moram s nekim ovo da podijelim. Nemojte me kritikovati, nemojte me smatrati budalom, kravom ili ko zna cime, živim sa nasilnikom, udarao me je vec do sada, udario me i danas
. Dovoljna mi je kazna ovo što mi se dešava i zaista ne bih mogla podnijeti kritike
. Tu sam samo zato jer ovo nekome moram ispricati a toliki sam slabic da faca to face o ovome ne mogu. Znam da sam budala što ga nisam ostavila kad me je prvi put udario, ali tada sam ga voljela, uspio je da me uvjeri da sam ja kriva za to što je ruku digao na mene, kao eto, živce sam mu izvukla. Drugi put, dijete je vec bilo tu, vidjela sam da je super taj naš porodicni život, imamo sve, i kao šlag, imamo predivnog sincica, koji uživa u nama i mi u njemu. Živim samo da moje dijete uživa, takva sam, do sad sam živjela za muža, ugadala mu, dijelila sve sa njim, imali smo odnos kao u najromanticnijem filmu...............
Danas se desilo ponovo ali dosta, dosta krvnicki. Udario mi je glavom o trosjed, stiskao glavu i na kraju me je toliko udario rukom po ledima da su mi i evo nakon par sati na ledima utisnuti njegovi prsti. Ne znam šta da radim, najgore od svega je što on mene i psihicki zlostavlja, govori mi najružnije rijeci i onda nakon nekoliko dana ubjeduje da sam ja za sve kriva, da ja njemu izvadim živce. Pa majko mila onda bi svaka žena morala svaki dan primati batine. Jesmo li to mi žene roboti koji trebaju postupati samo onako kako gospodi odgovara. Mislim da mi je ovo sve narušilo i ono malo samopouzdanja koje sam imala. Uvijek je epilog isti, ubjeduje me da sam kriva i nikad, ama baš nikad nece da prizna grešku, vec eto, ja sam zaslužila sve to. Ljudi moji jeli to normalno, ja stvarno ne znam. Ne znam jesam li i ja normalna, ali previše je stvari u igri i ja ga ne mogu ostaviti. proklinjem i ovaj naš bosanski mentalitet i kucni odgoj i sve. Kad nas ko sa strane pogleda mi smo uspjašan mladi bracni par, imamo sve što je potrebno za super život, imamo dijete, on je izuzetno pametan i sposoban poslovni covjek i onda meni ne ide u glavu kako može biti takav krkan.
Osudujte me ali u sebi, nemojte me javno lincovati, ko ovo nije doživio, ne zna kako je. Ne znam šta više boli, saznanje da više nemaš onu svoju srodnu dušu pored sebe, da u stvari nemaš više koga voljeti na takav nacin (jer on ljubav od mene više ne zaslužuje), saznanje da su ti uzaludne godine koje si uložio u taj glupi brak,da on dijete i ja nismo više sretna porodica
Batine se pored ovog i ne mogu osjetiti, najveca bol je u srcu
..u stvari ne mogu ti ispricati kako...jer nicega se ne sjecam.... 
...naime...bio sam pijan... 
