Forum Klix.ba

Sorel wrote:Svi su poznanici. Nema prijatelja.

Istina,na leđima sam po ko zna koji put osjetio licimjerstvo svojih "prijatelja",čak i od onih najbližih,to mi više zabolilo nego išta,od tada za mene su svi poznanici,i držim ih na distanci...

vrlo lako gubim svoje "prijatelje", a teško ih stječem.

veza na bazi interesa, prividno prijateljstvo je prisutno, ali duboko u sebi mi smo sebi najdrazi i imamo neki bolesno stanje uma da nas tudja nesreca obraduje, pa tako i prijateljska. tako da, smatram da su postovi iznad realni, iako nose odredjenu dozu patetike u sebi, a potvrdjuju i ovu tezu - svako sebi najbolji

z1xter wrote:

Sorel wrote:Svi su poznanici. Nema prijatelja.

Istina,na leđima sam po ko zna koji put osjetio licimjerstvo svojih "prijatelja",čak i od onih najbližih,to mi više zabolilo nego išta,od tada za mene su svi poznanici,i držim ih na distanci...

I mene.

Pravo prijateljstvo teško da postoji. Ima izuzetaka no oni su rijetkost. Živimo u vremenima u kojima je pakost, zavidnost, mržnja prevelika da bi se mogli osloniti na nekoga. Kada si mlađi misliš da imaš zaista prijatelje, no kasnije oni nestaju jedan po jedan. Prvo se stara raja raspadne radi veze sa djevojakama. Naravno da će se skoncentrisati svi na svoje djevojke. Kasnije dolazi brak sa kojim se u potpunosit mijenja sve. Jedini pravi prijatelji su ti roditelji i kasnije žena, ostalo dođe i prođe, nebitno da li se znate 15-20 godina i da ste prošli kroz mnogo toga zajedno.

Prijatelji upravo postaju samo poznanici. Prije najbolji prijatelji, a danas se takmiče ko će imati bolje auto, kuću itd.

Sorel wrote:Svi su poznanici. Nema prijatelja.

Većinom je tako, ali postoje izuzeci. Mogi roditelji npr. sagradili su kuću sa prjateljima (sa mužem i ženom) i često se obilaze, savjetuju, pomažu i sl. Imaju povjerenje jedne u druge i vole se.
Kada bi se nešto desilo mojim, a da roditelji nisu tu, prvo bih njima otišao jer znam da će mi pomoći. Jednostavno osjećam ljubav koju mi pružaju.

za sve je kriv FB i ostali socijalni mediji.. Danas ljudi vise vole da imaju acount na nekom od socijalnih medija nego istinskog prijatelja..prije se islo na sijelo, igranke .. Sad i kad sjedis sa nekim koga poznajes svako u svoj fuckong smart tel. I ne skida oci sa njega.. Komunikacija nula bodova ..Mozes ga izvrnuti iz cipela nece primjetiti sta se sa njim a i oko njega dogadja..ima ljudi koji od 24 sata 20 zasigurno vise na mobilnim aparatima..kad bi birali svaki od njih bi se radio odrekao prijatelja nego tel. Zalosno je koliko ovaj svijet postaje asocijalan i egostican...danas iti i pas okrene ledja ako nema koristi od tebe

Za sve su krive žene, je l' u nečiji život uđu, taj više prijatelja neće imat'. Dok naravno ne raskine sa djevojkom.

Brat wrote:Za sve su krive žene, je l' u nečiji život uđu, taj više prijatelja neće imat'. Dok naravno ne raskine sa djevojkom.

Što bi žene bile krive

"Prijateljstvo" postoji dok imaš neku korist od toga. Pravo prijateljstvo postoji samo u nekim filmovima sa žanrom science fiction.

Pro wrote:
"Prijateljstvo" postoji dok imaš neku korist od toga. Pravo prijateljstvo postoji samo u nekim filmovima sa žanrom science fiction.

Blago tvojim prijateljima,

Da bi imao prijatelja, moras i sam biti prijatelj...

fatamorgana wrote:

Pro wrote:
"Prijateljstvo" postoji dok imaš neku korist od toga. Pravo prijateljstvo postoji samo u nekim filmovima sa žanrom science fiction.

Blago tvojim prijateljima,

Upravo tako

Pro wrote:Pravo prijateljstvo teško da postoji. Ima izuzetaka no oni su rijetkost. Živimo u vremenima u kojima je pakost, zavidnost, mržnja prevelika da bi se mogli osloniti na nekoga. Kada si mlađi misliš da imaš zaista prijatelje, no kasnije oni nestaju jedan po jedan. Prvo se stara raja raspadne radi veze sa djevojakama. Naravno da će se skoncentrisati svi na svoje djevojke. Kasnije dolazi brak sa kojim se u potpunosit mijenja sve. Jedini pravi prijatelji su ti roditelji i kasnije žena, ostalo dođe i prođe, nebitno da li se znate 15-20 godina i da ste prošli kroz mnogo toga zajedno.

Prijatelji upravo postaju samo poznanici. Prije najbolji prijatelji, a danas se takmiče ko će imati bolje auto, kuću itd.

Jedan extra drug,gledo sam ga kao brata,okrenuo mi glavu navece u gradu.(Izasao sa nekom svojojm ekipom).Da napomenem lik je bas zlatna mladez,dijete zajakih roditelja dakle sve sto ja nisam.I okrene mi glavu u gradu da se ne bi pozdravio slucajno.I koji nivo gadosti i ljigavstine moras da dosegnes da nekom glavu okreces u gradu ?

Na takve stvari sam i mislio kada sam napisao taj post. Prijatelja ima, ali kako vrijeme ide sve više postaju poznanici

trcicu trceci wrote:Dobra pravo stvar...Zavisi u kojim ste godinama, ali svakako dobro dodje...
Sta mislite koliko je dovoljno imati prijatelja da bi imao uredan zivot ?. Jednog, dva, tri... ?.
Postoji li pravo prijateljstvo ?
Sto se mene tice mislim da je imati prijatelje najvece blago, ali prave...Ipak treba odrediti koji su to, i zajedno sa njima ici polahko kroz zivotne lekcije...

4 prijatelja je optimalan broj.

Prijateljstvo, definisi prijateljstvo...
Sta je to, ko je to. Kako da se ponasa pravi prijatelj.Sta je to sto razlikuje poznanika od prijatelja?
Po meni, prijateljstvo ne postoji. Dobar si dok valjas, onda te ljudi jednostavno zaborave.

Pokusat cu ispricati ukratko ... al tesko da ce biti ukratko.
Bilo smo "braca", tako su me oni poceli zvati, meni je to preslo kasnije u naviku.
Uvijek sam bio oprezan sto se tice "prijatelja" jer u proslosti sam vec par puta padao na te lazne prijatelje.
Ali svaki covjek po meni zasluzuje priliku ...

Bio sam novajlija, u nepoznatom krugu. Preselio sam se sa Ilidze na Dobrinju. Inace od malih nogu tesko ostvarujem prijateljstva. Tesko pustam ljude da mi udzu u srce. Slucajno sam upoznao jednog lika u haustoru, koji se je pozdravio u liftu. Priupitao me jesam novi i sl. Ugl. poceli se pozdravljat, kasnije me je zvao, ako hocu, da se bavimo nekim sportovima. Prihvatio sam naravno,od sporta nece glava sigurno zabolit.

Uz sport sam upoznao njegove drugove sa kojima se druzi od malih nogu. Rega raja ...
Pomislio sam, mozda je to to, sto covjek trazi citav zivot. Prave prijatelje, ljude. Nisu bili klosari, studenti.
Druzili smo se svaki dan. Poceli ici na kafe, pili, ganjali zene, derneci, diskoteke. Ja zavrsio fax i zaposlio se, oni jos studiraju. Ja (MI) imao PLATU xD. Castio, davao ko svojoj "braci". Ni jednog nisam izdvajao, svi su meni bili isti. Napustim posao ovde u BH i odem u inostranstvo, jer mi sestra radi u jednoj dobroj Francuskoj firmi i dobijem
predobar posao. Zao mi je bilo sto sam morao ici. Pokusavao sam cesto dolazit, al nije islo. Godisnji sam dolazio 2-3 puta. Kratko, kad su praznici ili na godisnji. Kad sam dosao uvijek se napravi dernek, na moj racun. Sta je izdvojit 200-300 pa cak i 500 KM godisnje za raju? Kupim auto samo za potrebe ovde u BH. NIkad nisam trazio marke za gorivo.
Bio otvorene ruke. I tako to islo par godina. Kad god im je trebalo "krvi" , neka usluga, neka pomoc, nosat, popravit, prevoz ... neka sitna lova, bio sam tu. Cak su me od pojedinih "jarana" zvali i roditelji da im pomognem u teskoj finansijskoj situaciji, sto sam i ucinio. Bilo je to sitno, sto njima pomogne a meni ne odmogne.
2-3 puta za ovo nase druzenje od 15 godina. MIslio sam, prijatelji smo,isto bi i oni za mene uradili.
Na jednoj pijanskoj dosli smo do teme KUM. Od njih pet, cetvorica su rekli da bi se obradovali kad bi im ja bio kum na njihovom vjencanju. Taj peti nije bio neki jaran sa nama. Pomislio sam da sam dobar prijatelj, dobar covjek.

Svijet je pogodila recesija i ja dobijem odkaz kao visak. Morao sam se vratiti nazad ...
Vise od godinu dana sam uzalud pokusavao naci posao. Taman sam nasao neki posao u Svici (Francuski dio) i izleti mi ovde posao, koji prihvatim. Plata prosjecna. Ugl. vise sam poceo da gledam na sebe, nego na ljude oko mene. Poceli mi nabijati na nos da sam se promjenio. Imao sam razgovor sa njima i objasnio da ne mogu vise hodat po
diskotekama, dernecit svaki drugi dan, jer nisam vise mogao finansijski to sebi dozvolit. Poceli su tracevi, vrijedzanja... bez ikakvog razloga. MIslio sam da je to neka nova zajebancija, zajebancija presla u ozbiljnost. Ali ja na to nisam puno obracao paznju. Opet kad god je trebala pomoc, bio sam tu. Cak i finansijski i ako nisam vise imao ko nekad. Kad imam ja imas i ti "brate". Vrijedzanja postala sve gora i otvorenija. Kad su poceli javno da me vrijedzaju na dernecima pred nepoznatom rajom, malo sam se poceo povlaciti od njih. Cudili se sto vise nisam tako cesto sa njima, ugl odgovor je bio da imam obaveza oko posla. Vidjali se jednom u sedam dana ... sve dok me nisu javno napali u kaficu, kako sam ja vakav, nakav.. dvolican i sl. Pukne mi film ...

Dugo sam razmisljao o tom prijateljstvu. U 15 godina realno ja od njih nisam nikad dobio neku pomoc. Cak i kad sam trazio odgovori su bili "mrsko mi" i sl. Cak se sjecam, trazio sam 5 feninga i "brat" mi rekao " imas stoju, razbi je, ja ti necu dati 5 feninga". Nisam se vise osjecao dobro u tom druzstvu i rekao sam im da meni taki ljudi u zivotu nisu potrebni.
Svaki dan vrijedzanja ... a zasto? Sreo sam ih par puta u gradu. Nemam vise svoj stari nadimak, dobio sam novi nadimak "Idiot". Vidim da od ovog nema nista i izbrisem ih potpuno iz mog zivota. Sad jednostavno prodzem pored njih ali oni i dalje me ruzno povrijede. Evo sad ce dvije godine kako nisam rijeci sa njima progovorio, niti zelim. Kako sam tiho usao u njihove zivote, tako tiho sam i izasao. Mislim, mogao som roman, citavu pricu napisati ali nije ovo za foruma ...
Cak sam razmislja mozda je do mene, mozda sam ja cudan ...ali sreo sam mnogo zajednickih drugova i mnogi su se pitali zasto? Govorili su mi da sam bio glup sto sam sve to radio. Ali ja sam samo mislio da smo (lazni?) prijatelji.

Trenutno imam 2 jarana, koji znaju moju pricu. Tuzno je, kad razmislim, sutra da se zenim nebi mogao naci sebi kuma.
Ne kazem ja da sam savrsen prijatelj ... ali volio bi naci nekog slicnog meni, sto definise "prijatelj" isto kao i ja.

Sorry sto je ovaj post ipak ispao malo duzi, ali tesko je napisati 15 laznih godina u 15 recenica.

Samo porodica.
Prijatelji dolaze i odlaze.

BackInBlack wrote:Prijateljstvo, definisi prijateljstvo...
Sta je to, ko je to. Kako da se ponasa pravi prijatelj.Sta je to sto razlikuje poznanika od prijatelja?
Po meni, prijateljstvo ne postoji. Dobar si dok valjas, onda te ljudi jednostavno zaborave.

Pokusat cu ispricati ukratko ... al tesko da ce biti ukratko.
Bilo smo "braca", tako su me oni poceli zvati, meni je to preslo kasnije u naviku.
Uvijek sam bio oprezan sto se tice "prijatelja" jer u proslosti sam vec par puta padao na te lazne prijatelje.
Ali svaki covjek po meni zasluzuje priliku ...

Bio sam novajlija, u nepoznatom krugu. Preselio sam se sa Ilidze na Dobrinju. Inace od malih nogu tesko ostvarujem prijateljstva. Tesko pustam ljude da mi udzu u srce. Slucajno sam upoznao jednog lika u haustoru, koji se je pozdravio u liftu. Priupitao me jesam novi i sl. Ugl. poceli se pozdravljat, kasnije me je zvao, ako hocu, da se bavimo nekim sportovima. Prihvatio sam naravno,od sporta nece glava sigurno zabolit.

Uz sport sam upoznao njegove drugove sa kojima se druzi od malih nogu. Rega raja ...
Pomislio sam, mozda je to to, sto covjek trazi citav zivot. Prave prijatelje, ljude. Nisu bili klosari, studenti.
Druzili smo se svaki dan. Poceli ici na kafe, pili, ganjali zene, derneci, diskoteke. Ja zavrsio fax i zaposlio se, oni jos studiraju. Ja (MI) imao PLATU xD. Castio, davao ko svojoj "braci". Ni jednog nisam izdvajao, svi su meni bili isti. Napustim posao ovde u BH i odem u inostranstvo, jer mi sestra radi u jednoj dobroj Francuskoj firmi i dobijem
predobar posao. Zao mi je bilo sto sam morao ici. Pokusavao sam cesto dolazit, al nije islo. Godisnji sam dolazio 2-3 puta. Kratko, kad su praznici ili na godisnji. Kad sam dosao uvijek se napravi dernek, na moj racun. Sta je izdvojit 200-300 pa cak i 500 KM godisnje za raju? Kupim auto samo za potrebe ovde u BH. NIkad nisam trazio marke za gorivo.
Bio otvorene ruke. I tako to islo par godina. Kad god im je trebalo "krvi" , neka usluga, neka pomoc, nosat, popravit, prevoz ... neka sitna lova, bio sam tu. Cak su me od pojedinih "jarana" zvali i roditelji da im pomognem u teskoj finansijskoj situaciji, sto sam i ucinio. Bilo je to sitno, sto njima pomogne a meni ne odmogne.
2-3 puta za ovo nase druzenje od 15 godina. MIslio sam, prijatelji smo,isto bi i oni za mene uradili.
Na jednoj pijanskoj dosli smo do teme KUM. Od njih pet, cetvorica su rekli da bi se obradovali kad bi im ja bio kum na njihovom vjencanju. Taj peti nije bio neki jaran sa nama. Pomislio sam da sam dobar prijatelj, dobar covjek.

Svijet je pogodila recesija i ja dobijem odkaz kao visak. Morao sam se vratiti nazad ...
Vise od godinu dana sam uzalud pokusavao naci posao. Taman sam nasao neki posao u Svici (Francuski dio) i izleti mi ovde posao, koji prihvatim. Plata prosjecna. Ugl. vise sam poceo da gledam na sebe, nego na ljude oko mene. Poceli mi nabijati na nos da sam se promjenio. Imao sam razgovor sa njima i objasnio da ne mogu vise hodat po
diskotekama, dernecit svaki drugi dan, jer nisam vise mogao finansijski to sebi dozvolit. Poceli su tracevi, vrijedzanja... bez ikakvog razloga. MIslio sam da je to neka nova zajebancija, zajebancija presla u ozbiljnost. Ali ja na to nisam puno obracao paznju. Opet kad god je trebala pomoc, bio sam tu. Cak i finansijski i ako nisam vise imao ko nekad. Kad imam ja imas i ti "brate". Vrijedzanja postala sve gora i otvorenija. Kad su poceli javno da me vrijedzaju na dernecima pred nepoznatom rajom, malo sam se poceo povlaciti od njih. Cudili se sto vise nisam tako cesto sa njima, ugl odgovor je bio da imam obaveza oko posla. Vidjali se jednom u sedam dana ... sve dok me nisu javno napali u kaficu, kako sam ja vakav, nakav.. dvolican i sl. Pukne mi film ...

Dugo sam razmisljao o tom prijateljstvu. U 15 godina realno ja od njih nisam nikad dobio neku pomoc. Cak i kad sam trazio odgovori su bili "mrsko mi" i sl. Cak se sjecam, trazio sam 5 feninga i "brat" mi rekao " imas stoju, razbi je, ja ti necu dati 5 feninga". Nisam se vise osjecao dobro u tom druzstvu i rekao sam im da meni taki ljudi u zivotu nisu potrebni.
Svaki dan vrijedzanja ... a zasto? Sreo sam ih par puta u gradu. Nemam vise svoj stari nadimak, dobio sam novi nadimak "Idiot". Vidim da od ovog nema nista i izbrisem ih potpuno iz mog zivota. Sad jednostavno prodzem pored njih ali oni i dalje me ruzno povrijede. Evo sad ce dvije godine kako nisam rijeci sa njima progovorio, niti zelim. Kako sam tiho usao u njihove zivote, tako tiho sam i izasao. Mislim, mogao som roman, citavu pricu napisati ali nije ovo za foruma ...
Cak sam razmislja mozda je do mene, mozda sam ja cudan ...ali sreo sam mnogo zajednickih drugova i mnogi su se pitali zasto? Govorili su mi da sam bio glup sto sam sve to radio. Ali ja sam samo mislio da smo (lazni?) prijatelji.

Trenutno imam 2 jarana, koji znaju moju pricu. Tuzno je, kad razmislim, sutra da se zenim nebi mogao naci sebi kuma.
Ne kazem ja da sam savrsen prijatelj ... ali volio bi naci nekog slicnog meni, sto definise "prijatelj" isto kao i ja.

Sorry sto je ovaj post ipak ispao malo duzi, ali tesko je napisati 15 laznih godina u 15 recenica.

Potpisujem sve, meni se desilo slicno, ali ne mislim vise o tome, ta osoba to nije zasluzila.

trcicu trceci wrote:Dobra pravo stvar...Zavisi u kojim ste godinama, ali svakako dobro dodje...
Sta mislite koliko je dovoljno imati prijatelja da bi imao uredan zivot ?. Jednog, dva, tri... ?.
Postoji li pravo prijateljstvo ?
Sto se mene tice mislim da je imati prijatelje najvece blago, ali prave...Ipak treba odrediti koji su to, i zajedno sa njima ici polahko kroz zivotne lekcije...

dovoljno je da imas bracnog prijatelja

Jos bi samo htio dodat ...
Zasto publika ... klovna da zali?
Kad me nekad neko priupita, sta sam u zivotu postigao ... odgovor ce biti "Clown"

upravo sam cuo ... dobar citat ...na "prijateljstvo"

Osnova temalja dobrog prijateljstva je interes ....

dobra stvar ali rijetka

imam prijatelja koji mi je najbolji u zivotu kojeg sam imao...

bio sam nekad bogat covjek (posteno sam stekao sve) a on je jos bogatiji od mene -ja sam svoje procerdao,zdravlje izgubio imetak izgubio,i jos uvijek je o na mojoj strani iako fakticki nemam nista i izgubio sam sve osim ljubavi roditelja i sestre...i nije mi jasno sto me nazove i sto me priupita kad sam ja njemu stosta duzan...ne lovi me za moje dugove njemu...

imao sam dosta zena - dok sam imao - i imao sam ih - kada sam poceo da padam - pacovi je l napuste brod...
dosta sam imao poznanika kojima sam pomogao da promijene zivotne puteve iz blata i kaljuge ih izvadio - a oni danas ne upitaju barem kurtoazno - kako sam.
jos u ratu sam znao da sam gubitnik pa sam mlad htio u smrt da to skoncam i mislio sam da imam neku ulogu na ovom svijetu ali je nemam - praznina i to je to...

onako bih htio nesto reci a to je kada vidite nekog da je pao pomozite mu barem lijepom rijeci - nekad to podigne....

Henry Miller je u Sexusu pisao nesto kao - prijateljstvo je mjerljiv pojam, i koliko ce trajati ovisi o izravnanju vaga dvije strane,ukoliko pretegne na jednu stranu - urusava se....

eto toliko...

jedan lijep film koji nosi pricu o prijateljstvu je i ovaj

Kad si na dnu,svi te ostave.Kad se podigneš,opet budeš okružen ljudima,ali znaš da to ništa ne znači i bude ti svejedno
Roditelji,sestra i još poneko je tu bio.Isto ti je kod svakoga ko je pao nekad.