Forum Klix.ba

Tako, @pape, tako!

Eto, ... nek zivi ljubav.

senada wrote: volim skoro sve balaseviceve i od zane ako se sjecas ....

hej moja lutkice
izbaci bubice
iz tvoje lepe male glavice
ne budi dete

dodaj mi jastuce
obuci papuce
i ponasaj se prirodno
skuvaj mi kafu
napravi sendvic...

na sveze mleko mirise dan
ptice pjevaju na sav glas
vjetar njise .......
ne sjecam se ali bih je opet voljela znati...

Evo, @Senada, samo za tebe...

Hej moja dusice izbaci bubice
Iz svoje lepe, lude, plave glavice, ne budi dete
Obuci papuce, dodaj mi jastuce,
Nezno me zagrli i ponasaj se prirodno
Skuvaj mi kafu, napravi sendvic
Lepo ugosti i zadovolji me

Hej moja dusice ostavi lutkice
Koje te jure i stalno ti dosadjuju, ne budi dete
Kupi mi haljine, srebrne lancice
Crvene maline i kartu do Amerike
Znamo se skoro vec deset dana
Daj mi svoj auto i kljuc od stana

Hej, na sveze mleko mirise dan
Ptice pevaju na sav glas
Jutro njise vetar,
Dodirni mi kolena to bih bas volela

Hej, plavo nebo zuri u stan
Zuti leptir mazi moj vrat
Jutro njise vetar
Dodirni mi kolena, to bih bas volela

Hej moja dusice izbaci bubice
Iz svoje lepe, lude, plave glavice, ne budi dete
Obuci papuce, dodaj mi jastuce,
Nezno me zagrli i ponasaj se prirodno
Skuvaj mi kafu, napravi sendvic
Lepo ugosti i zadovolji me

Hej, na sveze mleko mirise dan
Ptice pevaju na sav glas
Jutro njise vetar,
Dodirni mi kolena to bih bas volela

Hej, plavo nebo zuri u stan
zuti leptir mazi moj vrat
Jutro njise vetar
Dodirni mi kolena, to bih bas volela

Hej, na sveze mleko mirise dan
Ptice pevaju na sav glas
Jutro njise vetar,
Dodirni mi kolena to bih bas volela

Hej, plavo nebo zuri u stan
zuti leptir mazi moj vrat
Jutro njise vetar
Dodirni mi kolena, to bih bas volela

super tema

Hey now all you killers
Put you lights on
put you lights on
Hey now all you children
Leave your lights on
leave you lights on

Because there's a monster living under my bed
Whispering in my ear
There's an angel with a hand on my head
She says I've got
nothing to fear
She says, whooo-ahha hey la la,
you shine like stars
Whoo-aohaha hey la la,
you shine like stars
And fade away

Ljubav je samo riječ i ništa više,
ljubav se uvijek isto čita i piše,
ruka u ruci je već nešto drugo
i šapat nježnih riječi uz kapi kiše...
Ljubav je samo riječ i ništa više,
obična slova svakog lista papira,
tajna i strepnje su već nešto drugo,
to je i prvo pismo što riječi bira,
ljubav je samo riječ i ništa više...
Ponekad je samo pogled
uzrok bezbroj budnih noći,
uzalud se nekad moli,
to je ljubav, to se voli,
i kad oči suze vlaže
i nevješto kad se laže
ili kada tijelo boli,
to je ljubav, to se voli...

Pogrešan dan nestaje
tiho odlazi
ledena kiša
dok spira moj umorni grad
/uu dok nestaje dan/ 2x

Želim da se smejem
tvojim očima pred san.
Pogledaj u noć
zvezda pada na moj dlan,
loš znak.
Pokri me u snu
svojim pričama i bajkama.
Neka me tvoj glas
dodirne ko vetar blag,
kroz noć.

Blede mi senke
pomeraju zidove.
Kestenov list
kao poklon na jastuku.
/uu dok nestaje dan/ 2x

Želim da se smejem
tvojim očima pred san.
Pogledaj u noć
zvezda pada na moj dlan,
loš znak.
Pokri me u snu
svojim pričama i bajkama.
Neka me tvoj glas
dodirne ko vetar blag,
kroz noć

Šareno nebo
dok pokriva grad,
beskrajna noć
što dolazi sad.
Slušaj tišinu što nosi je noć,
i oteraj strah
šapatom kroz san.

Želim da se smejem
tvojim očima pred san.
Pogledaj u noć
zvezda pada na moj dlan,
loš znak.
Pokri me u snu
svojim pričama i bajkama.
Neka me tvoj glas
dodirne ko vetar blag,
kroz noć.

Nismo smo svi iz ljubavi,
stigli na ovaj svijet,
proplakali u času kad
nema niko da te zavoli.

Još postoje istine
koje vole boljeti,
zbog mene nikad, nikad
nećeš plakati.

Nikada se nismo sreli,
vremena nismo imali,
da mi oči obrišeš,
da mi ruke miluješ.

Jer ja sam tugu kvasio,
tuđim suzama,
k'o nekad moja draga
svojim očima.

Jelena, Jelena,
eh, da su anđeli,
nosili krila rodama.
Jelena, Jelena,
da su bar bogovi,
imali malo vremena.
daragaja maja
Jelena, pomisli,
da su bar ljudi svi,
rođeni pod sretnim zvijezdama.
daragaja maja
Jelena, Jelena.

A godine prolaze,
niz naše obraze,
vjetrove proljetne,
starost umiruje.

Da l' za tebe postoji,
neko sasvim drag i lijep,
čije ruke tebi radost donose.

Jer danas više nemam snage,

da te zavolim,
danas samo moram, moram,
još jednom da te potražim.
Jer ja sam tugu kvasio,
tuđim suzama,
zbog mene nikad, nikad,
nisi plakala.

Jelena, Jelena,
eh, da su anđeli,
nosili krila rodama.
Jelena, Jelena,
da su bar bogovi,
imali malo vremena.
daragaja maja
Jelena, pomisli,
da su bar ljudi svi,
rođeni pod sretnim zvijezdama.
Možda ne bi..
Jelena, Jelena.

Kažu da se brineš i da strepiš
Koji će me jadi snaći danas
Da l’ će neko pogledat’ me krivo
Da li mogu mirno sniti noćas

Nemaj straha umiri se draga
Od utvare to ti srce zebe
Tako ipak propio se nisam
Da bih umro ne vidjevši tebe

Piši stara mati
O svemu što ponekad te boli
K’o ti umorno lice gleda
K’o te tješi kada ti to treba

A kad dođe zima i kad je snijeg
Kad bijela bura grad opusti
Donijet ću ti srce kao brijeg
I oči pune radosti

Al’ nikad više neće bit’ po starom
Ja sam prvu ljubav prebolio davno
Ako kažeš k’o je sada ljubi
Nemoj stara, nemoj reči glasno

pocinjem 'vako rano, dabogda da danas stanem


Otisli su drugovi,
najeli se, napili,
casa prepun sto.
ne sme znati to,
kol'ko smo se voleli.

Otisli su drugovi,
sve sa sobom odneli,
casa prepun sto,
nije kriv za to,
sto smo se mi rastali.

Rukuju se, rukuju
oni koji putuju,
kad se dvoje rastaju
oni zorom druguju!

TI SI MI U KRVI


Pogledom me milujes, k'o da me dodirujes,
i svaki put kao da je prvi.
Ja stalno mislim prestace, iz cista mira nestace,
al' pozuda ne prestaje, ti si mi u krvi.
Toliko dugih godina, uzimanja davanja,
ostajem poslednji i prvi.
Zbog tebe sanjam Cigane i smisljam slatke prevare,
al' djavo se ne predaje, ti si mi u krvi.

Ako te odvedu Cigani Cergari,
ili te ukradu strasni haremski cuvari,
ako te odvedu , jacu da poludim,
bez tebe ne umijem vise vjetrom da se budim.

Ako te odvedu, sve ce da se srusi,
pamti me k'o prijatelja, cuvaj me u dusi.
I onda , kad mislis da je prekasno
za snove, za sve...

MOJA DRAGA


Kad bi zivot bio san,
sanjala bi na mom ramenu.
Da si kamen jedan dan,
ja bih bio mac u kamenu.

Kratko sam te ljubio,
prebrzo izgubio....

Pricam andjelima, lice mi na bebe,
kako nisam sreo miliju od tebe.
I da ne postoji na svijetu sila,
mocna kao sto je nasa ljubav bila.

Moja draga, moja draga, jutros iznenada
nestala bez traga.
Moja draga, moja draga, moja draga,
nestala bez traga.

Kad bi zivot bio brod, eee
ti bila vjetar povoljan.
Da sam s tobom jedan tren
i taj tren bi bio dovoljan.

Kratko sam te ljubio,
prebrzo izgubio....

Pricam andjelima, lice mi na bebe,
kako nisam sreo moliju od tebe.
I da ne postoji na svijetu sila
mocna kao sto je nasa ljubav bila!

Moja draga,.....

izvinjavam se na eventualnim greskama u tekstovima...ne kopiram, nego pjevusim i lagano pisem stih po stih...pa mi nesto lijepo ...ako sam dosadna, zaustavite me

LJUBAV JE LJUBAV


Ljubav je ruza crvene boje,
vatra sto pali to srce tvoje.
I nije vazno da l' kazes ljubav,
amore mio, oh my love.
Ljubav se pjeva, ljubav se pise,
ljubav je ljubav i nista vise.
Ljubav se place, ljubav se pije,
i nista jace od ljubavi nije.

Al' ruza vene i nama sijede vlasi,
u umornom se srcu ona vatra gasi.
A ja cu novu zapalit sad jos jacu,
da nikad ne sagori u nama taj plam.

Na pijesku pisah ime tvoje,
al' ga vjetar odnese ludi.
Na stablu pisah ime tvoje,
al' ga posjekose neki zli ljudi.

Na valu pisah ime tvoje,
al' ga val valu dade.
Na staklu pisah ime tvoje,
al' staklo prste u komade.

I tad urezah ime tvoje
u dubinu duse svoje,
i tu, i tu ce ostati
sve dok bude bilo i nas dvoje.

Da li znas da te volim?
Dugo nisam znao to.
Sada zelim da ti priznam,
i molim te da mi vjerujes to.

Da te volim k'o sto ljudi
mogu voljet' jedan cvijet.
Da te zelim kao oni
sto htjeli bi da njihov cijeli je svijet.

I vjecno da zivjet' ce ovdje kraj nas.
I svaki nas novi dan
bit ce znak da volim te ja.

Da li znas da pamtim rijeci,
koje saptali smo mi,
dok smo sanjali o sreci,
i na vjernost kad smo se zakleli mi?

Tvoje usne i tvoj pogled,
i u ocima sjaj.
Tad govorili smo vjerni
da ljubav ta nece imat kraj.

I vjecno da zivjet' ce........

KAKO SAM TE VOLJELA


Niko ne zna kako sam te voljela.
A sad u snu slusam pjesmu tudjih svatova.
I umjesto glas da pustim,
probudim se i zaustim
niko ne zna kako sam te voljela.

Kao da me zive nema, ja se pokrijem
i sve moje, sve bih dala da ne osvane,
jer u meni dan kad svane
sve sto kuca k'o da stane.
Niko ne zna kako sam te voljela.

Bog neka ti prosti grijehe
sto si mene varao.
Ti, ti nikad znati neces
kako sam te voljela.

Ljubav se ne prodaje
Ljubav se ne kupuje
Ljubav se za ljubav daje

znam da je svima vec znana... ali meni je uvijek tako draga....
____________________________________________________________

Pero Zubac

Mostarske kiše

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još nedozrele
Govorio sam joj ti si derište ti si
Balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reči
Govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu noć neke modre kiše
Nad Mostarom
Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg
Nije bilo
Pitala me je imam li brata, šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve me
Je pitala
Pitala me je da li bih mogao sa svakom
Tako sačuvaj bože
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre
Kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Jesen je, ta mrtva jesen na oknima
Njene oči ptica, njena bedra srna
Imala je mladež, mladež je imala
Ne smem da kažem
Imala je mladež mali ljubičasti ili mi
Se čini
Pitala me je da li sam Hrvat imam li
Devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko božićni zvončići moga
Detinjstva zvonile kapi
A noćna pesma tekla tihano niz donju
Mahalu
Ej Sulejmana othranila majka
Ona je prostrla svoje godine po parketu
Njene su oči bile pune kao zrele breskve
Njene su dojke bile tople ko mali psići
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi
Važna
Svetlana Svetlana znaš li da je
Atomski vek
De Gol, Gagarin i koještarije, sve sam
Joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala
Vodio sam je po kujundžiluku po
Aščinicama
Svuda sam je vodio
U pećine je skrivao, na čardak nosio
Pod mostovima se igrali žmurke Neretva
Ždrebica
Pod Starim mostom Crnjanskog joj
Govorio
Što je divan, šaputala je, što je divan
Kolena joj crtao u vlažnom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino ko
Prvi ljiljani
U džamije je vodio Karađoz beg mrtav
Premrtav
Pod teškim turbetom
Na grob Šantićev cveće je odnela malo
Plakala kao i sve žene
Svuda sam je vodio
Sada je ovo leto
Sad sam sasvim drugi, pišem neke pesme
U jednom listu pola stupca za Peru Zupca
I ništa više
A padale su svu noć nad Mostarom neke
Modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Al nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Ni ono nebo ni ono oblačje ni one
Krovove
Bledunjavo sunce izgladnjelog dečaka
Nad Mostarom
Ne umem zaboraviti
Ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu
Njen smeh što je umeo zaboleti kao
Kletva
Onu molitvu u kapeli na Belom Bregu
Bog je veliki, govorila je, nadživeće naša
Ni one teške modre kiše
O jesen besplodna njena jesen
Govorila je o filmovima o Džemsu Dinu
Sve je govorila malo tužno malo
Plačljivo o Karenjini
Govorila je Klojd Grifits ne bi umeo
Ni mrava zgaziti
Smejao sam se, ti si glupa on je ubica
Ti si dete
Ni one ulice one prodavnice poslednjeg
Izdanja Oslobođenja
Ni ono grožđe polusvelo u izlozima ne
Umem zaboraviti
Onu besplodnu gorku jesen nad Mostarom
One kiše
Ljubila me je po cele noći, grlila me i
Ništa više
Majke mi ništa drugo nismo
Posle su opet bila leta posle su opet
Bile kiše
Jedno jedino malo pismo iz Ljubljane
Otkud tamo
Ni ono lišće po trotoarima ni one dane
Ja više ne mogu, ja više ne umem
Izbrisati
Piše mi pita me šta radim, kako živim
Imam li devojku
Da li ikad pomislim na nju na onu našu jesen
Na one kiše
Ona je i sad kaže ista kune se Bogom
Potpuno ista
Da joj verujem da se smejem davno sam
Davno prokleo Hrista
A i do nje mi baš nije stalo klela se
Ne klela
Mora se tako ne vrede laži
Govorio sam joj o Ljermontovu o Sagalu
Sve sam joj govorio
Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu
Knjigu čitala popodne
U kosi joj bilo zapretano leto žutilo
Sunca malo mora
Prve joj noći i koža bila pomalo slana
Ribe zaspale u njenoj krvi
Smejali smo se dečacima što su skakali
Sa mostova za cigarete
Smejali smo se jer nije leto a oni skacu baš
Su deca
Govorila je mogu umreti mogu dobiti
Upalu pluća
Onda su dolazile njene ćutnje duge
Preduge
Mogao sam slobodno misliti o svemu
Razbistrit Spinozu
Sate i sate mogao sam komotno gledati
Druge, bacati oblutke
Dole niz stenje, mogao sam sasvim otići
Nekud otić daleko
Mogao sam umreti onako sam u njenom
Krilu, samlji od sviju
Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu
U stenu, sve sam mogao
Prste je imala dugačke krhke beskrvne
A hitre
Igrali smo se buba-mara i skrivalice
Svetlana izađi eto te pod stenom nisam
Valjda ćorav
Nisam ja blesav hajde šta se kaniš
Dobićeš batine
Kad je ona tražila mogao sam pobjeći u
U samu reku našla bi me
Namiriše me kaže odmah pozna me dobro
Nisam joj nikad verovao valjda je stalno
Curila kroz prste
Volela je kestenje kupili smo ga po
Rondou
Nosila ga je u sobu vešala o končiće
Volela je ruže one jesenje ja sam joj
Donosio
Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju
Pitao sam je šta misli o ovom svetu
Veruje li u komunizam
Da li bi se menjala za Natašu Rostovu
Svašta sam je pitao
Ponekad glupo znam ja to i te kako
Pitao sam je da li bi volela malog sina
Recimo plavog
Skakala je od ushićenja hoće hoće

A onda odjednom padala je u neke tuge
Ko mrtvo voće
Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za
Živu glavu
Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona
Pala s Jupitera
Ko je to recimo Zubac Pera da baš on a
Ne neko drugi
Taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi
Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna
Ti si đavo
Ti si anđeo sve sam joj govorio ništa mi
Nije verovala
Vi ste muškarci rođeni lažovi vi ste hulje
Svašta je govorila
A padale su nad Mostarom neke modre kiše
Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni
Kad bi' znao sa kim sada spava
ne bi mu glava
Ne bi mu glava jao kad bi' znao
ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao
kad bi' znao ko to
U meni bere kajsije još nedozrele.

Necu kopirati, napisat cu pjesmu (zvoni mi u glavi).

Zlatni konci, litnje zore
dosli su u njene dvore
da bi moju jubav budili
Svitlo nek joj ljubi lice
lipo ka` u cesarice
kad je ja ne mogu ljubiti...

Zlatna mriza njenog tila
dusu mi je u`vatila
da je baci nazad u more.
Svake noci prije zore
dolazin u njene dvore
bile dvore moje pokore...

Cilega zivota ja san
tija samo nju
da do njenog srca nadjem put.
Cilega zivota moje tilo
je bez nje
ka` cvice bez vode...

i meni, draga moja cHupjahalic@ zvoni u glavi od kako sam se probudila

Odavno vec nisam
mislio o tebi.
Medju nama dani
i godine stoje.
Mi ni slutili nismo
da cemo se sresti
pod svjetlima ovog
bezimenog grada.

Pricas mi o svemu,
hodamo polako.
Odavno se nismo
Isplakali tako.

Ostala si uv'jek ista,
i ove suze na licu tvom.
Ostala si uv'jek ista,
jedina zena na putu mom.

Ostala si uv'jek ista.

Slucaj je nas kao bezbroj slucajeva
oko nas, svakog dana,
ti si uspio me uvjeriti sad
da jos me volis isto
k'o i prije ti,

da ljubav nasa ima za te istu draz,
ja vjerujem ti, pa makar bila laz.

Jer odkad jedno kraj drugog zivimo,
a htjeli smo to,
ja znam da se mora prihvatiti
cak i laz,

zato, mili moj
vjerujem ti sve, vjerujem ti sve.

JESEN U MENI TUGUJE


Ma sto da zelim, sve je tako daleko.
I sad mi zao, sve bih opet ponovo.
Najljepsu pjesmu tebi bih pjevao,
hej kamo srece da sam pjevat mogao.

Ptice u bijegu, tisina gradi zidove.
Zvoni zbogom, rijeci kazne bozije.
Te tvoje usne, opojne
jos uvijek sanjam kako su me ljubile.

Jesen u meni tuguje, zasto sanjam cemprese?
Moje ceste ne vode nikuda bez tebe.
Jesen u meni caruje, a u tebi proljece.
Ni sunce ne moze, ne moze kroz oblake.
Rano moja, hej....

...s kime sada putujes?
Ma sto da bilo nemoj da mi tugujes.
Najljepsu pjesmu tebi bih spjevao,
hej kamo srece da sa pjevat mogao.

vesela wrote:i meni, draga moja cHupjahalic@ zvoni u glavi od kako sam se probudila

Meni pomogne malo ovo sto napisem tekst koji mi zvoni u glavi ali dok ja to ne poslusam i dok se ne "izderem" glasno i iz dubine duse - nema mi spasa.

Evo, sad mi ova zvoni u glavi (draga @vesela izgleda da na nas utice topljenje snijega u Skandinaviji ).

Bude me zvuci covjeka
vuku me mreze ribara
i mada ne dam se
a ruke su im jake
sad i vide me, lica im se blize
i tada umirem od sudbe
sto mi uze sve snage...

Dozivam mutne valove
u pomoc da mi doplove
jer mada ne gledam
ja vidim da se mjenjam
i mada nema me
ja znam da samo drijemam
i sada covjek sam
i ne sjecam se boja iz dubina...

Disem, ja disem
grudi mi se stezu
i gusim se jer osjecam da
disem, ja disem
tijelom ja sam covjek
a dusa mi je moreeeeeeeee

Prolaze moje nevjere
cekam jos svoje valove
i kada dodje mrak
da tijelo mi proguta
ja bit cu radostan
i umoran od puta
oci sklopit cu i u snu
bit cu pjesak na dnu mora...

vesela wrote:JESEN U MENI TUGUJE
Ma sto da zelim, sve je tako daleko.
I sad mi zao, sve bih opet ponovo.
Najljepsu pjesmu tebi bih pjevao,
hej kamo srece da sam pjevat mogao.

Ova je dobra ali se bojim da ce i ona poceti odzvanjati u mojoj glavi.