una_bo wrote:L u c i f e r wrote:Bilo je vrijeme da to neko pošteno prizna. Pa evo ja ću. Ako je tema politički nekorektna, brišite je. Po mom mišljenju je to sasvim legitiman stav, kao i nečiji stav da ih voli.
Naročito ne volim pse koji puno laju. Smrde. Ostavljaju izmet kojekuda. Ližu se po intimnim dijelovima pa onda ližu vlasnike po licu, one koji im to dopuštaju, a danas je mnogo takvih. Linjaju se. Ostavljaju dlake za sobom. Pišaju po kući, ne svi, ali često.
Iritantni su mi i vlasnici pasa koji ih tretiraju kao djecu i puštaju im da rade šta žele te udovoljavaju svakom njihovom hiru. Ne volim da im idem u goste niti da mi dolaze u goste sa svojim beštijama.
Vrh piramide iritantnosti su mi odmetnuti kućni ljubimci, tzv lutalice i njihovi ljubitelji.
Volim ljude i one koje daju primat životinjama nad ljudima smatram budalama.
Od životinja najviše volim janjad. Na ražnju.
Eto.
moji psi puno laju. ono dvoje velikih čak i smrde. pogotovo kad pokisnu. Linjaju se ko ludi. Ostavljaju dlake za sobom. Kake. Piške. Ne po stanu, ali i ako to urade, nema veze. Ne volimo i ne družimo se sa ljudima koji ne vole pse i kojima ne možemo s njima otići. Također nam isti ne dolaze kući. Nije mi žao platiti 60 KM kaputić za najmanjeg psa (puta 2) ili 150 za najvećeg (puta 2) Nije mi žao da im kupujem najskuplju hranu (puta 4) i slatkiše a svaki pas ima svoje najdraže (i nije mi žao!) puta 4. Nije mi žao papagaju kupiti egzotičnu hranu jer ne jede običnu, nije mi žao platiti svaki mjesec preko 100 km samo za buhe i krpelje frontline, nije mi žao što svaki pas ima svoj jastuk, dekicu, igračke i što je to kupljeno i debelo plaćeno.
Razmaženi su i može im se.
Žive kao prinčevi i princeze. Za mene to i jesu. Moj je život podređen njima. Za njih ću sve uraditi. I nije mi žao. Ne prođem pored lutalice da mu ne kupim da jede. I na to puno para dajem svaki mjesec. I NIJE MI ŽAO! meni se to stostruko vratilo!
I kako je to tvoj problem?
Kako je tebe briga što je moj pas/psi/papagaj tretiran kao kralj/ica? Kako je tvoj problem što ja bruku para (a mogu i hoću i nastaviću) trošim na njih?! Jel možda vidiš mene da kopam po tvom novčaniku, ili zagledam šta se u tvojoj kući dešava i kako živiš ti i na šta ti pare trošiš, imaš li najskuplji namještaj, pušiš li cigare i šta jedeš svaki dan, koliko novca potrošiš na odjeću i obuću (jer i meni može smetati ako neko kupuje na pijaci a ne kupuje po radnjama, mislim evo neko ne voli cveklu!)
Ako je sve gore navedeno znak da sam ja budala, znaš koliko je meni i ostalim stalo šta ti kao pojedinac misliš? ti da uopće MISLIŠ ne bi ni otvorio ovu temu, nije valjda da su frustracije ogromne u tvom životu da se rađe baviš time čiji je pas razmažen i šta jede i koliko se linja, nego da se pozabaviš malo svojim životom?
Radiš li ti?
U kojem dijelu grada živiš?
Odakle su ti roditelji?
Jesi završio fakultet, jesu li ti roditelji završili fakultete?
Koji parfem koristiš? ja ne volim jeftine parfeme.
A ne volim ni ljude koji ne vole životinje.
I još jedno pitanje, koliko često jedeš janjetinu sa ražnja? Jel samo kad ideš na more pa svratiš na janjetinu? Mislim da tvoj izbor najdražeg jela puno govori o tebi, ja nisam mesojed, ali pošto ti jesi, probaj otići po restoranima i naručiti svaki dan nešto novo, da vidiš kako je život lijep kad ti nije ograničen na janjetinu jednom godišnje u jablanici.
Kontaš?!
+
una_bo wrote:JOINT_1921 wrote:Slazem se da je neki oblik psihickog poremecaja ponasati se onako kako je una opisala... Normalnija opcija mi je avlija, kucica, redovno druzenje sa kerom i sl. Kada to postane opsesija onako kako je una opisala, to je vec bolest... Vjerovatno nedostatak paznje ili nesto slicno...
koji oblik psihičkog poremećaja?
kako si zaključio da ja imam manjak pažnje?
ako nisi psiholog, psihijatar ili psihoterapeut, onda nemoj da dijagnosticiraš i donosiš ovakve zaključke. ja sam potrošila godine svog života prvo na fakultet a onda na edukaciju za terapeuta, tako da me vrijeđa kad vidim neki oblik i manjak pažnje u jednoj rečenici.
ja svojim psima kupujem odjeću jer nema smisla da se smrzavaju. zašto? jer sam se naplaćala veterinara zbog 2 upale pluća i upale sinusa ili šta je to već tad bilo, ne sjećam se. I što pakica kaže, užasno se usmrde kad se pokvase.
ja na svoju hranu trošim mnogo novca, jer sam vegan i moja je prehrana takva kakva jeste, a njima kupujem samo najbolju hranu. zašto? jer i ja jedem samo najbolje? zašto? jer mogu.
moji psi imaju svako po svoj krevet. zašto? jer i ja spavam u krevetu. zašto imaju dekicu? jer pinč ne može bez dekice. pritom je taj isti pas bolestan i ima epilepsiju. i star je ko grčka.
zašto papagaj jede samo najskuplju hranu? zato što je godinama na propuhu bio u Vladimir Nazoru prije nego je spašen, zato što je napaćen, zato što je istraumiran. meni ne predstavlja problem da mu kupim najbolju hranu. zašto? jer je izbalansirana, provjerena i na kraju krajeva PRILAGOĐENA afričkom sivom i njegovim potrebama. I zaslužio je da jede kao kralj jer on to za mene i jeste.
zašto im kupujem razne grickalice? jer vole da jedu. zašto vole? jer vole. nema tu dalje priče, imaju razne grickalice, slatkiše, čokolade. zašto? jer im se može.
to što neko misli da je normalno da pas bude vani, to je normalno za tu osobu. za mene je normalno (ako uopće možemo da pričamo u ovim terminima) da moj pas ima svega i da mu ništa ne fali. i ne fali im. od svega najviše imaju ljubavi. da li je to okarakterisano kao "neki psihički poremećaj", mene to ne zanima, dok god su moji psi na toplom, imaju šta da jedu, dok god putuju gdje i ja, dok god sam ja a i moji ukućani živi, imaće i oni.
Možda ni moja mama nije normalna kad nazove mene i pita prvo za njih, pa tek onda za mene? Evo ona ima djecu (nas), pa je njena ljubav prema njima BEZGRANIČNA! i mnoge je ljude iz svog života otkantala upravo radi PAŠČADI.
i biću brižna majka
Wow, impresivno iracionalni postovi, naročito prvi upućen cijenjenom čika Luciferu.
Čemu potreba za uskličnicima, uvrijeđenošću, kaps lockom, ličnim pitanjima i napoleonsko-vaterloovskom ofanzivom na moju malenkost?
Takvo ponašanje mi je zaista interesantan fenomen.
Čemu zaboga tolika žuč, ogorčenost i simpatično-djetinjasti pokušaji uvreda?
Nadam se za da nisi ovakva prema ljudima u real lajfu, za tvoje dobro.
Iz istog se razloga nadam da nisi punoljetna i odrasla osoba, u kojem slučaju imam svo razumijevanje na svijetu za tvoje riječi, jer onda one imaju sasvim legitimno opravdanje.
Očigledno nisi ništa pročitala od mog posta osim naslova, koji te je potaknuo da odmah odreaguješ bijesom pravednika te da djetinjastom samohvalom, uvredama i pitanjima lične prirode smoždiš mrskog dušmanina, tj. moju tankoćutnu malenkost.
Ali, avaj...
Ima čika Luci malo više životnog iskustva, tolerancije, mudrosti, a nadasve razboritih argumenata, pa će da ti fino, smireno i razložno odgovori.
Apsolutno me ne zanima da li tvoji psi i koliko laju, smrde, linjaju se, kake, piške, s kim se družiš, ko ti dolazi kući, da li ti je žao platiti toliko i toliko za njihove kaputiće, hranu i slatkiće, niti da li ti je žao kupiti papagaju takvu i takvu hranu, niti kakvu ti papagaj jede hranu, niti da li ti je žao platiti toliko i toliko za buhe i krpelje frontline, niti da li ti je žao što ti svaki pas ima svoj jastuk, dekicu i igračke, niti što je to i po kojoj cijeni njima kupljeno, niti što su razmaženi i da li im se i šta moće, niti da što i da li žive kao prinčevi i princeze, niti da li su oni to za tebe, niti da li je tvoj život podređen njima, niti da li ćeš za njih sve uraditi i da li ti je to žao, niti da li prođeš pored lutalice da mu ne kupiš da jede i da li na to trošiš puno para svaki mjesec odnosno da li ti je žao te da li ti se i koliko vratilo.
Naravno da to nije moj problem niti sam bilo gdje napisao da jeste, što ćeš se vrlo lahko uvjeriti ako uopšte pročitaš moj post.
Apsolutno me nije briga da li je tvoj pas/psi/papagaj tretiran kao kralj/ica ili kao životinja što ustvari i jesu, niti da li ti i koliko novca trošiš na svoje životinje, niti na bilo koji način kopam po tvom novčaniku, niti zagledam kako živiš, na šta trošiš pare, kakav namještaj imaš, šta i kako pušiš (sic), koliko novca trošiš na odjeću i obuću i tako dalje i tako bliže.
Nigdje i ni na koji način nisam napisao da me to zanima, niti sam napisao da je to znak da si ti budala, gluho bilo.
Eh sad polahko dolazimo do onog što jesam.
Jesam iznio svoje mišljenje i lični stav.
To jesam.
Zašto?
Pa zato što je ovo forum, tj. mjesto na kojem ljudi ugodno ćaskaju i razmjenjuju vlastita mišljenja u cilju razonode i razbibrige.
Ujedno ovo je podforum Kućni ljubimci, dakle mjesto na kojem ljudi mogu pričati razne stvari o kućnim ljubimcima.
Neko ih voli, neko ne. I to je ok.
Koga zanima neka tema, on je čita i u njoj piše.
Koga ne zanima, on je preskoči, a ne pokrene verbalni džihad protiv onog čije mu se mišljenje ne sviđe i ko mu se ni na koji način nije lično obratio niti je to mogao obzirom da im se forumaški putevi nikad nisu ukrstili.
Dakle, iznio sam vlastiti legitiman stav, a na osnovu vlastitih negativnih iskustava koje ću ukratko iznijeti u nastavku ovog skromnog i nadasve nepretencioznog postića.
Ne volEm, kao što lijepo i čitko napisah:
- Pse koji puno laju – jer me bude noću i probijaju glavu danju
- Pse koji smrde – jer ne volim smrad
- Koji ostavljaju izmet svuda – jer ne volim izmet, čudak sam u tom pogledu priznajem
- Kad psi ližu vlasnike po licu – jer su prije toga lizali vlastiti anus i testise, brrr gadno
- Pse koji se linjaju – jer mi ostaju dlake po odjeći, vrlo nehigijenski, fuj, pljuc i povrać
- Uriniranje po stanu od strane pasa i mačaka – grozan smrad u stanu na koji su se njihovi vlasnici blaženo navikli
- Vlasnici koji psima puštaju da rade šta žele – ne želim da sjedaju po meni jer ih nisam željan, ne želim da mi rove po saksijama jer to meni nije slatko, ne želim da se igraju mojim cipelama jer mi to nije simpatično, ne želim da mi grickaju nogavice jer ne želim i jer imam pravo da moje nogavice ne budu grickane
- Lutalice i njihove ljubitelje, takozvane džukeloljupce – zato jer su lutalice štetočine koje kenjaju po ulicama i napadaju nedužne prolaznike i dječicu, koju eto igrom slučaja ja izuzetno volim.
Sve te stvari ne volim dakle upravo zato jer se odražavaju na mene lično, a ne što me zanima tuđi život ili što bih želio da upravljam tuđim životima.
Za kraj.
Mada rekoh da me ne zanima tvoj lični život, zanimaju me određeni stavovi koje si iznijela u svojim postovima, te se obzirom da si ih sama objelodanila na ovom mediju koji se zove forum, imam pravo i ukratko osvrnuti na iste, uz dužno poštovanje vaše cijenjene mada još uvijek nezrele ličnosti.
Patetično je i jadno u ovoj siromašnoj zemlji, u kojoj je minimalac 400 KM, hvaliti se time da neko npr mjesečno daje „preko 100 KM samo za buhe i krpelje frontline“ (ma šta to bilo) te da nekome može smetati ako neko kupuje po pijaci, a ne po radnjama, itd.
Asocijalno je i abnormalno izjaviti da je nečiji život podređen njegovim životinjama i da će za njih sve uraditi.
Lažno je i preuveličano reći da neko „ne prođe pored lutalice da mu ne kupi da jede“, jer s ovolikim brojem lutalica takva osoba ne bi imala vremena raditi bilo šta drugo u životu.
Nadasve je djetinjasto hvaliti se time kako su i koliko su nečije životinje razmažene jer im se, aman zaman, zaboga „može“ te da „ne voli jeftine parfeme“.
Ah da, PS.
I zaista, smiješno je te autistično-snobovski misliti da se nečiji karakter, kupovna moć i gurmanski afinitet može procijeniti na osnovu njegovog omiljenog jela, naročito ako je ono navedeno u usputnoj šali, koju doduše ljudi koji čiji je život „podređen njihovim životinjama“ ne mogu adekvatno percipirati usljed atrofije socijalnih vještina u pogledu adekvatne percepcije komunikacijskih nijansi.
Moj naklon i ljubim ruke (nakon pranja).
bolesno je da neko voli svoje kucne ljubimce kao da su mu vlastita djeca
