Forum Klix.ba

Cmoljo, sta mi radimo na ovoj temi?
Otvaraj temu 23+ za nas omladinu

kuca kuca bogumi

franceska wrote:Evo, za par mjeseci punim 30 . Nije me strah godina, kazu da svako doba ima "nesto svoje", ali u zadnje vrijeme me spopadaju misli o tome kako mi je 30, a nemam ozbiljnu vezu!! Ne smatram ovo ogromnim problemom, ali problem ipak jeste. Problem je u tome sto nekad mislim da nema muskaraca oko 35 godina a koji nisu vec u vezi ili nisu ozenjeni. Ima li takvih jos
Ima tu upucavanja raznih, ali su to vecinom ozenjeni za sto uopce nisam zainteresirana. Pitam se gdje upoznati te slobodne muskarce?? U supermarketu, kafani, na ulici, na poslu, na internetu , itd. Gdje se kretati i sta raditi da bi se upoznali takvi ljudi? Mislim da ovom gradu nedostaje jedan klub slobodnih muskaraca/zena od 35 godina pa navise
Ima li vas jos sa ovim "problemom"

Eto ja sam možda za tebe Možda si i ti za mene Ko zna.

Zoya wrote:Cmoljo, sta mi radimo na ovoj temi?
Otvaraj temu 23+ za nas omladinu

kako ću nazvati temu? SKOJ-evci?

Dakako
Za one neupucene SKOJ- Savez Komunističke Omladine Jugoslavije

Zoya wrote:Dakako
Za one neupucene SKOJ- Savez Komunističke Omladine Jugoslavije

de ba. nek progooglaju, šta im serviraš sve na gotovo

Mogu li ja ikako proci 38g?

HAVANA wrote:Mogu li ja ikako proci 38g?

ti si prošo davno bolje reć' propo... ko kauč

Sram te i stid bilo ,tako starijem covjeku govoriti

HAVANA wrote:Sram te i stid bilo ,tako starijem covjeku govoriti

šta je ba? i ja sam sad veliki. ne samo da imam zube, nego su mi već počeli i ispadati

Ma meni je nesto ostalo iz djetinjstva, valjda jer sam kao mali covjeka od 30 godina zamisljo dlakavog, runju... Sad kako primicem pokusavam zamijenit tu sliku

no_fear wrote:Ma meni je nesto ostalo iz djetinjstva, valjda jer sam kao mali covjeka od 30 godina zamisljo dlakavog, runju... Sad kako primicem pokusavam zamijenit tu sliku

Ako ovo nisi, onda ti je to najveca mana

Ma naucio sam da se nosim s tim... : )

Chmoljo wrote:

Šeherzada wrote:Hej komsija zlato moje gdje si citav dan......Avlija pusta avlija kada u njoj neJma tebe komsija

tu sam ba

Kao mala djevojčica mislila sam da ću DO DVADESETE imati svoj stan, nekog dečka ili momka, bebu (makar u planu). Mislim, tada mi je 20 godina izgledalo baš puno. 30... hahah... pa to mi je već bilo starost .
Sa 20 sam mislila da su ispred mene putovanja, super posao. Muž... negdje oko 25-e.
Sa 25 sam i dalje priželjkivala putovanja i super posao. Udaja je bila kilometrima daleko, a djeca... pomalo me plašilo to odsustvo "majčinskog instinkta" kojeg su sve moje prijateljice čini mi se nosila, a ja sam ga se gotovo gnušala.
Sada imam 27, univerzitetsku diplomu od koje nemam velike koristi, posao koji nema veze ni sa mojoj srednjom školom, a kamoli sa fakultetom te me ubija u pojam, prijatelji i poznanici stupaju u bračne vode a moja se dugogodišnja veza raspada, postajem pomalo paranoična i plašim se da ne završim šizofrenična. Ah da... u TAKVOM stanju u meni se počeo buditi taj famozni materinski instinkt, te razmišljam kada ću i da li ću i ja svoju djecu imati (Juče sam prijateljci otkrila svoje strahove i ona me pogledala kao da sam s Marsa pala i samo prozujala: "Štaaaaa.... Ti... ???"). Naravno, kao i većina, živim sa roditeljima (a nekad sam mislila da ni u dvadesetoj tako neće biti )

A možda i nije sve tako crno, možda samo imam PMS?

jedna wrote:Kao mala djevojčica mislila sam da ću DO DVADESETE imati svoj stan, nekog dečka ili momka, bebu (makar u planu). Mislim, tada mi je 20 godina izgledalo baš puno. 30... hahah... pa to mi je već bilo starost .
Sa 20 sam mislila da su ispred mene putovanja, super posao. Muž... negdje oko 25-e.
Sa 25 sam i dalje priželjkivala putovanja i super posao. Udaja je bila kilometrima daleko, a djeca... pomalo me plašilo to odsustvo "majčinskog instinkta" kojeg su sve moje prijateljice čini mi se nosila, a ja sam ga se gotovo gnušala.
Sada imam 27, univerzitetsku diplomu od koje nemam velike koristi, posao koji nema veze ni sa mojoj srednjom školom, a kamoli sa fakultetom te me ubija u pojam, prijatelji i poznanici stupaju u bračne vode a moja se dugogodišnja veza raspada, postajem pomalo paranoična i plašim se da ne završim šizofrenična. Ah da... u TAKVOM stanju u meni se počeo buditi taj famozni materinski instinkt, te razmišljam kada ću i da li ću i ja svoju djecu imati (Juče sam prijateljci otkrila svoje strahove i ona me pogledala kao da sam s Marsa pala i samo prozujala: "Štaaaaa.... Ti... ???"). Naravno, kao i većina, živim sa roditeljima (a nekad sam mislila da ni u dvadesetoj tako neće biti )

A možda i nije sve tako crno, možda samo imam PMS?

Potpuno te razumijem. I ja sam tako mislio da sam sav sjeban jer nisam imao stalnu vezu (sve su veze trajale prekratko da se i malo bolje upoznamo), stalno hodanje, kafane vozanje tamo-vamo i nakupi se bogami i godina. E kad sam našao solidan, stalan posao počeo sam razmišljati da mi prolazi vrijeme i da moram imati stalnu vezu, razmišljati o ženidbi, porodici i sl. To me jeste opterećavalo u malom mozgu, iako mi se živo jebalo za sve. Jedi, pij, uživaj, provodi se, ali moji prijatelji su većinom bili u stabilnim vezama, ženili se, djecu pravili, a ja nekako bi osjećaj k'o višak kad se nađem u društvu porodičnih ljudi. Hajd' kontam biće nešto i za mene valjda I nastavio po starom. E onda upisah neki bezvezni kurs zbog kokica i stvarno upoznah pravo finu curu. Kad jednom u širem društvu ona reče (još se nismo počeli zabavljati) da nije u vezi, da joj je dragi nažalost rahmetlija, ja se trznuh i skontah:"E sad si mala moja." To mi je bio k'o poziv da priskočim kao utjeha. Joooj jesam je ganj'o, samo da prohodamo. Nikad se u životu nisam tako potrudio oko ženske. Pravo je bilo naporno, ali trud se isplatio. Prohodasmo i fakat se zaljubih, k'o nikad do tada. Lebdio sam, raja mi se smijala, zapostavio sve prijatelje i oženjene i neoženjene. I ona je bila zagrizla nakon par mjeseci. Ganjala i ona mene nakon nekih međusobnih problema u komunikaciji i na kraju se više nije znalo ko je koga tu ufatio. I znaš kako se završilo? Razvodom jbt. Svijet mi je bio potonuo (Još se izgleda liječim od toga). Naravoučenije - ne žuri biće svega nećeš nigdje zakasniti. Kad smo se mi zaljubili bili smo još malo stariji od tebe sada. I još se nadam da nisam nigdje zakasnio. I nisam, ni ja ni moja bivša, ali šta će dalje biti niko ne zna. Treba imati positive attitude.

Hvala Leslie. Do sad si me na skoro svakoj temi ohrabrio. Šta drugo reči nego, hvala Leslie

jedna wrote:Hvala Leslie. Do sad si me na skoro svakoj temi ohrabrio. Šta drugo reči nego, hvala Leslie

ja znam šta ti treba bona. ja.

jedna wrote:A možda i nije sve tako crno, možda samo imam PMS?

... možda je samo signal slab i malo je nestalo boje, za sve je kriv snijeg

izgleda da su se sve poudale

Miralem80 wrote:izgleda da su se sve poudale

Il se razboljele?

hara jos ona picija gripa

ma dosta nas je daleko od 30te pa cekamo da prodje i tih par godina da se priblizimo pa ce tema da zazivi

pis maca

kolega wrote:pis maca

zdrava djeca