Tema je za 10.
Za pohvalu je to što si imala snage i hrabrosti da to podijeliš s nama ovdje na forumu i naravno jako je bitno da pričaš, da to što osjećaš podijeliš s drugim. Možda je to za naše društvo još tabu gdje se svi prave frajeri, da nemaju problema, sve bogataši..
Ovo ti sve govorim iz nekog svog skromnog iskustva. Imao sam i imam sličnih problema jer sam rođen negdje vani i došao u konzervativno YU društvo.
Helem prvo pravo razoćarenje se desilo kada je zapucalo i pala prva granata.. tada su maske popadale i oni plastični osmjesi nestali.. Tada sam počeo promatrati sve oko sebe iz nekog drugog ugla.. kada vidim osobu pitam se gdje je njegova granica nakon koje puca i više nije to ta osoba. Nekad mi bude krivo što sam takav a nekad to shvatam kao dar.
Meni je nekako bilo logićno da zadnji komad hljeba dijelim sa onim pored sebe pa makar nam to bilo posljednje. Sad se malo kajem i žalim što sam toliki naivčina a možda i nisam.
Neka ti je na umu par stvari...
Prvo: Neki pametni je rekao da je lud onaj koji misli da može imati više od jednog ili dva prava prijatelja.
Drugo: Ljudi su društvena bića. Ne možeš opstati sam, u nama je urođeno druženje, sastajanje s drugima, različitim itd.
Eh sad, treba to sve nekako poslagati u glavi i mojoj i tvojoj i nači neku sredinu.
Da ne duljim, sve zavisi ko si i šta si.. možda je za tebe kafana a možda džamija.
Jedan profa je davno rekao ako hoćeš da upoznaš ljude kakvi su onda čitaj Kur'an. To mi se često mota po glavi.
A tamo ćeš nači da je masu dobrih ljudi svijet izrugivao i proganjao... u Džamiji ćeš nači fine raje.. ne zato što su sami po sebi fini nego zato što taj islamski odgoj i kodeks ponašanja nalaže da prema svima budeš prijatan, nasmijan, da ga saslušaš.. a Boga mi dosta je pacijenata tamo koji su prošli štošta u životu i probali razne puteve a onda našli mir tu i u takvom ambijentu.
Podržavam ideju da se počneš baviti nekim sportom. Zavisi jesi li pri kešu ili ne.. priušti sebi neki bajk, izađi prošetaj... ako si pri kešu onda može i neki klub (nemoj da ti keš bude prepreka bitno je da izađeš među narod).
Počni se baviti bilo čim, heklaj, pleti, vezi, kroz to češ upoznati raju, finu raju. Ima dobre raje samo moraš izači vani.
Dakle preporučujem ti sport i klubove i društva ali teretane bih bar za početak zaobilazio zbog onih s kockastim glavama.
Dojo ima svoje kodekse i svoja pravila ponašanja... bušido u gradu kod švabe ili.... da ih sad ne reklamiram... svugdje ima krkana i svugdje ima i dobre fine raje...
Nemoj previše da razmišljaš o tom svom problemu i ne uzimaj ga za problem već to shvati samo kao fazu sazrijevanja. Poštuj sebe i uvažavaj samu sebe. Postavi neke sebi kriterije i standarde i po njima ćeš odrediti ko ti prija za prijatelja a ko ne ulazi u taj tvoj krug. Nemoj da ti je to cilj (kao što je neko već ranije rekao) pusti neka se sve spontano odvija.
Imaj na umu da su gradovi (ako se tako Sarajevo može nazvati) zagađeni, raje je došlo od svakud i s određenim ciljevima tako da je se teško tu snači.
Mlada si, život je pred tobom. Ne zamaraj se nekim glupostima. Drzni se i bori, ako se sama ne izboriš i ne pomogneš sama sebi niko ti ne može pomoći. Pozitive što više, izbacuj iz glave negativu.
Ako ti nešto znači evo ja ću ti biti drug. Kad ti god nešto zatreba možeš se slobodno javiti i kontačemo nešto.. Nemoj se libiti bilo šta da pitaš...
Problem je ako ne razgovaraš ili ako zapravo i ne znaš da imaš problem niti ga znaš prepoznati... huh, to je gore.
Ovako bar znaš gdje da kopaš.
Sretno..
u tom smislu, rekao bih da je najbolja vodilja sljedeća: ako neko pred tobom priča loše o drugima, koji mu nisu ništa skrivili, onda će sigurno pred drugima pričati loše o tebi.. ko pomisli da je izuzet iz takvih hinjavih priča, zajebaće se, gadno..
Ovo bi najbolje trebalo da razumiju osobe koje pate od socijalne anksioznosti 
