Xiaomi mobiteli

[Hakiz]

Samo ću još reći da se izraz ROM u svijetu mobitela koristi apsolutno pogrešno.

[Laplace]

Da...Nema nikakvih vise inovacija u Note seriji...sve isto i jos te neke verzije,ne mozes sve upratiti. Pa izbacuju adaptere i u Note seriji...evo ova globalna verzija Note 14 Pro dolazi bez adaptera.
A digli su cijene i oni zadnje 2-3 godine barem 20%.

Ali ovaj form factor telefona,kako hardware,tako i software su dostigli svoje limite...tako da nema realno ni prostora za nesto wow i bolje.
Mi ne zelimo jos da to prihvatimo,ali to je realnost ,zato stalno i kukamo kako je svaki novi telefon isti

Bravo. To za verzije sam zaboravio skroz. 4G verzija, 5G verzija, kineska verzija, indijska verzija...
Od brenda koji je baš davao nešto više od ostalih za lovu koju dajemo postali su običan prosjek.
Stare memorije u telefonima od haman milju KM, samo 1080P video na selfi kamerama, evo tek izašla NOTE 15 serija a oni je daju s androidom 15. A daju samo 3 velike nadogradnje, što znači da su bukvalno ukrali jednu.
MIslim, u startu daju više memorije i brže punjenje od npr Samsunga, ali su poskupili i kada sve uzmeš u obzir lakše se odlučiti za neki drugi brend nego ranije. A mogli bi davati malo više da žele, jer su im kineske verzije jače od globalnih. Šupci.
Hajd što punjača nema, to je do EU regulativa jbg. Ostaje da se nadamo da ćemo poslati malo interesantniji i nekim drugim brendovima koji se tek probijaju na tržište a koji daju više od njih.

Tako je, ako se dobro sjećam,s a svakim telefonom iz Note serije koji sam imao: dođu sa prethodnom verzijom Androida i pri prvom paljenju te updateuju na aktuelnu pa de facto gubiš jednu veliku nadogradnju sistema. Eto, Redmi Note 14 Pro+ 5G došao sa Androidom 15 i HyperOS 2, pri prvom paljenju došla manja nadogradnja (security patch) a poslije restarta i nadogradnja na HypeerOS 3 i Android 16. Da je došao (a mogao je) sa Androidom 16, mogao bi dobaciti do Androida 19, ovako će završiti na Androidu 18. Ono, jeste pitanje koliko će to biti razlika, ali opet de facto imaš dvije velike nadogradnje.

[Laplace]

lapsus(čić), a ja odmah na gsm arena reko' da vidim koliko je sad veća od 200 MP a još im je žešće i dalje ufs 2.1 mensčini

Mislim da je UFS 2.2 (veliki napredak).

Najljepše je što sam mislio na bateriju a napisao kamere.

Sramota da u 2025. godini najjači redmi ima UFS 2.2. Moj bivši 10T iz 2020. je imao UFS 3.1

I meni je to nejasno. Zar je toliko skupo koristiti UFS 3.1? Ne mora UFS 4.1 (kao Xiaomi 17 Pro Max), ali trojka bi trebala biti standard. Začudo, Redmi Note 14 Pro+ ima i eSIM.

Edit: S druge strane, izgleda da je UFS 2.2 standard za srednji rang telefona, UFS 3.1 je za flagship dok je UFS 4.1 već najnoviji standard za aktuelne flagship telefone (dakle, vrh ponude). Ako je vjerovati kopiletu (Copilot), UFS 2.2 je dovoljan za uređaje srednjeg ranga. Biće da je i Xiaomi počeo kao Apple, da odlučuje šta je potrebno i dovoljno za kupce/korisnike uređaja.

Edit2: Postavio sam Copilotu pitanje:

Koliko bi, recimo, uređaj srednje klase koji sa UFS 2.2 košta 400 € koštao kada bi se samo umjesto UFS 2.2 koristila UFS 3.1 memorija istog kapaciteta?

... na šta sam dobio odgovor:

Odlično pitanje – jer ovdje dolazimo do realne cijene same memorije, odvojeno od kompletnog paketa telefona.

Koliko košta sama razlika UFS 2.2 → UFS 3.1?
• Trošak proizvodnje memorije: prelazak s UFS 2.2 na UFS 3.1 istog kapaciteta (npr. 128 GB ili 256 GB) povećava cijenu čipa za otprilike 5–15 €.
• Za krajnjeg kupca: ako bi proizvođač uzeo isti telefon srednje klase (400 €) i samo zamijenio memoriju, cijena bi bila oko 410–415 €, dakle ne bi skočila za stotine eura.

Zašto onda UFS 3.1 telefoni koštaju 500–700 €?
• UFS 3.1 se obično ugrađuje u flagship uređaje, a oni uz bržu memoriju donose:
• jače procesore,
• bolje ekrane,
• naprednije kamere,
• premium dizajn i dodatne funkcije.
• Dakle, memorija sama po sebi nije skupa, ali je dio kompletnog paketa koji čini telefon skupljim.

Zaključak za tvoj primjer
Ako bi telefon srednje klase od 400 € imao samo zamijenjenu memoriju iz UFS 2.2 → UFS 3.1, cijena bi bila oko 410–415 €.
Razliku od 100–300 € koju vidimo u praksi kod tržišta ne pravi memorija, nego ostatak hardverskog paketa koji ide uz nju.

U prevodu: kao da nas proizvođači navode da kupujemo flagship telefone ako nam je bitna brža i energetski efikasnija memorija, što me baš čudi.

[Laplace]

Samo ću još reći da se izraz ROM u svijetu mobitela koristi apsolutno pogrešno.

I meni odavno bod oči. Ispravnije je "Interna memorija", ali se to ROM raširilo.

[Hakiz]

Samo ću još reći da se izraz ROM u svijetu mobitela koristi apsolutno pogrešno.

I meni odavno bod oči. Ispravnije je "Interna memorija", ali se to ROM raširilo.

Ma, dobro, ROM i jeste interna memorija. Ovo šta zovu pogrršno "ROM" bi bilo ono šta je za računare SSD (HDD), "skladišni" prostor. Mobitel ima ROM, ali je to nešta drugo. ROM u mobitelu je ono šta bi bio čip za BIOS u računaru.

[hamo1977]

Mislim da je UFS 2.2 (veliki napredak).

Najljepše je što sam mislio na bateriju a napisao kamere.

Sramota da u 2025. godini najjači redmi ima UFS 2.2. Moj bivši 10T iz 2020. je imao UFS 3.1

I meni je to nejasno. Zar je toliko skupo koristiti UFS 3.1? Ne mora UFS 4.1 (kao Xiaomi 17 Pro Max), ali trojka bi trebala biti standard. Začudo, Redmi Note 14 Pro+ ima i eSIM.

Edit: S druge strane, izgleda da je UFS 2.2 standard za srednji rang telefona, UFS 3.1 je za flagship dok je UFS 4.1 već najnoviji standard za aktuelne flagship telefone (dakle, vrh ponude). Ako je vjerovati kopiletu (Copilot), UFS 2.2 je dovoljan za uređaje srednjeg ranga. Biće da je i Xiaomi počeo kao Apple, da odlučuje šta je potrebno i dovoljno za kupce/korisnike uređaja.

Edit2: Postavio sam Copilotu pitanje:

Koliko bi, recimo, uređaj srednje klase koji sa UFS 2.2 košta 400 € koštao kada bi se samo umjesto UFS 2.2 koristila UFS 3.1 memorija istog kapaciteta?

... na šta sam dobio odgovor:

Odlično pitanje – jer ovdje dolazimo do realne cijene same memorije, odvojeno od kompletnog paketa telefona.

Koliko košta sama razlika UFS 2.2 → UFS 3.1?
• Trošak proizvodnje memorije: prelazak s UFS 2.2 na UFS 3.1 istog kapaciteta (npr. 128 GB ili 256 GB) povećava cijenu čipa za otprilike 5–15 €.
• Za krajnjeg kupca: ako bi proizvođač uzeo isti telefon srednje klase (400 €) i samo zamijenio memoriju, cijena bi bila oko 410–415 €, dakle ne bi skočila za stotine eura.

Zašto onda UFS 3.1 telefoni koštaju 500–700 €?
• UFS 3.1 se obično ugrađuje u flagship uređaje, a oni uz bržu memoriju donose:
• jače procesore,
• bolje ekrane,
• naprednije kamere,
• premium dizajn i dodatne funkcije.
• Dakle, memorija sama po sebi nije skupa, ali je dio kompletnog paketa koji čini telefon skupljim.

Zaključak za tvoj primjer
Ako bi telefon srednje klase od 400 € imao samo zamijenjenu memoriju iz UFS 2.2 → UFS 3.1, cijena bi bila oko 410–415 €.
Razliku od 100–300 € koju vidimo u praksi kod tržišta ne pravi memorija, nego ostatak hardverskog paketa koji ide uz nju.

U prevodu: kao da nas proizvođači navode da kupujemo flagship telefone ako nam je bitna brža i energetski efikasnija memorija, što me baš čudi.

Samsung A56 dolazi sa UFS 3.1 a u cjenovnoj kategoriji je kao NOTE PRO+ serija. A55 je također bio sa UFS 3.1.
Kopilot se malo zaletio
Flagship telefoni su sada sa UFS 4 ili UFS 4.1
Mada Samsung tu ima često foru pa u uređaj sa 128 memorije stavi 3.1 a u onaj sa 256 giga stavi 4.0. Mislim da je to slučaj sa S25. Znam kada sam ga htio kupiti da sam malo čačkao i naletim na to.
Mislim, šteta. Note serija mi je dugo bila neka zlatna sredina. Ne daš puno para a dobiješ dobar uređaj. Sada treba gledati T seriju od Xiaomija, ali uređaj od prošle godine. Bukvalno im se prepolovi cijena do izlaska novog telefona. 14T sada možeš uzeti za fino manje para u odnosu koliko će koštati NOTE 15pro+ kada dođe kod nas (sigurno preko 900KM).

[Laplace]

Sramota da u 2025. godini najjači redmi ima UFS 2.2. Moj bivši 10T iz 2020. je imao UFS 3.1

I meni je to nejasno. Zar je toliko skupo koristiti UFS 3.1? Ne mora UFS 4.1 (kao Xiaomi 17 Pro Max), ali trojka bi trebala biti standard. Začudo, Redmi Note 14 Pro+ ima i eSIM.

Edit: S druge strane, izgleda da je UFS 2.2 standard za srednji rang telefona, UFS 3.1 je za flagship dok je UFS 4.1 već najnoviji standard za aktuelne flagship telefone (dakle, vrh ponude). Ako je vjerovati kopiletu (Copilot), UFS 2.2 je dovoljan za uređaje srednjeg ranga. Biće da je i Xiaomi počeo kao Apple, da odlučuje šta je potrebno i dovoljno za kupce/korisnike uređaja.

Edit2: Postavio sam Copilotu pitanje:

Koliko bi, recimo, uređaj srednje klase koji sa UFS 2.2 košta 400 € koštao kada bi se samo umjesto UFS 2.2 koristila UFS 3.1 memorija istog kapaciteta?

... na šta sam dobio odgovor:

Odlično pitanje – jer ovdje dolazimo do realne cijene same memorije, odvojeno od kompletnog paketa telefona.

Koliko košta sama razlika UFS 2.2 → UFS 3.1?
• Trošak proizvodnje memorije: prelazak s UFS 2.2 na UFS 3.1 istog kapaciteta (npr. 128 GB ili 256 GB) povećava cijenu čipa za otprilike 5–15 €.
• Za krajnjeg kupca: ako bi proizvođač uzeo isti telefon srednje klase (400 €) i samo zamijenio memoriju, cijena bi bila oko 410–415 €, dakle ne bi skočila za stotine eura.

Zašto onda UFS 3.1 telefoni koštaju 500–700 €?
• UFS 3.1 se obično ugrađuje u flagship uređaje, a oni uz bržu memoriju donose:
• jače procesore,
• bolje ekrane,
• naprednije kamere,
• premium dizajn i dodatne funkcije.
• Dakle, memorija sama po sebi nije skupa, ali je dio kompletnog paketa koji čini telefon skupljim.

Zaključak za tvoj primjer
Ako bi telefon srednje klase od 400 € imao samo zamijenjenu memoriju iz UFS 2.2 → UFS 3.1, cijena bi bila oko 410–415 €.
Razliku od 100–300 € koju vidimo u praksi kod tržišta ne pravi memorija, nego ostatak hardverskog paketa koji ide uz nju.

U prevodu: kao da nas proizvođači navode da kupujemo flagship telefone ako nam je bitna brža i energetski efikasnija memorija, što me baš čudi.

Samsung A56 dolazi sa UFS 3.1 a u cjenovnoj kategoriji je kao NOTE PRO+ serija. A55 je također bio sa UFS 3.1.
Kopilot se malo zaletio
Flagship telefoni su sada sa UFS 4 ili UFS 4.1
Mada Samsung tu ima često foru pa u uređaj sa 128 memorije stavi 3.1 a u onaj sa 256 giga stavi 4.0. Mislim da je to slučaj sa S25. Znam kada sam ga htio kupiti da sam malo čačkao i naletim na to.
Mislim, šteta. Note serija mi je dugo bila neka zlatna sredina. Ne daš puno para a dobiješ dobar uređaj. Sada treba gledati T seriju od Xiaomija, ali uređaj od prošle godine. Bukvalno im se prepolovi cijena do izlaska novog telefona. 14T sada možeš uzeti za fino manje para u odnosu koliko će koštati NOTE 15pro+ kada dođe kod nas (sigurno preko 900KM).

Copilot ovaj Samsung A56 svrstava u "višu srednju klasu" pa time objašnjava izbog UFS 3.1 memorije.

Btw, zna se Copilot zaletjeti i halucinirati, nije mu to strano.

[Tananarive]

Samo ću još reći da se izraz ROM u svijetu mobitela koristi apsolutno pogrešno.

Ja Romom zovem firmware .

[zippoo87]

Hah da...i meni je nekako blizi naziv "custom firmware" ,nego "custom ROM".
I stranice sa kojih se skidaju ti firmware-i se tako nazivaju.

Mozda je prije bilo zastupljenije ROM,pa ostalo u navici ljudi,isto kao i "plazma"
Doduse ovo je samo kod informaticki nepismenih ...plazma

[Hakiz]

Samo ću još reći da se izraz ROM u svijetu mobitela koristi apsolutno pogrešno.

Ja Romom zovem firmware .

Da pokušam pojasniti za one koji ne znaju a interesuje ih. Unaprijed se izvinjavam za eventualne greške, pojednostavljeno i u principu bi trebalo biti ovako:

ROM, Read Only Memory, je naziv za čip, integralno kolo, koje je isprogramirano i iz kojeg se podaci mogu čitati, ali ne mogu se u njega pisati (bez odgovarajuće opreme). Kada se isključi napajanje, podaci ostaju u ROM čipu, ne budu izbrisani.

Istorijski, ROM čipovi su:

1. ROM čipovi koji su morali biti programirani u trenutku proizvodnje u fabrici. Nakon izlaska iz fabrike, iz proizvodnje, nisu se mogli mijenjati. Danas se ne koriste.

2. PROM čipovi (Progammable ROM). Kupac ih je mogao sam programirati, kupi prazan i u njega stavi program koji hoće, ali samo jednom. Nakon tog jednog programiranja, postajali su nepromjenjivi. Danas se ne koriste.

3. EPROM čipovi (Eraseable Programmable ROM). Kupac ih je mogao isprogramirati, onda izbrisati i ponovo programirati. Više puta. Poznati su po prozorčiću na tijelu čipa kroz koji se UV svjetlom podaci brišu. Takođe se više ne koriste, osim u retro kompjuterstvu, ali ne proizvode se više ako se ne varam, tako da se koriste stari čipovi.

4. EEPROM čipovi (Electronically Eraseable Programmable ROM). Čipovi se mogu brisati elektronskim putem, ne treba UV svjetlo i mogu se ponovo programirati. Danas se ti čipovi koriste.

Nekada, na primjer u vrijeme Spectrum, Commodore, Atari, 8 bitnih kompjutera, nije bilo HDD ili SDD u kompjuteru. Pa su operativni sistem, neki programski jezik (BASIC uglavnom, vrlo rijetko Assembler Monitor ili neki drugi), set karaktera, sve, morali biti već uprogramirani u ROM čipu u kompjuteru. Tada je ROM čip bio puno važniji nego danas.

Kada su se počeli koristiti HDD (zatim SSD), kada su se operativni sistem, drajveri itd počeli snimati na HDD i sa njega učitavati u RAM (Random Access Memory, memorija u koju se može pisati i iz koje se može čitati, ali koja gubi podatke kada se uređaj isključi), ROM postaje čip u koji se programiraju samo osnovne funkcije za pokretanje mašine,na primjer funkcija koja kaže da se HDD zavrti i počne učitavati u RAM podatke sa HDD, a sve ostalo, sav rad mašine se dalje odvija po komandama iz OS-a koje su u RAM-u, i koje se u toku rada učitavaju sa HDD/SSD. Tak o su kompjuteri dobili BIOS (Basic Input Output System), mali set naredbi koje se pokrenu kada se kompjuer uključi i nakon nekoliko trenutaka, kada se sa HDD (SSD) u RAM učita kennel OS-a, drajveri itd, sve ostalo preuzima OS iz RAM-a ili HDD/SSD-a.

Eh, sad, kod mobitela je stvar u sljedećem: Ima ROM isto kao kompjuter, funkcija mu je ista kao kod kompjutera, da u njemu bude svojevrsan "BIOS" mobitela. Ono šta mi zovemo ROM kod mobitela je sljedeć:. Mobitel ima interni skladišni prostor koji je kao SSD za kompjuter. Ne može se mijenjati kao kod kompjutera, koliki kupiš toliki je, nema kupovine većeg da zamijeniš. Taj prostor je podijeljen u dva dijela (dvije particije). U jednom dijelu je operativni sistem mobitela i ostali sistemski fajlovi, drajveri, preinstalisane aplikacije itd. U njega se ne može pisati u svakom trenutku, moraju se ispuniti neku uslovi, postoji set komandi koje nisu dostupne korisniku mobitela, a koje dozvoljavaju pisanje u taj dio. Na primjer, kada se napravi update operativnog sistema, firmwarea itd, u tom updateu su komande koje dozvole pisanje tog updatea u tu particiju. Nakon updatea, ta particija se zatvori i u nju se ne može više pisati. Drugi dio internog "SSD-a" mobitela je dio u kojem se snimaju treće aplikacije, podaci (fotografije, muzika, dokumenti) itd. U taj dio se može pisati, korisnik mu može pristupiti. Zbog toga imaš na primjer mobitel kojem na kutiji piše da ima 256 GB ROM, a kada uključiš mobitel vidiš da ti je slobodno, na primjer 200 GB. Onih 56 GB je ta zaključana particija za OS, drajvere, preinstalisane aplikacije itd.

Mobitel iz tog SSD-a učita kernel (osnovni dio OS-a), drajvere i još neke fajlove u RAM i izvršava ih iz RAMa-a. Ne izvršava ih sa SSD-a mobitela, izvršava ih iz RAM-a. Zbog toga imaš RAM na primjer 8 GB, ništa ne radiš, a pokaže ti mobitel da imaš slobodnih recimo 6 GB. Onih 2 GB RAM-a je automatski ispunjeno kernelom itd kada pokreneš mobitel.

Tako da ono šta ljudi zovu ROM mobitela, to je u stvari SSD (HDD) mobitela. Nije čak ni interna memorija, nego baš kao SSD računara.

A onda imaš dodatnu konfuziju. Ne samo da ljudi pod imenom ROM zovu SSD, nego ime ROM koriste za verziju operativnog sistema. Kada napišemo da Xiaomi dobija funkciju snimanja telefonskih razgovora mijenjanjem EU ili Global ROM-a za Tajvanski ROM, ne mislimo da se ROM čip vadi iz mobitela i stavlja drugi. Tada, zapravo, verzija OS-a koji je već instalisana u mobitelu na SSD-u u onoj particiji koja je inače zaključana, ta verzija OS-a briše, i snimi se umjesto nje nova verzija. Otključavanje bootloadera, kao predradnja za zamjenu verzije OS-a, je zapravo davanje instrukcija da se ta zaključana particija otključa i dozvoli pisanje u nju. Nešta slično radi i takozvano rootovanje mobitela, otključava se ta zaključana particija.

Tako da su izrazi "Mobitel ima 256 GB ROM", ili "Mobitel ima EU ROM" itd potpuno pogrešni. Mobitel ima neki mali ROM koji ne znamo koliki je i nebitan je zapravo, ima SSD 265 GB i ima OS (na primjer Xiaomi HyperOS 3.0) i to EU verziju. To bi bili ispravni termini.

RAM nije diskutabilan, mobitel kojem piše da ima 12 GB RAM-a, ima 12 GB baš RAM-a.

Kako i zašto su ušli u upotrebuti pogrešni termini, nikako mi nije jasno.

[Tananarive]

Samo ću još reći da se izraz ROM u svijetu mobitela koristi apsolutno pogrešno.

Ja Romom zovem firmware .

Da pokušam pojasniti za one koji ne znaju a interesuje ih. Unaprijed se izvinjavam za eventualne greške, pojednostavljeno i u principu bi trebalo biti ovako:

ROM, Read Only Memory, je naziv za čip, integralno kolo, koje je isprogramirano i iz kojeg se podaci mogu čitati, ali ne mogu se u njega pisati (bez odgovarajuće opreme). Kada se isključi napajanje, podaci ostaju u ROM čipu, ne budu izbrisani.

Istorijski, ROM čipovi su:

1. ROM čipovi koji su morali biti programirani u trenutku proizvodnje u fabrici. Nakon izlaska iz fabrike, iz proizvodnje, nisu se mogli mijenjati. Danas se ne koriste.

2. PROM čipovi (Progammable ROM). Kupac ih je mogao sam programirati, kupi prazan i u njega stavi program koji hoće, ali samo jednom. Nakon tog jednog programiranja, postajali su nepromjenjivi. Danas se ne koriste.

3. EPROM čipovi (Eraseable Programmable ROM). Kupac ih je mogao isprogramirati, onda izbrisati i ponovo programirati. Više puta. Poznati su po prozorčiću na tijelu čipa kroz koji se UV svjetlom podaci brišu. Takođe se više ne koriste, osim u retro kompjuterstvu, ali ne proizvode se više ako se ne varam, tako da se koriste stari čipovi.

4. EEPROM čipovi (Electronically Eraseable Programmable ROM). Čipovi se mogu brisati elektronskim putem, ne treba UV svjetlo i mogu se ponovo programirati. Danas se ti čipovi koriste.

Nekada, na primjer u vrijeme Spectrum, Commodore, Atari, 8 bitnih kompjutera, nije bilo HDD ili SDD u kompjuteru. Pa su operativni sistem, neki programski jezik (BASIC uglavnom, vrlo rijetko Assembler Monitor ili neki drugi), set karaktera, sve, morali biti već uprogramirani u ROM čipu u kompjuteru. Tada je ROM čip bio puno važniji nego danas.

Kada su se počeli koristiti HDD (zatim SSD), kada su se operativni sistem, drajveri itd počeli snimati na HDD i sa njega učitavati u RAM (Random Access Memory, memorija u koju se može pisati i iz koje se može čitati, ali koja gubi podatke kada se uređaj isključi), ROM postaje čip u koji se programiraju samo osnovne funkcije za pokretanje mašine,na primjer funkcija koja kaže da se HDD zavrti i počne učitavati u RAM podatke sa HDD, a sve ostalo, sav rad mašine se dalje odvija po komandama iz OS-a koje su u RAM-u, i koje se u toku rada učitavaju sa HDD/SSD. Tak o su kompjuteri dobili BIOS (Basic Input Output System), mali set naredbi koje se pokrenu kada se kompjuer uključi i nakon nekoliko trenutaka, kada se sa HDD (SSD) u RAM učita kennel OS-a, drajveri itd, sve ostalo preuzima OS iz RAM-a ili HDD/SSD-a.

Eh, sad, kod mobitela je stvar u sljedećem: Ima ROM isto kao kompjuter, funkcija mu je ista kao kod kompjutera, da u njemu bude svojevrsan "BIOS" mobitela. Ono šta mi zovemo ROM kod mobitela je sljedeć:. Mobitel ima interni skladišni prostor koji je kao SSD za kompjuter. Ne može se mijenjati kao kod kompjutera, koliki kupiš toliki je, nema kupovine većeg da zamijeniš. Taj prostor je podijeljen u dva dijela (dvije particije). U jednom dijelu je operativni sistem mobitela i ostali sistemski fajlovi, drajveri, preinstalisane aplikacije itd. U njega se ne može pisati u svakom trenutku, moraju se ispuniti neku uslovi, postoji set komandi koje nisu dostupne korisniku mobitela, a koje dozvoljavaju pisanje u taj dio. Na primjer, kada se napravi update operativnog sistema, firmwarea itd, u tom updateu su komande koje dozvole pisanje tog updatea u tu particiju. Nakon updatea, ta particija se zatvori i u nju se ne može više pisati. Drugi dio internog "SSD-a" mobitela je dio u kojem se snimaju treće aplikacije, podaci (fotografije, muzika, dokumenti) itd. U taj dio se može pisati, korisnik mu može pristupiti. Zbog toga imaš na primjer mobitel kojem na kutiji piše da ima 256 GB ROM, a kada uključiš mobitel vidiš da ti je slobodno, na primjer 200 GB. Onih 56 GB je ta zaključana particija za OS, drajvere, preinstalisane aplikacije itd.

Mobitel iz tog SSD-a učita kernel (osnovni dio OS-a), drajvere i još neke fajlove u RAM i izvršava ih iz RAMa-a. Ne izvršava ih sa SSD-a mobitela, izvršava ih iz RAM-a. Zbog toga imaš RAM na primjer 8 GB, ništa ne radiš, a pokaže ti mobitel da imaš slobodnih recimo 6 GB. Onih 2 GB RAM-a je automatski ispunjeno kernelom itd kada pokreneš mobitel.

Tako da ono šta ljudi zovu ROM mobitela, to je u stvari SSD (HDD) mobitela. Nije čak ni interna memorija, nego baš kao SSD računara.

A onda imaš dodatnu konfuziju. Ne samo da ljudi pod imenom ROM zovu SSD, nego ime ROM koriste za verziju operativnog sistema. Kada napišemo da Xiaomi dobija funkciju snimanja telefonskih razgovora mijenjanjem EU ili Global ROM-a za Tajvanski ROM, ne mislimo da se ROM čip vadi iz mobitela i stavlja drugi. Tada, zapravo, verzija OS-a koji je već instalisana u mobitelu na SSD-u u onoj particiji koja je inače zaključana, ta verzija OS-a briše, i snimi se umjesto nje nova verzija. Otključavanje bootloadera, kao predradnja za zamjenu verzije OS-a, je zapravo davanje instrukcija da se ta zaključana particija otključa i dozvoli pisanje u nju. Nešta slično radi i takozvano rootovanje mobitela, otključava se ta zaključana particija.

Tako da su izrazi "Mobitel ima 256 GB ROM", ili "Mobitel ima EU ROM" itd potpuno pogrešni. Mobitel ima neki mali ROM koji ne znamo koliki je i nebitan je zapravo, ima SSD 265 GB i ima OS (na primjer Xiaomi HyperOS 3.0) i to EU verziju. To bi bili ispravni termini.

RAM nije diskutabilan, mobitel kojem piše da ima 12 GB RAM-a, ima 12 GB baš RAM-a.

Kako i zašto su ušli u upotrebu niako mi nije jasno.

Koji ti je rom u telefonu u mene hyper os 3.?

[Hakiz]

Spoiler

Show

Ja Romom zovem firmware .

Da pokušam pojasniti za one koji ne znaju a interesuje ih. Unaprijed se izvinjavam za eventualne greške, pojednostavljeno i u principu bi trebalo biti ovako:

ROM, Read Only Memory, je naziv za čip, integralno kolo, koje je isprogramirano i iz kojeg se podaci mogu čitati, ali ne mogu se u njega pisati (bez odgovarajuće opreme). Kada se isključi napajanje, podaci ostaju u ROM čipu, ne budu izbrisani.

Istorijski, ROM čipovi su:

1. ROM čipovi koji su morali biti programirani u trenutku proizvodnje u fabrici. Nakon izlaska iz fabrike, iz proizvodnje, nisu se mogli mijenjati. Danas se ne koriste.

2. PROM čipovi (Progammable ROM). Kupac ih je mogao sam programirati, kupi prazan i u njega stavi program koji hoće, ali samo jednom. Nakon tog jednog programiranja, postajali su nepromjenjivi. Danas se ne koriste.

3. EPROM čipovi (Eraseable Programmable ROM). Kupac ih je mogao isprogramirati, onda izbrisati i ponovo programirati. Više puta. Poznati su po prozorčiću na tijelu čipa kroz koji se UV svjetlom podaci brišu. Takođe se više ne koriste, osim u retro kompjuterstvu, ali ne proizvode se više ako se ne varam, tako da se koriste stari čipovi.

4. EEPROM čipovi (Electronically Eraseable Programmable ROM). Čipovi se mogu brisati elektronskim putem, ne treba UV svjetlo i mogu se ponovo programirati. Danas se ti čipovi koriste.

Nekada, na primjer u vrijeme Spectrum, Commodore, Atari, 8 bitnih kompjutera, nije bilo HDD ili SDD u kompjuteru. Pa su operativni sistem, neki programski jezik (BASIC uglavnom, vrlo rijetko Assembler Monitor ili neki drugi), set karaktera, sve, morali biti već uprogramirani u ROM čipu u kompjuteru. Tada je ROM čip bio puno važniji nego danas.

Kada su se počeli koristiti HDD (zatim SSD), kada su se operativni sistem, drajveri itd počeli snimati na HDD i sa njega učitavati u RAM (Random Access Memory, memorija u koju se može pisati i iz koje se može čitati, ali koja gubi podatke kada se uređaj isključi), ROM postaje čip u koji se programiraju samo osnovne funkcije za pokretanje mašine,na primjer funkcija koja kaže da se HDD zavrti i počne učitavati u RAM podatke sa HDD, a sve ostalo, sav rad mašine se dalje odvija po komandama iz OS-a koje su u RAM-u, i koje se u toku rada učitavaju sa HDD/SSD. Tak o su kompjuteri dobili BIOS (Basic Input Output System), mali set naredbi koje se pokrenu kada se kompjuer uključi i nakon nekoliko trenutaka, kada se sa HDD (SSD) u RAM učita kennel OS-a, drajveri itd, sve ostalo preuzima OS iz RAM-a ili HDD/SSD-a.

Eh, sad, kod mobitela je stvar u sljedećem: Ima ROM isto kao kompjuter, funkcija mu je ista kao kod kompjutera, da u njemu bude svojevrsan "BIOS" mobitela. Ono šta mi zovemo ROM kod mobitela je sljedeć:. Mobitel ima interni skladišni prostor koji je kao SSD za kompjuter. Ne može se mijenjati kao kod kompjutera, koliki kupiš toliki je, nema kupovine većeg da zamijeniš. Taj prostor je podijeljen u dva dijela (dvije particije). U jednom dijelu je operativni sistem mobitela i ostali sistemski fajlovi, drajveri, preinstalisane aplikacije itd. U njega se ne može pisati u svakom trenutku, moraju se ispuniti neku uslovi, postoji set komandi koje nisu dostupne korisniku mobitela, a koje dozvoljavaju pisanje u taj dio. Na primjer, kada se napravi update operativnog sistema, firmwarea itd, u tom updateu su komande koje dozvole pisanje tog updatea u tu particiju. Nakon updatea, ta particija se zatvori i u nju se ne može više pisati. Drugi dio internog "SSD-a" mobitela je dio u kojem se snimaju treće aplikacije, podaci (fotografije, muzika, dokumenti) itd. U taj dio se može pisati, korisnik mu može pristupiti. Zbog toga imaš na primjer mobitel kojem na kutiji piše da ima 256 GB ROM, a kada uključiš mobitel vidiš da ti je slobodno, na primjer 200 GB. Onih 56 GB je ta zaključana particija za OS, drajvere, preinstalisane aplikacije itd.

Mobitel iz tog SSD-a učita kernel (osnovni dio OS-a), drajvere i još neke fajlove u RAM i izvršava ih iz RAMa-a. Ne izvršava ih sa SSD-a mobitela, izvršava ih iz RAM-a. Zbog toga imaš RAM na primjer 8 GB, ništa ne radiš, a pokaže ti mobitel da imaš slobodnih recimo 6 GB. Onih 2 GB RAM-a je automatski ispunjeno kernelom itd kada pokreneš mobitel.

Tako da ono šta ljudi zovu ROM mobitela, to je u stvari SSD (HDD) mobitela. Nije čak ni interna memorija, nego baš kao SSD računara.

A onda imaš dodatnu konfuziju. Ne samo da ljudi pod imenom ROM zovu SSD, nego ime ROM koriste za verziju operativnog sistema. Kada napišemo da Xiaomi dobija funkciju snimanja telefonskih razgovora mijenjanjem EU ili Global ROM-a za Tajvanski ROM, ne mislimo da se ROM čip vadi iz mobitela i stavlja drugi. Tada, zapravo, verzija OS-a koji je već instalisana u mobitelu na SSD-u u onoj particiji koja je inače zaključana, ta verzija OS-a briše, i snimi se umjesto nje nova verzija. Otključavanje bootloadera, kao predradnja za zamjenu verzije OS-a, je zapravo davanje instrukcija da se ta zaključana particija otključa i dozvoli pisanje u nju. Nešta slično radi i takozvano rootovanje mobitela, otključava se ta zaključana particija.

Tako da su izrazi "Mobitel ima 256 GB ROM", ili "Mobitel ima EU ROM" itd potpuno pogrešni. Mobitel ima neki mali ROM koji ne znamo koliki je i nebitan je zapravo, ima SSD 265 GB i ima OS (na primjer Xiaomi HyperOS 3.0) i to EU verziju. To bi bili ispravni termini.

RAM nije diskutabilan, mobitel kojem piše da ima 12 GB RAM-a, ima 12 GB baš RAM-a.

Kako i zašto su ušli u upotrebu niako mi nije jasno.

Koji ti je rom u telefonu u mene hyper os 3.?

Ne znam za ROM, ali kod OS kod mene je HyperOS 2.0 Global

Mobitel je Redmi 14 C, ko zna kada i da li ću uopšte dobiti 3.0.

[zippoo87]

Cekam nekog ROMa da se ukljuci u diskusiju...

[zdruzdjo]

Dajem kilo zlata da mi neko instalira ovu apllikaciju a da radi

Ja se pozivam na ovu tvoju izjavu. Imas li kilu zlata????
Imam svjedoke na ovoj temi da si ovo napisao.
Redmi Note 14 pro plus 5G
hyperos 3.0.2.0,
bootloader zakljucan, telefon nije root-an.
Snimanje radi.

[adsubzero]

Dajem kilo zlata da mi neko instalira ovu apllikaciju a da radi

Ja se pozivam na ovu tvoju izjavu. Imas li kilu zlata????
Imam svjedoke na ovoj temi da si ovo napisao.
bootloader zakljucan, telefon nije root-an.

Moze global, prihvatam i ja challenge

[zdruzdjo]

Moze global, prihvatam i ja challenge

Moj je isto Global.

Evo meni zlata.

[Hakiz]

Dajem kilo zlata da mi neko instalira ovu apllikaciju a da radi

Ja se pozivam na ovu tvoju izjavu. Imas li kilu zlata????
Imam svjedoke na ovoj temi da si ovo napisao.
Redmi Note 14 pro plus 5G
hyperos 3.0.2.0,
bootloader zakljucan, telefon nije root-an.
Snimanje radi.

Direktno sa linije, ne preko mikrofona/zvučnika?

Bluetooth za bežične slušalice/mikrofon kao izvor?

[adsubzero]

Dajem kilo zlata da mi neko instalira ovu apllikaciju a da radi

Ja se pozivam na ovu tvoju izjavu. Imas li kilu zlata????
Imam svjedoke na ovoj temi da si ovo napisao.
Redmi Note 14 pro plus 5G
hyperos 3.0.2.0,
bootloader zakljucan, telefon nije root-an.
Snimanje radi.

Direktno sa linije, ne preko mikrofona/zvučnika?

Xiaomi 15 ultra ovdje. Dok sam imao global rom radilo je i bez root preko xiaomi dialer-a. Kad sam presao na euxm rom onda je trebao root, ali siguran sam da ima i drugih rjesenja.

[zdruzdjo]

Direktno sa linije, ne preko mikrofona/zvučnika?

Bluetooth za bežične slušalice/mikrofon kao izvor?

Direkt sa linije.
Slusalice i zvucnik nisam probavao.

[Hakiz]

Ja se pozivam na ovu tvoju izjavu. Imas li kilu zlata????
Imam svjedoke na ovoj temi da si ovo napisao.
Redmi Note 14 pro plus 5G
hyperos 3.0.2.0,
bootloader zakljucan, telefon nije root-an.
Snimanje radi.

Direktno sa linije, ne preko mikrofona/zvučnika?

Xiaomi 15 ultra ovdje. Dok sam imao global rom radilo je i bez root preko xiaomi dialer-a. Kad sam presao na euxm rom onda je trebao root, ali siguran sam da ima i drugih rjesenja.

Ko može instalisati Xiaomi dialer (zelena ikonica), radi.

Kome je Google dialer (plava ikonica), ne radi.

[Hakiz]

Direktno sa linije, ne preko mikrofona/zvučnika?

Bluetooth za bežične slušalice/mikrofon kao izvor?

Direkt sa linije.
Slusalice i zvucnik nisam probavao.

Bilo bi humano podijeliti znanje

[adsubzero]

Direktno sa linije, ne preko mikrofona/zvučnika?

Xiaomi 15 ultra ovdje. Dok sam imao global rom radilo je i bez root preko xiaomi dialer-a. Kad sam presao na euxm rom onda je trebao root, ali siguran sam da ima i drugih rjesenja.

Ko može instalisati Xiaomi dialer (zelena ikonica), radi.

Kome je Google dialer (plava ikonica), ne radi.

Moze se instalisati xiaomi dialer preko adb komande jer ga svaki global rom ima, samo sto google dodje po defaultu.

https://www.reddit.com/r/XiaomiGlobal/s/NrwPyqMQjw

[zdruzdjo]

Zezanje.
Naravno da necu cekati zlato.

Instalirao xiaomi dialer preko adb-a.

Ukucas par naredbi. i fakat radi.

[Hakiz]

Xiaomi 15 ultra ovdje. Dok sam imao global rom radilo je i bez root preko xiaomi dialer-a. Kad sam presao na euxm rom onda je trebao root, ali siguran sam da ima i drugih rjesenja.

Ko može instalisati Xiaomi dialer (zelena ikonica), radi.

Kome je Google dialer (plava ikonica), ne radi.

Moze se instalisati xiaomi dialer preko adb komande jer ga svaki global rom ima, samo sto google dodje po defaultu.

https://www.reddit.com/r/XiaomiGlobal/s/NrwPyqMQjw

Ali za adb treba root.

[adsubzero]

Ko može instalisati Xiaomi dialer (zelena ikonica), radi.

Kome je Google dialer (plava ikonica), ne radi.

Moze se instalisati xiaomi dialer preko adb komande jer ga svaki global rom ima, samo sto google dodje po defaultu.

https://www.reddit.com/r/XiaomiGlobal/s/NrwPyqMQjw

Ali za adb treba root.

Ne treba, samo prati ta uputstva