"Ti me ne voliš i ne želiš, zar
lep nisam nimalo, mala?
Ne gledajući, od strasti u žar
na rame mi je tvoja ruka pala.
...
Koliko si ih milovala sjajnih?
Ko ti je sve dosad ruke, usne dao?
Znam, oni su prošli kao senke, mila
ne dodirnuvši tvoj oganj u snima.
Na kolenima mnogim si bila,
a sada, evo, sediš na mojima.
...
Ovu vatru sudbinom očajno
ne zovi, veza lakoumna to je.
Kao što smo se sreli slučajno
rastaćemo se uz smešak nas dvoje.
U ćorsokaku s drugim ćes se naći,
o ljubavi brbljajuć bez svesti.
Tad ću možda u šetnju izaći
i sa tobom ponovo se sresti.
Bliže pleća okrenuvši drugom
sagnivši se malo ne misleći.
"Dobro veče", reći ćes mi s tugom.
"Dobro veče", mila i ja cu reći.
I ništa neće dušu da zanjiše.
Nid u drhtanje može da je svali.
Ko je ljubio, taj ne ljubi više.
Izgorelog ništa ne zapali." Sergej Jesenjin
)
, posljednji citat je baš lijep 
