Forum Klix.ba

kraj,

Ja stvarno ne znam, znam ga po cuvenju. Ali evo ti vatanina poruka sa prve strane :

vatana wrote:Otidji kod Loge Slobodana, cuda covjek cini. Na Grbavici ima ordinaciju. Najbolji neouropsihijatar u drzavi, a i sire. Znam mnoge kojima je pomogo. Mozes otic samo na razgovor ako nista. Vrijedi pokusat.

Ako hoces njegov br. javi mi se na PM.

puno srece

kraj wrote:

Latinica wrote: I ja mislim kao vatana da je Dr ( u stvari mislim da je Profesor ) Slobodan Loga neko kod koga sigurno mozes naci pomoc. Covjek je poznat po znanju i iskustvu.

sve najbolje

Kako doci do gospodina? Gdje mu je tacno ordinacija? Bojim se otici kod psihijatra jer je tesko sve ispricati,a jos teze ako te nece shvatiti.Zato mi treba najbolji.Mozes mi poslati i privatnu poruku da objasnis kako da ga kontaktiram.

grbavička ulica,moja prijateljica živi tamo pa joj je komšija.žao mi je što ne znam tačan broj...

Latinica wrote:Hvala na odgovoru Sandor.

Uzimao sam neke kapi (kapi piješ).

Sjecas li se kako se zovu te kapi ? U svakom slucaju je super da su ti pomogle.

Pojma nemam kako se zovu (ima ih više, najmanje 6-7 različitih naziva). Davno je to bilo. Kao što sam već rekao. Jer poslije tih kapi skroz sam se skuliro.
Uglavnom, dr. Sadiković (broj sam već ostavio na ovoj temi) bavi se time. Imena kapi ne igraju nikakvu ulogu jer koje ćeš kapi dobiti ovisi od toga šta ćeš mu reći (moraš mu ispričati šta se dešava s tobom).
Smirenost je ostala trajno.

kraj wrote:Pozdrav svima!
Ja sam u slicnom stanju kao sto je roki opisao.Glava mi je toliko prazna da ne mogu ni da opisem kako se osjecam.Ne planiram nista unaprijed,nemam nikakve planove za buducnost.A trudim se da izlazim,druzim se sa ljudima..ne pomaze.Suicidne misli su stalne,ali nemam hrabrosti za to.Jednostavno ne znam kako da se izvucem iz ovog sranja.Ne znam sto uopste pisem na ovu temu,nisam cak ni objasnio sta mi je pa da bi mi neko mogao pomoci.Mozda samo hocu da roki zna da nije jedini koji se tako osjeca..

Ni ti ni roki niste rekli koliko imate godina,čime se bavite,da li radite ...Mnogo stvari utiče na naše psihičko stanje,npr:
depresivan sam- nemam posao i ko zna kada ću ga imati
zbog toga sam materijalno ovisan o roditeljima,i to mi veoma smeta.
Nemam svoj stan. Nemam čak ni svoju sobu! Delim je sa mlađim bratom, nemam svoj mir.
Moji roditelji su podstanari. Nikada nismo imali svoj krov nad glavom.
depresivan sam-imam posao ali ga mrzim,muka mi je svakog dana kada krenem na posao,ne znam da li mogu da izdržim da tamo radim...
depresivan sam-imam ok posao ali kolege su mi teški idioti, dan sa njima je kao godina,uvek iste priče,nerviraju me... a i plata mi je mizerna...
Nemam kola.Cimam se u gradskom prevozu. Nemam pare da kupim kola.
Imam kola,nemam pare za benzin.
Na posao putujem 2 sata.Ustajem u 05 ujutru.
depresivan sam-nemam devojku već nekoliko godina
depresivan sam-imam devojku ali je ne volim...ali ne želim da budem sam...
Imam devojku,volim je,ali ona mene manje voli...možda me i ne voli...
depresivan sam- imam zdravstvene smetnje,stalno idem na kontrole kod lekara,pitanje je koliko ću još živeti...
Ne ide mi na fakultetu,verovatno ga nikada neću završiti.
depresivan sam-nisam bio na odmoru već 10 godina,svi su negde otišli,samo ja sedim u gradu.
depresivan sam-bolesni su mi bliski članovi porodice, ili su ne daj bože umrli.
depresivan sam-uginuo mi je pas
Izneverio me je najbolji prijatelj.
zabrinjava me globalno zagrevanje planete a i ozonska rupa...zašto da živim kada će uskoro doći kraj sveta?
depresivan sam-želim da odem odavde,da promenim sredinu, posao,ljude,želim nov početak a to ne mogu da realizujem
itd itd itd
Ako vas nema ni u jednom od ovih slučajeva,onda ste vi stvarno depresivni, ali klinički depresivni. To ti je kada neko nema "realne" razloge za depresiju a takav je. Tada treba potražiti stručnu pomoć.

Nisam depresivan, ali pričam sam sa sobom. Neki dan tako, ide mi žena u susret i priča i ona sa sobom, a i ja. ..... Sve prolupalo, a samo se ja liječim.
25% Bosanaca i Hercegovaca se nekome obratilo za stručnu psihijatrijsku pomoć uključujući i same psihijatre. ... Rat!

Anka,neke od tih stvari jesu slucaj.Ima jos koje nisu nabrojane.Ali ne vidim svrhu da pricam ovdje o tome,niti da mi moze pomoci ako hiljade ljudi procita zbog cega sam depresivan.

PipiDugaDevetka wrote:Nisam depresivan, ali pričam sam sa sobom. Neki dan tako, ide mi žena u susret i priča i ona sa sobom, a i ja. ..... Sve prolupalo, a samo se ja liječim.
25% Bosanaca i Hercegovaca se nekome obratilo za stručnu psihijatrijsku pomoć uključujući i same psihijatre. ... Rat!

imam 21 godinu studiram(ide solidno) bavim se sportom(dosta pomaze kod mog stanja) materijalne stvari i novac mi nisu problem.Samo problem sa govorom i od toga sve potice

Anka wrote:

kraj wrote:Pozdrav svima!
Ja sam u slicnom stanju kao sto je roki opisao.Glava mi je toliko prazna da ne mogu ni da opisem kako se osjecam.Ne planiram nista unaprijed,nemam nikakve planove za buducnost.A trudim se da izlazim,druzim se sa ljudima..ne pomaze.Suicidne misli su stalne,ali nemam hrabrosti za to.Jednostavno ne znam kako da se izvucem iz ovog sranja.Ne znam sto uopste pisem na ovu temu,nisam cak ni objasnio sta mi je pa da bi mi neko mogao pomoci.Mozda samo hocu da roki zna da nije jedini koji se tako osjeca..

Ni ti ni roki niste rekli koliko imate godina,čime se bavite,da li radite ...Mnogo stvari utiče na naše psihičko stanje,npr:
depresivan sam- nemam posao i ko zna kada ću ga imati
zbog toga sam materijalno ovisan o roditeljima,i to mi veoma smeta.
Nemam svoj stan. Nemam čak ni svoju sobu! Delim je sa mlađim bratom, nemam svoj mir.
Moji roditelji su podstanari. Nikada nismo imali svoj krov nad glavom.
depresivan sam-imam posao ali ga mrzim,muka mi je svakog dana kada krenem na posao,ne znam da li mogu da izdržim da tamo radim...
depresivan sam-imam ok posao ali kolege su mi teški idioti, dan sa njima je kao godina,uvek iste priče,nerviraju me... a i plata mi je mizerna...
Nemam kola.Cimam se u gradskom prevozu. Nemam pare da kupim kola.
Imam kola,nemam pare za benzin.
Na posao putujem 2 sata.Ustajem u 05 ujutru.
depresivan sam-nemam devojku već nekoliko godina
depresivan sam-imam devojku ali je ne volim...ali ne želim da budem sam...
Imam devojku,volim je,ali ona mene manje voli...možda me i ne voli...
depresivan sam- imam zdravstvene smetnje,stalno idem na kontrole kod lekara,pitanje je koliko ću još živeti...
Ne ide mi na fakultetu,verovatno ga nikada neću završiti.
depresivan sam-nisam bio na odmoru već 10 godina,svi su negde otišli,samo ja sedim u gradu.
depresivan sam-bolesni su mi bliski članovi porodice, ili su ne daj bože umrli.
depresivan sam-uginuo mi je pas
Izneverio me je najbolji prijatelj.
zabrinjava me globalno zagrevanje planete a i ozonska rupa...zašto da živim kada će uskoro doći kraj sveta?
depresivan sam-želim da odem odavde,da promenim sredinu, posao,ljude,želim nov početak a to ne mogu da realizujem
itd itd itd
Ako vas nema ni u jednom od ovih slučajeva,onda ste vi stvarno depresivni, ali klinički depresivni. To ti je kada neko nema "realne" razloge za depresiju a takav je. Tada treba potražiti stručnu pomoć.

htio sam ovo da citiram.ne pronalazim se ni u jednoj stavci koje su mi stvarno smijesne ali nema veze

roki wrote:

PipiDugaDevetka wrote:Nisam depresivan, ali pričam sam sa sobom. Neki dan tako, ide mi žena u susret i priča i ona sa sobom, a i ja. ..... Sve prolupalo, a samo se ja liječim.
25% Bosanaca i Hercegovaca se nekome obratilo za stručnu psihijatrijsku pomoć uključujući i same psihijatre. ... Rat!

imam 21 godinu studiram(ide solidno) bavim se sportom(dosta pomaze kod mog stanja) materijalne stvari i novac mi nisu problem.Samo problem sa govorom i od toga sve potice

Momčino-glavu gore i ne zamaraj se-očito je da imaš previše slobodnog vremena--kakva mana--glavu gore--poslušaj čika Muhu.

Prije dvadesetak godina i mene ti je spucala ko nekakva depresija--morao sam otić kod ljekara jer sam bolovanje morao pravdat---odem ti ja u "Omer Maslić"kod psihijatra i eto ko nešto mu ispričam--kad me saslušao onda mi on veli-"e moj Muha da se ja tebi malkice sad izjadam" krenu jadnik da mi se žali pa u po priće izvadi iz đepa nekakve tablete te se naguta i nastavi priću--rasplako me sa svojim problemima tako da mi više ni do života nije bilo jadan on-
Roki--glavu gore i naprijed.

jedan od mojih najboljih prijatelja u osnovnoj školi slabije je čuo i samim tim slabije govorio.bili smo djeca kad smo se upoznali-5.razred.normalno,bio je nesiguran u sebe,zaboga bilo mu je tek 11 godina.nikad ga niko u razredu nije izazivao,a djeca znaju biti okrutna.međutim,jednostavno se povlačio u sebe i izbjegavao kontakte sa ženskim dijelom razreda.ponekad je znao biti i pretjerano agresivan zbog sitnica.trebalo mi je vremena i vremena da se počnem družiti s njim,da prodrem do njega.tjerao me od sebe na sve moguće načine,ali sam vremenom shvatila da je to odbrambeni mehanizam koji je razvio prema svijetu bojeći se neprihvatanja i podsmijeha.
u 7.razredu smo počeli sjediti zajedno u klupi i nismo se razdvajali sve dok se nisam odselila.pružio mi je priliku da ga bolje upoznam,ali opet nismo nikad razgovarali o njegovom nedostatku.ja sam ga vjeruj mi prestala i primjećivati.
viđali smo se i kad sam se odselila i već tad mi je bilo jasno da je naučio živjeti s tim.postao je lijep i samouvjeren momak,društven i otvoren.
i dan danas o njemu čujem sve najbolje.i tvoja priča me podsjetila na njega i zapitala sam se da li možda i on tamo negdje u drugoj državi pred nekim glumi...
želim ti svu sreću,poslušaj ono što su ti cure savjetovale i znaj da kada ti je neko jako drag,njegov nedostatak prestaneš primjećivati a ako ti neko na njega slučajno ukaže posmatraš ga kao da je pao s marsa.
pozz

@roki:

u studentskoj poliklinici ima nekih ok ljudi i psihologa i psihijatara. ovo sa kognitivno - bihejvioralnom terapijom ne mora biti najbolja ideja uspjeh te terapije zavisi od tipa covjeka iako neki zele da mislimo drugacije. i vala dali su ti ljudi ovdje sve sto funkcionise. i vjera i antidepresivi i psiholozi i psihijatri i homeopatija.

samo nemoj u domu zdravlja omer maslic nista radit

mala-i wrote:jedan od mojih najboljih prijatelja u osnovnoj školi slabije je čuo i samim tim slabije govorio.bili smo djeca kad smo se upoznali-5.razred.normalno,bio je nesiguran u sebe,zaboga bilo mu je tek 11 godina.nikad ga niko u razredu nije izazivao,a djeca znaju biti okrutna.međutim,jednostavno se povlačio u sebe i izbjegavao kontakte sa ženskim dijelom razreda.ponekad je znao biti i pretjerano agresivan zbog sitnica.trebalo mi je vremena i vremena da se počnem družiti s njim,da prodrem do njega.tjerao me od sebe na sve moguće načine,ali sam vremenom shvatila da je to odbrambeni mehanizam koji je razvio prema svijetu bojeći se neprihvatanja i podsmijeha.
u 7.razredu smo počeli sjediti zajedno u klupi i nismo se razdvajali sve dok se nisam odselila.pružio mi je priliku da ga bolje upoznam,ali opet nismo nikad razgovarali o njegovom nedostatku.ja sam ga vjeruj mi prestala i primjećivati.
viđali smo se i kad sam se odselila i već tad mi je bilo jasno da je naučio živjeti s tim.postao je lijep i samouvjeren momak,društven i otvoren.
i dan danas o njemu čujem sve najbolje.i tvoja priča me podsjetila na njega i zapitala sam se da li možda i on tamo negdje u drugoj državi pred nekim glumi...
želim ti svu sreću,poslušaj ono što su ti cure savjetovale i znaj da kada ti je neko jako drag,njegov nedostatak prestaneš primjećivati a ako ti neko na njega slučajno ukaže posmatraš ga kao da je pao s marsa.
pozz

Ima dosta raje koja pise sto sam ja trebao.Vidis taj momak,niko mu se nije smijo aopet se povlacio u sebe.To je nesto jace od covjeka.A drago mi je da je uspio.Koliko sam puta ispao smijesan kada nisam mogao nesto da kazem kada je trebalo.Zamislite recimo,lupam situaciju 100%.Okupi se drustvo na nekom izletu i navece onako neka romantika,zapocnete neku temu,recimo pricate viceve(uh to je i dobro).I kad dode na tebe red uhvati te muka,i onda kazes da ne znas ni jedan vic i naravno ispadnes smijesan.Al dobro poze se potrefiti da neznas viceve.al koliko mi je puta bilo na faxu muka kada svi nesto komentarisu i pametuju a ti samo onako nijemo gledas.
Pokusao sam i ja da sta kazem al onda stao u pola rijeci i onda je lom nastao.I tako jednom dvaput i onda se povuces u sebe i izbjegavas drustvo.
Recimo ja da nemam ovaj problem bio bi komunikativan veseo imao bih dosta prijatelja jer sam takav u dusi i samo ja to znam al eto neda se.
Mozete vi i misliti sad joj ovog rokija ovo ono samo se zali al nemoze se od stida bas lahko pobjeci

Ja mislim da je najbolje da odes kod nekog hodze pa da ti istjera dzine

A sad ozbiljno, buduci da je moja malenkost izmedju ostalog diplomirani psiholog spreman sam da dam poneki savjet. To te nece promjeniti tvoje stanje ali u svakom slucaju ti moze dati neku dodatnu informaciju. Kao prvo treba da znas da je odgovornost da izadjes iz stanja u kojem se nalazis samo na tebi.
A sada par pitanja. Da li u tvojoj familiji postoji historija depresije?
Koliko to stanje vec traje? Da li svakodnevno mozes da funkcionises (skola, posao, itd)? Da li imas suicidalne tendencije?
Da li mislis da postoji neki konkretan uzrok tvome stanju -npr. prekid veze, smrt nekog bliznjeg, neuspijeh u necemu sto si htijeo da postignes?
Da li se drogiras i da li si se drogirao?
Da li zivis u gradu ? Da li si bio u stanjima nazovimo to depresije vec prije?
Da li imas bracu-sestre i kakvi su odnosi u porodici? Da li si bio zrtva nasilja? Da li imas prijatelja i kakvo je tvoje socialno okruzenje?

Time is up. Cekam tvoje odgovore

Srdacno,
Budala

Budala wrote:Ja mislim da je najbolje da odes kod nekog hodze pa da ti istjera dzine

A sad ozbiljno, buduci da je moja malenkost izmedju ostalog diplomirani psiholog spreman sam da dam poneki savjet. To te nece promjeniti tvoje stanje ali u svakom slucaju ti moze dati neku dodatnu informaciju. Kao prvo treba da znas da je odgovornost da izadjes iz stanja u kojem se nalazis samo na tebi.
A sada par pitanja. Da li u tvojoj familiji postoji historija depresije?
Koliko to stanje vec traje? Da li svakodnevno mozes da funkcionises (skola, posao, itd)? Da li imas suicidalne tendencije?
Da li mislis da postoji neki konkretan uzrok tvome stanju -npr. prekid veze, smrt nekog bliznjeg, neuspijeh u necemu sto si htijeo da postignes?
Da li se drogiras i da li si se drogirao?
Da li zivis u gradu ? Da li si bio u stanjima nazovimo to depresije vec prije?
Da li imas bracu-sestre i kakvi su odnosi u porodici? Da li si bio zrtva nasilja? Da li imas prijatelja i kakvo je tvoje socialno okruzenje?

Time is up. Cekam tvoje odgovore

Srdacno,
Budala

ovako:zivim u gradu,sa drogama nikad nisam imao posla(cak se bavim i sportom) zivim zrdavo(mada sad utjehu pronalazim u hrani),mislim da mi je otac kao mladic bio u depresiji.Odnosi u porodici su sad Ok ali prije nisu bili,bio sam zrtva nasilnog ponasanja cesto,zbog slabih ocjena u skoli,razlog depresije je mucanje koje opet proistice vecinom od tog prijasnjeg maltretiranja(nije to uzrok mucanja ali je sigurno doprinjelo)

Budala wrote:Ja mislim da je najbolje da odes kod nekog hodze pa da ti istjera dzine

A sad ozbiljno, buduci da je moja malenkost izmedju ostalog diplomirani psiholog spreman sam da dam poneki savjet. To te nece promjeniti tvoje stanje ali u svakom slucaju ti moze dati neku dodatnu informaciju. Kao prvo treba da znas da je odgovornost da izadjes iz stanja u kojem se nalazis samo na tebi.
A sada par pitanja. Da li u tvojoj familiji postoji historija depresije?
Koliko to stanje vec traje? Da li svakodnevno mozes da funkcionises (skola, posao, itd)? Da li imas suicidalne tendencije?
Da li mislis da postoji neki konkretan uzrok tvome stanju -npr. prekid veze, smrt nekog bliznjeg, neuspijeh u necemu sto si htijeo da postignes?
Da li se drogiras i da li si se drogirao?
Da li zivis u gradu ? Da li si bio u stanjima nazovimo to depresije vec prije?
Da li imas bracu-sestre i kakvi su odnosi u porodici? Da li si bio zrtva nasilja? Da li imas prijatelja i kakvo je tvoje socialno okruzenje?

Time is up. Cekam tvoje odgovore

Srdacno,
Budala

jedino psiholog moze i bit ovako glup i postavit ova stupidna pitanja.... bas me zanima, kakav ce zakljucak bit, kolega, hehhee

Da li smo kolege po gluposti ili po profesiji?

Pozdrav od Ahila

roki wrote:

Budala wrote:Ja mislim da je najbolje da odes kod nekog hodze pa da ti istjera dzine

A sad ozbiljno, buduci da je moja malenkost izmedju ostalog diplomirani psiholog spreman sam da dam poneki savjet. To te nece promjeniti tvoje stanje ali u svakom slucaju ti moze dati neku dodatnu informaciju. Kao prvo treba da znas da je odgovornost da izadjes iz stanja u kojem se nalazis samo na tebi.
A sada par pitanja. Da li u tvojoj familiji postoji historija depresije?
Koliko to stanje vec traje? Da li svakodnevno mozes da funkcionises (skola, posao, itd)? Da li imas suicidalne tendencije?
Da li mislis da postoji neki konkretan uzrok tvome stanju -npr. prekid veze, smrt nekog bliznjeg, neuspijeh u necemu sto si htijeo da postignes?
Da li se drogiras i da li si se drogirao?
Da li zivis u gradu ? Da li si bio u stanjima nazovimo to depresije vec prije?
Da li imas bracu-sestre i kakvi su odnosi u porodici? Da li si bio zrtva nasilja? Da li imas prijatelja i kakvo je tvoje socialno okruzenje?

Time is up. Cekam tvoje odgovore

Srdacno,
Budala

ovako:zivim u gradu,sa drogama nikad nisam imao posla(cak se bavim i sportom) zivim zrdavo(mada sad utjehu pronalazim u hrani),mislim da mi je otac kao mladic bio u depresiji.Odnosi u porodici su sad Ok ali prije nisu bili,bio sam zrtva nasilnog ponasanja cesto,zbog slabih ocjena u skoli,razlog depresije je mucanje koje opet proistice vecinom od tog prijasnjeg maltretiranja(nije to uzrok mucanja ali je sigurno doprinjelo)

Roki,
Ocigledno je da se vec dugo bavis tim svojim problemom. I vrlo je vazno da si svjestan tog svog stanja. Takodjer mi je drago sto ne nalazis samodestruktivne puteve promjene. Iz tvojim postova mogu da zakljucim da si intilegentan mladic koji koji studira, ima djevojku i vjerujem da si spreman da mnogo toga ucinis da bi izasao iz stanja u kojem se nalazis i koje ti prouzrokuje patnju.
Od mene ili od bilo koga drugog na ovome forumu nemoj ocekivati neko genijalno rijesenje iz sesira koje ce rijesiti sve tvoje probleme i vjerujem da si toga svjestan ali znam da si dovoljno intiligentan da ces moci da prosudis sta je dobro za tebe i da ces iz nekoliko postova moci da pronadjes poneki pametan savijet. Sva pitanja koje sam ti postavio su vazna da bi se dobila jedna sira slika i da bi se vidjeli uzroci koji su mozda doveli to takvoga stanja- u tvom slucaju vjerovatno depresije.
Vjerovatno znas da ne postoji neko trenutacno rijesenje za tvoje probleme koji ocigledno nisu mali. Iz ovih tvojih kratkih postova je ocigledno da posjedujes ogromnu snagu i siguran sam da ces uspjeti da nadjes rijesenje.
Dugotrajna frustracija prouzrokovana neuspijehom u socialnim odnosima koji je vjerovatno vezan za govornu manu moze biti triger za depresiju. Takodjer postoji korelacija izmedju nasilja i nedostatka seretonina. Kao sto si napisao bio si zrtva nasilja koje je opet prouzrokovano tvojim losim ocjenama koje su vjerovatno vezane za govornu manu. Takodjer je vrlo moguce da je to nasilje kojem si bio izlozen u proslosti apsolutno nebitno za tvoje trenutacno stanje. U depresiji kao i u svemu drugom takodjer postoji i genetski faktor. Znaci uzmi u obzir i istoriju depresije kod svojih roditelja.
Takodjer uzmi u obzir odnose u svojoj porodici i budi svjestan da prilagodjavanje jednom mikrosistemu (porodica npr.) ne mora uvijek bude u skladu sa drugim mikrosistemom ili makrosistemom (drustvo npr.)

To sto se bavis sportom je vrlo vazno i sa tim nemoj prestajati. Takodjer bi ti predlozio da se upises na neki kurs Joge, Thai Chia i ako je moguce da meditiras. Postoji pozitivna korelacija izmedju meditacije i manjka stresa i aneksioznosti koji su opet bitni faktori u depresivnim stanjima.
Nemoj takodjer da odbacujes opciju lijekova. Znam da postoje razne predrasude ali samo znaj da su lijekovi vrlo efikasni u balansiranju kolicine seretonina u tvome mozgu. Nove generacije ljekova neprouzrokuju ovisnost i na zapadu su normativan nacin lijecenja.
Da li ce ti lijekovi pomoci da trajno izadjes iz tog stanja ili ne to ne mogu da ti odgovorim. U svakom slucaju, ako se odlucis na tu opciju to mora biti pod lijecnickim nadzorom.
Takodjer bi ti predlozio da se raspitas za neki centar koji se bavi psihoterapijom ili da potrazis dobrog psihologa. Vec su ti napisali da je spoj kognitivne i behaviouralne terapije najefikasniji. Takodjer nemoj da odbacujes sistemski pristup psihoterapije. Tj. grupna terapija u kojoj ce biti ukljucena cijela tvoja porodica (napisao sam ti prije o prilagodjavanju jednom mikrosistemu koji nije u skladu sa sirim drustvenim sistemima).
Nisam siguran da taj pristup postoji u mjestu u kojem zivis ali se raspitaj u svakom slucaju.

Naravno da je spoj svega ovoga zajedno najbolji. Mislim na lijekove + psihoterapija istovremeno. Takodjer je bitno da pokusas i da nadjes neko rijesenje za tvoju govonu manu. Koliko znam psihoterapija nije efikasna u tome ali je moguce da meditacija ili joga mogu da pomognu. Potrazi malo na netu o tome ( o vezi izmedju "Meditation and stuttering")

Ako imas neka pitanja na koja mogu da odgovirim pisi.

Drzim ti fige,
Budala

Hvala i tebi.
Znaj da ti cuvamo ledja

roki wrote:Ljudi evo sad ovako javno da vam se zahvalim svima na pomoci.Nisam mislio da ce ova tema ovako daleko otici,a takode ni da cu primiti dosta privatnih poruka.Ne znate ni sami koliko ste mi pomogli.Nekad kad mi bude tesko pogledat cu ovu temu da mi se vrati samopouzdanje.Bit ce mi tesko da se borim ali sada sam barem dobio zelju da to ucinim a za to mogu zahvaliti svima vama.

....ne okreci se sine...

....salim se....samo naprijed....

E jarane, ako si dobio zelju da se boris onda je tvoj put ozdravljenja vec poceo.Osim toga, posto je sve hemija, dokazano je da depresija ima veze sa manjkom magnezija...zato osni po svemu gdje ima magnezija a najvise po bademima.

dugacki wrote:E jarane, ako si dobio zelju da se boris onda je tvoj put ozdravljenja vec poceo.Osim toga, posto je sve hemija, dokazano je da depresija ima veze sa manjkom magnezija...zato osni po svemu gdje ima magnezija a najvise po bademima.

E moze,a zar nisu to i afrodizijaci

Ma jasta su, eto vidis.....ugodno sa korisnim. Vec ti je krenulo na svim poljima.

roki,

Hvala i tebi sto si nesto svoje licno podijelio s nama. 15-20 glavica je uvijek pametnije od jedne, pa smo i mi ponesto naucili uz tebe.

Takodjer nemoj da odbacujes sistemski pristup psihoterapije. Tj. grupna terapija u kojoj ce biti ukljucena cijela tvoja porodica (napisao sam ti prije o prilagodjavanju jednom mikrosistemu koji nije u skladu sa sirim drustvenim sistemima).

Ovo mi se cini kao jako dobar prijedlog. Mozda ce pomoci tebi i tvojoj porodici da zaista razumijete jedne druge.

mala-i - prelijepa prica.

PipiDugaDevetka - sorry.

kraj, javi nam ide li nabolje

pozdrav svima