Ovde se spominje termin agreija i samo sam napomenuo da je u pitanju odsteta od Republike Srpske,dijela BiH...Zasto nije naslov odsteta od Srbije.nokia6170 wrote:izvini nikola, a da nam objasnis kakve veze ima agresija sa genocidom...to su totalno dva razlicita pojma.nikola 1 wrote:Termin agresija ne moze se koristiti u u jednom unutrasnjem sukobu vise etnickih grupa kakav smo imali u BiH od VRS,HVO I ABIH....iSTORIJSKA presuda u Hagu jasno kaze da su genocid pocinili pojedinci pripadnici VRS i Republika Srpska ce morati vjecno da nosi to breme zlocina kao i unistavanje dobara i zlocine u drugim dijelovima BiH kao sto ce Federacija morati to da radi kad su pitanju Srbi i Hrvati nad kojima je pocinjena steta i zlocin...Mi smo jedna drzava ali i siromasna tako da ce se to godinama vuci na zalost ostecenih ljudi.pojedinac wrote: Ko su najveće ratne žrtve: "Ako vam kažem da smo dobili podatak da u Tužilaštvu BiH ima oko 10.000 krivičnih prijava koje se odnose na ratni period, od čega je samo oko 2.000 tužbi Bošnjaka i Hrvata protiv srpske vlasti i Srba, a oko 8.000 tužbi Srba protiv Bošnjaka i Hrvata, onda se vidi ko šta radi. Ta proporcija daje sliku o tome ko je agresor, a ko žrtva, iako je stvarnost bila upravo suprotna. Ako odnos osam naprema dva u broju tužbi oslikava događanja u ratu, onda su Srbi stvarno bili žrtve. Ali, o čemu se tu radi? Oni podnose tužbene zahtjeve i za razrušenu kuću, a Bošnjaci ne podnose prijave ni za ubijeno dijete!"
ZA OŠTEĆENU ŠUMU 800 000 KM SRPSKOM POVRATNIKU!?
Međunarodni sud pravde u Hagu odlučio da se Srbiji ne može pripisati učešće u genocidu u BiH.
Sud je glasovima 13:2 odlučio da Srbija nije kriva za genocid u Bosni i Hercegovini, saopštila je predsednica Međunarodnog suda pravde Rozalind Higins: "Sud ustanovljava da Srbija nije počinila genocid kroz svoje organe ili osoblje koji su delovali u smislu odgovornosti kako je to predviđeno u međunarodnom pravu ili kroz kršenje svojih obaveza po sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida" pročitala je presudu Higinsova.
Sud je zaključio i da Srbija nije planirala da počini genocid, niti je podstrekavala njegovo činjenje, ali je kriva što nije učinila sve što je u njenoj moći da genocid u Srebrenici spreči: "Ovaj sud presuđuje da Srbija nije saučesnik u genocidu i da na taj način nije prekršila svoje obaveze iz Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida. Glasovima 12 'za' i tri 'protiv' ovaj sud presuđuje da je Srbija prekršila obavezu da spreči zločin genocida po Konvenciji u smislu genocida koji je počinjen u Srebrenici jula 1995".
Ona je rekla da se "genocid u Srebrenici ne može pripisati SRJ, niti da su ga počinili njeni organi". SRJ se stoga ne može smatrati po toj osnovi odgovornom za počinjenje genocida u Srebrenici, rekla je ona.
Pozivajući se na izveštaj generalnog sekretara UN o Srebrenici, Higinsova je kazala i da počinioci genocida nisu bili pod suštinskom kontrolom vlasti SRJ. Sud je zaključio da se u julu 1995. ni politički organi Republike Srpske, niti Vojska RS "nisu mogli smatrati tek instrumentima SRJ, bez ikakve autonomije".
Higinsova je navela i zaključak suda da se komandant VRS Ratko Mladić i drugi oficiri VRS umešani u genocid "nisu automatski mogli smatrati" pripadnicima Vojske Jugoslavije, niti predstavnicima organa SRJ.
"Osim događaja u Srebrenici, u julu 1995, sud nije utvrdio da je postojala genocidna namera tokom rata u BiH", naznačila je sudija. Po njenim rečima, Međunarodni sud pravde je utvrdio da su u drugim krajevima BiH pripadnici Vojske Republike Srpske počinili zločine, ali ne i genocid nad bosanskim muslimanima. "Sud nije utvrdio da su masovna ubistva počinjena s namerom da se muslimani unište kao nacionalna grupa", kazala je sudija.
Osvrćući se na streljanje zarobljenih Bošnjaka koje su počinili pripadnici paravojne jedinice iz Srbije "škorpioni", sud je zaključio da nema dokaza da je ta jedinica bila organ SRJ, niti da je zločin počinila po naređenju zvaničnog Beograda.
STOJANOVIĆ: NIJE BILO AGRESIJE NA BOSNU I HERCEGOVINU
DRUŠTVO - SUĐENJA - Petak, Mart 10, 2006 15:30 RTS
U nastavku izlaganja pred Međunarodnim sudom pravde zastupnik SCG Radoslav Stojanović negirao je tvrdnje iz tužbe da je na Bosnu i Hercegovinu izvršena agresija i izneo dokaze da je reč o unutrašnjem gradjanskom sukobu izmedju tri etničke grupe.
Obrazlažući genezu građanskog rata u Bosni i Hercegovini, Stojanović je istakao da ' ni u kom slučaju taj rat nije bio pokušaj Srbije da uništi bilo koju etničku grupu'.
U prilog tome je naveo da je samo u Beogradu tokom rata živelo 20.000 Muslimana, koje niko nije ugrožavao.
Stojanović se, takodje, pozvao i na knjigu bivšeg komandanta Unprofora koji je naveo da sukob u BiH nije bio 'invazija jedne strane, već gradjanski rat' u kojem su 'Srbi i Hrvati želeli da se odvoje i pripoje svojim maticama'.
Pošto je detaljno obrazložio stanje u bivšoj Jugoslaviji i uzroke njenog raspada, on je posebno govorio i o situaciji u BiH uoči sukoba istakavši da su se sve tri strane pripremale za rat formiranjem oružanih snaga i naoružavanjem stanovništva.
Pritom se pozvao na knjigu CIA 'Balkansko ratište' i citirao reči muslimanskog lidera Alije Izetbegovića da je Patriotska liga formirana u junu 1991. godine.
Stojanović je objasnio da je sastav JNA uoči rata bila višenacionalna, ali da su Muslimani i Hrvati, koji su za cilj imali odvajanje, prešli u etničke vojske, tako da je jugoslovenska armija u jednom trenutku nužno postala srpska. JNA se, medjutim, povukla iz BiH maja 1992. godine, ukazao je on i dodao da posle toga nije učestvovala u ratu, ako se izuzmu sporadična dejstva za odbranu državne granice.
Stojanović je naglasio da u samoj Srbiji nikada nije bila sprovedena mobilizacija i da se odlazak dobrovoljaca poreklom iz Hrvatske i Bosne odvijao bez učešća države navodeći kao primere Vojislava Šešelja, Dragoslava Bokana i Mirka Jovića.
Vojsku Republike Srpske formirali su oficiri JNA koji su bili 'državljani Bosne i Hercegovine' i koji su želeli da ostanu u Bosni, objasnio je Stojanović.
Govoreći o ciljevima rata, zastupnik SCG je naveo da su sve tri strane nastojale da pod svoju kontrolu stave teritorije za koje su smatrali da im pripadaju, s tim što su Muslimani smatrali da polažu pravo na celu teritoriju BiH, a Srbi i Hrvati da im pripadaju teritorije na kojima čine većinu, ali čija je veličina bila sporna.
Sve strane su u toku rata proterivale vojno sposobno stanovništvo 'koje je bilo baza neprijateljskih snaga', ali je civilno stanovništvo bežalo i od ratnih dejstava, rekao je Stojanović i naveo da su u toku rata Srbi i Hrvati imali podršku matičnih država, a Muslimani islamskih zemalja.
Kao dokaz da 'na srpskoj strani nije bilo ratnog projekta u decembru 1991', Stojanović je naveo da je Srpska demokratska stranka [SDS], upravo da bi se izbegao sukob, prihvatila da BiH bude nezavisna država sa tri entiteta.
SDS je početkom 1992. godine prihvatila i Kutiljerov plan kojim je to bilo predvidjeno, a lider muslimana Izetbegović ga je prihvatio, pa odbacio.
U dugom izlaganju koje je počelo juče popodne, Stojanović je najpre izložio genezu srpske nacionalne ideje i pokreta pobijajući teze tužbe da je 'rat u BiH bio nastavak sprovodjenja istorijskog plana za stvaranje 'Velike Srbije' koji je osmislio Ilija Garašanin u 19. veku, a 1986. zastupali tvorci Memoranduma SANU.
Garašaninova težnja bila je oslobadjanje srpskog naroda od turske vladavine i ujedinjenje, što se ni po čemu nije razlikovalo od nacionalnih programa drugih evropskih naroda u to vreme. Memorandum SANU bio je nedovršen i nepotpisan dokument koji 'nije zagovarao Veliku Srbiju, već reorganizovanu Jugoslaviju' i 'nije pozivao na etničko čišćenje, a još manje na genocid', objasnio je on.
Stojanović je, takodje, detaljno izložio situaciju za vreme Drugog svetskog rata govoreći o stradanju srpskog naroda u ustaskoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj i BiH tokom Drugog svetskog rata, kao i nastanak i razvoj bivše Jugoslavije, pri čemu je opisao stanje uoči rata i uzroke krize koja je dovela do njenog sloma.
ti citiras presudu medj. suda pravde koja se bavila pitanjem genocida, a ne agresijom.
usput imaj na umu da je termin agresija vezan iskljucivo za drzave, a ne za narode...tako da ne moze jedan narod ili drzava izvrsiti agresiju na neki narod. samo drzava moze izvrsiti agresiju na drugu drzavu..naravno medjunarodno priznatu drzavu.
p.s. mozda doduse ti imas neku drugu definiciju agresije i agresivnog ratovanja.
Nešto je agresija samo ako SB odluči o tome, a sve rezolucije SB koje se odnose na ratove u Jugoslaviji, ima ih stotinu, nigde nema ni reči da je to agresija.
ako nije tajna.
tek kasnije skontah da su to tariguz papiri---al hajd--svaka se škola placa 
