Budizam, religija ili filozofija ?

[fatamorgana]

Kad imate mudrost, možete da rešite svaki problem.
Kad nemate mudrost, svaka stvar može da postane problem.

Master Hsuan Hua

[fatamorgana]

"Nisu toliko problemi po sebi, uzrok nase patnje, vec nasa nesposobnost da se suocimo sa njima, da ih rijesimo."

Richard Causton - Ten Worlds

[Sati]

Dobih pre dva dana sledecu poruku na private, pa posto mislim da bi mogla zanimati i druge, evo dajem ovde uz saglasnost autora i poruku i moj odgovor na nju:

"Pozdrav, nadam se da necu biti naporan sa sljedecom porukom i da ces mi moci odgovoriti.

Radi se naravno o budizmu jel. Buduci da me nikad nije fascinirala ideja o postojanju boga po deklaraciji sam ateista. No buduci da budizam ne zagovara ideologiju vrhovnog bica moram reci da sam malo privucen. Sistem reinkarnacije i nirvane mi je dosta dalek, tako da to kažem. Poznajem sve principe i osmostruki put ali postojanje takvog sistema mi malo smrdi.

Ono što me zaista zanima je ucenje, rado bih da citam te razne mudrosti, da zapocnem sa meditacijom jer imam ekstremne probleme sa koncentracijom u posljednje vrijeme. Isto tako sam ubijeđen da ce mi to pomoci sa vlastitim umom i njegovom kontrolom. Buduci da sam pisac u slobodno vrijeme mogu da se povežem sa ideologijom duhovnog jer sam cesto imam te trenutke duhovnog jedinstva. Bilo kroz posmatranje prirodnog fenomena ili kroz neki vlastiti zakljucak.

Rado bih da to unaprijedim jer mislim da ce mi mnogo pomoci u zivotu a i u pisanju.
Pa sada bih rado htio da znam kako se meditacija praktikuje, ne znam da li sam baš sposoban za neke duže jer imam te probleme sa koncetracijom. Rado bih da ucim ali ne znam odakle.
Pa eto ako bi mi mogao ikako pomoci bilo bi stvarno super



Budizam je ucenje koje pokriva razne oblasti i naravno da smo u pocetku pomalo obeshrabreni tom sirino, a i mnogi od delova nas niti ne zanimaju, niti nam se cine narocito relevantni za nas slucaj, a bogami ima i onih delova koji se direktno kose sa nasim gledanjm na stvari. Nista strasno, ako u budizmu nalazis ista sto mislis d amoze da ti koristi, uzmi to i iskoristi. A ostalo bih savetovao da ne odbacujes, vec jednostavno ostavi sa strane kao nesto sto ti za sada ne koristi, ali postoji kao otvoreno pitanje. Recimo reinkarnacija. Mnogima se cini glupom, neprihvatljivom, nelogicnom. Ali recimo da kao sto verujemo da nema dokaza da reinkarnacija postoji (mada na hiljade ljudi prica vrlo uverljivo o svojim secanjima na prosle zivote), tako nema definitivnog dokaza da ne postoji. Zato kazem, ne treba sebe siliti da verujemo u bilo sta, nego nek to ostane kao otvorena mogucnost. Isto je sa nirvanom. Ako je zamisljamo kao nekakv raj u koji odemo kad se probudimo i tamo vecno zivimo u obilju zadovoljstava, onda to i nije mnogo daleko od slatkih obecanja teistickih religija. Mnogo je bolje definisati je kao stanje oslobodjenosti od patnje, jer to je osnovni cilj Budinog puta. A to stanje je moguce vec u ovom trenutku. I onda nam se ona cini mnogo bliza i prizemnija, a onda i ostvarljivija.

Dobro, posle ovog kao uvoda dolazi tvoje pitanje: gde poceti? Odgovor je vrlo jednostavan. Upravo odatle gde se sada nalazis, jer je to jedino i moguce. To znaci da sebe prihvatis takvog kakav si, bez uobicajenog "sibanja" trebalo bi da sam ovakav ili onakav, i odatle krenes da vezbas. Naravno, ono sto ces videti ti se nece dopasti, jer ti vec imas neku fiks ideju kakav bi trebalo d abudes i posto nisi, dolazi frustracija. A odtoga srece nema. Zato se u budistickoj praksi ne radi o dopadanju i nedopadanju, vec o utrvdjivanju cinjenicnog stanja, hladno i trezveno, uz pomoc pronicljive svesnosti, kako bismo znali gde su nam jake i gde slabe tacke, gde su zamke u kojima glavacke ulecemo u patnju, i otuda sta i kako vezbati. A vezba je naravno ono tso se zove meditacija, nazalost rec koja znaci i sve i nista, toliko je danas u upotrebi

Da ne duzim vise, preporucio bih ti da procitas jedan opsti uvod u budizam, kako bi stekao da tako kazem ram za iskustva koja ces imati tokom vezbanja, da bi mogao da ih stavih u odredjeni kontekst, jer ce im taj kontakst uveliko dati i znacenje. Taj uvod je ovde
http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/rahula.pdf

a potom bi mogao i da se bacis na upoznavanje sa samo praksom meditacije. Najbolji uvod u meditaciju na koji sam do sada naisao na nasem jeziku je ovde
http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/Dh ... taciju.pdf

Iscitaj to lagano, bez zurbe, lekcije u ovoj drugoj knjizici mozda i vise puta, pa javi ako bude nekih pitanja. A bice, siguran sam

Kad pocnes da zaista sedis, sigurno ce ti koristii vodjene meditacije koje mozes naci na ovoj stranici
http://www.yu-budizam.com/bud27b.html

Eto materijala koliko hoces. Pa sretno ucenje i vezbanje!

[Sati]

Nemoguće je, Ćunda, da onaj ko sam nije obuzdan, disciplinovan ili zadovoljan može da nekog drugog učini obuzdanim, diciplinovanim ili zadovoljnim. Ali je vrlo moguće da onaj ko jeste obuzdan, disciplinovan ili zadovoljan pomogne drugima da i sami takvi postanu.

Buda
Sallekha sutta

[fatamorgana]

Nemoguće je, Ćunda, da onaj ko sam nije obuzdan, disciplinovan ili zadovoljan može da nekog drugog učini obuzdanim, diciplinovanim ili zadovoljnim. Ali je vrlo moguće da onaj ko jeste obuzdan, disciplinovan ili zadovoljan pomogne drugima da i sami takvi postanu.

Buda
Sallekha sutta

Potvrđivam,

[VeriBizi]

Evo da i ja doprinesem sa jednim copy/paste


Onaj ko ponavlja mnoštvo svetih strofa a ne vlada se prema njima,
nedosljedan je čovjek i liči na pastira koji broji tuđe blago.

Onaj ko ponavlja malo svetih izreka
al' slijedi njihove upute,
odriče se strasti, mržnje i zablude,
u najboljem znanju, nesputane misli,
nevezan ni za što na ovom ni onom svijetu
- taj je sudionik blaženstva mudraca.

[Sati]

Čovek može pljačkati
koliko god mu je volja,
ali otimajući od drugih,
upravo taj koji pljačka
na kraju opljačkan biva.

Budala misli: "Sad imam šansu,"
sve dok njegovom gorkom plodu
ne dođe vreme zrenja.
Ali kad dozre, ista ta budala
velikim bolom obuzeta biva.

Ubijajući, sopstvenog ubicu stvara.
Pobeđujući, svog pobednika stvara;
posle vređanja, uvreda stiže;
posle napada, napad.

I tako, u začaranom krugu,
i sam pljačkaš opljačkan biva.

Buda
Sangama sutta, SN III.15

[Sati]

Kad god patiš, zastani i zapitaj se: "Za šta sam se to vezao?"

Ajahn Sumedho

[Sati]

Svugde može biti mesto vežbanja

Kada sam tek počinjao svoju praksu, veoma mi je koristilo da svake nedelje odaberem jednu ili dve aktivnosti i odlučim da vežbam svesnost svaki put kad ih budem obavljao. Uzmimo oblačenje, na primer. Svaki put kad bih te nedelje počeo da se oblačim, zaustavio bih na nekoliko trenutaka u svesnosti, posmatrao um-telo tokom nekoliko udaha i izdaha, dopuštao da bilo kakva napetost popusti. I potom, pošto me razne misli i osećanja više nisu opsedali i vukli na razne strane, bio bih spreman da uvidim čudo oblačenja: pokrete uma-tela, osećaj na stopalima u kontaktu sa podom i odeće na telu, slabašne zvuke koji su dopirali do ćelije. Ako bi se pojavila neka misao, blago bih okrenuo pažnju ka njoj, prepoznao je i onda nastavio da uživam u umetnosti oblačenja. Jeste li ikada razmišljali o oblačenju kao o vrsti umetnosti?

Posle nedelju dana vežbanja na ovaj način, oblačenje u svesnosti je postalo moja druga priroda. Onda bih naredne nedelje odabrao neku drugu aktivnost, kao što je recimo pranje zuba, i trudio se da vežbam svesnost svaki put kad bih prao zube. Za otprilike mesec dana postepeno sam uspeo da svesnost prožme skoro svaki trenutak mog dana. Više nisam bio "u zatvoru". Jednostavno sam prao ruke ili šetao, stajao u redu i jeo. Ponovo sam se osetio živim. Duboko sam živeo svoj život, umesto da o njemu sve vreme maštam.

Matthew J. Tenney, A Practical Guide to True Happiness And Freedom


[Metju Teni je proveo 5 godina u zatvoru zbog pokušaja da utaji pet miliona dolara kao službenik američke vojske. Zbog takvog nepromišljenog postupka poslat je u zatvor Liverton na odsluženje kazne. Tamo je počeo da čita knjige Ajahn Chaha, Ajahn Sumedha i Thich Naht Hahna, što je u njemu probudilo interes za meditaciju i vežbanje svesnosti. Tako mu je boravak u zatvoru promenio i čitav život, ali na jedan sasvim neočekivan način.]

[ime_kojeg_nema]

Svugde može biti mesto vežbanja

I svaki trenutak dodao bih.
Podijelio bih neki moj mali, licni uvid iz prakse tj. zivota . Svjesnost paznje pomaze ili osigurava miran um koji je opet vazan za meditaciju. Ne znam za druge ali recimo meni nije moguce cijeli dan "mentalno divljati" i zatim sjesti i meditirati a da se to divljanje uma ne nastavi po inerciji. Jako mi je tesko to zaustaviti mada se i tada trudim samoposmatrati se, ukoliko sam uopste u takvim situacijama i smogao volje da sjednem i meditiram . Meditaciju dozivljavam kao posebne dijelove dana u koje na neki nacin uranjam i izranjam i ukoliko sam uronio relativno smirenog uma onda ce i to iskustvo biti dublje, pa cu i izroniti ispunjeniji. Tako sam na neki nacin shvatio da ustvari valjano vjezbanje ustvari ne moze a da ne bude prisutno u svakom trenutku.

[Sati]

Pathamanānātitthiya sutta -- Različite askete (1)

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. U to vreme bilo je mnogo asketa, bramana i lutalica različitih škola koji su živeli oko Sāvatthija i oni su zastupali različita gledišta, različite sklonosti, različite namere, oslanjali se na različite stavove.

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ovaj svet je večan. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ovaj svet nije večan. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ovaj svet je ograničen. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ovaj svet je bezgraničan. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Ono što je duša, to je i telo. [1] Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Duša je jedno, a telo je drugo. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Biće [2] postoji posle smrti. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Biće ne postoji posle smrti. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

Neki bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Biće i postoji i ne postoji posle smrti. Samo je to istina, sve drugo je glupost". Ali neki drugi bramani i askete ovako su tvrdili, ovako smatrali: "Biće niti postoji, niti ne postoji posle smrti. Samo je to istina, sve drugo je glupost".

I tako su se oni nadmetali, svađali i raspravljali, napadali jedni druge rečima oštrim poput mačeva, govoreći: "Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to."

Onda jednoga jutra velika grupa monaha, pošto su ogrnuli ogrtače i uzeli svoje zdele, odoše u Sāvatthi da prose hranu. Pošto su u Sāvatthiju isprosili hranu, posle obroka, odoše do Blaženoga. Kad su stigli, pokloniše mu se, pa sedoše sa strane. Dok su tako sedeli sa strane, obratiše se oni Blaženome: "Gospodine, mnogo je asketa, bramana i lutalica različitih škola koji žive oko Sāvatthija i zastupaju različita gledišta, različite sklonosti, različite namere, oslanjaju se na različite stavove.

Neki bramani i askete ovako tvrde, ovako smatraju: "Ovaj svet je večan. Samo je to istina, sve drugo je glupost"... I tako se oni nadmeću, svađaju i raspravljaju, napadaju jedni druge rečima oštrim poput mačeva, govoreći: "Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to."

"Monasi, askete različitih škola su slepi, bez očiju. Oni ne znaju šta je dobro, oni ne znaju šta nije dobro. Oni ne znaju šta je Dhamma, oni ne znaju šta nije Dhamma. I pošto ne znaju šta je dobro, ne znaju ni šta nije dobro, pošto ne znaju šta je Dhamma, ne znaju ni šta nije Dhamma. Tako se oni nadmeću, svađaju i raspravljaju, napadaju jedni druge rečima oštrim poput bodeža, govoreći: 'Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to'.

Jednom davno živeo je upravo u ovom Sāvatthiju kralj, te jednom ovako reče nekom čoveku: 'Okupi mi, dragi čoveče, sve ljude u Sāvatthiju koji su slepi od rođenja.'

'Dobro, vaše visočanstvo', odgovori čovek i, okupivši sve ljude u Sāvatthiju koji su slepi od rođenja, otide do kralja, te mu reče: 'Vaše visočanstvo, svi ljudi u Sāvatthiju koji su slepi od rođenja na okupu su.'

'Vrlo dobro, pokaži tim slepim ljudima jednog slona.'

'Kako vi kažete, vaše visočanstvo', odgovori čovek i dovede pred slepce jednoga slona. Nekima od njih dao je da opipaju glavu slona, govoreći: 'Ovako, slepci, izgleda slon.' Nekima je dao da opipaju slonovo uvo, govoreći: 'Ovako, slepci, izgleda slon.' Nekima je pokazao surlu... trup... nogu... stražnji deo slona.. rep... čuperak na vrhu slonovog repa, govoreći: 'Ovako, slepci, izgleda slon.'

I tako, monasi, pošto je svim slepcima pokazao slona, onaj čovek ode do kralja i reče: 'Vaše visočanstvo, slepci su opipali slona. Neka vaše visočanstvo sada učini ono što smatra da treba učiniti.'

Na to kralj stade pred one slepce i upita ih: 'O slepci, jeste li dobro opipali ovog slona?'

'Jesmo, vaše visočanstvo, dobro smo ga opipali'.

'Sad mi recite, o slepci, kako izgleda slon?'

Slepci kojima je bila pokazana glava odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik buretu.'
Slepci kojima je bilo pokazano uvo odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik lepezi.'
Slepci kojima je bila pokazana surla odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik gredi.'
Slepci kojima je bio pokazan trup odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik ambaru.'
Slepci kojima je bila pokazana noga odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik stubu.'
Slepci kojima je bio pokazan stražnji deo slona odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik avanu.'
Slepci kojima je bio pokazan rep odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik tučku.'
Slepci kojima je bio pokazan čuperak na vrhu slonovog repa odgovoriše: 'Slon je, vaše visočanstvo, nalik četki.'

Onda uz reči: 'Slon je ovakav, a ne takav. Slon nije ovakav, već takav', počeše oni da se međusobno udaraju pesnicama. I to vrlo razveseli kralja.

Na isti način, monasi, askete različitih škola su slepi, bez očiju. Oni ne znaju šta je dobro, oni ne znaju šta nije dobro. Oni ne znaju šta je Dhamma, oni ne znaju šta nije Dhamma. I pošto ne znaju šta je dobro, ne znaju ni šta nije dobro, pošto ne znaju šta je Dhamma, ne znaju ni šta nije Dhamma. Tako se oni nadmeću, svađaju i raspravljaju, napadaju jedni druge rečima oštrim poput bodeža, govoreći: 'Dhamma je ovo, a ne to. Dhamma nije ovo, već je to'.

Onda Blaženi, shvatajući značaj ovoga, bi nadahnut da izgovori sledeće stihove:

Neki od tih asketa i bramana su, čini se, vezani za svoja gledišta;
čvrsto ih se držeći, svađaju se, nalik ljudima koji vide samo jednu stranu.

(Udana VI:4)

--------------------------------------
Beleške

[1] Zanimljivo je uočiti da terminologija koja se ovde koristi nije ista kao kod citiranja Budinih reči (gde bi odgovarajući termini molgi biti nāma i rūpa). Ovo može poslužiti kao potvrda da ovde imamo posla sa vernim izveštajem o gledištima koja su zastupale druge škole.

[2] Komentar termin tathāgata ovde definiše kao attā, sopstvo (ChS ima na ovom mestu varijantu satta, biće). Otuda ovde imamo još jednu upotrebu termina tathāgata koja nije poznata u budističkim tekstovima. Ovo pokreće pitanje odnosa između budističkog značenja, u smislu "onaj koji je dostigao probuđenje" i značenja koje se ovde podrazumeva, kao i da li je taj termin bio u upotrebi i pre nego što je počeo da se koristi u budističkom značenju.

[Sati]

Jutarnje meditacije

(prvi korak ujutro)
Ova zelena Zemlja
jeste čudo!
Dok hodam pune svesnosti,
čarobna Dharmakaya se obznanjuje.

(odvrtanje slavine)
Voda teče sa visokih planina.
Voda se sliva duboko u Zemlju.
Na čudesan način ta vode i do nas stiže
i održava sav život.

(pranje ruku)
Voda teče preko mojih ruku.
Neka ih vešto koristim
da sačuvam našu dragocenu planetu.

(čišćenje)
Dok pažljivo metem tlo prosvetljenja,
iz Zemlje drvo razumevanja.izniče.

(hodanje)
Um može krenuti u hiljadu pravaca.
Ali na ovom divnom putu ja hodam u miru.
Sa svakim korakom, povetarac.
Sa svakim korakom, cvet.

(rad u vrtu)
Zemlja nas rađa i hrani.
Bezbrojna poput zrnaca peska
u reci Gang,
sva rođenja i smrti sadržana su u svakom dahu.

(zalivanje vrta)
Od vode i sunca su zelene ove biljke.
Kada kiša saosećanja padne,
čak i pustinja postaje nepregledni zeleni okean.

(recikliranje)
Đubre postaje ruža.
Ruža postaje kompost --
Sve kroz transformaciju prolazi.
Čak i stalnost je nestalna.

(zalivanje biljaka)
Draga biljko, nemoj misliti da si sama.
Ovaj mlaz vode dolazi od Zemlje i neba.
Ova voda jeste Zemlja.
Zajedno smo kroz bezbroj života.

(sađenje drveća)
Poveravam sebe Budi;
Buda poverava sebe meni.
Poveravam sebe Zemlji;
Zemlja meni poverava sebe. .

Thich Nhat Hanh, Earth Verses

[fatamorgana]

Sati, prva liga

[Sati]

Ima još


Meditacije pri jelu

(blagosiljanje obroka)
Ova hrana dar je čitavog univerzuma --
zemlje, neba i mnogo teškoga rada.
Nek živimo na način koji nas čini vrednim da ga primimo.
Nek transformišemo svoja štetna stanja uma, pogotovo svoju pohlepu.
Nek uzimamo samo hranu koja nas hrani i sprečava bolest.
Prihvatamo ovu hranu da bismo išli putem vežbanja.

(sipanje u tanjir)
Moj tanjir, sada prazan,
uskoro će biti pun
dragocene hrane.

(gledanje u pun tanjir)
U ovoj hrani
ja jasno vidim prisustvo
čitavog univerzuma
koji podržava moje postojanje.

(sedanje da jedem)
Sedenje ovde
jeste poput sedenja pod bodhi drvetom.
Moje telo je sama svesnost,
potpuno oslobođena svakog ometanja.

(pre prvog zalogaja)
Mnoga se bića bore danas za hranu.
Molim se neka svako od njih ima dovoljno da jede.

(kontemplacija hrane)
Ovaj tanjir sa hranom,
tako mirisan da voda u ustima poteče,
isto tako sadrži mnogo patnje.

(prva četiri zalogaja)
Sa prvim zalogajem obećavam da ću ponuditi radost.
Sa drugim, obečavam pomoć u oslobađanju drugih od patnje.
Sa trećim, obećavam da ću radost drugih videti kao da je moja.
Sa četvrtim, obećavam da ću naučiti način nevezivanja i spokojstva.

(po završetku obroka)
Ovaj tanjir je prazan.
Moja glad zadovoljena je.
Zavetujem se da ću živeti
za dobrobit svih bića.

(držeći šolju čaja)
Ova šolja čaja u mojim rukama --
svesnost koju držim visoko!
Moj um i telo borave
upravo u ovde i sada.

Thich Nhat Hanh, Meal Verses

[fatamorgana]

Nenasilje

Budistički tradicija je opšte cijenjena zbog svog miroljubivog učenja kao i zbog osvjedočenog nenasilja koje su različitite zajednice širom svijeta primjenjivale u toku više od dva tisućljeća.

Jedan od primjera, koji se malo spominje u povijesnim knjigama, je taj, da je indijski kralj Ashoka, prvo krvožedni ratnik, a zatim - nakon prelaska na budizam – apsolutni pacifist: pravila njegove vladavine su pozivala da se ne ubijaju životinje, da se ne vrši bilo kakav oblik okrutnosti, te da se proširiti dobro i ljubaznost prema svim živim bićima, i onim svjesnim i onim nesvjesnim.

U naše doba, nenasilne borbi za ljudska prava uvijek su imale pristaše u azijskim i zapadnim budistima do te tačke da je za njih „skovan“ naziv „angažovani budizam“ : neki od primjera su - Nobelova nagrada Dalaj Lami i Aung San Suu Kyi, aktivnost Bhimrao Ambedkara u Indiji i priznanje D. Ikedi kao majstoru dijaloga.

Termin "nenasilje" - napisan bez odvajanja između riječi ne i riječi nasilje - skovao je Aldo Capitini u namjeri da istakne pozitivne i kreativne konotacije termina i on poklapa se s poštovanjem i empatijom za svaki oblik života u svojoj beskrajnoj raznolikosti, upravo kako nas Budizam i uči.

"Dvadeseto stoljeće –kako kaže D. Ikeda - je stoljeće rata. Stotine milijuna ljudi umrlo je u bitkama i ratovima. Šta je čovječanstvo naučilo iz ove tragedije? U ovom novom stoljeću, dvadeset prvom, načelo da ubijanje nije prihvatljivo niti opravdano pod bilo kojim okolnostima, treba da postane osnovni moralni princip cijelog čovječanstva.
Ako ne uspijemo da proširimo na globalnom planu uvjerenje, ako ne usadimo duboko u svakom čovjeku načelo da nasilje nikada nije opravdano kao sredstvo za podršku vlastitih uvjerenja, čovječanstvo neće naučili ništa od lekcije dvadeset i prvog stoljeća.

Prava bitka dvadeset i prvog stoljeća neće biti između civilizacija i religija, nego zapravo između nasilja i nenasilja. Između barbarstva i civilizacije u pravom smislu te riječi. "

[Sati]

Pravi neprijatelji

Jednom su Budini protivnici unajmili neke ljude da njega i Anandu psuju i vređaju kad budu išli u prošenje hrane. „Vidi ih, psi lutalice, ćelavci, prosjaci!", dovikivali su im. Poštovani Ananda se uznemirio zbog toga i predloži Budi da odu do nekog drugog grada – tamo gde ih neće vređati i neće ismevati. A Buda ga upita:

- A šta ćemo, Ananda, ako nas i tamo budu vređali i ismevali?

- Napustićemo i to mesto i otići u neko treće.

- A ako nam se i tamo isto desi, kuda bismo tad mogli da pobegnemo? Ako neprekidno bežiš od svakoga ko te psuje, na kraju nemaš gde da se skloniš. Zato od svojih neprijatelja ne treba bežati tako što ćemo ići od jednog do drugog mesta. Jedini pravi način da pobegnemo od neprijatelja jeste biti svestan u svome umu i naći utočište u svome srcu. Ako si dovoljno cčvrst da se izboriš sa neprijateljima u svom srcu, tada će tvoji spoljašnji neprijatelji biti tek mačiji kašalj. Tada ćeš uvek živeti tamo gde ti se dopada i ići kud poželiš bez ikakvih problema.

Maha Boowa Nanasampanno: A Life of Inner Quality

[Sati]

Zahvalnost

Posle večanja u Singapuru pre nekoliko godina mladin otac poveo je svog novog zeta u stranu, kako bi mu dao savet na koji način da svoj brak održi dugovečnim i srećnim.
- Ti verovatno mnogo voliš moju kćerku -- reče on mladiću
- O da, mnogo - odgovori brže-bolje ovaj.
- I verovatno misliš da je ona najdivnija osoba na svetu - nastavi stari.
- Ona je savršena u svakom pogledu - odvrati mladić sa žarom u očima.
- Tako je to kad se ženiš - rece mu novi tast. - Ali posle nekoliko godina počećeš da vidiš i nedostatke moje kćeri. A kada to počne da se dešava, molio bih te da imaš na umu sledeće. Da nije imala te nedostatke jos od samog početka, dragi moj zete, ona bi se verovatno udala za nekog mnogo boljeg od tebe!

Tako bi i mi trebalo da budemo zahvalni zbog nedostatka onih sa kojima delimo svoj život, jer da ih nisu imali od samog početka, bili bi u prilici da odaberu nekog mnogo, mnogo boljeg od nas.

Ajahn Brahm: Opening the Door of Your Heart

[fatamorgana]

(nađoh na temi trenutna osjećanja, postavila veze s vezom, )

[dr.Gonzo]

[fatamorgana]

Mrak, prva liga, odavno se 'vako ne nasmijah,

[Sati]

Jadan ja, blago njima

Život najmlađeg monaha po rangu u tajlandskom manastiru izgledao je toliko nepravedan. Stariji monasi dobijali su najbolju hranu, sedeli na mekim jastučićima i nikada nisu morali da guraju kolica sa zemljom. Sa druge strane, moj jedan jedini obrok na dan bio je bljutav; satima sam tokom ceremonija morao da sedim na golom betonu (koji je uz to bio i grbav, jer su lokalni zidari bili antitalenti za izlivanje betonskih podova); i ponekad sam morao da prilično zapnem radeći fizičke poslove. Jadan ja, blago njima.

Proveo sam duge, mučne sate sam sebi opravdavajući svoje pritužbe. Stariji monasi su verovatno bili dovoljno prosvetljeni da je davati im ukusnu hranu bilo isto sto i baciti je; zato bi ja trebalo da je dobijem. Stariji monasi su već godinama sedeli po čitave sate sa prekštenim nogama i već su se navikli na to; zato bi ja trebalo da dobijem te velike, mekane jastučiće. Sem toga, svi stariji monasi bili su ugojeni, verovatno od one najbolje hrane, tako da su na svojim donjim delovima imali da tako kažem "prirodni tapacirung". Stariji monasi bi nama mlađim monasima samo govorili šta treba da se uradi, a ne bi se i sami toga prihvatili, tako da nisu imali pojma koliko je vrućina i teško gurati kolica prepuna zemlje. Svi ti građevinski radovi bili su uostalom njihova ideja, pa bi oni trebalo i da ih urade! Jadan ja, blago njima.

Kada sam postao stariji monah po stažu, ja sam sad jeo najbolju hranu, sedeo na mekom jastučetu i tek pomalo fizički radio. Međutim, uhvatio sam sebe kako zavidim mlađim monasima. Oni nisu morali da drže javne govore, po ceo dan slušaju o nečijim problemima i satima se bore sa administrativnim poslovima. Jednostavno, nisu imali toliko mnogo obaveza i zato su mnogo vremena imali na raspolaganju za sebe. I onda sam uhvatio sebe kako govorim: "Jadan ja, blago njima."

Uskoro sam otkrio šta se događa. Mladi monasi su imali "patnju mladih monaha". Stariji monasi su imali "patnju starih monaha". Kada sam postao stariji monah, jednostavno sam jedan oblik patnje zamenio drugim oblikom patnje.

Upravo ovo se događa kada oni koji su sami zavide onima koji su u braku, a oni koji su u braku zavide onima koji žive sami. Kako bi svi mi vec trebalo do sada da smo otkrili, kada ulazimo u brak mi samo "patnju samačkog života" zamenjujemo za "patnju života u braku". A onda se razvedemo i opet patnju "života u braku" zamenimo za "patnju samačkog života". Jadan ja, blago njima.

Kada smo siromašni, zavidimo onima koji su imućni. Međutim, mnogi od tih bogatih priželjkuju iskrena prijateljstva i slobodu od briga oko imetka kakvu imaju siromašni. Postati bogat znači samo zameniti "patnju siromaha" za "patnju bogataša". Otići u penziju i smanjiti sebi prihode znači samo "patnju bogataša" zameniti za "patnju siromaha". I tako to ide. Jadan ja, blago njima.

Misliti da ćete postati srećni tako što ćete postati neko drugi jeste obmana. Postajući neko drugi, samo jedan oblik patnje zamenjujete drugim. Ali kada ste zadovoljni onim kakvi jeste, bilo da ste mlađi ili stariji po rangu, u braku ili sami, bogati ili siromašni, tada ste se oslobodili i patnje. Blago meni, jadni oni.

Ajahn Brahm: Opening the Door of Your Heart

[dr.Gonzo]

Mrak, prva liga, odavno se 'vako ne nasmijah,

Hvala, morao sam ovo podijeliti

[Sati]

Rep

Ne veruj svemu što čuješ. Ako ti, recimo, kažu da si pas, okreni se i sam proveri imaš li rep. Ako ga nemaš, očigledno je da nisu u pravu.

Ajaan Lee Dhammadharo: The Skill of Release

[fatamorgana]

Rep

Ne veruj svemu što čuješ. Ako ti, recimo, kažu da si pas, okreni se i sam proveri imaš li rep. Ako ga nemaš, očigledno je da nisu u pravu.

Ajaan Lee Dhammadharo: The Skill of Release

Provjerih, nema

[Sati]

Provjerih, nema

Očigledno je da nisu u pravu.