Forum Klix.ba

P

slazem se sa pčelarom murticem pustit ti knjigu sta ona prica... prvo procitaj jednu 10 - 20 kniga i onda uzmi ih sve i zapali i radi po svom onaj izmislio nekakve nastavke pa ovo pa ono, pa nemoze sve na kamion tesko za seliti, pa one DB kosnice nemozes dignuti, poslije 20te nemozes se ispraviti od bola u ledjima... i tako to... dakle vazno je izvuci ono najvaznije i samo to raditi ... a 2/3 meda su dovoljne da prezive sa shecerom... a da brze probave uspes malo geomycina u sirup da se prociste...pa moze onda i sam med sve zavisi od zime kakva bude...

nego murticu jel vi preferirate da dajete odmah sada onaj zimski 1:1 ili ...
ja ev sad dajem 1:2 pa tam polovinom septembra da 1:1 krenem ...

ako imas sta korisno da ubacis od svog iskustva o pcelama za uzimljavljanje slobodno napisite d


SLM svim!

P

murtic wrote:POZDRAV SVIMA ja sam bio jasan trecinu zimnice se moze slobodno zamjeniti. Pusti ti cula kazala ja ti tvrdim da tu nema greske dvije trecine ostaju za proljetni razvoj. Sto se tice opaske mlada matica i umiranja itd, ventilacija itd, to moze proci kod TOTE iako i to sumnjam Kad se uzimljavaju pcele tad se sve radnje odrade tako da mi je o tome glupo pisati jer me vracas u skolu pcelarstva. I da kazem i ovo da bi i ja volio voziti avion ali ima jedan mali problemcic, niti imam avion niti znanje oko toga. ZELJU IMAM pa pozivam sve one sto nemaju znanje a zele na probni let da vidimo kakav cemo uspjeh imati Nasi su stari Mogli pcelariti jer nije bilo ovoliko bolesti i ostalih problema vezane za to kao danas. Pcele su mogle tad zivjeti bez covjekove pomoci, dok danas za to nemaju sanse. ZATO PAMETUJEM I KAZEM BEZ DOBRA ZNANJA NE LETI jer vozio cesnu ili boing aero dinamiku moras nazalost poznavati ako zelis bezbolno sletjeti I JOS jedana opaska sreli se nastavnik i profesor pa nastavnik umri od muke sto nemoze soliti pamet profesoru pa jadan nastavnik tvrdi kako je profa lopov da pametuje i da nista nezna. Profa mu odgovara sve sto je dosad on samo procito da je on to vec i u praksi isprobao i da mora jos ucciti i sve to isprobati da bi imali o cemu razgovarati :lol i da on nije na ovom forumu svojom voljom nego je prozvan valjda nije i to izmislijo.
VELIKI SELAM A I POZDRAV MURTIC

Postovoani Murticu,
meni bi bilo mnogo draze kada bi ti sa nama -kao potrosacima meda, i tvojim potencijalnim klijentima- podijelio svoja bogata iskustva, ne u proizvodnji meda i pcelarenju vac da mi znamo razlikovat kvalitet meda ili da naucimo neku jednostavnu metodu za provjeru kvaliteta, te da nam ukazes na blagodeti meda kao prehrambenog proizvoda i na znacaj pcela za eko sistem.

Imao sam priliku- u proslom stoljkecu-gladati jednog iskusnog pcelara pri kupovini meda, na jednom sajmu. On bi svaku teglu okrenuo u sunce. Od desetak standova kupio je samo na dva, a kupovo je veliku kolicinu i siroki asortiman. Za ostele je tvrdio da im u medu ima "svasta" i nije htio od njih kupovati.
Onomad u pcelarskom granapu gledam neku spravu za kontrolu meda -Refactometar se zove. Opticka je sprava-ko durbin. Posto se razumijem u aerodinamiku -koju ti citiras- prosudjujem da je onaj pcelar s pocetka price bio u pravu kad je okretao med u sunce u mjerio mu "optiku".
ZAnci: postoji vizuelna metoda za provjeru kvaliteta meda, samo bi neko trebao objasniti kako da se koristi.
Takodje imam informaciju da postoji fazon sa viskozitetom meda, toplotom i kristalizacijom pa se na "dlanu" moze vidjeti jel pcelar pusto pcele na pasu ili ih je "drogiro" secerom, da prave med od njega.
Ja kontam da kupim jednu ovakvu spravu, jer moja familija trosi puno meda, pa mi se ispaltilo kupiti jedan takav uredjaj. Najjeftiniji kosta 30$. Ako mi "finansijska sluzba" dadne pare ja bih ga kupio.

Sta ti mislis bi li mi se ispaltilo kupovat ovu spravu ???

Toto wrote: Imao sam priliku- u proslom stoljkecu-gladati jednog iskusnog pcelara pri kupovini meda, na jednom sajmu. On bi svaku teglu okrenuo u sunce. Od desetak standova kupio je samo na dva, a kupovo je veliku kolicinu i siroki asortiman. Za ostele je tvrdio da im u medu ima "svasta" i nije htio od njih kupovati.
Onomad u pcelarskom granapu gledam neku spravu za kontrolu meda -Refactometar se zove. Opticka je sprava-ko durbin. Posto se razumijem u aerodinamiku -koju ti citiras- prosudjujem da je onaj pcelar s pocetka price bio u pravu kad je okretao med u sunce u mjerio mu "optiku".
ZAnci: postoji vizuelna metoda za provjeru kvaliteta meda, samo bi neko trebao objasniti kako da se koristi.
Takodje imam informaciju da postoji fazon sa viskozitetom meda, toplotom i kristalizacijom pa se na "dlanu" moze vidjeti jel pcelar pusto pcele na pasu ili ih je "drogiro" secerom, da prave med od njega.
Ja kontam da kupim jednu ovakvu spravu, jer moja familija trosi puno meda, pa mi se ispaltilo kupiti jedan takav uredjaj. Najjeftiniji kosta 30$. Ako mi "finansijska sluzba" dadne pare ja bih ga kupio.

Sta ti mislis bi li mi se ispaltilo kupovat ovu spravu ???

refraktometar (izmedju ostalog) mjeri postotak secera u tekucini i to na osnovu prelamanja svjetlosti:



pri tome je puno faktora koji uticu na krajnji rezultat (temperatura pri kojoj se mjeri, postotak vode u medu, "agregatno" stanje meda, itd).. u biti, pouzdani rezultati iz ove sprave su samo ako je med skroz tecan..

druga stvar koja se mora paziti je justiranje samog refraktometra.. najbolje ga je podesiti "na poznati".. znaci, kad u litar vode uspes 100 grama secera, refraktometar mora izmjeriti oko 10%.. tek onda je relativno pouzdan..

za tecni med, jedna od narodnih metoda (to sam vidio kad bi mi svoj med iznijeli na prodaju) koja je poprilicno pouzdana je "zica".. kad uzmes kasikom med iz tegle i razvuces ga, zica mora da "drzi" najmanje pola metra ako je med bez secera.. poslije sam nasao i naucno objasnjenje za to, jer se kristali meda drugacije vezu nego kristali secera..

hmmm zabrinuli ste me gosp. murticu pa tata mi je rekao da se stavlja geomycin da se prociste pcele... jer zima je tu... one "moraju" da izadu malo da se prociste kad bude lijepsih dana u zimi pa sam im malo pomogao ... a ja sam stavljao 1 kafenu kaskicu na 10 l sirupa koji je u razmjeru u 1 : 2 ( 1 g - 1 l ) .... hvala bogu pcele su super bez ikakvih bolesti... a gnjiloca.. pa odrzavam ja to, ne da imam kosnice pa 1 u godini da zavirim ili kad treba med da vadim uglavom sve je cisto i po propisima...hrane su pune i spremne vec za zimu dosta sam im ostavio na tome ne shtedim dalo mi je oko 3000 km tih 40 kosnica i zadovoljan sam...ugl pcelnjak je na mijestu i nevozam ih pa mozda bi i bilo i vise kad bi to radio ... i super je od toga imam 10 jakih rojeva koje sam dobio ove godine malo se prosirio mada nisam mogao sprijeciti to..rojenje iako sam mislio...
samo Vi meni recite da nece to sta to da im naudi ? mislio sam i nozecid da im dam da se prociste ali et uzeli ovo, to cu dati u proljece... stacu slusam oca on to vec radi od 80tih nista ozbiljno nesto kao vi sa 300 ili 4000 kosnica...pa et prepustio je sad to meni

hmm kakve je ko od vas lijekove davao pcelama... nisam nista sam mijesao mada je jeftinije ali et... ev ja sam davao varodal i varolik ovaj splitski prosle godine su se ove letvice meni dobro pokazale mada kazu da je bolje uzeti ovaj novosadski varolik... ...

P

hvala lijepa na odgovru... svidja mi se to sto koristite te tako cajeve i biljna sredstva iz domace kuhinje za lijek pcelama...jer i ja mislim da nije mijesto u kosnici nista sto tako oni spravljaju tvornicki, i ja cu polako poceti da prelazim na to jer vidim da veci ucinak ima kako vi kazete ... i drago mi je da ima iskusnih pcelara koji hoce da kazu i da pokazu nama mladim kako sta da radimo... neki to nece vec samo stete hoce da donesu ili nikako da kazu kako sta rade....

lijep pozdrav... hvala jos jednom !

murtic wrote:Novi sam u pcelarstvu pa citam ovo i ne mogu da vjerujem znam da ima pcelara koji drze pcele samo kao masine koje secer preradjuju u med ali da ce se neko javno hvaliti sa tim e to nisam mogao ni zamisliti a jos ova izjava da pcele mnogo bolje zimuju na sirupu nego na prirodnom medu cak i za mene pocetnika izgledaju smjesne ali OK kao sto neko rece i nas "pcelara" ima svakakvih

POZDRAV SVIMA za mene je pcelarstvo zanimanje kao sto je mehanicaru mehanika i nemoj reci samo da on popravlja auta badava. Imam prijatelja koji pcelari sa 2000 kosnica u Kaliforniji i u razgovoru sa njim i pregledu video materijala sam dosao do zakljucka da pcelarimo na slican nacin. Sam posao brzina odredjeni operacija,da se sto brze i kvalitetnije zavrse odredjene operacije i da se iskoristi sto vise vreme jer ga nemamo viska, je natjero i mene i njega da pcelarimo veoma slicno stime sto su oni u opremi i mehanizaciji daleko prednama. I Neka mi on kaze da je to greska ili kakav veliki strucnjak kojeg prati cio strucni tim ja cu to tad prihvatiti. A posto si nov u pcelarstvu iz neznanja normalno da tako mislis. PItaj drugare svoje pcelare koliko su komada pcelinji pogaca ljetos dodali svojim drustvima svi ce ti reci ni jednu,a lazu, zbog cega,iako je naucno dokazano da pogacu pcela ne odnosi u mediste nego je trosi samo za prehranu pcelinje zajednice isvoga legla.Svi veliki pcelari praktikuju u cjelom svjetu da dodaju 4 do 5 litara secernog sirupa tako da prvi zimski udar docekaju na njemu zato sto sirup ima puno manje nesvarljivi materijala nego med. AKO TROSE CIST MED A POGOTOVO TESKE JESENSKE MEDOVE dolazi do brzog punjenja pcelinjeg debelog crijeva koje ona mora isprazniti. Posto je tad velika hladnoca ona tad nemoze izaci i to obaviti dolazi do baleganja unutar kosnice. Pa eto ti odma i nozamoze ili pucanja pcela. A aka si dodao na vreme secerni sirup i one ge rasporedile tako da su prve najhladnije dane docekale na njemu takvi problema nema. ONE ce potrositi u tim hladnim danima sav secerni sirup i nece imati potrebe da izlaze da se rasterete. Posto nailaze proljetni dani one prelaze na cist med ali tad vec ima topliji dana i one mogu obaviti svoje potrebe. SVI KOJI SU JEDNOM OVAKO UZIMILI PCELE i vidjeli rezultat su bili zadovoljni a pogotovo oni u hladnijim krajevima. Taj secerni sirup nije dodan da one proizvode med nego da im olaksamo zimovanje. ETO JELI DOBRO NJIMA JEST..... A posto sam ja ukrao njima dio meda da bi im mogao dodati secerni sirup a radi se ocistu medu normalno da saam ga iskoristijo i prodao. ETO JELI DOBRO MENI JEST..... Ovako uzimljavam pcele oko 25 godina i sta mislis da se nije pokazalo kao dobra stvar da bi je primjenjivao i sad. A sada komentar trazim, ne od onog ko se poceo baviti pcelarctvom odnedavno, nego onog ko zna sta prica ne da mi citira nekog strucnjaka nek nemisli da ija nepratim pcelarske casopise od BH , HR , SL I Srbije na tri sam pretplacen tako da mi nisto nece reci novo nego neka mi rece on svoje iskustvo. NEZNANJE JE OPASNA STVAR.....
VELIKI SELAM A I POZDRAV MURTIC[/quote]

Dobro mozda sam malo pretjerao sa komentarom jer sam mislio da i kod krajnjeg kupca zavrsava taj "secerni med" sto smatram krajnje bezobrazno a ocito kod vas to nije slucaj ali ipak i dalje mislim da pceli ne cinimo dobro tim sto smatramo da ona bolje zimuje na seceru nego na prirodnom medu koje one sakupljaju pa eto mi ljudi sad znamo kako se pcela osjeca i donosimo zakljucke da je nama bolje da zimujemo na medu a njima na seceru Po ovom sto pisete o antibioticima vidim da imate posten odnos prema kupcima vaseg meda i zbog toga vam se izvinjavam na malo ostrijem prethodnom postu ali i dalje mada kao pcelar pocetnik imam misljenje da je jako lose za pcele prekomjerno dodavanje secernog sirupa osim kada je to pitanje opstanka za iste.

Ako je konzumacija meda zimi toliki problem za pcele da cak umiru, sto li onda one uopste prave i skladiste med Mozda za sljedece ljeto?
Kako prezivljavaju u prirodnim uslovima tj prirodnim kosnicama? Dolaze li u konzume merkatore po secer za zimu Ili u apoteke po laksative

Vidim da su se ljudi cak i u pcelarstvu okrenuli od prirode ka tehnokratskom nacinu razmisljanja
biznis zarada kilaza problem rjesenje zakrpi sakrij presuti...

P

P

murtic wrote:

TVRDOGLAVI BUGOJANAC wrote:E, moj Pčelar,
Ne da ne ide bagrem, nego ne ide ništa! Još samo fali snijeg. Evo 5 dana nevrijeme mi ne da ni prstom mrdnuti, a posla preko glave. Ti znaš šta to u pčelarstvu znači - eto rojenja. Pošto uredno i detaljno bilježim u pčelarskom dnevniku sve što je bitno, valja reći da je 06.04. pao snijeg, a od tada pa do danas pčele nisu imale 5-6 normalnih dana i šta očekivati. Već se desila blokada polenom jer je za nektar bila niska temperatura. Otklonio sam nekako tu blokadu, ali više nemam volje trpjeti kišu i vjetar i još pčele uznemiravati pa taman kad bi se i sve izrojile. A, opet, možda je i bolje kad manje čačkamo. Ko zna?! Možda najbolje ispadne kad se najviše zabrinemo! A o lijekovima neću da širim temu jer, jednom će sve izaći na vidjelo. Samo ću spomenuti da sam baš na SPOS-u pratio jednu temu o invertu i zaključak je katastrofalan: već odavno neobrazli ljudi mogu napraviti "med" koji analizom ne može biti razotkriven (lopovi često idu ispred nauke ili bar ukorak s njom). Ni sa lijekovima nije nimalo bolja stvar jer, sjeti se samo cirkusa oko ljudskih lijekova (lova, lova i samo lova). Najgori su oni koji jedno govore, drugo rade, a najžalosnija je činjenica da je skoro sve potkupljivo i bar to ne treba dokazivati ni u BiH ni u zemljama okruženja nastale raspadom bivše SFRJ: možeš kupiti certifikat, medalju, nagradu, fakultet... To je naša čemerna stvarnost na koju ne bih više trošio damare jer ne mogu ništa učiniti osim dobiti "drvenu" kapu.
Pozdrav!

POZDRAV SVIMA A tebi TOTO EVO LIJEPA ODGOVORA KOJI NISAM JA PISAO ali ima dosta pameti u njemu. Jos ako citas malo izmedju redova jos ce ti biti pametniji odgovor. Ja se necu upustati u tu diskusiju zato sto ne zelim ali mogu se samo nasmijati nekim postovima o enzimima, kristalizaciji, invertiranju, itd. I kristali se uzgajaju po zelji samo da nadodam. PAMETAN OVAJ BUGOJANAC I NEKA SVE OSTANE NA TOME. Znam TOTO da volis salu i da ces razumjeti zasto ti nisam odgovorio na tvoj post
VELIKI SELAM A I POZDRAV MURTIC

E bas ti fala gdje cuo i ne cuo. Svima pozdrav - meni "kompliment" da sam bez pameti, a ja ti reklamiram esnaf i drzim temu na portalu, evo koji dan pred sajam meda u Sarajevu.

P

Ako mogu da zamolim ove iskusne pcelare da nam kazu kako se uspjesno boriti protiv varoe na prirodan nacin, vecina koriste varolik za koji citam da je kancerogen i da ostaje u sacu ,dzaba ti onda dobar med kada se pcele tretiraju sa varolikom ,hvala

Dok se strucnjaci ne oglase - par povrtlarskih iskustava. Trutovima i radilicama toci pelinkovca, a maticama i mladim pcelama caj od buhaca (Chrysanthemum cinerariefolium) koji je biološki pesticid/insekticid.. jos je bolje ako od buhaca napravis parfem za pcele, mislim na etericna ulja i ekstrate od buhaca.

ZAa pelin i buhac sam cuo da ga koriste pcelari, ali takodje i mravlju, oksalnu kiselinu...

Povrtlari koriste koprivu kao prirodni insekticid je ona u sebi sadrzi mravlja,sircetna i maslacna kiselina, lecitin, vosak, tanin i jos svasta. Kopriva je puna ko apoteka. Kopriva ima acetilholina, histamina koji izazivaju otok, crvenilo, peckanje i bol. Povrtlari je koriste da sa njome isrepadaju biljne vasi...

Kilo svjeze ili 300 g suhe koprive potopi u 10 k vode, ali nemoj u metalni sud. Ostavi 24 sata da odstoji. Koprivu izvadi, izgnjeci u avanu, pa taj sok opet vrati u vodu i tim koncentratom se prskaju biljke.

Koliko sam ja skonto varoa je pcelinja vaska. Bi li se se varoa nasekirala od koprive ne znam. Ne kosta probat -a ni grom nece u koprive.

P

z

hejbet wrote:Ako mogu da zamolim ove iskusne pcelare da nam kazu kako se uspjesno boriti protiv varoe na prirodan nacin, vecina koriste varolik za koji citam da je kancerogen i da ostaje u sacu ,dzaba ti onda dobar med kada se pcele tretiraju sa varolikom ,hvala

Tokom sezone jedini ispravan biološki način jeste građevnjacima a od drugih ispravni su timovar (Thymovar), apilajfvar (Api-live Var), apigard, a od kiselina: oksalna, mravlja i mliječna, ovo su najpoznatiji a ima ih još.

Murtiću svaka vam čast ovo za geomicin i općenito za antibiotike.[/quote]

Ovo je jako dobra ideja, ali bi njene sanse za reailzaciju bile visestruko uvecane kada bi se organizovala kao poduzetnicki poduhvat, odnosno biznis. Da bi se napravio kvalitetan proizvod ovoga tipa trebat ce jako mnogo sredstava, truda i angazmana svih ucesnika: farmaceuta, hemicara, pcelara, investitora; bar dvije pcelarske godine eksperimentalnih istrazivanja na reprezentativnom uzorku, a onda pravljenje proizvodnog pogona, registracija proizvoda, certifikati, marketinga itd.
Mozda ovo nekome izgleda komplikovano - ali je to tako, bilo gdje da se organizuje u BiH, ili negdje u svijetu.

@murtic ima kompletnu sliku pred ocima i ubjedjenost da se to moze realizrati u BiH, sto je dobro kao generator za animirati ostale ucesnike.
Obzirom da je prakticar sa velikim iskustviom ovu njegovu viziju treba uzeti kao sasvim meritornu.

Prosto sumnjam da se mogu pronaci finatropi u BiH koji bi bili spremni uloziti sredstva u nesto sto bi se zavrsilo na profitnom interesu neke uske grupe ljudi tj. pcelara.
Pcelarstvo je u ogromnoj vecini biznis, tako da ce biti, gotovo, nemoguce ovu ideju realizovati u humanitanoj formi.

Po meni je izvjesnije da grupa pcelara ponudi - recimo Pharmamedu iz Travnika, ili nekoj slicnoj domacoj firmi- da na poslovnoj osnovi krenu u razvoj ovakvog proizvoda. Pharmamed ima nekoliko znacajnih resursa za realizaciju ovakvog proizvoda: strucne sluzbe iz farmaciju, vec uhodanu tehnologiju, proizvodnju (proizvode gelove i preparate na biljnoj bazi), sluzbe konrole kvaliteta, certifikate, marketing sluzbu koja moze procjeniti neke kljucne apekte iz ovog segmenta.
Milsim da su oni pravi partneri za ovaj biznis. Pcelari svakako mogu ponuditi svoje pcelijake za terenska ispitivanja, usluge u promociji i distribuciji na lokalnom tristu, ako bi dobili kvalitetan proizvod po konkurentnoj cijeni.

Takodje mislim da svako ko istrazuje nove poslovne mogucnosti treba ovu @murticevu ideju ozbiljno razmotriti.
Trziste organske hrane je najbrze rastuce trazite sa godisnjom stopom od 20%. Med i ostali pcelinji proizvodi postaju sve cjenjeniji na platezno mocnim trzistima.

Eko standardi su sve stroziji pa pcelari ne samo da moraju proizvoditi organic med nego i sirovine koje se koriste u pcelarskoj proizvodnji moraju imati eko certifikate.

BiH ima neke komparativne prednosti koje bi se mogle iskoristiti za solidan biznis u ovoj grani

P

murtic wrote:POZDRAV SVIMA SVAKA CAST TOTO NA POSTU.
Malo si me zabrino na duzini te raalizacije ja nisam mislio da otimam licencu odredjenim firmama nego samo da mi pcelari imamo slican preparat ali ne po Evropskim cjenama nego po nasim siromasnim Bosanskim. Navodim samo jedan primjer 1 litra AKRINATRINA kosta stotinjak maraka a moze se napraviti 16 000 letvica koje su nami prodavali po komadu po 1 km a to je 16 000 km koje su zaradjivali na nami. Jedna litra ETIOLA KOSTA 20 KM a da bi se napravile KORACEVE letvice od trstike moras tu litru saliti u 250 litara vode. Sad mozes misliti u toj kolicini te tekucine koliko se moze natopiti letvica i koliko je para u igri pa normalno da oni nevole onoga ko ovako razmislja. FLUVALINAT je isao u manjem omjeru vode i dok nije varoa postala imuna BAJER I EZ NIKADA NISU REKLI DA TAJ INSEKTICID treba zabraniti i da je opasan a isti oni su nam ga i prodavali. Tako je bilo i sa KUMAFOSOM i dalje da nenabrajam dok god nisu napunili svoje dzepove su nam ga prodavali . Nebi se ja borio sa njima jer su jaci nego bi bio pametan ko KINEZI i jednostavno bi ih kopirao. Kopija nije orginal ali je daleko jeftinija od orginala.
VELIKI SELAM A I POZDRAV MURTIC.

ne mislim da se otima licenca ili kopira..... ne znma kakve su medjunarodne patentne norme sto se tice "organic" stvari
ali ne vjerujem da iko ima patentno pravo na caj od timijana, metvice, koprive a zele se moze kupiti u prodavnici ili zamjeniti sa margarinom..... oni vjerojatno imaju patenta prava na sinteticke tvari i na svoju sopstvenu tehnologiju, ali to ne znaci da drugi ne smiju razvijati nesto svoje... bayer je koristio neke bojne otrove iz I svjetskog rata za lijekove za pcele, pa je zato i potrovo onoliko pcela po EU...
slicnih domacih receptura na bazi prirodnih sirovina se javno moze naci po internetu po cijeloj planeti...
BiH nece u EU za 10-15 godina pa mozemo do tada na divljake svasta..ako se razvije neka receptura ko za "cevape" ili travnicki sir: ko bi mogao zabraniti pcelarima da je "rostiljaju" na svojim pcelinjaku...

Ako "domaci" recept bude toliko dobar niko ga nece moci istjerati iz pcelinjaka...

nedavno sam slusao pricu i razmisljanja grupe ovdasnjih pcelara o vosku i organic standardima.... kad budem imao vremena postavit cu je pa da vidim sta iskusni pcelari misle o tome...

Hmm kopriva... bih valjalo pokusati ja sam to radio... u jedno veliko bure sam stavljao kuoprivu sa vodom i u onu prskalicu i prskao sadnice... ali ...ahahha strasno "smrdi" uh mislim da varoa nikad nebih usla u kosnicu ehehe...

hm ali izdvojit cu ja par kosnica i pokusati...sadrzi mravlju kiselinu a ona unistava varou, samo je potrebno tu sada odrediti koliko cega da se stavi, a nebih bilo lose ni sa travarom nekim popricati o tome...

uglavnom kopriva je veoma ljekovita biljka... stari su uvijek govorili da niko nebih trebao da udje u zimu bez 100 litara caja od koprive i da se pije jer je to veoma zdravo...ima jos dosta dobrih stvari za lijecenje svega i svacega...

a sto gosp. murtic kaze oni nas kupaju ni ne osjetisimo, ni ne zapitamo se kako sta, koliko, sitnica je to, a bogami i nije kad se sabere sve ...ev letvice su uže ove godine za pola cm ... potrebno je razmisljati kao murtic jer vazan je opstanak ...mada se ja nebih usudio da radim takvo to nesto i da mijesam.. hmmm njemu se isplati jer on ima drustava za mashallna

a bih bilo super da se nade nesto na "bio" nacin da se unistava ta prokleta varoa... pa ev stric mi iz kanade prica da su poljeprivrednici davali tamo nekakve pesticide isto nesalo o pcela... i niko nema pcela neznam na koliko kilometara...gledao sam na tv-u kako u kini na vjestacki nacin oprasuju sadnice jer isto i kod njih nema pcela...

U razdoblju između 2007. i 2008. godine populacija pčela u Britaniji pala je za čak 30 posto..

Pčele, osim što proizvode med, oprašuju većinu biljaka koje su potrebne za proizvodnju hrane. Još prije godinu dana ekolozi su predviđali da bi se mogao narušiti hranidbeni lanac,a neke od teorija dovode taj fenomen u vezu s djelovanjem pesticida i raznih virusa, klimatske promjne, elektromagnetno zračenje mobilnih telefona i upotrebu genetski modifikovanih biljaka.

Dakle slijedece godine pazite da li vam komsija gdje vozite pcele prsce svoje usijeve sa nekakvim hemikalijama, jer te hemikalije one unose u kosnicu i one taj polen sto skupe zimi uzimaju i od toga ugibaju...

a i mobitele nebih smijeli nositi sa sobom u bilzini pcelnjaka... citao sam negdje da ovi repetitori za mobitele koji salju signala u okolinu smetaju radu pcela jer one remete tu njihovu orijentaciju i one postaju bolesne...

hmmm i mobiteli nisu zdravi oni toliko zrace da se mogu dobiti razne bolesti ako ih drzis u blizini organa a i latop ako drzis u krilu vise vremena mozes postati sterilan jer isijava veliku kolicinu toplote na testise mada nije tema ali samo govorim koliko je veliko to zracenje... to sve dijeluje na covijeka koji ima daleko jaci organizam od pcele pa zamislite kako to na njih dijeluje... Sellam svima !

Pcela u nasem podneblju nije u potpunosti valorizirana. Mi je posmatramo samo kroz med i doprinos pcelarima. Funkcija oprasivaca je kod nas u cijelosti zanemarena. U USA je doprinos pcela kod pojedinih poljoprivrednih proizvodnji -gdje su pele bitne za oprasivanje izrazena u $, tako je u proizvodnji sjemena doprinos pcela oko 4 milijrde $ na godinu, proizvosnji jabuka i badema oko 1 milijarde, na kraju je to cifra od oko 10-12 milijardi $ na godisnejm nivou.