#101 Re: SFF 2024
Posted: 20/08/2024 09:01
Meni je Gym katastrofalan. Uzasno lose je snimljen, sa nevjerovatnom kolicinom viska kadrova, sa nekoliko momenata gdje kamera leti okolo bez da je ista u fokusu. Kamera se konstanto trese. Rijad Gvozden hoda 10 sekundi preko baste muzeja i nosi čaše, a kamera ga snima iz coska i s ledja. Onda one scene u kojima su izlozbe ptica iz muzeja, pa kad je neka napeta scena poslije, ide u kadru prvo lešinar koji je zgrabio miša, a kad je mirna scena, onda neki galebovi koji se kao "ljube" i pticija jaja. Poslije sam procitao da je film inicijalno zamisljen kao kratki, ali se razvio u dugometrazni. Bas mi je tako i izgledalo. Bas previse scena u kojima se apsolutno nista ne desava. Al hajmo reci da je to fazon, a da ja ne kontam.
Ali film prica pricu na los nacin. Sam pocetak je nerealan. Koja catering agencija na rusevini u svrakinom bira konobara?
Nasilnici vrlo rijetko pretuku zenu pred 20 ljudi u javnom prostoru. Ima slucajeva, ne kazem da nema nikako, ali to je uglavnom kad su nasamo. Onda "povod" kompletne situacije je malo nerealan. Namjerno povod stavljam pod navodnike da ne ispadne da nesto opravdavam, nasilniku ne treba neki poseban povod. Ali situacija u kojoj on hoce da prebije bivsu curu gazde firme u kojoj radi zato sto kako je ona otvorila svoju firmu njima ide losije s ciljem da se ona pomiri s njim i vrati se u firmu???
Onda toliko otrcanih fazona i scena, tipa one kad sjede njih trojica kod one neke police i gazda im kaze da je prognoza suncano s mogucom naoblakom i intervalima kiše, pa Sarija kaze, e jesu ga vala isprognozirali... Preotrcan fazon. Onda covjeku zaprijete da ce ga prebit ako nastavi, on potegne pistolj na njih, useru se. 5 minuta poslije se zajebavaju, smiju, kao sve je normalno. Onda on kao pretuce Melisu u sred baste muzeja, pred 20 ljudi, sto je samo po sebi nerealno, ali jos ide scena kako ona lezi nepomicno na podu, zatvorene oci, napeto je, prilaze njih petorica, gledaju je l ziva, Ado (Sarija) se hvata za glavu, kao jao sta sam uradio. Minutu poslije ona se budi, ustaje, otrese se i ode jbt, nema tragova krvi, nema masnica, ogrebotina, nista, samo ode, a oni prije minut kontali je l je ubio.
Onda onaj direktor muzeja ili cega vec (nije ni to bas jasno objasnjeno) koji trazi da se racun nasvira
Kao zalizan, širi se kad hoda, nabili mu "brze cale" na glavu, jbt ko da su mu nadrealisti smisljali lika za direktora, bas pretjerano iskarikiran lik, ko da je taksista. Onda oni umjetnici koji se kao prepušavaju u ćošku dok se sve to dešava...
Tema jeste bitna i treba da se rade filmovi o tome. Prica na papiru nije toliko losa, mada je dosta nerealna. Poenta je jasna i pouka je konkretna. Ali je na toliko los nacin sve to predstavljeno ovim filmom da pretpostavljam da je dobio pare za film iskljucivo zato sto prica o toj temi. Dobru poruku predstavio je na los i beskoristan način, bas onako kako to rade razni NVO-i koje je u filmu kritikovao.
Ali film prica pricu na los nacin. Sam pocetak je nerealan. Koja catering agencija na rusevini u svrakinom bira konobara?
Nasilnici vrlo rijetko pretuku zenu pred 20 ljudi u javnom prostoru. Ima slucajeva, ne kazem da nema nikako, ali to je uglavnom kad su nasamo. Onda "povod" kompletne situacije je malo nerealan. Namjerno povod stavljam pod navodnike da ne ispadne da nesto opravdavam, nasilniku ne treba neki poseban povod. Ali situacija u kojoj on hoce da prebije bivsu curu gazde firme u kojoj radi zato sto kako je ona otvorila svoju firmu njima ide losije s ciljem da se ona pomiri s njim i vrati se u firmu???
Onda toliko otrcanih fazona i scena, tipa one kad sjede njih trojica kod one neke police i gazda im kaze da je prognoza suncano s mogucom naoblakom i intervalima kiše, pa Sarija kaze, e jesu ga vala isprognozirali... Preotrcan fazon. Onda covjeku zaprijete da ce ga prebit ako nastavi, on potegne pistolj na njih, useru se. 5 minuta poslije se zajebavaju, smiju, kao sve je normalno. Onda on kao pretuce Melisu u sred baste muzeja, pred 20 ljudi, sto je samo po sebi nerealno, ali jos ide scena kako ona lezi nepomicno na podu, zatvorene oci, napeto je, prilaze njih petorica, gledaju je l ziva, Ado (Sarija) se hvata za glavu, kao jao sta sam uradio. Minutu poslije ona se budi, ustaje, otrese se i ode jbt, nema tragova krvi, nema masnica, ogrebotina, nista, samo ode, a oni prije minut kontali je l je ubio.
Onda onaj direktor muzeja ili cega vec (nije ni to bas jasno objasnjeno) koji trazi da se racun nasvira
Kao zalizan, širi se kad hoda, nabili mu "brze cale" na glavu, jbt ko da su mu nadrealisti smisljali lika za direktora, bas pretjerano iskarikiran lik, ko da je taksista. Onda oni umjetnici koji se kao prepušavaju u ćošku dok se sve to dešava...Tema jeste bitna i treba da se rade filmovi o tome. Prica na papiru nije toliko losa, mada je dosta nerealna. Poenta je jasna i pouka je konkretna. Ali je na toliko los nacin sve to predstavljeno ovim filmom da pretpostavljam da je dobio pare za film iskljucivo zato sto prica o toj temi. Dobru poruku predstavio je na los i beskoristan način, bas onako kako to rade razni NVO-i koje je u filmu kritikovao.
.
