Forum Klix.ba

Sve je tačno, ali ne može biti ni opušteno. Djeca vole znati pravila. Također vole znati da su za svakog ista. Kazna moze biti i simbolicna. Neces dobiti flomaster da crtas vec samo obicnu olovku. Nesto sto ce dijete stimulisati da postuje određena pravila.
Fizicke kazne su iskljucene svakako. I po meni nedopustive u odgojnim ustanovama. To jedino može biti "pravo" roditelja. Pod navodnicima jer roditelj mora znati šta čini i da fizička kazna ima uvijek i backfire. tj kako se kod nas kaže, batina ima dva kraja. Ako se koristi često, postane potpuno beskorisna i zapravo kontraproduktivna.

Pravila i kazne nikad nisu ista za svu djecu.
To ona jako brzo pohvataju i onda se možeš slikati.
Naravno da treba održavati red, ali sam isto tako često morao voditi razgovore o tome zašto svijet nije uvijek pošten, zašto svi ne dobijaju iste kazne, itd.

Dug i težak je to proces i ja uvijek kažem ljudima koji rade s djecom da nikad ne bih pristao, ni da me puškom tjeraju.

"Kad dođem kući, krv će te oblit'" ispravlja sve devijacije u ponašanju.

Ovako nešto?

Tako nešto. Mada iza ove gore izjave ne mora stajati istorija batina. Psihička spremnost za tako nešto je dovoljna.
Chances are never 0.

Generalno sam protiv fizickog kaznjavanja djece, ali priznajem da me moje dijete nekad toliko iznervira i naljuti da sam i ja koristio fizicko kaznjavanje u vise navrata.
Poslije mi bude zao i krivo zbog toga, svjestan sam da je to moja greska i slabost sto nisam znao izaci na kraj drugacije.

Ovisi šta ko smatra fizičkim kažnjavanjem.
Ovaj moj kad radi neku glupost prvi put ga zamolim da prestane.
Drugi put ga zamolim da prestane i kažem mu da ću ga treći put kad se ponovi "fisnuti".
Treći put ga "fisnem", tipa preko ruke po ramenu, čvoku mu opalim, ili nešto slično.
On me onda kao začuđeno gleda, a ja mu kažem da sam ga obavijestio šta će se desiti i da se to i desilo.

Neću ga "odrati od batina", kod ozbiljnih stvari i kad nešto baš zajebe se obično oduzima sve osim škole, jela i treninga, objasni šta je zajebao i zašto je pod kaznom i šalje u sobu (smije samo čitati knjige, jer mi je glupo da mu to oduzimamo).

A 41-year-old father of 7, Jonathan Pettigrew, was fatally shot on a Bronx MTA bus after police say he argued with a teenage passenger who was speaking loudly on his cellphone. Investigators say the teen suspect fled the scene after the shooting and no arrest had been announced in the latest reports.

Ja sam te rodila, ja cu te i umlatit.

Neko ce reci eto tukli su nekad pa opet bude izroda. Pa bude, ali makar statisticki manje nego danas kad djecu ne smiju tuci. Nekad se u skolama profama davali prutovi, pa debljine dva prsta onaj najdeblji, i ko ometa sat i slicno ide po rukama i guzici.

Batina je iz raja izasla, pise u bibliji

darius_maximus wrote: ↑11/06/2026 12:56 Ovisi šta ko smatra fizičkim kažnjavanjem.
Ovaj moj kad radi neku glupost prvi put ga zamolim da prestane.
Drugi put ga zamolim da prestane i kažem mu da ću ga treći put kad se ponovi "fisnuti".
Treći put ga "fisnem", tipa preko ruke po ramenu, čvoku mu opalim, ili nešto slično.
On me onda kao začuđeno gleda, a ja mu kažem da sam ga obavijestio šta će se desiti i da se to i desilo.

Neću ga "odrati od batina", kod ozbiljnih stvari i kad nešto baš zajebe se obično oduzima sve osim škole, jela i treninga, objasni šta je zajebao i zašto je pod kaznom i šalje u sobu (smije samo čitati knjige, jer mi je glupo da mu to oduzimamo).

Samo sebi nemoj dozvoliti "rekao pa porekao", pa taman ako si pretjerao, pokajao se, srce se cijepa, nebitno,
drži se onog što si rekao, a tako ne obećavaj ono što nećeš / ne možeš ispuniti,
takve "laži" ako se dese, temelj autoriteta je popucao.

Ateista wrote: ↑11/06/2026 12:41 Generalno sam protiv fizickog kaznjavanja djece, ali priznajem da me moje dijete nekad toliko iznervira i naljuti da sam i ja koristio fizicko kaznjavanje u vise navrata.
Poslije mi bude zao i krivo zbog toga, svjestan sam da je to moja greska i slabost sto nisam znao izaci na kraj drugacije.

Mene je par puta tako naljutio da mu je glava bila u torbi.
Najviše me naljuti kada se ponaša bez poštovanja, pogotovo prema majci svojoj.
Počne nešto odgovarati, praviti se frajer, uprkos upozorenjima da povuče ručnu.

Onda kad ustanem, pa kad ga dohvatim i uhvatim za kragnu, tačno bih ga mogao udaviti.
Tačno vidim strah u njegovim očima i tad i meni bude krivo, jer neko koga toliko volim osjeća toliki strah od mene i baš se onda osjećam fuj.
Onda ga pustim jer mislim da zna šta bi bilo dalje, ali i on istražuje granice do kojih može ići.

dječak sa šibicama wrote: ↑11/06/2026 13:11 Ja sam te rodila, ja cu te i umlatit.

Neko ce reci eto tukli su nekad pa opet bude izroda. Pa bude, ali makar statisticki manje nego danas kad djecu ne smiju tuci. Nekad se u skolama profama davali prutovi, pa debljine dva prsta onaj najdeblji, i ko ometa sat i slicno ide po rukama i guzici.

Batina je iz raja izasla, pise u bibliji

Iskreno ne mislim da su batine ikad ista dobro donijele, sta su sve radile generacije koje su odrastale sa batinama...

Da. Riječ roditelja mora biti ko stijena.
Ako obećaš bilo šta, to mora biti tebi obaveza. I dobro i loše.
Obećao si neki poklon? Moraš ispuniti. Obećao si neku nagradu, moraš ispuniti.
Obećao si kaznu, mora se desiti.

darius_maximus wrote: ↑11/06/2026 13:21

Ateista wrote: ↑11/06/2026 12:41 Generalno sam protiv fizickog kaznjavanja djece, ali priznajem da me moje dijete nekad toliko iznervira i naljuti da sam i ja koristio fizicko kaznjavanje u vise navrata.
Poslije mi bude zao i krivo zbog toga, svjestan sam da je to moja greska i slabost sto nisam znao izaci na kraj drugacije.

Mene je par puta tako naljutio da mu je glava bila u torbi.
Najviše me naljuti kada se ponaša bez poštovanja, pogotovo prema majci svojoj.
Počne nešto odgovarati, praviti se frajer, uprkos upozorenjima da povuče ručnu.

Onda kad ustanem, pa kad ga dohvatim i uhvatim za kragnu, tačno bih ga mogao udaviti.
Tačno vidim strah u njegovim očima i tad i meni bude krivo, jer neko koga toliko volim osjeća toliki strah od mene i baš se onda osjećam fuj.
Onda ga pustim jer mislim da zna šta bi bilo dalje, ali i on istražuje granice do kojih može ići.

Slicno je i kod mene, najvise mi smeta ta bahatost i odgovaranje, jos tako mali, nije jos ni tinejdzer a vec sebi daje za pravo da nekad svasta nesto odgovori i kaze, da se nesto nadmudrije, pokusava postavljati svoje uslove i nesto istjerivati

Chloe wrote: ↑11/06/2026 13:13

darius_maximus wrote: ↑11/06/2026 12:56 Ovisi šta ko smatra fizičkim kažnjavanjem.
Ovaj moj kad radi neku glupost prvi put ga zamolim da prestane.
Drugi put ga zamolim da prestane i kažem mu da ću ga treći put kad se ponovi "fisnuti".
Treći put ga "fisnem", tipa preko ruke po ramenu, čvoku mu opalim, ili nešto slično.
On me onda kao začuđeno gleda, a ja mu kažem da sam ga obavijestio šta će se desiti i da se to i desilo.

Neću ga "odrati od batina", kod ozbiljnih stvari i kad nešto baš zajebe se obično oduzima sve osim škole, jela i treninga, objasni šta je zajebao i zašto je pod kaznom i šalje u sobu (smije samo čitati knjige, jer mi je glupo da mu to oduzimamo).

Samo sebi nemoj dozvoliti "rekao pa porekao", pa taman ako si pretjerao, pokajao se, srce se cijepa, nebitno,
drži se onog što si rekao, a tako ne obećavaj ono što nećeš / ne možeš ispuniti,
takve "laži" ako se dese, temelj autoriteta je popucao.

Koju god kaznu odredim sa ženom, odradit ću. Kazna kao kazna je najmanji problem.
Ono što mi bude žao je kada tako dobije kaznu za npr. vikend, jer otišli bismo u kino, organizovali neki izlet s rajom, itd.
To vrijeme s njim, koje neću moći vratiti, to mi bude žao, jer ga tako malo ima i proleti, ali džaba mora ga čovjek kazniti kada se loše ponaša, ne završava svoje zadaće, itd.

Ateista wrote: ↑11/06/2026 13:26

darius_maximus wrote: ↑11/06/2026 13:21

Ateista wrote: ↑11/06/2026 12:41 Generalno sam protiv fizickog kaznjavanja djece, ali priznajem da me moje dijete nekad toliko iznervira i naljuti da sam i ja koristio fizicko kaznjavanje u vise navrata.
Poslije mi bude zao i krivo zbog toga, svjestan sam da je to moja greska i slabost sto nisam znao izaci na kraj drugacije.

Mene je par puta tako naljutio da mu je glava bila u torbi.
Najviše me naljuti kada se ponaša bez poštovanja, pogotovo prema majci svojoj.
Počne nešto odgovarati, praviti se frajer, uprkos upozorenjima da povuče ručnu.

Onda kad ustanem, pa kad ga dohvatim i uhvatim za kragnu, tačno bih ga mogao udaviti.
Tačno vidim strah u njegovim očima i tad i meni bude krivo, jer neko koga toliko volim osjeća toliki strah od mene i baš se onda osjećam fuj.
Onda ga pustim jer mislim da zna šta bi bilo dalje, ali i on istražuje granice do kojih može ići.

Slicno je i kod mene, najvise mi smeta ta bahatost i odgovaranje, jos tako mali, nije jos ni tinejdzer a vec sebi daje za pravo da nekad svasta nesto odgovori i kaze, da se nesto nadmudrije, pokusava postavljati svoje uslove i nesto istjerivati

Ma nekad se trebaju i suočiti i sa tim barem strahom od fizike. Današnja djeca to testiraju do granica, meni su cure i ne priliči da ih degenečim, ali me mlađa neki dan jezikom ispizdila da sam je ošajdario po nozi. Poslije mi je isto bilo krivo, ali nema se uvijek ni zivaca. Dobila je kaznu neodlaska na neki rođendan, mislim da je shvatila lekciju do neke naredne situacije. Teret i obaveza je velika podici djecu, znamo mi svi. Kaze meni supruga mene babo nikad nije dohvatio, ali me ubijo pričom. Eto ti, rekoh, pa pričaj. A zato je stara lešila. Tako da je to sve individualno.

To radiš da oni budu bolji ljudi i spremniji za svijet.

Ja sam svojoj djeci govorio: po cijenu da me zamrzite napraviću od vas ljude, a vi nemojte sa mnom nikad više progovoriti...

last mohicans wrote: ↑11/06/2026 13:32

Ateista wrote: ↑11/06/2026 13:26

darius_maximus wrote: ↑11/06/2026 13:21

Mene je par puta tako naljutio da mu je glava bila u torbi.
Najviše me naljuti kada se ponaša bez poštovanja, pogotovo prema majci svojoj.
Počne nešto odgovarati, praviti se frajer, uprkos upozorenjima da povuče ručnu.

Onda kad ustanem, pa kad ga dohvatim i uhvatim za kragnu, tačno bih ga mogao udaviti.
Tačno vidim strah u njegovim očima i tad i meni bude krivo, jer neko koga toliko volim osjeća toliki strah od mene i baš se onda osjećam fuj.
Onda ga pustim jer mislim da zna šta bi bilo dalje, ali i on istražuje granice do kojih može ići.

Slicno je i kod mene, najvise mi smeta ta bahatost i odgovaranje, jos tako mali, nije jos ni tinejdzer a vec sebi daje za pravo da nekad svasta nesto odgovori i kaze, da se nesto nadmudrije, pokusava postavljati svoje uslove i nesto istjerivati

Ma nekad se trebaju i suočiti i sa tim barem strahom od fizike. Današnja djeca to testiraju do granica, meni su cure i ne priliči da ih degenečim, ali me mlađa neki dan jezikom ispizdila da sam je ošajdario po nozi. Poslije mi je isto bilo krivo, ali nema se uvijek ni zivaca. Dobila je kaznu neodlaska na neki rođendan, mislim da je shvatila lekciju do neke naredne situacije. Teret i obaveza je velika podici djecu, znamo mi svi. Kaze meni supruga mene babo nikad nije dohvatio, ali me ubijo pričom. Eto ti, rekoh, pa pričaj. A zato je stara lešila. Tako da je to sve individualno.

Ono što sam ja skontao, barem kod ovog svog, da nema fajde od puno priče.
Kao da se ove generacije isključe negdje nakon 5 minuta, moraš sažeti fino.
Ja sam jako zahvalan što ne odgajam curicu, moram priznati.

Nekad sam tako sretan sto sam generacija X.
I sto sam odgajao generaciju Y.

darius_maximus wrote: ↑11/06/2026 13:40

Ono što sam ja skontao, barem kod ovog svog, da nema fajde od puno priče.
Kao da se ove generacije isključe negdje nakon 5 minuta, moraš sažeti fino.
Ja sam jako zahvalan što ne odgajam curicu, moram priznati.

kod mene je mlađa curica. nema ni tri godine već je vrhunski manipulator. dok jutro provedemo u njenom tersanju jer ne želi da se probudi i ne ide joj se u vrtić, dotad ona okrene priču i kada je nosim niz stepenice zagrli me sa obje ruke oko vrata, pogleda u oči, išareti glavom i kaže: niši jut na mene? niši. tata šjetan i nabaci kez pun oni mliječnih rastavljenih zubića.

molim Boga dragog da nam da snage za njen pubertet, a i malcu našem kojeg izluđuje redovno.

darius_maximus wrote: ↑11/06/2026 13:21

Ateista wrote: ↑11/06/2026 12:41 Generalno sam protiv fizickog kaznjavanja djece, ali priznajem da me moje dijete nekad toliko iznervira i naljuti da sam i ja koristio fizicko kaznjavanje u vise navrata.
Poslije mi bude zao i krivo zbog toga, svjestan sam da je to moja greska i slabost sto nisam znao izaci na kraj drugacije.

Mene je par puta tako naljutio da mu je glava bila u torbi.
Najviše me naljuti kada se ponaša bez poštovanja, pogotovo prema majci svojoj.
Počne nešto odgovarati, praviti se frajer, uprkos upozorenjima da povuče ručnu.

Onda kad ustanem, pa kad ga dohvatim i uhvatim za kragnu, tačno bih ga mogao udaviti.
Tačno vidim strah u njegovim očima i tad i meni bude krivo, jer neko koga toliko volim osjeća toliki strah od mene i baš se onda osjećam fuj.
Onda ga pustim jer mislim da zna šta bi bilo dalje, ali i on istražuje granice do kojih može ići.

Daju se oni pricom ubiti u pojam samo meljite… a ja sam mom non stop ponavljala koliko je porod trajao i o kakvim se bolovima radi…. Sada cim dignem obrve ponavlja..trinaeeeeest sati bolova.. izvini

Chmoljo wrote: ↑11/06/2026 13:50

darius_maximus wrote: ↑11/06/2026 13:40

Ono što sam ja skontao, barem kod ovog svog, da nema fajde od puno priče.
Kao da se ove generacije isključe negdje nakon 5 minuta, moraš sažeti fino.
Ja sam jako zahvalan što ne odgajam curicu, moram priznati.

kod mene je mlađa curica. nema ni tri godine već je vrhunski manipulator. dok jutro provedemo u njenom tersanju jer ne želi da se probudi i ne ide joj se u vrtić, dotad ona okrene priču i kada je nosim niz stepenice zagrli me sa obje ruke oko vrata, pogleda u oči, išareti glavom i kaže: niši jut na mene? niši. tata šjetan i nabaci kez pun oni mliječnih rastavljenih zubića.

molim Boga dragog da nam da snage za njen pubertet, a i malcu našem kojeg izluđuje redovno.

Moje lično iskustvo, na osnovu curica koje s ovim mojim idu u razred, je da su curice generalno veće manipulatorice.
Puno ogovaraju i tračaju, vrijeđaju druge (uglavnom curice) što su veće ili deblje, šta nose, znaju i fizički se čupati, pa onda glumiti nevinašcad.
Kod muških je obično, ovaj ovog udario, šutali lopte, nešto zajebali ili slomili, itd.
Problemi su dosta drugačiji i ja se lično puno bolje snalazim sa "stvarnim" i opipljivim problemima nego s psihičkim manipulacijama i zlostavljanjima.

darius_maximus wrote: ↑11/06/2026 14:02

Chmoljo wrote: ↑11/06/2026 13:50

darius_maximus wrote: ↑11/06/2026 13:40

Ono što sam ja skontao, barem kod ovog svog, da nema fajde od puno priče.
Kao da se ove generacije isključe negdje nakon 5 minuta, moraš sažeti fino.
Ja sam jako zahvalan što ne odgajam curicu, moram priznati.

kod mene je mlađa curica. nema ni tri godine već je vrhunski manipulator. dok jutro provedemo u njenom tersanju jer ne želi da se probudi i ne ide joj se u vrtić, dotad ona okrene priču i kada je nosim niz stepenice zagrli me sa obje ruke oko vrata, pogleda u oči, išareti glavom i kaže: niši jut na mene? niši. tata šjetan i nabaci kez pun oni mliječnih rastavljenih zubića.

molim Boga dragog da nam da snage za njen pubertet, a i malcu našem kojeg izluđuje redovno.

Moje lično iskustvo, na osnovu curica koje s ovim mojim idu u razred, je da su curice generalno veće manipulatorice.
Puno ogovaraju i tračaju, vrijeđaju druge (uglavnom curice) što su veće ili deblje, šta nose, znaju i fizički se čupati, pa onda glumiti nevinašcad.
Kod muških je obično, ovaj ovog udario, šutali lopte, nešto zajebali ili slomili, itd.
Problemi su dosta drugačiji i ja se lično puno bolje snalazim sa "stvarnim" i opipljivim problemima nego s psihičkim manipulacijama i zlostavljanjima.

u konačnici najveće sranje prave roditelji. minimum samorefleksije i onda dijete prosto pokupi takvo ponašanje. i to onda samo ide u krug, jer i ja koji sam želio da moje dijete bude obazrivo, puštam da bude drčniji jer drugi roditelji nemaju trunke zadrške da njihovo dijete nije nikad krivo.

generalizacija svakako, ali sa normalnim ljudima se sve brzo popegla.

Ateista wrote: ↑11/06/2026 12:41 Generalno sam protiv fizickog kaznjavanja djece, ali priznajem da me moje dijete nekad toliko iznervira i naljuti da sam i ja koristio fizicko kaznjavanje u vise navrata.
Poslije mi bude zao i krivo zbog toga, svjestan sam da je to moja greska i slabost sto nisam znao izaci na kraj drugacije.

Ja svoje dijete ni jednom nisam isibao, jesam 2-3 puta povukao za uho. Mene dijete ne smije pitati hocu li joj nesta kupiti. Ne smije to ni dirati npr kinder jaje. Smije pogledati i ako ja kazem uzmi onda dotakne.
Mora se znati ko je gazda
E tako i u skoli, ali sistem je izbrisao te granice, djeca nikakve obaveze nemaju a sva prava zagarantovana. Ako imas prava moras imati i pravila koja moras ispuniti da bi imao pravo.

@drug profi
Prvi osnovne mali je prije mjesec trazio od djevojcice da skine gacice da je dira. Ne smiju ga vaspitacice kazniti u produzenom, roditelji rekli pa sad djeca ranije u pubertet ulaze.
Pa izlausio bi ga toliko da bi postao homosexualac nek idem u sto pm da mom djetetu to kaze. Nek je meni 40 a njemu sedam g. I da mi roditelji sta kazu i njih bi namlatio

Chmoljo wrote: ↑11/06/2026 14:07

darius_maximus wrote: ↑11/06/2026 14:02

Chmoljo wrote: ↑11/06/2026 13:50

kod mene je mlađa curica. nema ni tri godine već je vrhunski manipulator. dok jutro provedemo u njenom tersanju jer ne želi da se probudi i ne ide joj se u vrtić, dotad ona okrene priču i kada je nosim niz stepenice zagrli me sa obje ruke oko vrata, pogleda u oči, išareti glavom i kaže: niši jut na mene? niši. tata šjetan i nabaci kez pun oni mliječnih rastavljenih zubića.

molim Boga dragog da nam da snage za njen pubertet, a i malcu našem kojeg izluđuje redovno.

Moje lično iskustvo, na osnovu curica koje s ovim mojim idu u razred, je da su curice generalno veće manipulatorice.
Puno ogovaraju i tračaju, vrijeđaju druge (uglavnom curice) što su veće ili deblje, šta nose, znaju i fizički se čupati, pa onda glumiti nevinašcad.
Kod muških je obično, ovaj ovog udario, šutali lopte, nešto zajebali ili slomili, itd.
Problemi su dosta drugačiji i ja se lično puno bolje snalazim sa "stvarnim" i opipljivim problemima nego s psihičkim manipulacijama i zlostavljanjima.

u konačnici najveće sranje prave roditelji. minimum samorefleksije i onda dijete prosto pokupi takvo ponašanje. i to onda samo ide u krug, jer i ja koji sam želio da moje dijete bude obazrivo, puštam da bude drčniji jer drugi roditelji nemaju trunke zadrške da njihovo dijete nije nikad krivo.

generalizacija svakako, ali sa normalnim ljudima se sve brzo popegla.

Ma bude tu svega i baš se smorim kad moram s drugima nešto rješavati.

Sjećam se kad je ovaj moj bio možda 3. razred.
Dječaci šutali flašu na velikom odmoru, "igrali lopte" i curica neka im rekla da prestanu, kao ne smije se to raditi.
Oni je pomnožili s nulom i nastavili igrati i ona ovog mog hajvana šakom u stomak, on nju odgurne i ona padne.

Čitav sljedeći čas su svi prisutni pisali pismeno svjedočenje o događaju, a moje dijete je ponijelo svoje kući da ga roditelji potpišu.
Svi su to morali osim te curice, jer je ona bila žrtva.
Roditelji rekli da će je voditi na pregled da se ustanove povrede. Slobodno, rekoh.
Niko spomenuo nije da je ona prva nekoga udarila, niti je ona morala išta nositi kući da se potpiše.

Pita mene mali, što ona mene može udariti? Kaže zabolilo ga kada ga udarila u stomak, ali nije htio da joj jako vrati.
Rekoh, ne bi smjela i neka nisi. Nemoj curice udarati, skloni se od njih i to je to, da završimo na tome.
Detalje ćeš skontati kako budeš odrastao.

Kaže učiteljica, eto ona tako drugima naređuje šta da rade po razredu, ne voli kada je ne slušaju.
Ja sam rekoh osupnut, sad mi je puno lakše.