Coppertone wrote:biserna zvoncica wrote:u yugi je bilo para za sve,u ovoj drkojebini para nema za ono sto je najpotrebnije.hitno je potrebna nabavka nove opreme,a ko ce i da li ce donijeti odluku i dati pare,ostaje u domenu nagadjanja.
Bojim se da grijesis. Prvo sto je potrebno kompletno promjeniti strategiju organizacije. Pokazalo se kako je na skoro svim lokacijama danima su prisutne iste ekipa, ljudi su iscrpljeni, smjene lose funkcionisu.
1. Dostava hrane i pica je skoro nikakva, ako neko samoinicijativno donese ili su ponijeli konzerve sa sobom, to imaju. Kada imate pojacane fizicke aktivnosti, tijelo trazi kvalitetniju hranu i duplo vise vode. Koliko sam upratio na terenu, lokalni CZ i vatrogasci trckaraju uokolo, moljakaju pomoc od nadredjenih i traze donacije. Ni njima nije lako, ali mora se obezbjediti snabdjevanje onih koji su na terenu. I ako ima hrane i vode blizu dostava je usporeno zbog losih puteva. Rijetko ko se sijeti procistiti puteve do onih sto gase i proracunati snabdijevanje. Otprilike treba racunati bar 5L vode po osobi dnevno, ako ima vise lako je prosuti po vatri. Obroka ne treba biti puno, medjutim treba malo masnija hrana, bogata proteinima i ugljikohidratima. Od 7 ujutro do 15h pojeo sam mozda pola somuna sa kajmakom kojeg sam jeo dok sam se penjao uz brdo. Ni drugi nisu puno vise jeli, jednostavno ne mislis o tome, u glavi ti neke druge stvari. S druge strane,
CZ KS je zadnju promjenu imala prije mjesec dana. Apsolutno nikakvih uputa za gradjane koji bi htjeli pomoci. Ako neko nije krenuo samoinicijativno nije bilo druge pomoci iz lokacija koje nisu pogodjene pozarom.
2. Sredstva komunikacije su jako losa. Na terenu su bile 2 motorole za komunikaciju onih na brdu i u podnoziju. Doduse koristili se srecom mobiteli i dozivanje. Samo definisanje lokacija je na lokalnom nivou tj.
gori od jaraka 100 m desno, mi smo od Osmanove livade pa iznad gore, otisli smo lijevo od pecine do one velike bukve. Lokalcima je to normalno, uglavnom se kontaju, medjutim ko dodje sa strane totalno se moze pogubiti u svemu. Suma moze biti gusta, moze se zalutati onda jos moraju poslati nekog u spasavanje=dodatni teret. Karte ne postoje, a kamoli GPS uredjaji.
3. Komandovanje i organizacija ljudi su jako bitni. Ne mozete vjerovati sta znaci kada se pojavi autoritet sa nekom hranom, opremom i koji daje koristne upute. Njega svi slijepo slusaju i pravo digne moral. Ne znam kako je na drugim lokacija garanutujem ne postoje komandiri na nivou jedinice dobrovoljaca.Sve su neke improvizacije, prikljuci se dobrovoljac i tu se onda nesto pokusava postici. Trenutno ne postoje nivoi mobilizacije vec samo imaju oni koji dezuraju. Morat ce se promjeniti nesto u stilu tri nivoa. Prvi oni redovno zaposleni, dezuraju i rade kao sto je sada. Sekundarni su oni dobrovoljci-patriote koji su spremni na pomaganje. Ostavljaju svoje kontakt brojeve, stavljaju se brigadama i CZ po potrebi,a povremeno prolaze kurseve obuke. Tercijalni nivou su osobe obicni civili, nemaju nikakvo znane, a koji bi bili mobilisani po potrebi kad bas zagusti. Medicinski sektor je isto zakazao. Niko nije bio na terenu. Momka je ujeo srshljen, odvezao ga neko u bolnicu, primio inekciju, vratio se, trne mu glave od boli i opet tegli naprtnjacu.
4. Strategija gasenja je isto tako losa i nju treba promjeniti. Sada je furka postalo zvati avijaciju, pa svi misle to ce rijestiti probleme. Dok se nogom ne prodje, pozar nije ugasen. Iako imaju velik psiholoski efekat, gase na nepristupacnim terenima, oni bas nisu toliko efikasni. Dosta se raspe, ne padne sve na samu buktinju, a temperature su preko 500-1000 C pa dosta vode ispari. S druge strane, smrk usmjeri vodu kao laser. Vazdusna pomoc se zove samo kada je toliko los teren i kada nema alternative. To je do sada bilo potrebno mozda u 10-20% svih ovih slucajeva, ali eto opet gase i gdje treba i gdje ne treba. Vatrogasci znaju te fazone oko gasenja, ne mozete vjerovati kako obicne grablje mogu dobro pomoci kada pozar pomalo tinja. Ne trebaju aparati za gasenje, neke posebne smjese jer je to poskupo i ne znaju svi time rukovati. Treba sto veci broj:
- alata (grablje, lopate, sjekire...) - nekih 10-20KM po komadu
- zastita za nos - 0,5-1KM po komadu
- naprtnjaca sto vise, znaju se zacepiti kvariti ovo ono... -
nadjoh kostaju 250 KM. Vjerovatno se mogu dobiri i jeftinije na vecu kolicinu
- pumpe vrijede suha zlata, ne mozete vjerovati sta znaci skratiti samo 50 m penjanja uz brdo - nadjoh u Robotu neke noname kostaju 350KM, haj nek su one malo bolje 1000 KM jer ce se pumapati poprilicno. Recimo do 5 komada je sasvim dovoljno za izbacivanje vode na visinu od 500 m.
- vatrogasna crijeva -
150 KM je duzine 15m a treba jedno 10-20 takvih.
- rezervoari od 1-2000 L vode - par stoja ako su i toliko
- par motorki na benzin. To i ne treba kupovati, samo pozajmite od onih koji imaju i koji se tim bave ili jos bolje angazujete ih
5. Mobilizacija i odziv ljudstva je bio katastrofalno los. Svi savjetuju nesto i palamude('zvinte nema druge rijeci) treba ovo treba ono. Parafrizirat cu JFK, ne pitajte sta drugi trebaju uraditi, pitajte sami sebe sta trebate uraditi. Prvi par sati ili eventualno dan-dva je kljucno. Ako se tada istrcini na teren i sanira pozar, steta je minimalna. Svi do sada su isto rekli, da se brzo djelovalo, ne bi ovolike stete bile. Sreca pa nisam precjednik, svakom bih oduzeo drzavljanstvo od 15-60 godina ko nije pomogao u gasenju. Ako nista mogao je odnjeti pakovanje vode, sokova, pa to je rangu kutije cigara. Koliko znaci na terenu ljudima kad se neko brine o njima i kad im pomaze. Ti ljudi bi tamo bili spremni i poginuti.
Prve 3 tacke kostaju 0,00 KM i mogu se implemetirati jako brzo. Sama oprema koja bi mogla koristiti za gasenje sumskih pozara, od ovog gore sto sam naveo, ne bi kostala vise od par desetina hiljada plus mobilna je. Haj nek je 100 000 KM. Poredjenja radi opremljeno vatrogasno vozilo specijalne namjene, neko donirao vatrogascima KS, kostalo je oko 500 000 KM. To nije samo kamion-cisterna, vec tu ide i dodatna oprema.
@jefferson, AT-802F nije los ni malo, iako je mali, moze pravo vode povuci. Po meni postoji samo jedan strateski cilj, a to je prelazak na Eurocoptere, a konkretno bi nama trebali EC225 - Super Puma. Koliko sam do sada upratio, to su sega-mega moderne masine, imaju hrpu opreme na sebi tipa nocnih i toplinskih kamera, stabilizator leta, ekonomicne... Dosta ih koriste na sjeveru kad izvlace ljude iz olujnog vremena. Pogledaj kako je
mirna ljepotica, a valovi su poprilicno veliki na 2:30. U slucaju pozara, uvali se rezervoar od 4T i napuni ga za
90 sec. Nama trebaju helikopteri jer oni su idealni za nasu konfiguraciju terena, a osim toga avion baca u naletu dok helikopter moze lebdjeti i precizno ispustiti vodu. U HR je lako, oni slete u Jadran, tankuju i frk. Ako fulas jedno, naletis za 10-15 min i frknes opet.
Anyway, ljepotica kosta nekih 18 miliona $, umanjeno za 1000 $ dok Kanader kosta 26 mil $ tj. skoro 50% vise, koristi se samo za zeljevanje i zahtjeva stazu za polijetanje odnosno teren. Moze se koristiti svih 365 dana u godini jer moze primiti do 20 ljudi plus EC je iz NATO zemalja tj postujemo NATO standarde.
Zimus se Mi-8 skrhao mozda zbog vjetra jer je to starohan, koji ima samo lim i motor. Software koji kompezuje i stabilizira rad je 0 bodova, toga na njemu nema. Jeste izdrzljiv ko mazga medjutim malcice je zastario. Sta ce nase OS kupiti o tome ne mozemo mi odluciti pa prestajem tu dalju raspravu.
, u kakvom su stanju 
.
.Ako imate pokvareni f-16, nije problem, poshaljite ga u Poljsku, njihovi mehanicari su postali tate-mate za njih 
Kazu arkadashi pravo pomogli oko Konjica
