Forum Klix.ba

pitt wrote:prle....ti nisi ni prvi a ni drugi........ :D:D

ti si glup.. :D:D


drug..hvala na asistenciji..

prleitihi wrote:

pitt wrote:prle....ti nisi ni prvi a ni drugi........ :D:D

ti si glup.. :D:D


drug..hvala na asistenciji..

vazda sam tu.....ko amer ....da pomognem kad zatreba :D:D

pišem ti asists..9.8 po tekmi..k'o stokton jebo te.. :D:D

seiko da zavrsimo, ja svoje textove licno pisem na ovom forumu, a ti samo prenosis tudje. moji itekako imaju veze sa pravom, tvoji ama bas nikakve.

pozdrav univeralnom bosnjaku koji sve zna i sve razumije, a uvijek ga obicaju primi s guza na kraju zbog sve univerzalnosti. nisi jedini seiko, ne moras se brinuti. samo podmazi malo sljedeci put da manje boli.

pozdrav od "zelenog".

Potrazio sam juce neki forum u Bosni i Hercegovini na kom bih mogao da se oglasim povodom presude Medjunarodnog suda pravde, i evo me ovde. Verujem da Milosevic nije naredio da se pobiju zarobljeni Bosnjaci u Srebrenici, ali mi deluje neverovatno da do njega nije stigao glas da se to desava. Nije se sve desilo za pet minuta - danima su krvoloci streljali, sistematski! Odlicne su i svakodnevne bile veze izmedju vodje u Beogradu i srpskih vodja u Bosni. Dakle, ako je Milosevic cutao tokom genocida, onda jeste kriv, bez obzira sto je sam genocid, kako je to neko ovde formulisao, verovatno bio "autorsko delo Ratka Mladica". Ako je Milosevic kriv za genocid onda je i Srbija kriva za genocid, jer je Milosevic imao vecinsku podrsku u to vreme. Bio je izabrani vodja, to je cinjenica. Srbija je kriva i sto je kasnije propustila priliku da se ogradi od zlocina, preda Hagu sve osumnjicene i pokaje se. Jedan deo krivice se jasno navodi u presudi, dok se drugi deo relativizuje.
Hiljadu puta sam razmisljao o Srebrenici tokom proteklih dvanaest godina. Ni u vreme prvih vesti o zlocinu, kada se jos nisu znale njegove prave razmere, ni kasnije, nisam uspeo da shvatim kako je tako nesto moglo da se dogodi. Usla vojska u grad, bez prave borbe, nadmocno, podelila cokoladice deci a narednih dana im streljala oceve i bracu!!! Tesko je prihvatiti da je tako nesto moguce. To sto su zlocinci bili moji sunarodnici stvar mi cini jos tezom za prihvatanje. Srebrenica je nesto sa cim zivim. Ono sto sam video na snimcima ne napusta moje misli - sav taj uzas, strah u ocima ljudi, ocajanje zena koje su ostale bez najrodjenijih. I sav taj uzas i smrt su posejali Srbi, koji su i sami nekoliko decenija ranije bili zrtve genocida! Ja sam rastao i sazrevao pod utiskom genocida u logoru Jasenovac, iz koga je moj otac spasen kada je imao pet godina, a staricu pod utiskom genocida u Srebrenici, jer me je sramota onoga sto su ucinili moji sunarodnici. Sramotu cu osecati dok sam ziv, bez obzira na ovakvu ili drugaciju presudu.

Nazalost Milane, malo je takvih kao sto si ti.

Tomo Grobar rece da je presuda znak kraja RS, fino od njega.

nokia6170 wrote:seiko da zavrsimo, ja svoje textove licno pisem na ovom forumu, a ti samo prenosis tudje. moji itekako imaju veze sa pravom, tvoji ama bas nikakve.

pozdrav univeralnom bosnjaku koji sve zna i sve razumije, a uvijek ga obicaju primi s guza na kraju zbog sve univerzalnosti. nisi jedini seiko, ne moras se brinuti. samo podmazi malo sljedeci put da manje boli.

pozdrav od "zelenog",sto je "podmazo" pa ga ne boli! .

uh, hreska, opet prenosim
selam "pravniku"

.

krivi smo. Strasno smo krivi. Na svakom koraku se vidi krivica . Uzasavam se komentara mojih rodjaka, drugova, prolaznika, javnih licnosti. Neko varvarstvo je u Srbiji, neka operisanost od morala, od stida...

Ova odluka suda je strahovito negativna po nas, jer ne verujem da cemo se suociti sa zlocinima, kao sto bi smo uradili da su nas proglasili za prvu zemlju na svetu koja je pocinila genocid. Losa odluka i za Bosnjake i za Srbe. Ovo nase drustvo je u kompletnom moralnom rasulu, u svim segmentima. Samo povrsnim pogledom mozes videti da je ovo dobra odluka za nas i da mozemo da budemo zadovoljni. Da je pravde, svako od nas bi iz svog dzepa placao zbog svog rodjaka, komsije ,oca, majke ,prijatelja sto su glasali za nacional-socijalistu Milosevica. Najstrasnije od svega sto se moze dogoditi nekom drustvu je potpuno nestajanje morala, stida, potpuna neosetljivost uostalom na bozije zapovesti,. ako ces po tom kljucu. Za mene je to moralno slepilo, posto sam ateista. Taj nedostatak stida, taj nedostatak morala, nama se desio i to je sustina krize u kojoj se nalazi Srbija. Ne verujem ni u kakav razvoj i reforme Srbije, dok se ne suocimo sa zlocinima, sa prosloscu i dok se ne postidimo i pokajemo za sve sto su cinili nasi sunarodnici. Presuda po kojoj bi Srbija bila kriva za genocid ,dala bi sansu da krene proces samo-sagledavanja, a to je pocetak napretka Srbije, pocetak vadjenja iz crne rupe nacionalizma u koju nas je gurnuo Milosevic , Dobrica Cosic, SANU, kojekakvi intelektualci, i umetnici, nasa "elita". Mi nemamo vise elitu, nemamo institucije, nemamo nista. Imamo 6% koliko-toliko mislecih ljudi, a i to je veliko pitanje.
Uzasno sam razocarana i sram me je.

Koliko se secam, iz filma o Srebrenici, autobusi koji su prevozili Bosnjake koji su bili razdvajani-musko od zenskog, i od dece, bili su iz Srbije. Jedna Bosnjakinja je tvrdila da su autobusi imali registracije Sapca, Loznice, i ostalih srpskih gradova..."Strela ", pomenula je razne firme...sve iz Srbije...ako je to tako, kako to da niko iz Srbije nije ucestvovao u genocidu u Srebrenici, vec samo nije pokusala da ga spreci. Koliko vidim, aktivno je ucestvovala...na celu sa Skorpionima,koji su direktno ucestvovali u genocidu, a bili formacija MUPa, koje je blagosiljao pop i Bosnjake nazvao "neprijateljskim" narodom i koga hoce da proglase za sveca...i td...i td...

Upravo gledam ponovo Exile in Sarajevo po ne znam koji put... Tarika Samaraha...

Danas je u Pescaniku rekao Srdja Popovic da su Skorpioni bili formacija MUPa Srbije i da je presuda u najmanju ruku zacudjujuca.
A Latinka Perovic je rekla da je poslednja faza pred izumiranje jednog naroda RAVNODUSNOST. To je ono sto ja vidim svuda oko sebe...besramnu, idiotsku ravnodusnost na tudje patnje. Ljudi u Srbiji samo misle da su normalni. Istina je toliko strasna, da valjda ne mogu da je prihvate, iako je prihvatanje put u zdravlje. Ovde su masovno svi bolesni.
Bas sam pricala sa prijateljem, i on kaze da je to kao neki virus, prosto nekakva bolest mozga. Ne shvatam i dalje. Kako mene nije zahvatio virus ?Cime sam to imuna ? Cak i klinci u partiji koju jedino mogu da podnesem, u LDP-u Cede Jovanovica, ne shvataju stepen srpske krivice, ne shvataju da je presuda strahovito nepravedna, sramna politicka trgovina za Kosovo.
Cak je i saopstenje moje partije meni nedovoljno- da Srbi treba da prihvate odgovornost za genocid u Srebrenici, za mene je to krivica. Strasna krivica. a sta sa Sarajevom ? Sta sa opsadom Sarajeva, sa snajperistima, sa zlocinima ?


Latinka je takodje rekla da je veoma moguca provala nasilja u zemlji, kad bude proglasena nezavisnost Kosova

treba poslusati emisiju Pescanik ,ovu sto je bila danas...malo kasnije postave link ...evo vam link

http://www.b92.net/info/emisije/pescanik.php

to je kultna emisija u Srbiji i slusa je oko 150 000 ljudi svakog petka za koje mozete biti sigurni da nisu oboleli od virusa .

pesak wrote:treba poslusati emisiju Pescanik ,ovu sto je bila danas...malo kasnije postave link ...evo vam link

http://www.b92.net/info/emisije/pescanik.php

to je kultna emisija u Srbiji i slusa je oko 150 000 ljudi svakog petka za koje mozete biti sigurni da nisu oboleli od virusa .

Za mene bi najbolji dokaz bio da u Srbiji ima normalnih ljudi koji osuduju zlocin(a znam da ima) bio da pokrenete peticiju za ukidanje bh entiteta RS.Znam da to ne bi mnogo promijenilo,ali bi zrtvama u BiH dalo do znanja da nisu svi Srbi cetnici.

komentar incijative mladih za ljudska prava, organizacije koja deluje us rbiji, kosovu a od skora i u bih.

po mom skromnom misljenjnu devojke i mladici koji stvarno rade da region krene napred

...Presudom Međunarodnog suda pravde, Srbija je osuđena zbog toga što nije pokušala da spreči genocid i zbog nekažnjavanja počinilaca koje se pre svega ogleda u nesaradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ).

Presuda Međunarodnog suda pravde jasno pokazuje da vlasti u Srbiji nisu ništa uradile da spreče genocid, iako su bile u stanju. To govori i o potrebi jasnog distanciranja od politike koja je vođena u vreme ratova devedesetih. Sa druge strane, ovom presudom je još jednom istaknut značaj pune i bezuslovne saradnje sa MKTJ, posebno kada je u pitanju hapšenje i isporučivanje osoba optuženih za genocid, uključujući i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića.

Vlasti u Srbiji ne smeju sebi da dozvole da se raduju zbog presude, već moraju da učine sve kako bi se odgovorni za genocid našli pred licem pravde. Ovom presudom Srbija nije oslobođena od obaveze da saopšti potpunu istinu, materijalno i pravno obešteti žrtve genocida i drugih zločina i stvori garancije da se ovakvi stravični zločini ne ponove u budućnosti. Skupštinska deklaracija koju je već predložila poslanička grupa LDP-a, a koju je najavio i predsednik Boris Tadić, predstavlja prvi korak u suočavanju društva u Srbiji sa svojom prošlošću. U tome i jeste najveća vrednost presude. Ona otvara put vlastima u Srbiji da pokrenu proces suočavanja. Od njih zavisi da li će to iskoristiti za otvaranje debate o prošlosti i za utvrđivanje odgovornosti zvanične politike iz tog vremena, ili će opet pokušati da relativizuju zločine.

ostatak texta ovde

Prije rata (precizno, prije Gazimestanskog govora Milosevica, jer to je pocetak, tad je oruzje pomenuto, kasnije pocinje da djeluje) mi na pamet nije padalo da se odricem Jugoslavije. Moze mi bilo ko i na ovom site-u reci sta hoce, ali ja sam bio cvrsto uvjeren u ideju Jugoslavenstva, u jedinu mogucu varijantu suzivota na ovim prostorima. Danas petljanci govore da se nije moglo ovo i ono - sve se moglo (ako koga interesuje, elaboriracemo), pa i vise nego danas.

Bilo mi je zao kad je Tito umro.

I danas mislim i znam da je ona i onakva Jugoslavija bila pojam demokratske zemlje i znam da postoje milioni razloga koji to potvrdjuju. Kome nije valjala? Cetnicima, ustasama, handzarcima!

Ponavljam, nisam clan nijedne stranke ni partije.

Na zalost, Jugoslavija je (zlo)upotrijebljena od strane Milosevica koji je - eto kao, navodno - stiteci Jugoslaviju uspio da je unisti.

Slusajte uzivo Pescanik...sad.
http://www.b92.net/indexs.phtml idite na "uzivo"
petkom u pola 10 am i sad, subotom u pola 4 pm.
Jedina vredna emisija. Skroz vredna. U Srbiji. Do sad su pricale majke Srebrenice.
Slusaoci Pescanika su za mene u pravom smislu ljudi. Tu ne mozes neprijatno da se iznenadis ,sokiras. Jedino mesto razuma u Srbiji danas na medijskom nebu. Eto.
Nisu svi Srbi kreteni.

pesak wrote:Slusajte uzivo Pescanik...sad.
http://www.b92.net/indexs.phtml idite na "uzivo"
petkom u pola 10 am i sad, subotom u pola 4 pm.
Jedina vredna emisija. Skroz vredna. U Srbiji. Do sad su pricale majke Srebrenice.
Slusaoci Pescanika su za mene u pravom smislu ljudi. Tu ne mozes neprijatno da se iznenadis ,sokiras. Jedino mesto razuma u Srbiji danas na medijskom nebu. Eto.
Nisu svi Srbi kreteni.

al, jebu vas oni , sto rece Slobo u Daytonu, "bosanski idioti", sto "brekcu" bolje od vas!!
p.s.ima jedan, zove se Milorad Ravasi, rodjen negdje u nekom Sarajevskom predgradju, danas vodi srpski radio u Chicagu, a "brekce" bolje nego svaki "rodjen preko drine"!
zato, cuvajte se, neznate vi sta je SRBSTVO, ima jos da ucite!!

.

a ti si, vidim, na nivou naseg serbina,
pescanik nije za tebe, sigurno.

http://www.slobodnaevropa.org/article/2 ... fcab7.html

Haška presuda je poraz za Srbiju
Milica LUČIĆ ČAVIĆ
Gošća Press kluba je Biljana Kovačević Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava.
RSE: Rekli ste da je presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu poraz za Srbiju. Neki ljudi su se radovali, neki su se smešili jer misle da smo izbegli najgore, a vi kažete da je to poraz.
VUČO: Mislim da mi nismo izbegli najgore, ali da nam najgore tek dolazi. Ono što izgleda u jednom trenutku kao veoma prihvatljivo i privlačno je ta naknada štete koju nećemo plaćati. Ja sam ubeđena da taj sud nije bio zbog naknade štete, nego je on trebao da predstavlja jednu moralnu satisfakciju Bosni i Hercegovini. Kada bi se posle ove presude utvrdila određena odgovornost Savezne Republike Jugoslavije, kao države koja je imala jedinstvenu vojnu i civilnu komandu, sada Srbije, tada bi tek nastupio jedan period diplomatskog pregovaranja između Bosne i Srbije, jedan period normalizacije, jedan period suočavanja, period jednog procesa kroz koji Srbija mora da prođe da se distancira od zločina koji su učinjeni u naše ime. To nikako ne znači da su Srbi genocidan narod, niti da smo genocidna država. To samo znači da se jedna politika Slobodana Miloševića kvalifikuje na način na koji je morala da bude kvalifikovana. Jako mi je žao što mi svi živimo u jednom periodu užasne politike zločina koje je Milošević sprovodio i čiji svedoci smo mi bili. Žao mi je što se to desilo, ali ako hoćemo da živimo u jednoj pobedničkoj Srbiji, Srbiji koja poštuje evropske vrednosti, koja poštuje jedan vrednosni sistem koji je zdrav i koji omogućava mladim generacijama da se razvijaju u jednoj normalnoj i zdravoj sredini, onda bi određena vrsta pravde, koja bi se utvrdila pred Međunarodnim sudom pravde, bila za nas, ne katarzična, nego veoma otrežnjujuća i dovela bi nas do toga da se mi konačno distanciramo od politike zločina Slobodana Miloševića. Ovako smo u situaciji, i to je poraz za Srbiju, da smo pred Međunarodnim sudom pravde, pretpostavljam u najboljoj nameri od strane pravnika koji se tamo nalaze, odbranili politiku zločina Slobodana Miloševića. Zapravo je Međunarodni sud pravde poslužio vrsnim pravnicima, koji su se tamo našli, da odbrane politiku zločina Slobodana Miloševića i da nas dovedu u situaciju da Međunarodni sud pravde, usled nedostatka dokaza, konstatuje da mi nismo učestvovali u ratu. Na taj način se potvrđuju sve one teze koje vuku Dačić i ostali, godinama već kroz medije i godinama nas pritiskuju sa tim. Mislim da je ovo bila prilika da se Srbija izvuče iz te kaljuge. Ako misle da je ovo suviše jaka izjava, neka pročitaju Zdenka Tomanovića u Politici koji govori to isto, da Milošević nije ni trebao da ide u Hag jer je utvrđeno da on nikakve veze nije imao sa zločinima u Bosni i Hercegovini. I Daily Mirror pravi tu istu vrstu analize i pita se zašto je onda Milošević išao u Hag. Iz takvog stava sledi i pitanje - A zašto smo mi onda uopšte dobili sankcije? Ispada da je jedina odgovornost Jugoslavije to što je možda mogla da zna da će da se desi genocid u Srebrenici, na osnovu glasina, i da je mogla da ga spreči. Druga krivica je neizručenje Mladića.

RSE: Jedna dobra ideja Borisa Tadića, da Skupština donese deklaraciju kako bi osudila zločine, naišla je odmah na otpor u SPS-u, kod Radikala i kod DSS-a, sa floskulom koja se već godinama vrti po njihovim tribinama, da su i drugi činile zločine.

VUČO: Na žalost, to je presuda omogućila. To je bilo za očekivanje. Presuda, ne samo da je poraz za Srbiju, nego je to pobeda i Radikala i Miloševića i Vojislava Koštunice i Ratka Mladića, mada sam s njim možda malo preterala, ali imajući u vidu skrivanje Mladića od strane vlade Vojislava Koštunice, on mi je bio u paketu. Bez obzira što je utvrđeno u samoj presudi da je genocid u Srebrenici bio, a da je Srbija proglašena za državu koja nema odgovornost u odnosu na sve što se dešavalo u Bosni, ova presuda ponovo otvara prostor za novu vrstu rasprava tipa negiranja zločina. Kao da je bilo vidljivo, odmah posle te presude, da će opet da se razmašu svi oni koji uporno negiraju zločin i koji izbegavaju da o zločinu u Bosni i Hercegovini razgovaraju na pravi način, nego stalno veštački traže neku simetriju. Izjava Borisa Tadića jeste bila dobra. Ta izjava bi značila neki simbolički raskid sa tom politikom. On je uzeo taj deo presude i nije ga iskoristio u smislu da je Srbija nevina i da mi nemamo po tom pitanju ništa da radimo, nego je rekao da je i ovo, za šta smo optuženi, veoma ozbiljna optužba. Rekao je da mi u tom smislu moramo da se distanciramo i da osudimo zločine. Pre dve godine smo napisali tu deklaraciju, i kada smo je podneli, DS je nije prihvatila. Prihvatili su je Žarko Korač i Nataša Mičić, kao ljudi koji su nam bili najbliži.

RSE: Da li ste ih pitali zašto je nisu prihvatili?

VUČO: Nismo jer bi to onda moglo da ima neku notu zluradosti. Nije nam cilj da pravimo raskole, ali nam je cilj da nam to bude zajednička tačka. Pre dve godine je mogla da se donese ta deklaracija. Moglo je da se kaže da osuđujemo zločine koji su učinjeni u naše ime. Moglo je da se kaže da je u Srebrenici izvršen genocid i da nećemo to da osporavamo. Najteže im je pao genocid u Srebrenici, i to nisu hteli da prihvate, kao ni to da je zločin učinjen u naše ime. Pročitala sam u Politici komentar u kojem se kaže da su u to vreme prihvatili tu deklaraciju, onda bi usred tog spora priznali da su krivi za nešto što ni sud nije utvrdio. Dalje sledi racionalizacija koja ide na uštrb neke etike i nekog morala, koji Srbija na kraju mora da prihvati, ukoliko hoće da se razvija i da bude vrednostno dobro postavljena zemlja. Ne tražim da bude uređena baš onako kako ja hoću, ali postoje neke kategorije koje su apsolutne, a to su zločini, to je distanciranje od zločina. A da su oni učinjeni u naše ime, bez obzira na presudu i na sve, očigledno je. To što nije utvrđeno da je država Srbija stajala iza tog zločina, ne znači da ti zločini nisu učinjeni u ime srpstva.

RSE: Ljudi iz SPS-a, Srpske radikalne stranke i iz DSS-a su mnogo glasniji od ovih sa druge strane, koji misle na način na koji vi govorite. Vučić je rekao za Tadićev predlog da je glupava ideja. U ozbiljnim zemljama, kada se neko obraća predsedniku, ne kaže da su njegove ideje glupave.

VUČO: Srbija je poražena jer su oni jači. Nema te presude koja u ovoj zemlji može da bude prihvaćena konsenzusom, a nema niti te političke snage, niti te političke elite, koja je na vlasti, koja bi mogla da nametne državni stav koji se mora poštovati. Tadić može da iznese svoj pošten stav, bez obzira na to što je to moglo da se desi pre dve godine, ali mi svi znamo da ni sada on neće proći. Ne može da prođe ni taj minimum, upravo zbog toga što se nalazimo u paradoksalnoj situaciji jer su suštinski pobedili Radikali, Socijalisti i Vojislav Koštunica, koji je po tom ideološkom pristupu zločinima i ratu u bivšoj Jugoslaviji najbliži njima. To je ta ista grupacija ljudi u odnosu na zločin. Oni jesu pobedili i oni čine apsolutnu većinu u Srbiju. Možemo da vičemo glasno, koliko god hoćemo, možemo da budemo moralno superiorni, može iz aviona da se vidi da to što mi radimo jeste odbrana Srbije, da ne bi plivala u kaljuzi zločina jako dugo, svejedno je, oni su jači i svaki takav naš apel će biti proglašavan kao izdajnički, antisrpski, kao antipatriotski.

RSE: To traje još od 1989. godine. Ništa se nije promenilo. Čak se nije promenilo ni kada su najteži zločini u pitanju. Pre nekoliko dana je bilo 14 godina od otmice putnika u Štrpcima, kada su svi, koji nisu bili Srbi i pravoslavci, izbačeni iz voza, strašno mučeni i ubijeni. Zatvoren je samo Milan Lukić, koji je uhvaćen negde u Južnoj Americi, i jedan Crnogorac koji je osuđen na 15 godina, a bilo ih je tridesetak. Vlast je ćutala. Po neki medij je nešto o tome napisao. Da li smo mi svi izgubili savest, sažalenje, stid i slično, kada to gotovo da i nema odjeka?

VUČO: Mislim da jesmo, ali ne bih svaljivala krivicu na nas jer smo sve to izgubili pošto se to dešava kod nas od početka rata i to je jedna konstanta koja počinje da zamara. Bavim se tim stvarima, ali često ne prepoznajem neke događaje, niti kada čujem da se nešto takvo desilo. U početku sam se uvek nanovo šokirala, ali posle izvesnog vremena sam prestala jer je to u jednom trenutku postao normalan način života. To je bilo nešto za šta se očekivalo da će da se desi. Mislim da ta ravnodušnost, o kojoj se govori, je neko psihičko stanje u koje smo uterani silom prilika. Često, kada se neke strašne stvari dešavaju, čak i ja, koja se bavi tim stvarima, često moram da vadim iz nekog bunara, iz neke podsvesti, šta se to dogodilo i šta je to tako strašno. Kada nešto jako dugo traje i kada nešto jako dugo ne dobije kvalifikaciju koju zaslužuje, osudu javnosti, gnušanje sveta, to se ne dešava spontano. To uvek mora da bude inicirano upravo od političke elite i onih koji imaju najvišu odgovornost. Kada nešto tako dugo traje, normalno je da čovek postaje tup. Ima mnogo takvih događaja. Srebrenica se ponavlja i ponavlja i kod sebe primećujem neku moralnu tupost kada je Srebrenica u pitanju. Ljudi se zamore od toga, pogotovo obični ljudi koji imaju problema, koji ne mogu da dobiju platu veću od 10 hiljada dinara, koji ne mogu svoje najosnovnije potrebe da podmire. Oni ne mogu da se bave Srebrenicom, niti da se bave pitanjima morala i etičnosti. Ne dolazi to do njih. To ne može da dopre do njih zbog toga što to nije nešto što je dominantno u ovom društvu. Očekivala sam da će to ipak da se dogodi posle 5. oktobra 2000. godine. Sada smo došli u situaciju da, čak i nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima, koje su podržane od Evropske unije, sve više odbijaju da se bave tim stvarima jer to smatraju nekom vrstom nekrofilije, što smatram da je dosta poražavajuće. Oni se kao bave budućnošću, a neće da se bave prošlošću. Ali neko mora da ima i tu nepopularnu ulogu i da ne dopusti da u Srbiji dođe do jedne takve vrste moralnog posrnuća i institucionalne ravnodušnosti u odnosu na užasne stvari koje su se desile.

RSE: Većinu nevladinih organizacija rukovode žene. Koliko su možda neku od njih zaplašile stalne pretnje i kvalifikacije kao veštice i slično? Za vreme Miloševića je ipak bilo opasnije po život, pa ste sve opstale.

VUČO: Za vreme Miloševića je postojao konsenzus da smo svi protiv Miloševića. Posle Miloševića je nastalo to raslojavanje. Nekada mi teže padne napad od sopstvenih. To je neka vrsta socijalnog kompromisa, pogotovo kada se posle 15 godina ljudi zamore. Dođe do zamora materijala. Ne mogu ni oni stalno da budu kao neki isteritelji pravde. Ljudi se često zamore i moraju da pristanu na socijalni kompromis. Teško je kada smo napadani od svojih. Meni ne pada teško kada me napadne Kosta Čavoški ili Radikali, ali mi vrlo teško padne kada me napadne neko ko mi je blizak. Po nekim detaljima se razlikujemo, ali bi trebali da budemo na istoj strani. Sve više i više se dešava to raslojavanje u nevladinom sektoru, to raslojavanje u strankama povodom određenih pitanja oko onih ljudi koji su tvrdo šovinistički opredeleni, koji smatraju da je sama zaštita Srba najveći prioritet jer smo mi najveće žrtve. Više ne postoji ta vrsta solidarnosti među ljudima koji bi trebali da budu na istoj strani, bez obzira na nijanse. To mi teže pada. Zbog toga mi je bilo lakše za vreme Miloševića. Osećala sam se kao deo grupe koja se bavi sličnim stvarima i imali smo više elana i entuzijazma. Toga više nema.

RSE: Sećam se koliko su i mediji bili oštro podeljeni na one koji su za Miloševića i one protiv njega. Danas to nije tako. Isto je bilo i sa političkim partijama.

VUČO: To je sada i sa nevladinim organizacijama i tu ima hiljadu slojeva. Mi smo sada često napadani i od naših, u Miloševićevo vreme, bliskih prijatelja. To mi jako teško pada.

RSE: Ima i nevladinih organizacija na čijem čelu su muškarci. Zašto ti naši mačo kritičari napadaju samo žene koje su na čelu organizacija?

VUČO: Ne znam šta je to, ali mi je nekako sve logično. Slušala sam preusudu i rekla si da ne mogu da verujem da se ovo dešava. Već sam videla scenario i natpise u medijima, videla sam određena nezadovoljstva, ali i likovanje ljudi koji su bliski Miloševiću. Videla sam sve to dok je Higinsova ičšitavala presudu. Moja jedina reakcija je bila, kada su me zvali Beta, Tanjug i ostali, da neću da reagujem, neka neko drugi govori, ne želim više da me napadaju, ali nisam izdržala i morala sam da kažem šta mislim. Tako je logično reći šta misliš. Čim sam spustila slušalicu rekla sam sebi da to ni jedan pamet čovek ne bi uradio. Zašto uvek moram da kažem to što mislim? Za mene je to jedini pošten odnos. Sasvim mi je logično da me neko opovrgava, da mi kažu da sam malo preterala, da je to nelogično. Čini mi se da ljudi koji imaju više političkih ambicija, kao i muškarci koji vode nevladine organizacije, više balansiraju svoje izjave i odmeravaju ih, vodeći računa da ne zvuče suviše provokativno za sredinu.

RSE: Možda su manje emotivni?

VUČO: Možda. Neću da se branim, ali nisam nikakav diplomata. Nisam nikakav političar. Stojim iza onoga što sam rekla, ne zbog toga što sam fanatično ubeđena da sam u pravu, nego što mislim da u ovom društvu neko mora da ima i ulogu onog najgoreg, koji će da razbija vrata, koji će da postavlja standarde i prema kojem će jave ličnosti i partije da se određuju. Ako je to moja uloga, bez nekih političkih ambicija, a o diplomatskim da ne govorim, pristajem na nju i mislim da je to jako važno. Govorim o svim ljudima koji stavljaju jako visoke standarde u odnosu na koje se drugi određuju. Mislim da nema napretka društva bez toga.

RSE: Kako se osećate u državi koja nema ni vladu, ni Skupštinu, u kojoj ne postoje glavne poluge vlasti?

VUČO: To je neko konstantno stanje. Čula sam pre dva dana da je neko rekao da Dinkić neće da kaže gde su devizne rezerve. Kada sam to čula, rasplakala sam se od smeha. Nisam mogla da verujem. To mi je do te mere apsurdno da ne mogu da verujem. Šta se radi u državi, kada ministar finansija neće da otkrije gde su devizne rezerve? Da li je ta država do te mere šuplja i korumpirana da se on ne usuđuje da kaže gde su devizne rezerve, ili je on do te mere drzak da hoće ponovo da bude ministar finansija pa time ucenjuje? U svakom slučaju to je nešto što je bolesno.

RSE: Ja sam čula od ekonomista da se devizne rezerve drže u inostranim bankama sa bednom kamatom od 1 do 1,5 posto. Umesto da deo tih, ne znam koliko silnih milijardi, utrošimo na vraćanje dugova, mi ih držimo pod tim bednim kamatama. To ni jedan normalan ekonomista ne bi dozvolio.

VUČO: To nije situacija za smejanje, već za plakanje i za brigu, ali nama je sve to postalo smešno. Mi nismo ni imali vladu, u onom smislu kako vlada treba da izgleda. Imali smo jednu višepartijsku državu koja je podelila svoje partijske kolače na određene resore. Iskoristila je tu priliku i kao profesionalizovala određena ministarstva i postavila svoje ljude na mesto državnih sekretara, na nove funkcije, i proglasila ih profesionalcima. Oni su zacementirali partijske institucije. Podelili su ekonomske i finansijske institucije, policiju i ostalo. Sada, bilo koji ministar da dođe na vlast, dolazi u do dna zacementirane partijske institucije. Nama ta vlada neće doneti neku bitnu promenu. Neće ona imati te poluge moći. Naravno da se čovek loše oseća, ali nije samo reč o tome da li imamo vladu, ili ne. Problem je u tome što je period Koštunicine vlade uspeo da jedan nepravni partijski mehanizam zacementira do te mere da je nama postalo svejedno da li imamo vladu ili ne. Ne kažem da volim što je to tako, ali mislim da ni nova vlada neće mnogo promeniti odnose u državi, niti da će neki ministar koji dođe moći da ima uticaja na ministarstvo koje je već uzeto od strane neke stranke. Loše se osećam jer znam da se bitne stvari neće promeniti i da imamo pred sobom jedan dug period borbe za izgradnju institucija, a to nije samo formiranje vlade.

hej pesak jesi skonto da ovde 50% ljudi mrzi Srbe, kontam se koji k... trazis ovde, il si mazohist il si clan ldp-a

hobit wrote:hej pesak jesi skonto da ovde 50% ljudi mrzi Srbe, kontam se koji k... trazis ovde, il si mazohist il si clan ldp-a

Da Ti kazem za sebe. Pokusavam da pazim da ne posmatram sve Srbe kroz Milosevicevu politiku, jer, iako ih ima malo, postoje Srbi koji su savjest Srbije. Kad govorim, govorim o "vecini Srba", "velikom broju Srba", jer najgore je reci - "svi su oni isti".

Primijetio sam da za Tebe postoji sablon Srpstva. Nekako, ako je neko napao postojanje RS napao je sve Srbe (svih 38% u BiH). Vjerujem da mislis i ako je neko napao cetnike, napao je sve Srbe. A posto LDP-ovce stavljas pored mazohista, Ti ih i ne smatras pravim, dobrim Srbima.

Anketno pitanje je nekorektno. Mozda je trebalo glasiti: "Mrzite li cetnike?", "Mrzite li Srpske radikale?", ....

PetiKorpus wrote:

hobit wrote:hej pesak jesi skonto da ovde 50% ljudi mrzi Srbe, kontam se koji k... trazis ovde, il si mazohist il si clan ldp-a

Primijetio sam da za Tebe postoji sablon Srpstva. Nekako, ako je neko napao postojanje RS napao je sve Srbe (svih 38% u BiH). Vjerujem da mislis i ako je neko napao cetnike, napao je sve Srbe. A posto LDP-ovce stavljas pored mazohista, Ti ih i ne smatras pravim, dobrim Srbima.

- ldp-ovci su iz mode demokrate jer je to sad in, isti ljudi su protiv sinana sakica u srbiji, semse suljakovic i objasnjavaju kako je srpska muzika poturcena, za vrijeme sukoba Milosevic-Karadzic bili su na strani ovog drugog

- mazohista, skontaj sam sta pises o Srbima, mozda ti bude jasno

Tvoje pisanje nema veze s vezom, ja sam Bosanac i zanima me iskuljucivo sta se desava u BiH

hobit wrote:hej pesak jesi skonto da ovde 50% ljudi mrzi Srbe, kontam se koji k... trazis ovde, il si mazohist il si clan ldp-a

Clan sam LDPa...nas mrze srpski nacionalisti mozda i vise nego hrvatski ili bosanski. sve je to isto. To je proslost. Buducnost je Evropa bez granica.
Treba prevazici ratove i mrznje, oprostiti i ziveti dalje. Uvek cemo biti komsije. Treba ziveti zajedno. Imam dosta prijatelja iz Sarajeva i nikad nisam imala problema ni pre rata, ni za vreme, ni posle. Muslimani su. Nisu Srbi. A ja sam bila na ulicama protiv Milosevica od 91.Sad sam protiv Kostunice, novog Milosevica.
Neki put ,kad citam vase postove, cini mi se kao da razgovaram sama sa sobom.

pesak wrote:

hobit wrote:hej pesak jesi skonto da ovde 50% ljudi mrzi Srbe, kontam se koji k... trazis ovde, il si mazohist il si clan ldp-a

Clan sam LDPa...nas mrze srpski nacionalisti mozda i vise nego hrvatski ili bosanski. sve je to isto. To je proslost. Buducnost je Evropa bez granica.
Treba prevazici ratove i mrznje, oprostiti i ziveti dalje. Uvek cemo biti komsije. Treba ziveti zajedno. Imam dosta prijatelja iz Sarajeva i nikad nisam imala problema ni pre rata, ni za vreme, ni posle. Muslimani su. Nisu Srbi. A ja sam bila na ulicama protiv Milosevica od 91.Sad sam protiv Kostunice, novog Milosevica.
Neki put ,kad citam vase postove, cini mi se kao da razgovaram sama sa sobom.

Ogromna je steta, i latentna opasnost po okolinu, sto ni deset godina poslije rata (u kojem Srbija naravno nije ucestvovala, sad ima i papir za to) nema niti ce biti, nikakvog traga kajanja u srpskom drustvu.
Pomirenja i oprosta nema i ne moze biti dok jedna strana ne prizna krivnju i ne zatrazi oprost. To danasnjoj Srbiji ne pada na pamet. Siguran sam da ni obicna deklaracija srpskog parlamenta o zlocinu u Srebrenici nece ugledati svjetlo dana, jer i zasto bi?
To bi bio nepotreban luksus koje vladajuce (vise-manje) nacionalisticke stranke nece dozvoliti.
Genocida nije bilo, onaj ludi general pobi one ljude, ali sta sad da radimo, idemo dalje, nismo mi, to i sud kaze! Ni luk jeo ni luk miriso`.
Niti jednim gestom Srbija nije, za sve ove godine, ni pokusala iskreno pruziti ruku izvinjenja napacenom bosanskom narodu.
Siguran sam i da nece nikada.
Sto rece Josip Pejakovic jedne ratne godine: "Nema vise cevapa u sarajevu"!
I u pravu je, zasto se truditi i pruzati ruku nekome ko je nije vrijedan.
P.S. Pesak, tvoj stav je totalno OK, samo znam da takvih kao ti ima manje od 2% u danasnjoj Srbiji, a bice ih sve manje.

pobrinite se vi ldp-ovci u srbiji za radikale i nama ce u bosni biti lakse, umjesto sto nam se ulizujete tu i patetisete, jer radikali su dobili najvise glasova a ne ldp