Interesantan je ovako crno na bijelo ovaj post od Boo. Sve su ovo grupe dostojne punk imena, ali me nasmijalo ovo o mainstreamu soc-realizma.
Anyway, u iščekivanju početka nove sezone Premier Lige....
Punk bi vjerovatno bio najveći izazov da se koherentna knjiga napiše o njemu, jer od svih žanrova je vjerovatno i najkompliciraniji. Rekoh da mrzim žanriranje, ali punk je uvijek imao žestoke političke (pa čak i filozofske) konotacije, pa se i ne radi samo o žanru muzike.
Da ne idemo za sada u proto-punk, vjerovatno su Ramones prvi punk bend, mada nikad nisu izazvali takav šok kao Sex Pistols. Možda zato što se u Americi rijetko ko pretjerano šokira bilo čim.
Ramones su interesantni jer su na početku karijere flertovali sa nacističkim stihovima. Ništa to ne bi bilo čudno za punk (zapravo punk nacisti opstaju do danas) da Joey i Johnny Ramone nisu bili Jevreji. I taj apsurd su shvatili tek kada ih je menadžer na to upozorio. Syd Vicious je takođe flertovao sa nacističkom simbolikom, ali, to je samo zbog izazivanja šoka. Nije on bio nacista, ali je bio potpuno lud.
Druga interesantna stvar oko Ramones i politike je da je Joey Ramone bio liberalan, a Johnny Ramone hardcore konzervativac. Ovo je bio jedan od razloga zašto nisu pričali jedan sa drugim skoro nikako tokom čitavog postojanja benda. Poslije su se tu umiješale i žene, ali, to nije tema ovog posta.
Sex Pistols je, naravno, imao najveću šok terapiju nad napaćenim engleskim narodom od svih punkera i po mnogima su začetnici punka. Politički, međutim, oni nisu bili nikako koherentni. Njih zapravo nije interesirala politika (Rotten je izjavio da ne zna ni ko je premijer Velike Britanije), a ni muzika, nego po izjavi Rottena, potpuni haos. Pod stare dane je rekao da nikad nije mrzio Kraljicu nego je mrzio instituciju engleske krune. Sex Pistols su bili istinski punk nihilisti. Tako da bi nam sigurno sa uživanjem popalili ove gramofone na kojima slušamo njihov jedini album i nestali u vatri, prahu, i tako te apokaliptičke slike.
Rotten se poslije korigirao i oko njegovog stava u vezi Pink Floyd, izjavio da je DSOTM jedan od njegovih omiljenih albuma, i umalo sa njima nije izašao na neku svirku u Los Angelesu.
Njihov menadžer, međutim, je druga priča. Malcolm McLaren se dovodi u vezu sa političkom filozofijom Situacionizma, i čini se da je on imao jasne (?) političke ideje. On je u karizmatičnom Rottenu našao savršeni megafon za promoviranje haosa.
Onda tu postoji još desetine više ili manje izraženih nijansiranja punka. The Clash su bili socijalisti.
E sad, gdje se bivšejugoslovenski pankeri mogu svrstati u tom nekom haosu punka je pitanje. Satan Panonski je svakako bio sličan GG Allinu. To nije nihilistički punk, jer nihilizam ne mora podrazumijevati i potpuni nestanak.
ali istina je da nemam baš neko visoko mišljenje o tom pokretu. Jbg 
Muzika prije svega