Ukrajina

[galia95]

Maiden, Dickinson, Floyd su ekipe koje su uvijek na pravoj strani. A na cijoj je strani Sabaton?

Oni brane Moskvu i Staljingrad

[sumirprimus]

ima I ovo, najnovije??!

objavljivat ovakvo smece od propagande nema smisla ozbiljno..

elem sam roger se redovno javja sa koncferencija i seminara
cak se i slika



gledaj ljudi oko njega neko bi dosad provalio da je lafina
LTG Roger Cloutier
Commander NATO Allied Land Command at US Military

3d

46TH LAND OPERATIONS WORKING GROUP

Proud to have NATO Allied Land Command host the LOWG in Izmir, Turkey once again. Representatives of 24 allied nations, four partner nations, and members of NATO Command and Force Structure are currently tackling the future challenges of land warfare through discussion, collaboration, and development of land doctrine. The plans we make directly affect our young troops all over the world - we owe them our very best.

FOR THE SOLDIER!

[SanskiBiser]

Maiden, Dickinson, Floyd su ekipe koje su uvijek na pravoj strani. A na cijoj je strani Sabaton?

Oni brane Moskvu i Staljingrad

Sabaton je na nasoj strani.

Spoiler

Show

[sumirprimus]

LTG Roger Cloutier
Commander NATO Allied Land Command at US Military
1mo
Let me introduce you to Colonel General Oleksandr Sirsky. He is the Land Forces Commander of the Ukrainian Armed Forces and he’s leading the ground fight against the Russian invaders.

He is a husband, a father, a Soldier, and a patriot. But most of all, he is my friend. Oleksandr asked me to share that things are tough right now, but Ukraine will continue to fight, and he says Ukraine will win!!! Please lift him, the men and women of the Ukrainian Armed Forces, as well as the citizens of Ukraine, up in prayer.

Oleksandr: The world is with with you my brother. Keep up the fight.

za sikorskog iukrajinskog generala, kaze slecede, ove su visegodisnje veze, obuke.. nije ni cudo sto ukri deru guzove rujama. razlika u americkom sopu i svim ostlaim

[lajkujMe]

Bushmasteri se spremaju za Ukrajince.
Imsce VB objavila da ce poslati AJAX oklope Ukrajini
Navodno izvor nije najbolji.
A ovih vozila ima vrlo malo i pumi su problema

[galia95]

Oni brane Moskvu i Staljingrad

Sabaton je na nasoj strani.

Spoiler

Show

[sumirprimus]

malo po malo tenk tamo transporter vamo, kamikaza dron tamo, javelim vamo, nakupi se

[lajkujMe]

malo po malo tenk tamo transporter vamo, kamikaza dron tamo, javelim vamo, nakupi se

Abd bice toga puno ali bojim se prekasno.
Navodno je pocela ofanziva na istoku

[doktor78]

Ovaj forum je poslužio kao koristan filter da se ponovo uvjerimo i podsjetimo ko su ljudi sa kojima živimo i koji nas okružuju.



Evo još jednom da nakačim Pink Floyd.

Velika je stvar kad jedna od najvažnijih rock grupa svih vremena odluči da objavi novu pjesmu nakon skoro 30 godina, sa plemenitim ciljem.

Slava Ukraini i Pink Floydu

Gilmour ima i osobne razloge, negdje sam čitao da su mu roditelji porijeklom iz Ukrajine.
U svakom slučaju, svaka čast.

[sumirprimus]

Moglo bi se dosta raje s foruma sresti na ovom skupu a da ne znamo ko je ko. Idem svakako. Gdje nabaviti ukrajinske zastave?

ko i za tekme , na metar kod ovih sto printaju

[galia95]

Ovaj forum je poslužio kao koristan filter da se ponovo uvjerimo i podsjetimo ko su ljudi sa kojima živimo i koji nas okružuju.



Evo još jednom da nakačim Pink Floyd.

Velika je stvar kad jedna od najvažnijih rock grupa svih vremena odluči da objavi novu pjesmu nakon skoro 30 godina, sa plemenitim ciljem.

Slava Ukraini i Pink Floydu

Gilmour ima i osobne razloge, negdje sam čitao da su mu roditelji porijeklom iz Ukrajine.
U svakom slučaju, svaka čast.

Odličan članak:

https://www.theguardian.com/music/2022/ ... rt-ukraine

[Ima Bosne_Bice Bosne]

Spoiler

Show

Da malo podvucemo:

1. Rusija je agresor i agresijom napala Ukrajinu drzavu koju je sama potpisala i priznala.
2. Diktator Putin pravi zlocine ravne Hitleru( rusi, ubija, truje, cenzurise, hapsi, bije, laze, podmece)
3. Rusija je zapela na Ukrajini i zamisljena invazija je propala, patriotske snage sacekuju agresora i unistava ih ko pacove
4. Ukrajinci nisu fasisti iako je Azov nacisticka organizacija koja nista nije bolja i fasistickija od : Arkanovaca, Belih orlova, Seseljevaca, Srpske garde, Pantera, Nocnih vukova, Levijatana, Srbske casti, nekadasnjih SDS- ovih terorista koji du usisali sav cetnicki i cetnikoidni sljam koji je palio, razvaljivao, ubijao Sarajevo i ostala mjesta u BiH.
5. Zelenski je Jevrej i nije nacista a Putin je Rus nacista. Zelenski Jevrej nema nista od onoga sto ima fasist- nacista Putin a to je:
Nekrofilna hladnoca i maligni narcizam moci, kbg- ovska hladnoca i laganje, neosjetljivost na zivot i biofiliju, uzivanje u pseudomoci i kao nadmoci ruske armije

( da nema pretnje atomskom, francuska sama bi Rusiju sravnjala)

Spoiler

Show

diktatura i presing, hapsenja i zatvaranja svojih gradjana, slanke omladine za uzaludna ratovanja, ubijanje civila, kontaminiranje zemlje otrovima i minama, zelja za hegemonijom, nepostovanje zivota drugih i mjesanje u druge drzave, glup ko k....
6. Ukrajina ce pobjediti ovaj rat na ovaj ili na onaj nacin.
7. Rusija uzalud pokusava ubjedjivati kaoo je opravdana specijalna operacija.
8. Marija Zaharova je kladicna tuka( jedino od Vucica vrijedno cuti kad je njoj saopstio, j...te onaj ko te postavi da budes potparol.
9. Rusija ce oslabiti i tad ce amerima svanuti kad se ukljuce u sudijskoj nadoknadi.


Suplemental:

1. Svaki Rusofil i Putinofil pravoslavne vere je fasticki sljam i ofucana krpa zeljna krvi.
2. Voliti Putina poslije ovakvih dogadjaja u Ukrajini je cista bolest, specijalni bolesnici vole Ruse i Putina cak i da po njima fekalije istresaju.
3. Svi oni koji su rusofili treba ih drzati na oku i udarati sankcije od onih slinavih po Lukavici do onih u institucijama.
4. Svaki onaj koji ne osudjuje Rusiju da je izvrsila agresiju na Ukrajinu je olicenje zla i fasist i nacist koji uziva u lomljenju i rusenju gradova.
5. Ratko Mladic je fasist kao i Radovan Karadzic, svi oni koji podrzavaju ovu dvojcu su fasisti.
Ratko Mladic je trazio od svojih artiljeraca Jeremija da tuku po gradu a narocito istice mjesta gdje malo ima Srpskog zivlja, tuko je i grad porusio ta zatucana nekrofilna, sadisticka seljacina iz Kalinovika i ubio mnogo ljudi ukljucujuci i taj Srpski zivalj.
Radovan( prevarant Dragan Dabic) Karadzic je seljacka opanak guslarska primitivna seljacina koja je sa smeskom gledala kako mu drug poeta( ruski pavijan )Eduard Limonov rafalom gadja po ulicam grada i uziva u sadizmu. Ko zna dali je neko i pogodjen od toga.

Svi oni koji misle da je Zelenski nacist a ova dvojca i svi njoiovi sljedbenici nisu taj ima ozbiljnih problema ili sa logikom ili sa moralom ili sa kompasom.

U Lukavici razapeli trobojku zastavu od 500 metara i masa gradjanja( seljana) to ponosno drzi u rukama kao odgovor na a Red line stolice 11 541 koje jasno pokazuju sta su atavisticki nekrofili sa brda uradili sa gradom.
Duboku offside, ne korak dva nego duboki offside od 20 metara.
Osovina, Moskva, Beograd, Banjaluka su olicenje buduceg zla na ovim prostorima i to treba imati na umu konstantno.

Dobar tekst. osim onog boldovanog.

Kako? Sa bijelim krpicama!?

[galia95]

Gilmour ima i osobne razloge, negdje sam čitao da su mu roditelji porijeklom iz Ukrajine.
U svakom slučaju, svaka čast.

Ova fotka je strašan flashback. Hvala ti

[Chmoljo]

Dobro jasno mi je za tebe da nisi medju top 800 forumasa sto se tice kapaciteta, komentar u skladu sa tim.

Jesi li na Sarajevo gledao sa brda snajperom?

ohladite malo...

[KraljicaIzJajca]

Kakva je ovo sad glupost, lik ostvario sve zadatke sa minimalnim gubicima ali faca je priglupa.

Blagi rasizam sa austrijskim stihom nacizma.

Malo se gubiš, ja bih rekao. Šta nam reče, rasizam i nacizam komentarisati nečiju ružnu njušku? Kad Rusima može predsjednik jevrejskog porijekla biti nacista i cijeli njegov narod, onda i ne čudim što domaći rusofili ocjenjuju komentarisanje nečije njuške u negativnom smislu nacizam. Vama je sve nacizam jebote.

Ma nitko ne podržava Ruse na temi.

Zelenskijev savjetnik je također jevrejskih korijena. Zelensky je tražio pomoč Izraela, ali Izrael se suzdržava u tome!

[sumirprimus]

Pravo duga analiza u spoileru, bez slika i videića

Vestsplejnovanje Ukrajine
THE NEW REPUBLIC

To je ključno za razumevanje ovog rata. Koliko god bilo primamljivo analizirati ga kao posredni rat između Nato i Rusije, Ukrajina je aktivna učesnica u ovom istorijskom procesu. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Ukrajina je nekoliko puta pokušala da istakne i odbrani svoj zapadni kurs, uključujući tu i pokušaje 2004. i 2014, oba puta uz veliki otpor Kremlja. Nema smisla poricati aktivnu intervenciju zapada. Ali intervenisala je i Rusija.

Neki komentatori bi mogli tvrditi da je, mada tragična, ova istorija irelevantna za ukupni poredak stvari: bile one imaginarne ili ne, bezbednosne brige Rusije je trebalo shvatiti ozbiljno na zapadu. Mada je jednostavnost ovog objašnjenja primamljiva, ono nije logično. Takvo tumačenje se implicitno zasniva na scenariju po kojem se Nato ne širi i Rusija ne napada Gruziju 2008, a Ukrajinu 2014. i ponovo 2022. Istovremeno propušta da razmotri drugačiji scenario: proširenje Nato saveza se ne dešava, a Rusija ipak napada svoje susede. Ne možemo znati šta bi bilo kad bi bilo.

U vestsplejnerskom okviru, zabrinutost Rusije se priznaje, a zabrinutost istočne Evrope ne. Ovo potkrepljuje tvrdnje ruske strane o tome da je „aktuelni režim u Ukrajini lišen svakog suvereniteta“, što naravno takođe funkcioniše u okviru nasleđenom iz bipolarnog sveta iz doba Hladnog rata. Istočna Evropa je nešto što se može objasniti, ali što nije vredno dubljeg razumevanja.

Jan Smoleński je predavač na Varšavskom univerzitetu i doktorand na Novoj školi za socijalna istraživanja u Njujorku. Jan Dutkiewicz je na postdoktorskim studijama na Konkordiji u Montrealu i gostujući istraživač na Harvardu.

Jan Smoleński, Jan Dutkiewicz, The New Republic, 04.03.2022.

Spoiler

Show

https://pescanik.net/vestsplejnovanje-ukrajine/

Izraz westsplaining, vestsplejnovanje, smišljen je po uzoru na kovanicu iz savremene feminističke teorije mansplaining (man + explain) kojom se opisuje prikriveno seksistički manir snishodljivog, patronizujućeg muškog objašnjavanja ženskih prava i problema ženama. Izraz delimično odgovara terminu balkanizam Marije Todorove, odnosno orijentalizam Edvarda Saida – ukratko, vestsplejnovanje je kad zapad, arogantno i neovlašćeno, objašnjava istoku njegove probleme i prilike. Prim.prev.

Rat je pakao za svakoga ko se nađe u njemu. On uvek izaziva i mobilizaciju mislećih ljudi koji su van njegovog domašaja. Od ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, od početka eskalacije borbi na terenu obasipaju nas salve mišljenja o ovom ratu. Istočnoevropskim intelektualcima kao što smo mi jezivo ide na živce beskrajni niz zapadnih stručnjaka i komentatora koji s visine tumače situaciju u Ukrajini i istočnoj Evropi, često zanemarujući stavove iz regiona, tretirajući ga kao objekat istorije, tvrdeći da razumeju logiku i motive ruskog agresora. Po istočnoevropskim onlajn krugovima ovaj manir ljudi iz anglosfere, koji regionu bez zazora nameću svoje analitičke šablone i političke recepte, naziva se vestsplejnovanje. Ovaj problem posebno dolazi do izražaja kada komentatori vestsplejnuju ulogu širenja Nato saveza na istok u izazivanju ruske invazije.

Složenost istočne Evrope izluđuje. Ona nije jasno definisana. Proteže se od baltičkih država, Estonije, Letonije i Litvanije, naniže (u zavisnosti od toga koga ste pitali) preko Poljske, Belorusije, Slovačke, Češke i Mađarske, zatim na istok da obuhvati Moldaviju, pa na jug preko Rumunije do Bugarske, mada možda obuhvata još neke zemlje. To je region bez unutrašnje kohezije. Nije ujedinjen kulturno, verski, jezički, rasno, politički, pa čak ni geografski. Grčka i Finska su na istoku, ali ne spadaju u ovu kategoriju. Gruzija je odvojena od svih ostalih zemalja, a ipak se često računa, dok se pitanje konceptualnog članstva u regionu, pa i samog postojanja Ukrajine upravo otvara u aktuelnom sukobu.

Jedino što ujedinjuje ovo područje je istorijsko prokletstvo njegove lokacije koje ga čini igračkom imperija, sa granicama koje su vekovima pisane i brisane, poslednji put nakon raspada SSSR-a. Temeljna geopolitička odlika ovog dela sveta je da je on definisan spolja. Kako kaže poljski lingvista Pjotr Tvardžiš: „Relativno malo istočne Evrope je u samoj istočnoj Evropi. Više je ima u zapadnoj Evropi i uopšte na zapadu“.

Prošlih nedelja vestsplejneri po američkim televizijama i rubrikama Lični stav sugerišu da je Nato prihvatanjem istočnoevropskih zemalja u svoje članstvo izazvao Putina da napadne kao divlja zver saterana uza zid. Priča manje-više glasi ovako: posle raspada Sovjetskog saveza Nato je Rusiji obećao da se neće širiti. Ali 1997. se ipak proširio. Ignorišući primedbe Rusije 2007. je otvorio pregovore sa Gruzijom i Ukrajinom. Rusija je bila prinuđena da reaguje, pa je te godine napala i okupirala delove Gruzije. Kasnije, kada je u protestima pod pokroviteljstvom SAD-a svrgnut ukrajinski predsednik Viktor Janukovič jer je napustio prozapadni kurs, Putin je ponovo reagovao, ovoga puta okupacijom Donbasa i Krima 2014. Sada pokušava da preuzme Ukrajinu kako bi sprečio dalje širenje američkog uticaja pred svojim vratima.

Ova priča nije nova i potiče od takozvanih realista među stručnjacima za međunarodne odnose, intelektualno formiranih u eri Hladnog rata. Džon Miršajmer sa Univerziteta u Čikagu, na primer, nedavno je u Njujorkeru tvrdio da je širenje Nato saveza u Rusiji doživljeno kao bezbednosna pretnja koja je onda izazvala invaziju Ukrajine. Miršajmer doduše priznaje da su velike sile predatori koji svojim manjim susedima ne priznaju pravo glasa. Ali po njegovom tumačenju Nato savez, vođen prvenstveno američkim interesima, kriv je za to što je Rusija prešla u napad kako bi zaštitila svoju sferu uticaja. Ovaj argument je već duže vreme u opticaju. Sam Putin ga je izneo u svom govoru na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti 2007.

Implikacije ove pozicije se podrazumevaju: Nato treba da prestane da se udvara zemljama poput Ukrajine, a zemlje poput Ukrajine treba da odustanu od svake težnje da postanu članice Nato saveza ili EU, ako žele da opstanu kao države. Drugim rečima, istočnoevropske zemlje treba da pristanu na status zemalja drugog reda u svetskoj zajednici država i da prihvate svoju geopolitičku ulogu neutralnih tampon zona na rubovima ostataka američkog i ruskog carstva.

Poslednjih nedelja, taj argument je prihvaćen širom političkog spektra. Ujedinio je Teda Galena Karpentera iz libertarijanskog Kato instituta i istaknutog nemačkog levičarskog intelektualca Volfganga Štreka, koji je napisao da je „rat za Ukrajinu“ izazvan „beskompromisnim hazarderstvom SAD i Rusije“. Rat za Ukrajinu? Budući da su jedini borci na terenu ruski osvajači i ukrajinski branitelji, implikacija da je ovo bitka između SAD i Rusije oko sfere uticaja je smešna. Ali ovaj stav je ujedinio ekonomistu Džefrija Saksa – koji se očigledno oporavio od svoje opijenosti neoliberalizmom, ali ne i od deljenja instrukcija istočnim Evropljanima šta da rade – i grčkog anti-neoliberalnog političara Janisa Varufakisa. Na istoj strani su se našli i Taker Karlson sa Foks njuza i progresivna ekonomistkinja Marijana Macukato kada tvrde da je ova situacija ista kao kada bi Kina ubeđivala Meksiko da se učlani u antiamerički bezbednosni savez. Populistički kolumnista Gardijana Oven Džons naveo je da se rat mogao izbeći samo da je „napravljena neutralna tampon zona posle Hladnog rata“. (Njegov tvit je u međuvremenu obrisan, a Džons se izvinio zato što je zanemario prava ljudi koji žive u toj zamišljenoj zoni i zato što je „zvučao kao imperijalista koji igra Riziko sa narodima Evrope“.) Isti argument se naslućuje i u nespretnom saopštenju Demokratskih socijalista Amerike u kojem se poziva na prekid rata, ali se kao uzrok rata navodi „imperijalistički ekspanzionizam“.

Posebno su levičari skloni uverenju da kao građani imperijalnih SAD koje su često postupale u lošoj nameri, kritikom širenja Nato saveza zapravo koriguju svoje i predrasude svojih sugrađana. Možda im se čini da je fokus kritike na ono što smatraju zapadnim ekspanzionizmom adekvatan način suočavanja sa teretom tog nasleđa. Međutim, negiranje da nezapadne zemlje i njihovi građani aktivno učestvuju u geopolitici zapravo perpetuira imperijalne nepravde. Paradoksalno, problem sa američkom izuzetnošću je u tome što čak i oni koji osporavaju njene temeljne dogme i preziru američki militarizam, često na kraju reprodukuju američku izuzetnost time što stavljaju Sjedinjene Države u centar svojih analiza međunarodnih odnosa. To je, prema rečima Gregorija Afinogenova, „oblik provincijalizma koji kao primarne aktere vidi samo SAD i njene saveznike“. Razmatranje istočne Evrope i istočnih Evropljana, koje izostavlja lokalne glasove i razumevanje kompleksnosti regiona, jeste kolonijalna projekcija. To posebno rečito pokazuje pitanje Nato saveza.

Naravno, mnogo toga se može kritikovati u vezi sa Nato savezom i američkom spoljnom politikom, naročito bombardovanje Jugoslavije 1999. Kako ističe Maša Gesen, Putin je tu akciju iskoristio da opravda svoj ekspanzionizam. Ali fokusirajući se gotovo isključivo na nepravde Nato saveza, kritičari ignorišu šire pitanje prava istočnoevropskih država na samoopredeljenje, uključujući njihovo pravo da biraju kom vojnom savezu žele da se pridruže. Vestsplejnovanje ignoriše istočnoevropsku istoriju i perspektivu istočnih Evropljana i selektivno izostavlja činjenice o širenju alijanse.

Koliko god da je na mestu kritika američkog militarizma i imperijalizma, mora se priznati da egzistencijalnu pretnju u istočnoj Evropi ne predstavljaju SAD ili Nato. Direktna i indirektna sovjetska kontrola bila je formativno iskustvo za zemlje regiona u 20. veku. Države poput Mađarske, Čehoslovačke ili Poljske, mada formalno nezavisne, nisu bile slobodne da vode vlastitu politiku – ni unutrašnju ni spoljnu. Sovjetski Savez je izvršio invaziju Mađarske i Čehoslovačke kada su one pokušale da skrenu sa kursa koji je propisala Moskva. Vlast u Poljskoj, koju je nametnuo Sovjetski Savez, brutalno je gušila narodne proteste 1956, dva puta tokom 1970-ih, a zatim i 1981. Ukrajina čak nije ni imala luksuz formalne nezavisnosti, a za svoje protivljenje prisilnoj kolektivizaciji, Ukrajinci su platili visoku cenu: tokom Holodomora, namerno izazvane gladi, umrli su milioni ljudi. Zahtevi istočne Evrope za članstvo u Nato savezu i EU rezultat su tog istorijskog iskustva. Svaka analiza koja to ne prepoznaje je manjkava i lažna.

To nas vodi do druge tačke: Nato se nije proširio na „istočnu Evropu“. Češka, Poljska i Mađarska 1999, a 2004. i baltičke zemlje aktivno su tražile članstvo u alijansi. Ovo nije samo pitanje semantike. Iz opisanih istorijskih razloga zapad je bio željeni politički pravac asociran sa prosperitetom, demokratijom i slobodom – uprkos ograničenjima zapadnih liberalnih kapitalističkih demokratija i primene tog modela u istočnoj Evropi. Budući na udaru ruskog imperijalizma, mnogi istočni Evropljani su se radovali članstvu u Nato savezu kao garantu suvereniteta svojih zemalja. Drugim rečima, Nato se ne bi „proširio“ na istočnu Evropu da istočnoevropske nacije to nisu htele i aktivno tome težile.

Kako pokazuju podaci istraživanja iz 2020, istočnoevropske članice u načelu imaju povoljan stav prema Nato alijansi. Pozitivno mišljenje o savezu ima 53% Čeha, kao i 77% Litvanaca. Najviše entuzijazma pokazuju Poljaci, sa 88% podrške. U poređenju sa negativnim stavom 23% Ukrajinaca, 53% njih ima pozitivno mišljenje o Nato savezu. Moglo bi se reći, kao što to i govore neki istočnoevropski kritičari, da je ova podrška stvar zablude, kratkovidosti i vesternofilije. Ali ta podrška je opipljiva i oblikovana upravo strahom od onoga što se trenutno dešava u Ukrajini.

To je ključno za razumevanje ovog rata. Koliko god bilo primamljivo analizirati ga kao posredni rat između Nato i Rusije, Ukrajina je aktivna učesnica u ovom istorijskom procesu. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Ukrajina je nekoliko puta pokušala da istakne i odbrani svoj zapadni kurs, uključujući tu i pokušaje 2004. i 2014, oba puta uz veliki otpor Kremlja. Nema smisla poricati aktivnu intervenciju zapada. Ali intervenisala je i Rusija.

Neki komentatori bi mogli tvrditi da je, mada tragična, ova istorija irelevantna za ukupni poredak stvari: bile one imaginarne ili ne, bezbednosne brige Rusije je trebalo shvatiti ozbiljno na zapadu. Mada je jednostavnost ovog objašnjenja primamljiva, ono nije logično. Takvo tumačenje se implicitno zasniva na scenariju po kojem se Nato ne širi i Rusija ne napada Gruziju 2008, a Ukrajinu 2014. i ponovo 2022. Istovremeno propušta da razmotri drugačiji scenario: proširenje Nato saveza se ne dešava, a Rusija ipak napada svoje susede. Ne možemo znati šta bi bilo kad bi bilo.

U vestsplejnerskom okviru, zabrinutost Rusije se priznaje, a zabrinutost istočne Evrope ne. Ovo potkrepljuje tvrdnje ruske strane o tome da je „aktuelni režim u Ukrajini lišen svakog suvereniteta“, što naravno takođe funkcioniše u okviru nasleđenom iz bipolarnog sveta iz doba Hladnog rata. Istočna Evropa je nešto što se može objasniti, ali što nije vredno dubljeg razumevanja.

Za intelektualno poštenu kritiku Nato saveza i njegovog širenja, a samim tim i rata u Ukrajini, vestsplejneri bi u nju morali da uključe i istočnoevropske političare i birače koji su usvojili (iako u nekim slučajevima, poput Poljske i Mađarske, prilično neujednačeno) zapadne ideale demokratije i nacionalnog samoopredeljenja. Morali bi priznati da njihove ideje o tome kako okončati sukob – nejasnim pozivima na diplomatiju ili čak protivljenjem Nato savezu, dok Ukrajinci traže aktivnu podršku – predstavljaju američku, a ne ukrajinsku rešenost za izbegavanje sukoba ili protivljenje Nato savezu.

Ovi tvrdoglavi realisti ne vide svet kakav jeste, već kakav je u njihovim teorijama. I što je još gore, zbog toga zapadni internacionalizam, koji tvrdi da je solidaran sa potlačenima, čini suprotno: traži od potlačenih da govore da bi ih ignorisao kada zatraže vojnu podršku ili pravo na samoopredeljenje.

Naravno, ne postoji jedinstven stav istočne Evrope, niti mi govorimo u njeno ime. Ne nudimo svoja rešenja. Bolje od svega što smo mogli da smislimo već su ponudile ukrajinska, litvanska i poljska levica. Ali analize aktuelnog sukoba treba da se uzdrže od perspektive po kojoj su važni samo stav i uloga zapada i Rusije i da uvaže i mišljenje istočnih Evropljana, posebno zato što će upravo oni još godinama živeti u posledicama ovog rata.

analiza koju bi salik i cheli sad potpisali, nato savez nije lose, on je malo los. i nije kriv al je malo kriv.
treba uzet u obzir istocnu evropu orbana, zabrinute ruse , malo bit zabrinut, i malo bit neutralan i objektiavn. bla bla truć
vrijedi ko i prosjecno izdanje srpske politike.

[lajkujMe]

Amerikanac nas Vasques, kaze da im hitno treba jos oruzja.



Trazi puski mitraljeze a znam i zasto

[galia95]

Jesi li na Sarajevo gledao sa brda snajperom?

Jos bjedniji pokusaj. Pokusaj diskreditiranja koji nema veze sa upisom ili temom. Nivo da nekog pitas da li je imao spolne odnose sa clanovima familije, uz imputiranje lakoce dolaska do istih.

[sumirprimus]

uzrsula anders u kijevu

[Chmoljo]

Pravo duga analiza u spoileru, bez slika i videića

Vestsplejnovanje Ukrajine
THE NEW REPUBLIC




Jan Smoleński je predavač na Varšavskom univerzitetu i doktorand na Novoj školi za socijalna istraživanja u Njujorku. Jan Dutkiewicz je na postdoktorskim studijama na Konkordiji u Montrealu i gostujući istraživač na Harvardu.

Jan Smoleński, Jan Dutkiewicz, The New Republic, 04.03.2022.

Spoiler

Show

https://pescanik.net/vestsplejnovanje-ukrajine/

Izraz westsplaining, vestsplejnovanje, smišljen je po uzoru na kovanicu iz savremene feminističke teorije mansplaining (man + explain) kojom se opisuje prikriveno seksistički manir snishodljivog, patronizujućeg muškog objašnjavanja ženskih prava i problema ženama. Izraz delimično odgovara terminu balkanizam Marije Todorove, odnosno orijentalizam Edvarda Saida – ukratko, vestsplejnovanje je kad zapad, arogantno i neovlašćeno, objašnjava istoku njegove probleme i prilike. Prim.prev.

Rat je pakao za svakoga ko se nađe u njemu. On uvek izaziva i mobilizaciju mislećih ljudi koji su van njegovog domašaja. Od ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, od početka eskalacije borbi na terenu obasipaju nas salve mišljenja o ovom ratu. Istočnoevropskim intelektualcima kao što smo mi jezivo ide na živce beskrajni niz zapadnih stručnjaka i komentatora koji s visine tumače situaciju u Ukrajini i istočnoj Evropi, često zanemarujući stavove iz regiona, tretirajući ga kao objekat istorije, tvrdeći da razumeju logiku i motive ruskog agresora. Po istočnoevropskim onlajn krugovima ovaj manir ljudi iz anglosfere, koji regionu bez zazora nameću svoje analitičke šablone i političke recepte, naziva se vestsplejnovanje. Ovaj problem posebno dolazi do izražaja kada komentatori vestsplejnuju ulogu širenja Nato saveza na istok u izazivanju ruske invazije.

Složenost istočne Evrope izluđuje. Ona nije jasno definisana. Proteže se od baltičkih država, Estonije, Letonije i Litvanije, naniže (u zavisnosti od toga koga ste pitali) preko Poljske, Belorusije, Slovačke, Češke i Mađarske, zatim na istok da obuhvati Moldaviju, pa na jug preko Rumunije do Bugarske, mada možda obuhvata još neke zemlje. To je region bez unutrašnje kohezije. Nije ujedinjen kulturno, verski, jezički, rasno, politički, pa čak ni geografski. Grčka i Finska su na istoku, ali ne spadaju u ovu kategoriju. Gruzija je odvojena od svih ostalih zemalja, a ipak se često računa, dok se pitanje konceptualnog članstva u regionu, pa i samog postojanja Ukrajine upravo otvara u aktuelnom sukobu.

Jedino što ujedinjuje ovo područje je istorijsko prokletstvo njegove lokacije koje ga čini igračkom imperija, sa granicama koje su vekovima pisane i brisane, poslednji put nakon raspada SSSR-a. Temeljna geopolitička odlika ovog dela sveta je da je on definisan spolja. Kako kaže poljski lingvista Pjotr Tvardžiš: „Relativno malo istočne Evrope je u samoj istočnoj Evropi. Više je ima u zapadnoj Evropi i uopšte na zapadu“.

Prošlih nedelja vestsplejneri po američkim televizijama i rubrikama Lični stav sugerišu da je Nato prihvatanjem istočnoevropskih zemalja u svoje članstvo izazvao Putina da napadne kao divlja zver saterana uza zid. Priča manje-više glasi ovako: posle raspada Sovjetskog saveza Nato je Rusiji obećao da se neće širiti. Ali 1997. se ipak proširio. Ignorišući primedbe Rusije 2007. je otvorio pregovore sa Gruzijom i Ukrajinom. Rusija je bila prinuđena da reaguje, pa je te godine napala i okupirala delove Gruzije. Kasnije, kada je u protestima pod pokroviteljstvom SAD-a svrgnut ukrajinski predsednik Viktor Janukovič jer je napustio prozapadni kurs, Putin je ponovo reagovao, ovoga puta okupacijom Donbasa i Krima 2014. Sada pokušava da preuzme Ukrajinu kako bi sprečio dalje širenje američkog uticaja pred svojim vratima.

Ova priča nije nova i potiče od takozvanih realista među stručnjacima za međunarodne odnose, intelektualno formiranih u eri Hladnog rata. Džon Miršajmer sa Univerziteta u Čikagu, na primer, nedavno je u Njujorkeru tvrdio da je širenje Nato saveza u Rusiji doživljeno kao bezbednosna pretnja koja je onda izazvala invaziju Ukrajine. Miršajmer doduše priznaje da su velike sile predatori koji svojim manjim susedima ne priznaju pravo glasa. Ali po njegovom tumačenju Nato savez, vođen prvenstveno američkim interesima, kriv je za to što je Rusija prešla u napad kako bi zaštitila svoju sferu uticaja. Ovaj argument je već duže vreme u opticaju. Sam Putin ga je izneo u svom govoru na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti 2007.

Implikacije ove pozicije se podrazumevaju: Nato treba da prestane da se udvara zemljama poput Ukrajine, a zemlje poput Ukrajine treba da odustanu od svake težnje da postanu članice Nato saveza ili EU, ako žele da opstanu kao države. Drugim rečima, istočnoevropske zemlje treba da pristanu na status zemalja drugog reda u svetskoj zajednici država i da prihvate svoju geopolitičku ulogu neutralnih tampon zona na rubovima ostataka američkog i ruskog carstva.

Poslednjih nedelja, taj argument je prihvaćen širom političkog spektra. Ujedinio je Teda Galena Karpentera iz libertarijanskog Kato instituta i istaknutog nemačkog levičarskog intelektualca Volfganga Štreka, koji je napisao da je „rat za Ukrajinu“ izazvan „beskompromisnim hazarderstvom SAD i Rusije“. Rat za Ukrajinu? Budući da su jedini borci na terenu ruski osvajači i ukrajinski branitelji, implikacija da je ovo bitka između SAD i Rusije oko sfere uticaja je smešna. Ali ovaj stav je ujedinio ekonomistu Džefrija Saksa – koji se očigledno oporavio od svoje opijenosti neoliberalizmom, ali ne i od deljenja instrukcija istočnim Evropljanima šta da rade – i grčkog anti-neoliberalnog političara Janisa Varufakisa. Na istoj strani su se našli i Taker Karlson sa Foks njuza i progresivna ekonomistkinja Marijana Macukato kada tvrde da je ova situacija ista kao kada bi Kina ubeđivala Meksiko da se učlani u antiamerički bezbednosni savez. Populistički kolumnista Gardijana Oven Džons naveo je da se rat mogao izbeći samo da je „napravljena neutralna tampon zona posle Hladnog rata“. (Njegov tvit je u međuvremenu obrisan, a Džons se izvinio zato što je zanemario prava ljudi koji žive u toj zamišljenoj zoni i zato što je „zvučao kao imperijalista koji igra Riziko sa narodima Evrope“.) Isti argument se naslućuje i u nespretnom saopštenju Demokratskih socijalista Amerike u kojem se poziva na prekid rata, ali se kao uzrok rata navodi „imperijalistički ekspanzionizam“.

Posebno su levičari skloni uverenju da kao građani imperijalnih SAD koje su često postupale u lošoj nameri, kritikom širenja Nato saveza zapravo koriguju svoje i predrasude svojih sugrađana. Možda im se čini da je fokus kritike na ono što smatraju zapadnim ekspanzionizmom adekvatan način suočavanja sa teretom tog nasleđa. Međutim, negiranje da nezapadne zemlje i njihovi građani aktivno učestvuju u geopolitici zapravo perpetuira imperijalne nepravde. Paradoksalno, problem sa američkom izuzetnošću je u tome što čak i oni koji osporavaju njene temeljne dogme i preziru američki militarizam, često na kraju reprodukuju američku izuzetnost time što stavljaju Sjedinjene Države u centar svojih analiza međunarodnih odnosa. To je, prema rečima Gregorija Afinogenova, „oblik provincijalizma koji kao primarne aktere vidi samo SAD i njene saveznike“. Razmatranje istočne Evrope i istočnih Evropljana, koje izostavlja lokalne glasove i razumevanje kompleksnosti regiona, jeste kolonijalna projekcija. To posebno rečito pokazuje pitanje Nato saveza.

Naravno, mnogo toga se može kritikovati u vezi sa Nato savezom i američkom spoljnom politikom, naročito bombardovanje Jugoslavije 1999. Kako ističe Maša Gesen, Putin je tu akciju iskoristio da opravda svoj ekspanzionizam. Ali fokusirajući se gotovo isključivo na nepravde Nato saveza, kritičari ignorišu šire pitanje prava istočnoevropskih država na samoopredeljenje, uključujući njihovo pravo da biraju kom vojnom savezu žele da se pridruže. Vestsplejnovanje ignoriše istočnoevropsku istoriju i perspektivu istočnih Evropljana i selektivno izostavlja činjenice o širenju alijanse.

Koliko god da je na mestu kritika američkog militarizma i imperijalizma, mora se priznati da egzistencijalnu pretnju u istočnoj Evropi ne predstavljaju SAD ili Nato. Direktna i indirektna sovjetska kontrola bila je formativno iskustvo za zemlje regiona u 20. veku. Države poput Mađarske, Čehoslovačke ili Poljske, mada formalno nezavisne, nisu bile slobodne da vode vlastitu politiku – ni unutrašnju ni spoljnu. Sovjetski Savez je izvršio invaziju Mađarske i Čehoslovačke kada su one pokušale da skrenu sa kursa koji je propisala Moskva. Vlast u Poljskoj, koju je nametnuo Sovjetski Savez, brutalno je gušila narodne proteste 1956, dva puta tokom 1970-ih, a zatim i 1981. Ukrajina čak nije ni imala luksuz formalne nezavisnosti, a za svoje protivljenje prisilnoj kolektivizaciji, Ukrajinci su platili visoku cenu: tokom Holodomora, namerno izazvane gladi, umrli su milioni ljudi. Zahtevi istočne Evrope za članstvo u Nato savezu i EU rezultat su tog istorijskog iskustva. Svaka analiza koja to ne prepoznaje je manjkava i lažna.

To nas vodi do druge tačke: Nato se nije proširio na „istočnu Evropu“. Češka, Poljska i Mađarska 1999, a 2004. i baltičke zemlje aktivno su tražile članstvo u alijansi. Ovo nije samo pitanje semantike. Iz opisanih istorijskih razloga zapad je bio željeni politički pravac asociran sa prosperitetom, demokratijom i slobodom – uprkos ograničenjima zapadnih liberalnih kapitalističkih demokratija i primene tog modela u istočnoj Evropi. Budući na udaru ruskog imperijalizma, mnogi istočni Evropljani su se radovali članstvu u Nato savezu kao garantu suvereniteta svojih zemalja. Drugim rečima, Nato se ne bi „proširio“ na istočnu Evropu da istočnoevropske nacije to nisu htele i aktivno tome težile.

Kako pokazuju podaci istraživanja iz 2020, istočnoevropske članice u načelu imaju povoljan stav prema Nato alijansi. Pozitivno mišljenje o savezu ima 53% Čeha, kao i 77% Litvanaca. Najviše entuzijazma pokazuju Poljaci, sa 88% podrške. U poređenju sa negativnim stavom 23% Ukrajinaca, 53% njih ima pozitivno mišljenje o Nato savezu. Moglo bi se reći, kao što to i govore neki istočnoevropski kritičari, da je ova podrška stvar zablude, kratkovidosti i vesternofilije. Ali ta podrška je opipljiva i oblikovana upravo strahom od onoga što se trenutno dešava u Ukrajini.

To je ključno za razumevanje ovog rata. Koliko god bilo primamljivo analizirati ga kao posredni rat između Nato i Rusije, Ukrajina je aktivna učesnica u ovom istorijskom procesu. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Ukrajina je nekoliko puta pokušala da istakne i odbrani svoj zapadni kurs, uključujući tu i pokušaje 2004. i 2014, oba puta uz veliki otpor Kremlja. Nema smisla poricati aktivnu intervenciju zapada. Ali intervenisala je i Rusija.

Neki komentatori bi mogli tvrditi da je, mada tragična, ova istorija irelevantna za ukupni poredak stvari: bile one imaginarne ili ne, bezbednosne brige Rusije je trebalo shvatiti ozbiljno na zapadu. Mada je jednostavnost ovog objašnjenja primamljiva, ono nije logično. Takvo tumačenje se implicitno zasniva na scenariju po kojem se Nato ne širi i Rusija ne napada Gruziju 2008, a Ukrajinu 2014. i ponovo 2022. Istovremeno propušta da razmotri drugačiji scenario: proširenje Nato saveza se ne dešava, a Rusija ipak napada svoje susede. Ne možemo znati šta bi bilo kad bi bilo.

U vestsplejnerskom okviru, zabrinutost Rusije se priznaje, a zabrinutost istočne Evrope ne. Ovo potkrepljuje tvrdnje ruske strane o tome da je „aktuelni režim u Ukrajini lišen svakog suvereniteta“, što naravno takođe funkcioniše u okviru nasleđenom iz bipolarnog sveta iz doba Hladnog rata. Istočna Evropa je nešto što se može objasniti, ali što nije vredno dubljeg razumevanja.

Za intelektualno poštenu kritiku Nato saveza i njegovog širenja, a samim tim i rata u Ukrajini, vestsplejneri bi u nju morali da uključe i istočnoevropske političare i birače koji su usvojili (iako u nekim slučajevima, poput Poljske i Mađarske, prilično neujednačeno) zapadne ideale demokratije i nacionalnog samoopredeljenja. Morali bi priznati da njihove ideje o tome kako okončati sukob – nejasnim pozivima na diplomatiju ili čak protivljenjem Nato savezu, dok Ukrajinci traže aktivnu podršku – predstavljaju američku, a ne ukrajinsku rešenost za izbegavanje sukoba ili protivljenje Nato savezu.

Ovi tvrdoglavi realisti ne vide svet kakav jeste, već kakav je u njihovim teorijama. I što je još gore, zbog toga zapadni internacionalizam, koji tvrdi da je solidaran sa potlačenima, čini suprotno: traži od potlačenih da govore da bi ih ignorisao kada zatraže vojnu podršku ili pravo na samoopredeljenje.

Naravno, ne postoji jedinstven stav istočne Evrope, niti mi govorimo u njeno ime. Ne nudimo svoja rešenja. Bolje od svega što smo mogli da smislimo već su ponudile ukrajinska, litvanska i poljska levica. Ali analize aktuelnog sukoba treba da se uzdrže od perspektive po kojoj su važni samo stav i uloga zapada i Rusije i da uvaže i mišljenje istočnih Evropljana, posebno zato što će upravo oni još godinama živeti u posledicama ovog rata.

analiza koju bi salik i cheli sad potpisali, nato savez nije lose, on je malo los. i nije kriv al je malo kriv.
treba uzet u obzir istocnu evropu orbana, zabrinute ruse , malo bit zabrinut, i malo bit neutralan i objektiavn. bla bla truć
vrijedi ko i prosjecno izdanje srpske politike.

malo sam povratio sebi u usta kad sam pročitao "neopravdano bombardovanje Jugoslavije" kao jedan od najveći grijehova NATO saveza.

[sumirprimus]

malo sam povratio sebi u usta kad sam pročitao "neopravdano bombardovanje Jugoslavije" kao jedan od najveći grijehova NATO saveza.

..koriste.

[sumirprimus]

haj ga malo i ti zalilaj.

[sumirprimus]

[Drekavac22]

[lajkujMe]

24 sata boravka u ovom Ruskom Rovu je ekvavilent od 72 rentgen snimaka pluca.
30 dana je preko 2200 Snimaka.

Sta velite, ne fali Rusima nista? Ni dlaka s glave