Jest me spucala romantika....
Moderators: _BataZiv_0809, Euridika
-
manijak1
- Posts: 47640
- Joined: 16/01/2003 00:00
- Location: https://www.klix.ba/
- Contact:
#102
mačak u čizmama wrote:i mene romantika spucala...
Opusti se Nekom izgore kuća
Nekom odlete glava
Neko po kući glavu
Po glavi kuću traži
Nekom se proli suza
Nekom se prosu duša
Neko u suzi kule
U duši hramove gradi
Ovo je Balkan draga...
...........Velimir Milošević
-
horns&drums
- Posts: 15667
- Joined: 16/03/2004 16:24
- Location: Quaff a cup to the dead already and hooray for the next to die
#103
Tri su duha da te vode
Da te vode iz slobode:
Prvi od njih da ti laska
Da si veći nego drugi
Na licu ti raste maska
Dodiri postaju grubi
Drugi kaže da ti manjka
Ono što ti netko krade
Porcija ti je pretanka
Jer ti iza leđa rade
Treći je iz carstva strasti
Što u tijelu žudnju pali
Piti krvi, jesti mesa
Ko da je od jesti jesam
Ko da je od jesti jesam
D.Rundek
Da te vode iz slobode:
Prvi od njih da ti laska
Da si veći nego drugi
Na licu ti raste maska
Dodiri postaju grubi
Drugi kaže da ti manjka
Ono što ti netko krade
Porcija ti je pretanka
Jer ti iza leđa rade
Treći je iz carstva strasti
Što u tijelu žudnju pali
Piti krvi, jesti mesa
Ko da je od jesti jesam
Ko da je od jesti jesam
D.Rundek
-
manijak1
- Posts: 47640
- Joined: 16/01/2003 00:00
- Location: https://www.klix.ba/
- Contact:
#104
Podsjeti me
realistično romantično
D.RundekŠuvar i varivo
U svojim starim kožnim sandalama
Nikad nisam bio nesretan
Zaplesale bi uvijek kad bih je sreo
U njima nikad nisam bio sam
Jer imao sam društvo cijeli dan
U mome rodnom gradu plesala se
Samba, rumba, ča-ča-ča
Kakve su to samo bile godine
Nikad nisam htio ostaviti sve
Prepune su tajni bile noći
Nikad nisi znao što će doći
Makar se je jelo samo jedno jelo
A danas imamo i juhu
I vapšuvari varivo
Juhuuuu
realistično romantično -
FortunaBela
- Posts: 6376
- Joined: 02/01/2005 11:01
- Location: SWE
#105
DUŠA
Ja vidim kad na te, topla i bijela,
Kroz tvoj pendžer mala mjesečina pada...
I šum svaki čujem tvoga odijela,
Na dušeke meke kada kloneš mlada.
Kao sjenka tvoja svake te minute
Moja duša prati i uza te dršće.
I ljubice svoje, čežnjama osute,
Prosipa na tvoju stazu i raskršće.
U baštama tvojim ono rosa nije -
To su suze sreće što ih ona lije,
Pri sjaju zvijezda u tihu pokoju.
U kandilu tvome kada žižak cepti,
Znaj, to duša moja prislužena trepti,
I prosipa na te zlatnu svjetlost svoju.
A. Santic
Ja vidim kad na te, topla i bijela,
Kroz tvoj pendžer mala mjesečina pada...
I šum svaki čujem tvoga odijela,
Na dušeke meke kada kloneš mlada.
Kao sjenka tvoja svake te minute
Moja duša prati i uza te dršće.
I ljubice svoje, čežnjama osute,
Prosipa na tvoju stazu i raskršće.
U baštama tvojim ono rosa nije -
To su suze sreće što ih ona lije,
Pri sjaju zvijezda u tihu pokoju.
U kandilu tvome kada žižak cepti,
Znaj, to duša moja prislužena trepti,
I prosipa na te zlatnu svjetlost svoju.
A. Santic
-
horns&drums
- Posts: 15667
- Joined: 16/03/2004 16:24
- Location: Quaff a cup to the dead already and hooray for the next to die
#106
Jedna od njegovih najboljih stvari. Inace, Aleksa mi je uvijek ispred svih
-
Stari
- Posts: 6855
- Joined: 10/10/2003 00:00
#107
Put prolazi karavan, jaran moj i ja,
put putuje Paši nosi, ašik pehar na dar.
Suze roni jaraj moj, suze ronim ja
Ašik žena niti sluti, niti sve to zna.
Oteće je jaran moj, oteću je ja,
kome li će halal biti,a kome sudnji dan.
Oteću je dina mi, kao strava bol
oteću je pa nek je jaran po sto puta moj.
Prošao je karavan, svanuo je dan,
ostala je želja pusta, samo pusti san.
(u horu )
O ma, o ma, o ma da, karavan
o ma, o ma, o ma da, pusti san.
O ma, o ma, o ma da, karavan
o ma, o ma, o ma da, maš'alah.
(Asim Sarvan)
Ovime se javno zahvaljujem jednoj predivnoj ...koja mi je pruzila mogucnost da ove dragulje, nakon skoro 30-tak godina, jos jednom ponovo cujem ...
Hvala....romantika me je spucala ...jos prije nekoliko decenija i ne popusta ...ni sekunde
put putuje Paši nosi, ašik pehar na dar.
Suze roni jaraj moj, suze ronim ja
Ašik žena niti sluti, niti sve to zna.
Oteće je jaran moj, oteću je ja,
kome li će halal biti,a kome sudnji dan.
Oteću je dina mi, kao strava bol
oteću je pa nek je jaran po sto puta moj.
Prošao je karavan, svanuo je dan,
ostala je želja pusta, samo pusti san.
(u horu )
O ma, o ma, o ma da, karavan
o ma, o ma, o ma da, pusti san.
O ma, o ma, o ma da, karavan
o ma, o ma, o ma da, maš'alah.
(Asim Sarvan)
Ovime se javno zahvaljujem jednoj predivnoj ...koja mi je pruzila mogucnost da ove dragulje, nakon skoro 30-tak godina, jos jednom ponovo cujem ...
Hvala....romantika me je spucala ...jos prije nekoliko decenija i ne popusta ...ni sekunde
-
FortunaBela
- Posts: 6376
- Joined: 02/01/2005 11:01
- Location: SWE
#108
Vjetra koji preko sjevera puše
Neka odnese moj osmjeh do tvoje duše
Oči otvorene od išćekivanja sjajne
Sanjaju da ćemo jednom otkriti sve tajne
Tajne života, ljubavi, svijeta
Otkriti ljepotu ruže koja cvijeta
Prosipaš po meni zlatni prah visina
Čudan zvuk ima uz tebe tišina
A duši daješ opoj vina...
Neka odnese moj osmjeh do tvoje duše
Oči otvorene od išćekivanja sjajne
Sanjaju da ćemo jednom otkriti sve tajne
Tajne života, ljubavi, svijeta
Otkriti ljepotu ruže koja cvijeta
Prosipaš po meni zlatni prah visina
Čudan zvuk ima uz tebe tišina
A duši daješ opoj vina...
-
FortunaBela
- Posts: 6376
- Joined: 02/01/2005 11:01
- Location: SWE
#109
Pošto je zaspao, uzeh ga u naručje i ponovo krenuh. Bio sam uzbuđen. Činilo mi se da nosim neko krhko blago. Izgledalo mi je čak da na Zemlji nema ničeg krhkijeg. Posmatrao sam, na mjesečini to blijedo čelo, te zatvorene oči, te pramenove kose koji su lepršali na vjetru i govorio u sebi: Ja ovde vidim samo ljusku. Najvažnije je nevidljivo...
Kako se na njegovim poluotvorenim ustima ocrtavao osmjeh, rekoh još: Ono što me najviše uzbuđuje kod ovog malog usnulog bića, to je njegova vjernost jednom cvijetu, to je slika jedne ruže koja zrači u njemu kao plamen lampe, čak i kada spava...; I činio mi se još krhkiji. Treba dobro čuvati lampe: najmanji vjetrić može ih ugasiti...
Kako se na njegovim poluotvorenim ustima ocrtavao osmjeh, rekoh još: Ono što me najviše uzbuđuje kod ovog malog usnulog bića, to je njegova vjernost jednom cvijetu, to je slika jedne ruže koja zrači u njemu kao plamen lampe, čak i kada spava...; I činio mi se još krhkiji. Treba dobro čuvati lampe: najmanji vjetrić može ih ugasiti...
-
FortunaBela
- Posts: 6376
- Joined: 02/01/2005 11:01
- Location: SWE
#110
...neću ti priznati
da noću mjesec gledam
i po njemu ti pozdrave šaljem....
neću ti priznati
da probudim se u noći
i jastuk zagrlim,
jer se tebe sjetim.....
neću ti priznati
da si mi prva misao jutrom
dnevna doza života
stih za laku noć....
neću ništa reći
znam...
i ništa ti neću priznati.....
jer ti si moja muzika....
da noću mjesec gledam
i po njemu ti pozdrave šaljem....
neću ti priznati
da probudim se u noći
i jastuk zagrlim,
jer se tebe sjetim.....
neću ti priznati
da si mi prva misao jutrom
dnevna doza života
stih za laku noć....
neću ništa reći
znam...
i ništa ti neću priznati.....
jer ti si moja muzika....
-
dzampin dzek fles
- Posts: 83
- Joined: 20/10/2005 14:13
#111
Zar i ovo moze biti nekome romanticnomanijak1 wrote: Nekom izgore kuća
Nekom odlete glava...
Kolega, dajte saberite se
-
black
- Posts: 18740
- Joined: 19/06/2004 16:00
- Location: ispod tresnje
#112
U tom postojanju
I bistroj vodi djetinjstva
Uvijek san rasprsne zora
A tvoj je osmijeh
Cvijetak što sreću pruža
I melem na staru ranu
Bila to visibaba ili ruža
Sreća je u novom danu
na tvojim rukama ću otopiti
svoju tugu
i pustit ću da izraste
novi dan
iz ovih ruševina
može još niknuti novi cvijet
rodit ću se ponovo
u tvom oku
i gledati na sve
drugačijim očima.....
I bistroj vodi djetinjstva
Uvijek san rasprsne zora
A tvoj je osmijeh
Cvijetak što sreću pruža
I melem na staru ranu
Bila to visibaba ili ruža
Sreća je u novom danu
na tvojim rukama ću otopiti
svoju tugu
i pustit ću da izraste
novi dan
iz ovih ruševina
može još niknuti novi cvijet
rodit ću se ponovo
u tvom oku
i gledati na sve
drugačijim očima.....
-
horns&drums
- Posts: 15667
- Joined: 16/03/2004 16:24
- Location: Quaff a cup to the dead already and hooray for the next to die
#113
...Naked in the rain with a killer whale
I can taste the salt when I lick his tail
Naked in the rain
Doctor Doolittle what's your secret ...
Forte, ovo je nesto potpuno drugacija ali i nije kad se dobro procita
I can taste the salt when I lick his tail
Naked in the rain
Doctor Doolittle what's your secret ...
Forte, ovo je nesto potpuno drugacija ali i nije kad se dobro procita
-
FortunaBela
- Posts: 6376
- Joined: 02/01/2005 11:01
- Location: SWE
#114
...mi smo dva klauna patetična, naivna i na kraju krajeva.... nevina pred svima, uhvatili se za ruke naklonili se ...i uz zvižduk i komentare:
"dosadne li predstave"otišli odavde........gledam ti lice i žongliram ih u stihove.....znate, kad padnu zavjese priče su sasvim obične i jako, jako jednostavne.....ko umorni glumci zasićeni naučenim monolozima....
riječi postaju tihe i nježne i govore se očima...
"dosadne li predstave"otišli odavde........gledam ti lice i žongliram ih u stihove.....znate, kad padnu zavjese priče su sasvim obične i jako, jako jednostavne.....ko umorni glumci zasićeni naučenim monolozima....
riječi postaju tihe i nježne i govore se očima...
-
horns&drums
- Posts: 15667
- Joined: 16/03/2004 16:24
- Location: Quaff a cup to the dead already and hooray for the next to die
#115
Sa jedne visoke planine kao što je ova,obuhvatiću pogledom cijelu planetu i sve ljude...« 
-
FortunaBela
- Posts: 6376
- Joined: 02/01/2005 11:01
- Location: SWE
#116
Čovjek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati...
-
FortunaBela
- Posts: 6376
- Joined: 02/01/2005 11:01
- Location: SWE
#117
Budi tu
Podijeli sa mnom snove
da te mogu sanjati
da te mogu voljeti
Budi tu
da čuješ moj glas
da čitaš moje pjesme
da osjetiš moje usne
Budi tu
da znaš da sam ti u srcu
da me dohvatiš rukama
da osjetiš moj dah na licu
Budi tu
Jer je divno voljeti
kada znaš da te neko voli
Jer je divno željeti
kada znaš da te neko želi
Budi tu
Podijeli sa mnom snove i
moja ruka će postati tvoja
ja ću te sanjati i voljeti
Budi tu
Da me voliš ove jeseni i zime
da gledaš moje poluotvorene oči
I da ostanemo tako dugo, dugo
Ti u mom i ja u tvom srcu....
Podijeli sa mnom snove
da te mogu sanjati
da te mogu voljeti
Budi tu
da čuješ moj glas
da čitaš moje pjesme
da osjetiš moje usne
Budi tu
da znaš da sam ti u srcu
da me dohvatiš rukama
da osjetiš moj dah na licu
Budi tu
Jer je divno voljeti
kada znaš da te neko voli
Jer je divno željeti
kada znaš da te neko želi
Budi tu
Podijeli sa mnom snove i
moja ruka će postati tvoja
ja ću te sanjati i voljeti
Budi tu
Da me voliš ove jeseni i zime
da gledaš moje poluotvorene oči
I da ostanemo tako dugo, dugo
Ti u mom i ja u tvom srcu....
-
dow
- Posts: 46
- Joined: 29/09/2005 15:59
#118
ČEŽNJA
Gdje ste?... Ja budan na prozoru stojim
Naslonjen čelom na staklo... Sve spava...
Noć sjajna, k'o da po oknima mojim
Polako šušti vaša kosa plava...
U ove čase zvijezda i snova
U vašu baštu ja sam dolazio;
Mirisao je jorgovan i zova,
I mrki čempres povijo se ti’o.
U ove čase vi ste ruža bili,
Ja leptir bio što na cvijet pada;
Ah, vaše kose, oči, smijeh mili,
I vaše tijelo i ljepota mlada
Opiše mene... Mi bjesmo u raju,
Jabuke slatke berući sa grana...
Dok slavuj pjeva i zvijezde sjaju
I rasipa se miris jorgovana.
No sve je prošlo... Ko jablan bez rose
Sam ginem sada i u čežnji stojim...
Noć sjajna, k'o da svila vaše kose
Polako šušti po oknima mojim.
Aleksa Šantić
Gdje ste?... Ja budan na prozoru stojim
Naslonjen čelom na staklo... Sve spava...
Noć sjajna, k'o da po oknima mojim
Polako šušti vaša kosa plava...
U ove čase zvijezda i snova
U vašu baštu ja sam dolazio;
Mirisao je jorgovan i zova,
I mrki čempres povijo se ti’o.
U ove čase vi ste ruža bili,
Ja leptir bio što na cvijet pada;
Ah, vaše kose, oči, smijeh mili,
I vaše tijelo i ljepota mlada
Opiše mene... Mi bjesmo u raju,
Jabuke slatke berući sa grana...
Dok slavuj pjeva i zvijezde sjaju
I rasipa se miris jorgovana.
No sve je prošlo... Ko jablan bez rose
Sam ginem sada i u čežnji stojim...
Noć sjajna, k'o da svila vaše kose
Polako šušti po oknima mojim.
Aleksa Šantić
-
dow
- Posts: 46
- Joined: 29/09/2005 15:59
#119
George Gordon Lord Byron
Kad rastasmo se tada
Kad rastasmo se tada
uz muk i suza breme,
a bol nam srca savlada,
na vrlo dugo vreme,
bled, hladan, obraz ti posta,
ko led sam celov tvoj;
a meni tek tuga osta
kroz ceo život moj.
Tog jutra rosu ledenu
sred svog osetih čela
ko hladnu strepnju jednu
što obuze me cela.
Ti skrši zavete svoje;
sad mnogom pripadaš, znam;
kad ime spomenu tvoje
i mene samog je sram.
O tebi priča svud bruji,
za me posmrtno zvono;
kroz srce jeza mi struji:
što te ljubljaše ono?
Ti nikome od tih ljudi
ne beše tako znana;
bol osta sred mojih grudi
i večno živa rana.
Mi sastasmo se tajno;
sad tajno pamtim, smerno,
što srce ti nehajno
već presta biti verno.
A sretnem li te kada
kroz mnoga leta duga,
moj pozdrav biće tada
sav pusta, nema, tuga.
Kad rastasmo se tada
Kad rastasmo se tada
uz muk i suza breme,
a bol nam srca savlada,
na vrlo dugo vreme,
bled, hladan, obraz ti posta,
ko led sam celov tvoj;
a meni tek tuga osta
kroz ceo život moj.
Tog jutra rosu ledenu
sred svog osetih čela
ko hladnu strepnju jednu
što obuze me cela.
Ti skrši zavete svoje;
sad mnogom pripadaš, znam;
kad ime spomenu tvoje
i mene samog je sram.
O tebi priča svud bruji,
za me posmrtno zvono;
kroz srce jeza mi struji:
što te ljubljaše ono?
Ti nikome od tih ljudi
ne beše tako znana;
bol osta sred mojih grudi
i večno živa rana.
Mi sastasmo se tajno;
sad tajno pamtim, smerno,
što srce ti nehajno
već presta biti verno.
A sretnem li te kada
kroz mnoga leta duga,
moj pozdrav biće tada
sav pusta, nema, tuga.
-
dow
- Posts: 46
- Joined: 29/09/2005 15:59
#120
Mostarske kiše
U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još nedozrele
Govorio sam joj ti si derište ti si
Balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reči
Govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu noć neke modre kiše
Nad Mostarom
Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg
Nije bilo
Pitala me je imam li brata, šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve me
Je pitala
Pitala me je da li bih mogao sa svakom
Tako sačuvaj bože
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre
Kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Jesen je, ta mrtva jesen na oknima
Njene oči ptica, njena bedra srna
Imala je mladež, mladež je imala
Ne smem da kažem
Imala je mladež mali ljubičasti ili mi
Se čini
Pitala me je da li sam Hrvat imam li
Devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko božićni zvončići moga
Detinjstva zvonile kapi
A noćna pesma tekla tihano niz donju
Mahalu
Ej Sulejmana othranila majka
Ona je prostrla svoje godine po parketu
Njene su oči bile pune kao zrele breskve
Njene su dojke bile tople ko mali psići
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi
Važna
Svetlana Svetlana znaš li da je
Atomski vek
De Gol, Gagarin i koještarije, sve sam
Joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala
Vodio sam je po kujundžiluku po
Aščinicama
Svuda sam je vodio
U pećine je skrivao, na čardak nosio
Pod mostovima se igrali žmurke Neretva
Ždrebica
Pod Starim mostom Crnjanskog joj
Govorio
Što je divan, šaputala je, što je divan
Kolena joj crtao u vlažnom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino ko
Prvi ljiljani
U džamije je vodio Karađoz beg mrtav
Premrtav
Pod teškim turbetom
Na grob Šantićev cveće je odnela malo
Plakala kao i sve žene
Svuda sam je vodio
Sada je ovo leto
Sad sam sasvim drugi, pišem neke pesme
U jednom listu pola stupca za Peru Zupca
I ništa više
A padale su svu noć nad Mostarom neke
Modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Al nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Ni ono nebo ni ono oblačje ni one
Krovove
Bledunjavo sunce izgladnjelog dečaka
Nad Mostarom
Ne umem zaboraviti
Ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu
Njen smeh što je umeo zaboleti kao
Kletva
Onu molitvu u kapeli na Belom Bregu
Bog je veliki, govorila je, nadživeće naša
Ni one teške modre kiše
O jesen besplodna njena jesen
Govorila je o filmovima o Džemsu Dinu
Sve je govorila malo tužno malo
Plačljivo o Karenjini
Govorila je Klojd Grifits ne bi umeo
Ni mrava zgaziti
Smejao sam se, ti si glupa on je ubica
Ti si dete
Ni one ulice one prodavnice poslednjeg
Izdanja Oslobođenja
Ni ono grožđe polusvelo u izlozima ne
Umem zaboraviti
Onu besplodnu gorku jesen nad Mostarom
One kiše
Ljubila me je po cele noći, grlila me i
Ništa više
Majke mi ništa drugo nismo
Posle su opet bila leta posle su opet
Bile kiše
Jedno jedino malo pismo iz Ljubljane
Otkud tamo
Ni ono lišće po trotoarima ni one dane
Ja više ne mogu, ja više ne umem
Izbrisati
Piše mi pita me šta radim, kako živim
Imam li devojku
Da li ikad pomislim na nju na onu našu jesen
Na one kiše
Ona je i sad kaže ista kune se Bogom
Potpuno ista
Da joj verujem da se smejem davno sam
Davno prokleo Hrista
A i do nje mi baš nije stalo klela se
Ne klela
Mora se tako ne vrede laži
Govorio sam joj o Ljermontovu o Sagalu
Sve sam joj govorio
Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu
Knjigu čitala popodne
U kosi joj bilo zapretano leto žutilo
Sunca malo mora
Prve joj noći i koža bila pomalo slana
Ribe zaspale u njenoj krvi
Smejali smo se dečacima što su skakali
Sa mostova za cigarete
Smejali smo se jer nije leto a oni skacu baš
Su deca
Govorila je mogu umreti mogu dobiti
Upalu pluća
Onda su dolazile njene ćutnje duge
Preduge
Mogao sam slobodno misliti o svemu
Razbistrit Spinozu
Sate i sate mogao sam komotno gledati
Druge, bacati oblutke
Dole niz stenje, mogao sam sasvim otići
Nekud otić daleko
Mogao sam umreti onako sam u njenom
Krilu, samlji od sviju
Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu
U stenu, sve sam mogao
Prste je imala dugačke krhke beskrvne
A hitre
Igrali smo se buba-mara i skrivalice
Svetlana izađi eto te pod stenom nisam
Valjda ćorav
Nisam ja blesav hajde šta se kaniš
Dobićeš batine
Kad je ona tražila mogao sam pobjeći u
U samu reku našla bi me
Namiriše me kaže odmah pozna me dobro
Nisam joj nikad verovao valjda je stalno
Curila kroz prste
Volela je kestenje kupili smo ga po
Rondou
Nosila ga je u sobu vešala o končiće
Volela je ruže one jesenje ja sam joj
Donosio
Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju
Pitao sam je šta misli o ovom svetu
Veruje li u komunizam
Da li bi se menjala za Natašu Rostovu
Svašta sam je pitao
Ponekad glupo znam ja to i te kako
Pitao sam je da li bi volela malog sina
Recimo plavog
Skakala je od ushićenja hoće hoće
A onda odjednom padala je u neke tuge
Ko mrtvo voće
Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za
Živu glavu
Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona
Pala s Jupitera
Ko je to recimo Zubac Pera da baš on a
Ne neko drugi
Taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi
Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna
Ti si đavo
Ti si anđeo sve sam joj govorio ništa mi
Nije verovala
Vi ste muškarci rođeni lažovi vi ste hulje
Svašta je govorila
A padale su nad Mostarom neke modre kiše
Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni
Kad bi' znao sa kim sada spava
ne bi mu glava
Ne bi mu glava jao kad bi' znao
ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao
kad bi' znao ko to
U meni bere kajsije još nedozrele.
1965.
U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još nedozrele
Govorio sam joj ti si derište ti si
Balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reči
Govorio sam joj ti si anđeo, ti si đavo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu noć neke modre kiše
Nad Mostarom
Nije bilo sunca, nije bilo ptica, ničeg
Nije bilo
Pitala me je imam li brata, šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve me
Je pitala
Pitala me je da li bih mogao sa svakom
Tako sačuvaj bože
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre
Kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Jesen je, ta mrtva jesen na oknima
Njene oči ptica, njena bedra srna
Imala je mladež, mladež je imala
Ne smem da kažem
Imala je mladež mali ljubičasti ili mi
Se čini
Pitala me je da li sam Hrvat imam li
Devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko božićni zvončići moga
Detinjstva zvonile kapi
A noćna pesma tekla tihano niz donju
Mahalu
Ej Sulejmana othranila majka
Ona je prostrla svoje godine po parketu
Njene su oči bile pune kao zrele breskve
Njene su dojke bile tople ko mali psići
Govorio sam joj da je glupava, da se pravi
Važna
Svetlana Svetlana znaš li da je
Atomski vek
De Gol, Gagarin i koještarije, sve sam
Joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala
Vodio sam je po kujundžiluku po
Aščinicama
Svuda sam je vodio
U pećine je skrivao, na čardak nosio
Pod mostovima se igrali žmurke Neretva
Ždrebica
Pod Starim mostom Crnjanskog joj
Govorio
Što je divan, šaputala je, što je divan
Kolena joj crtao u vlažnom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino ko
Prvi ljiljani
U džamije je vodio Karađoz beg mrtav
Premrtav
Pod teškim turbetom
Na grob Šantićev cveće je odnela malo
Plakala kao i sve žene
Svuda sam je vodio
Sada je ovo leto
Sad sam sasvim drugi, pišem neke pesme
U jednom listu pola stupca za Peru Zupca
I ništa više
A padale su svu noć nad Mostarom neke
Modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Al nije htela to da čini, nije htela
Il nije smela, vrag bi joj znao
Ni ono nebo ni ono oblačje ni one
Krovove
Bledunjavo sunce izgladnjelog dečaka
Nad Mostarom
Ne umem zaboraviti
Ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu
Njen smeh što je umeo zaboleti kao
Kletva
Onu molitvu u kapeli na Belom Bregu
Bog je veliki, govorila je, nadživeće naša
Ni one teške modre kiše
O jesen besplodna njena jesen
Govorila je o filmovima o Džemsu Dinu
Sve je govorila malo tužno malo
Plačljivo o Karenjini
Govorila je Klojd Grifits ne bi umeo
Ni mrava zgaziti
Smejao sam se, ti si glupa on je ubica
Ti si dete
Ni one ulice one prodavnice poslednjeg
Izdanja Oslobođenja
Ni ono grožđe polusvelo u izlozima ne
Umem zaboraviti
Onu besplodnu gorku jesen nad Mostarom
One kiše
Ljubila me je po cele noći, grlila me i
Ništa više
Majke mi ništa drugo nismo
Posle su opet bila leta posle su opet
Bile kiše
Jedno jedino malo pismo iz Ljubljane
Otkud tamo
Ni ono lišće po trotoarima ni one dane
Ja više ne mogu, ja više ne umem
Izbrisati
Piše mi pita me šta radim, kako živim
Imam li devojku
Da li ikad pomislim na nju na onu našu jesen
Na one kiše
Ona je i sad kaže ista kune se Bogom
Potpuno ista
Da joj verujem da se smejem davno sam
Davno prokleo Hrista
A i do nje mi baš nije stalo klela se
Ne klela
Mora se tako ne vrede laži
Govorio sam joj o Ljermontovu o Sagalu
Sve sam joj govorio
Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu
Knjigu čitala popodne
U kosi joj bilo zapretano leto žutilo
Sunca malo mora
Prve joj noći i koža bila pomalo slana
Ribe zaspale u njenoj krvi
Smejali smo se dečacima što su skakali
Sa mostova za cigarete
Smejali smo se jer nije leto a oni skacu baš
Su deca
Govorila je mogu umreti mogu dobiti
Upalu pluća
Onda su dolazile njene ćutnje duge
Preduge
Mogao sam slobodno misliti o svemu
Razbistrit Spinozu
Sate i sate mogao sam komotno gledati
Druge, bacati oblutke
Dole niz stenje, mogao sam sasvim otići
Nekud otić daleko
Mogao sam umreti onako sam u njenom
Krilu, samlji od sviju
Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu
U stenu, sve sam mogao
Prste je imala dugačke krhke beskrvne
A hitre
Igrali smo se buba-mara i skrivalice
Svetlana izađi eto te pod stenom nisam
Valjda ćorav
Nisam ja blesav hajde šta se kaniš
Dobićeš batine
Kad je ona tražila mogao sam pobjeći u
U samu reku našla bi me
Namiriše me kaže odmah pozna me dobro
Nisam joj nikad verovao valjda je stalno
Curila kroz prste
Volela je kestenje kupili smo ga po
Rondou
Nosila ga je u sobu vešala o končiće
Volela je ruže one jesenje ja sam joj
Donosio
Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju
Pitao sam je šta misli o ovom svetu
Veruje li u komunizam
Da li bi se menjala za Natašu Rostovu
Svašta sam je pitao
Ponekad glupo znam ja to i te kako
Pitao sam je da li bi volela malog sina
Recimo plavog
Skakala je od ushićenja hoće hoće
A onda odjednom padala je u neke tuge
Ko mrtvo voće
Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za
Živu glavu
Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona
Pala s Jupitera
Ko je to recimo Zubac Pera da baš on a
Ne neko drugi
Taman posla, kao da je on u najmanju ruku
Brando ili takvi
Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna
Ti si đavo
Ti si anđeo sve sam joj govorio ništa mi
Nije verovala
Vi ste muškarci rođeni lažovi vi ste hulje
Svašta je govorila
A padale su nad Mostarom neke modre kiše
Stvarno sam voleo tu Svetlanu
jedne jeseni
Kad bi' znao sa kim sada spava
ne bi mu glava
Ne bi mu glava jao kad bi' znao
ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao
kad bi' znao ko to
U meni bere kajsije još nedozrele.
1965.
-
black
- Posts: 18740
- Joined: 19/06/2004 16:00
- Location: ispod tresnje
#122
ni sanjati nećeš
u samoći
da ti se stih piše
mrzit ćeš
i teško će biti
da netko osjeti
bar malo tvoje boli
dok ova ptica što leti na nebu mom
čeka još
na pogled tvoj
i ovo Sunce što u tuzi spavati ide
i crvenilo neba
i krik uplašenog kurjaka
čeka na pogled tvoj.......
u samoći
da ti se stih piše
mrzit ćeš
i teško će biti
da netko osjeti
bar malo tvoje boli
dok ova ptica što leti na nebu mom
čeka još
na pogled tvoj
i ovo Sunce što u tuzi spavati ide
i crvenilo neba
i krik uplašenog kurjaka
čeka na pogled tvoj.......
-
horns&drums
- Posts: 15667
- Joined: 16/03/2004 16:24
- Location: Quaff a cup to the dead already and hooray for the next to die
#124
Reci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima kad
zazmurim.
Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
Napi?i mi pesmu, molila je, i naisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako, i tako sam tesko to znao da pokazem.
I onda, odjednom, na rasporedu mladeza na njenim ledjima,
kao tajnu mapu,
pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...
I tako, eto ti pesma, ludo jedna
-
horns&drums
- Posts: 15667
- Joined: 16/03/2004 16:24
- Location: Quaff a cup to the dead already and hooray for the next to die
#125
Sad je ljubav moja jedna vila tmurna,
Osamljena, pusta, paučljiva, bona...
Više ruže žute ne mašu s balkona,
Ni kaktusi rujni iz mramornih urna.
U strehi se krova gnezde miši slepi;
U prozora svijeh, rasklimana, gnjila,
Kô u mrtve tice, vise oba krila,
A po njima pauk svoje mreže lepi.
Gde šedrvan mutni spram kapije prska
Niz pragove krnje ribnjaku se siđe,
No labuda nema... Povrh vode riđe
Leže mrtvi venci lotosa i trska.
Samo noći koje, kad ogrnu ti'o
Struke mesečine bašte vile stare,
Sve dvorane sinu, tremovi se žare,
I sa harfa svuda zvuk se diže mio.
Svih prozora snova uzdignu se krila,
Kao da bi negde poleteti htela;
I puna korala poteku sva vrela
Radosti i pesme, gde su groblja bila.
Nove svetle kaplje rasipa fontana -
Iz drobnih dragulja lepa plane boja;
I pri mesečini vedra slika tvoja,
U svodu od ruža javi se altana...
Lotosi zašušte po ribnjaku celom,
Kô sedef sva voda zablista iz rama
Jasika i breza, a ti ozgo, sama,
Na labuda svoga mašeš ružom belom...
On uskrsne... Krila, kô dva bela jedra,
Podiže i kruži nadomak fontane -
U te gleda... Zlatno, iz brezine grane,
Mesečevo koplje pogađa mu nedra.
No sve mine... Snova ćuti vila tmurna,
Ostavljena, sama, paučljiva, bona...
Više ruže žute ne mašu s balkona,
Ni kaktusi rujni iz mramornih urna.
A.S.
Osamljena, pusta, paučljiva, bona...
Više ruže žute ne mašu s balkona,
Ni kaktusi rujni iz mramornih urna.
U strehi se krova gnezde miši slepi;
U prozora svijeh, rasklimana, gnjila,
Kô u mrtve tice, vise oba krila,
A po njima pauk svoje mreže lepi.
Gde šedrvan mutni spram kapije prska
Niz pragove krnje ribnjaku se siđe,
No labuda nema... Povrh vode riđe
Leže mrtvi venci lotosa i trska.
Samo noći koje, kad ogrnu ti'o
Struke mesečine bašte vile stare,
Sve dvorane sinu, tremovi se žare,
I sa harfa svuda zvuk se diže mio.
Svih prozora snova uzdignu se krila,
Kao da bi negde poleteti htela;
I puna korala poteku sva vrela
Radosti i pesme, gde su groblja bila.
Nove svetle kaplje rasipa fontana -
Iz drobnih dragulja lepa plane boja;
I pri mesečini vedra slika tvoja,
U svodu od ruža javi se altana...
Lotosi zašušte po ribnjaku celom,
Kô sedef sva voda zablista iz rama
Jasika i breza, a ti ozgo, sama,
Na labuda svoga mašeš ružom belom...
On uskrsne... Krila, kô dva bela jedra,
Podiže i kruži nadomak fontane -
U te gleda... Zlatno, iz brezine grane,
Mesečevo koplje pogađa mu nedra.
No sve mine... Snova ćuti vila tmurna,
Ostavljena, sama, paučljiva, bona...
Više ruže žute ne mašu s balkona,
Ni kaktusi rujni iz mramornih urna.
A.S.