko ni to moje nespavanje, koliko to sto ne znam kako da mu pomognem da on spava. bez obzira na to sta ja radim i pokusavam, on ce plakati bar sat prije svakog spavanja. isprobali smo sve varijante spavanja, osim ovog koji mi je vanad predlozila, ali nijedna nije pomogla. pustali smo ga i da bude budan, dok ne bi bas bio pospan, ovo je najveca katastrofa bila. ne znam, sta god probam, on svejedno place. zbog tog mislim da cu pokusati i ovo sto je vanad rekla, jer svejedno place i place...

[putujucidzindas]

. Da nema problema sa ushima slucajno, neka upala ili tome slicno? ovo oko odlucnosti je istina, ali me zanima ko ima srca slusati djete kako vristi sat dva? Gledaj na ovo kao na prolazni period, sto su veci sve je lakse (sve do puberteta )

hvala..

ma nema nikakvih problema, ni s usima, ni sa zubicima. mislili smo da su zubi, ali eto ipak se ni ne naziru... sve je ok..

[otherside]

U boldiranom je greska. Sa djetetom bi trebalo biti najmanje godinu dana kod kuce, dakle nikakav posao ne dolazi u obzir. Znam ja da je nekad to nemoguce, ali da sam na tvom mjestu, na dvopeku bih bila a ne bi radila dok mi djete barem godinu/dvije ne napuni. Djete promjeni ritam spavanja, bice jos gori oko 10-11 mjeseca, a poslije toga cim prohoda, vec ce cesce biti umorniji te mu spavanje ne bi trebalo biti problem. Da nema problema sa ushima slucajno, neka upala ili tome slicno? ovo oko odlucnosti je istina, ali me zanima ko ima srca slusati djete kako vristi sat dva? Gledaj na ovo kao na prolazni period, sto su veci sve je lakse (sve do puberteta )

ja ne znam nijednu majku djece rodjene 70-ih i 80-ih godina koja je sa svojim djetetom provela godinu dana porodiljskog. nisam sigurna da se u to vrijeme zakonski i odobravalo toliko bolovanje.
moja mama se konkretno morala vratiti na posao 4 mjeseca nakon poroda, s tim sto je radila skraceno radno vrijeme.
nemoj me pogresno shvatiti Zoya ali nikako ne volim to "udaranje" na savjest majke - zene koja se bori sa tovarom obaveza, nespavanjem, odgovornoscu prema jednom majusnom bicu koje treba nauciti svemu...
lako je toj istoj majci jesti dvopek...ma pored svega ostalog sto joj je obaveza, dvopek je najmanji problem.
a hoce li starije dijete/djeca isto jesti dvopek? treba li im odjeca, obuca, pelene i ostalo?
teoretski tvoja prica ima smisla ali u nekoj zemlji koja nije Bosna i koja ima savrseno uredjene zakone koje rade u korist majke i djeteta.

[putujucidzindas]

Ja sam najsretnija kad sam sa svojim djetetom. uzivam u njemu, uzivam kad zajedno pravimo hapicu, kad se igramo, kad spavamo i mazimo se, u svakom momentu, kao i svaka majka uostalom. u nekim stvarima znam i da pretjerujem. za 6 mjeseci nisam ga pustila da place ni u wc dok odem (mozda je to sad problem?). okolina mi govori da se malo opustim, tipa da ne mora nositi pamucne pelene, da moze jesti i hipp kasice, a ne mljevenu rizu i zobene klice, da moze malo i plakati, da ne mora svaki dan izaci setati, da ja moram pokusati imati imalo zivota i pored njega... ovako mi se cini da imam velike sklonosti ka pretvaranju sebe u posesivnu majku (jeste smijesno reci jer mu je samo 7 mjeseci, ali vec vidim naznake u svom ponasanju )
najsretnija bih bila da mogu ostati uz njega stalno, koliko god je potrebno. ali ne mogu. najsretnija bih onda bila da mu znam pomoci da spava, a da ne place tako jako...

[otherside]

Ja sam najsretnija kad sam sa svojim djetetom. uzivam u njemu, uzivam kad zajedno pravimo hapicu, kad se igramo, kad spavamo i mazimo se, u svakom momentu, kao i svaka majka uostalom. u nekim stvarima znam i da pretjerujem. za 6 mjeseci nisam ga pustila da place ni u wc dok odem (mozda je to sad problem?). okolina mi govori da se malo opustim, tipa da ne mora nositi pamucne pelene, da moze jesti i hipp kasice, a ne mljevenu rizu i zobene klice, da moze malo i plakati, da ne mora svaki dan izaci setati, da ja moram pokusati imati imalo zivota i pored njega... ovako mi se cini da imam velike sklonosti ka pretvaranju sebe u posesivnu majku (jeste smijesno reci jer mu je samo 7 mjeseci, ali vec vidim naznake u svom ponasanju )
najsretnija bih bila da mogu ostati uz njega stalno, koliko god je potrebno. ali ne mogu. najsretnija bih onda bila da mu znam pomoci da spava, a da ne place tako jako...

bila sam ista takva sa prvim djetetom, ostala 14 mjeseci na porodiljskom jer sam spojila i godisnji odmor po zavrsetku porodiljskog. moj zivot je potpunosti bio podredjen djetetu...ali u potpunosti, svaki momenat.
mislila sam da tako mora i da ne moze biti nikako drugacije.
sada, s drugim djetetom niposto ne zelim uraditi istu stvar.
prvo, sa potpunom posvecenoscu djetetu nisam nista dobila, plakala je duze i upornije nego bilo koje drugo dijete koje poznajem. za to vrijeme ja sam i fizicki i psihicki postala iscrpljena a koncentracija mi je bila na nivou cimpanze. ne vidim da sam s te strane ucinila uslugu svom djetetu iscrpljujuci sebe.
s druge strane, dijete se mora nauciti samo smiriti...to i pedijatri preporucuju. stalno nosanje i tjesenje mu ne pomaze, naprotiv...
svakom svoje...ali zena koja od sebe napravi zombija nije od koristi ni sebi ni djetetu a Boga mi ni muzu
ja sam to jednom sebi uradila, ne bih vise

[putujucidzindas]

Ma nesto kontam, da ja odmah to drugo rijesim ?
mozda se onda i prvo smiri

[niko_niko_kao_ja]

i ja sam ista, ne dam da moj bebac place, osim ako je bezobrazluk u pitanju, a i tad mi hoce srce puci,ali sta cu. ja to gledam ovako da bebe nisu trazile da dodju na ovaj svijet, te da roditelji imaju obavezu da mu pruze najbolje sto mogu, a pritom ne mislim na materijalno. ako place postoji razlog za to, nesto mu treba, a najmanje sto mu mozes dati je blizina, ja hocu da moje djete bude emotivno stabilna licnost, da ne bude traumatiziran. i meni svi govore da se malo opustim, ali ja najbolje znam svoje dijete i znam sta mu treba i za njega mi nije nista tesko.

[duboka_misao]

dzindas, i moja se tako budi. Ono što ja radim je da stvorim atmosferu spavanja, nema igranja, pričanja, ništa. Ja ne progovorim, dam sisu, hoćeš, nećeš, pravim se da spavam, ne reagujem ni na kakve njene "provokacije" i ona zaspi. Ne palim nigdje svjetlo, ništa. Tako želim da je naučim da zna da je noć i tad se spava.

e tako mi snahu uci tako !isti smo mo ti takvi bili nocu, hranjenje u mraku spustanje u krevet bez ijedne rijeci i vozdra skontao je i danas kad se nesto nadigne u po noci, samo nadje flasu sa vodom koja mu je instalirana iznad jastuka nacuga se vrati je i nastavi sam ja se pravim da spavam.

[Alhemicarkaa]

ignorisala bih ja da on nije vise promukao od plakanja

ne mozes ga ono malo ignorisati, jer ako se sekundu okrenem od njega, nastupa histerija i nervni slom...ni moja mama niti iko drugi ne moze da vjeruje da je to toliki ocaj, dok nisu vidjele...

Negdje se nismo skontale Naravno da ne ignorišem plač, ona kad zaplače, ja je prebacim u svoj krevet. Desi se i nama da se svaki sat budi, ja dam sisu, uglavnom je uzme, sisa i zaspi. Nekad sisa i pola sata, nekad pola minute i zaspi. Kad sam mislila ignorisati, to je pozivi na igru, pričanje i maženje. Sve joj to pružim preko dana, i kao i ti, uživam u svemu. Najljepši su mi trenuci ona i ja na bračnom krevetu, valjamo se, igramo, mazimo. Ali u 9 kad je spustimo u krevet, to je to do jutra. Kad se probudi i zaplače, prelazi kod mene u krevet, ali se sve odvija u mraku i tišinu. Raspjeva se ona, trpa nogice u usta, čupa mene za kosu, i to ignorišem. Ono što ne ignorišem je glad - sisa, strah - sisa i ja, potreba za mnom, sa mnom si u krevetu, ali to je sve. E sad, ja ne znam šta ti radiš sa njim kad si napisala da se igra, smije i priča, ja to ignorišem. Tri dana je ona "pjevala" u vrlo visokim tonovima, znači nije plakala, već nešto pričala, ja sam se pravila kao da se to ne dešava, žmirila i samo je provjeravala svako malo. Više ne pjeva u noći, već mi po danu drži koncerte.
Moja je bila ta koja je skoro od rođenja prespavala noć (moram malo vaditi mast), ali kad je napunila 5 mjeseci to se promjenilo. I ja mislim da je ona zaista mala da je sad učim da ostaje u svom krevetiću, zato što su baš u ovom periodu u prelaznoj fazi, kad postaju svjesni svega oko sebe, kad počinju sanjati, pa i ružno i kad im je za taj ponovni prelaz u san potrebna naša podrška, pa ako je to u sisi, ja ću joj je pružiti, to ne bih ignorisala i išla u drugu sobu. Toj metodi ću pristupiti tek kad me bude mogla razumjeti kad joj kažem nema (.)(.) naveće. pa je naizmjenično umirivati muž i ja. Sve do tada želim da zna da ima podršku u meni, i ako je jedini način da to shvati da je stavim na sisu, ja ću je stavljati, naročito što imam sreću da imam godinu dana porodiljskog.

[Alhemicarkaa]

dzindas, i moja se tako budi. Ono što ja radim je da stvorim atmosferu spavanja, nema igranja, pričanja, ništa. Ja ne progovorim, dam sisu, hoćeš, nećeš, pravim se da spavam, ne reagujem ni na kakve njene "provokacije" i ona zaspi. Ne palim nigdje svjetlo, ništa. Tako želim da je naučim da zna da je noć i tad se spava.

e tako mi snahu uci tako !isti smo mo ti takvi bili nocu, hranjenje u mraku spustanje u krevet bez ijedne rijeci i vozdra skontao je i danas kad se nesto nadigne u po noci, samo nadje flasu sa vodom koja mu je instalirana iznad jastuka nacuga se vrati je i nastavi sam ja se pravim da spavam.

Ih da vidiš kako mi treniramo strogoću. Prevrne se na stomak, ručica joj pod stomakom, ne zna kako da je izvuče, pati se, a ja je samo gledam, ni habera, neke stvari mora sama uraditi. I uspjela je i onda me tako pobjedonosno gledala, duša moja slatka

[putujucidzindas]

@Alhemicarka - nikad ni u ludilu ne bih od tebe ocekivala da je pustis da place - totalno bi me razocarala
Razumijem sve sto kazes, samo kod mene to ne ide tako. Mislim, ne kod mene, nego kod mog malog misa...
Predje kod mene u krevet, pa se svakih sat vremena budi uz plac. On se samo po danu budi nasmijan, po noci se uvijek budi s placem, bilo da je kod mene u krevetu, bilo da je onih par sati u svom krevetu. E onda, svaku 2.-3. noc se tako najcesce u 2 probudi s placem, pa ja probam sa sikom, pa ne ide, pa probam da ga mazim, pa ne ide, pa ga zagrlim, pa ne ide, paaaa....ne znam sta vise ne probam. ustanem da ga nosam pa ne ide. opet ga vratim u krevet. e onda se on krene smijati, pricati i pjevati i to traje nekih pola sata- sat. ja ignorisem, a on nakon tih sat vremena opet pocne plakati. ja opet probam siku - ne ide. opet probam maziti, ne ide. on place i place. pa opet probam sve u krug ispocetka. on place. i tako se ganjamo otprilike po 3 sata, da bi on sam od sebe zaspao pored mene odjednom, iz cista mira i bez ikakvog mog truda ko da ga ugasis i sve se to desava u mraku, bez da ga dodatno razbudjujem.

i nije meni uopste problem da bude sa mnom u krevetu, samo kad bih znala da je sretan. ovako, uz ovoliko plakanja, stalno sebe preispitujem i mislim da negdje grijesim, da mu nesto fali, da nesto ne radim kako treba...ne znam vise...

[putujucidzindas]

evo veceras je upalilo ovo Alhemicarkino - dojio, zagrlili se i -beba spava. I ovo je prvo uspavljivanje u zadnja 2 mjeseca bez plakanja. Probala sam i ranije, ali nekako nikad nije uspio da se smiri, uvijek bi bio nekako blago euforican poslije dojenja. Doduse, i danas po danu je prvi put spavao 2 sata u komadu...

hvala vam drage moje. ljubim vas ja sve redom smorila sam vas danas, ali sam stvarno vise bila na rubu i snage i zivaca i svega.

[Alhemicarkaa]

Zašto misliš da nešto pogrešno radiš? Nažalost, bebe zbaju samo na jedan način komunicirati - plakati. Ti možeš nagađati da mu je nešto, a možda mu nije ništa i zato plače. Ozbiljno, možda mu je sve dosadno pa plače i ništa ga ne zainteresira dovoljno. Meni je moja majka pričala kako je njena druga kćerka, a moja tetka, konstantno plakala, šta god su joj radili ona je plakala. Zastane samo na minut da se odmori i uzme dah i nastavi plakati. Ona se poslije nje nije više usudila imati djece. Sve ono što mu ti možeš pružiti ti mu pružaš, i ne zamaraj se da radiš išta pogrešno. Nisu sva djeca ista. Ja već vidim da će moje drugo biti ko ta moja tetka, jer je moja mama bila ko moja bebara.
Da ga nešto boli, ne bi imao te vesele faze, opusti se

[Zoya]

.

[Alhemicarkaa]

evo veceras je upalilo ovo Alhemicarkino - dojio, zagrlili se i -beba spava. I ovo je prvo uspavljivanje u zadnja 2 mjeseca bez plakanja. Probala sam i ranije, ali nekako nikad nije uspio da se smiri, uvijek bi bio nekako blago euforican poslije dojenja. Doduse, i danas po danu je prvi put spavao 2 sata u komadu...

E vidiš, možda je ovo bit. Kod nas u tim situacijama nema poslije dojenja. Nije to kod mene tako idealno - doji, podrigne i zaspi. Bude tu borbe, ona malo doji, malo se igra sa mojim vezicama od piđame, malo i zaplače. Ali ja sve to vrijeme držim sisu na izvolite, ležimo, ja sam na boku, sisa u ruci i ona pored mene. Kad zaplače okrene se na drugu stranu, i kenjka, ali ja uredno ležim i držim sisu, i ona se opet okrene, uzme sisu i tako nekoliko puta. To je njena borba sa snom - nekad ne želi da zaspi, a preumorna je i vidi da ne može izdržati pa je nervozna, a nekad je možda i strah zaspati. Bitno je da si pored njega i da te osjeća. Možda ja sad pametujem, možda ti ne skačeš na prvu kad zaplače na sisi, ali pokušaj i ovako. Ja sam sa njom znala po cijeli dan sjediti i tako je dojiti, jer gospođica nema vremena da jede, sve je interesuje okolo, a gladna je, pa dva put srkne, pa se igra, pa srkne, pa se igra, i tako u krug, a odmaknem li se, plač.

Pomisli samo da će sve ovo vrlo brzo biti juče, i da ćeš kucati na vrata njegove sobe prije nego uđeš. Ništa su te neprospavane noći, bude čovjek i umoran, i iscrpljen, i nervozan, ali sad imaš jedinstvenu priliku kad on intenzivno traži da si uz njega, kad uđe u pubertet bićeš nepotrebna, dosadna i naporna. Kao što su nama naše mame.

[vanad]

Alhemicarka, ja cu od tebe kompleks da dobijem .
Ja samo znam da beba mora da nauci da sama zaspi. Ja znam da kad je moja to naucila i ja i ona smo dosle sebi. Ona je bila mnogo veselija preko dana a ja da ne pricamo. Dok to ne nauci, nema mirna sna. Sad nekome to podje za rukom ranije ili kasnije ali to vec zavisi od bebe.
Ja sam sigurna da te tri noci sto je nju tata tjesio nisu tako tesko pale njenoj psihi. Ipak je on tu bio uz nju, nismo je samu ostavili da place citavu noc.
Ja jednostavno mislim da dijete prvih sest mjeseci treba da bude tik uz mamu, od pola godine vec dosta toga konta i pravi je trenutak za prve "korake" - hrana, spavanje, igra... Poslije prve godine treba definitivno da se sire vidici - malo kod nane i dede, malo na more, planine...
BTW kod mene porodiljsko tri godine.

[mericak]

A ja citajuci vas dobih komplexe od sviju. ja svoju bebu od 50 dana ne drzim sa sobom u krevetu. Podojim je, uspavam i u krevet. E sad ta procedura moze trajati i do 2 sata i budem budna al je ne stavljam kod sebe u krevet iz vise razloga:
1. Imam aparat na kreveticu koji monitorise djecije disanje (prevencija protic smrti dojenceta ili ti ga SIDS-a) pa mi draze da je na sigurnom,
2. Strah me da je ne prignjecim u snu
3. Ne bih da je navucem pa da imam H kontracepciju i
4. Ne znam kako bih objasnila starijem djetetu da beba moze a ona ne - onda bi krevet propao dok bi se svo cetvoro naredali
I da, nisam savrsena majka, moja zna biti pustena i da place i da, sestra joj je od 3.mjeseca spavala svu noc u komadu