Dešavanja u Srbiji

[RtrnOfSalisbury]

nije ana glupaca ona je gej imal u nas kakav politicar na istoj ravni da sa ane razvije saradnju na visoki novo
jel je pitala ova imal momka/curu ko nas serenad sto pitaje

[llull]

Nemrem vjerovat. Kad ode Đoni zacas ce prepraviti ove crne zastave u odgovarajuce.

Aman mu nece smetati, nije dzaba on surovao sa Bregovicem i Kusturicom... stari cetnik

[milejovic1971]

ja Deepa ne mogu u nas zamisliti da prica sa 3 clanim predsjednistvom....

Na stranu sve ali jos 1 fabrika u srbiji i to 1000 radnika...balavi se bar trudi

[Bloo]

https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija ... 19142.html

Pozivi na povlačenje udžbenika u Srbiji koji osporavaju hrvatski i bosanski

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije još uvek nije reagovalo na zahteve Hrvatskog nacionalnog veća (HNV) i Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) u Srbiji da povuče pojedine udžbenike, koji po njihovom mišljenju, osporavaju postojanje hrvatskog, bosanskog i crnogorskog jezika.

Naime, kako su naveli u dva veća, koja u Srbiji zastupaju interese pripadnika dve nacionalne zajednice, u nekim udžbenicima za srpski jezik za osmi razred osnovnog obrazovanja našla se informacija da hrvatski i bosanski ne spadaju u grupu južnoslovenskih jezika, već da su to samo srpski, slovenački, bugarski i makedonski.

U Hrvatskom nacionalnom vijeću (HNV) za Radio Slobodna Evropa (RSE) je rečeno da je zahtev za povlačenje udžbenika srpskog jezika za osmi razred logična reakcija na neprihvatljive navode u njima, kojima se diskriminiše hrvatski jezik.

Darko Baštovanović, međunarodni sekretar HNV kaže da je takav stav prema hrvatskom jeziku neprimeren demokratskom društvu koje se nalazi u procesu evrointegracija.

Njegova izjava odnosi se na cilj Srbije da postane članica Evropske unije(EU), za šta je kandidat od 2012. godine.

Najsporniji maternji jezik i istorija

Darko Baštovanović naveo je da je Odbor za standardizaciju srpskog jezika Instituta za srpski jezik, čiji članovi su autori udžbenika, utvrdio da među južnoslovenske jezike treba svrstati bugarski, makedonski, slovenački i srpski jezik, a da su hrvatski, bosanski i crnogorski jezik zapravo varijacije srpskog.

Za nas je to neprihvatljivo tim pre što je Srbija, kada je ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim manjinskim jezicima, prihvatila da će štititi i unapređivati položaj hrvatskog jezika”, kaže Baštovanović.

Odbor za standardizaciju jezika, naučno-stručno telo obrazovano je 1997. godine pri Institutu za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Kako se navodi na sajtu Odbora, njegov zadatak je da predlaže mere koje bi unapredile položaj i značaj srpskog jezika.

Odbor je nedavno već dospeo u žižu javnosti nakon što se javno usprotivio odredbama Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je 1. juna 2021. stupio na snagu, i koji, između ostalog, predviđa upotrebu rodno osetljivog jezika u medijima.


Darko Baštovanović, međunarodni sekretar HNV, smatra da je stav Odbora o, konkretno, hrvatskom jeziku, za koji podseća da je jedan od zvaničnih jezika EU, deo politike ne samo Minstarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, već celog sistema koji vodi „određenu indoktrinaciju srpskog sveta”.

„To vidimo i u ostalim udžbenicima, posebno za istoriju i geografiju u kojima se koriste određene kovanice i tvrdnje za koje mislimo da nisu baš najprimerenije”, ističe Baštovanović i dodaje da veruje da je to deo kampanje „prikupljanja jeftinih političkih poena“ i udovoljavanja određenom delu biračkog tela.

Međutim, i Bošnjačko nacionalno veće, koje zastupa interese Bošnjaka u Srbiji koji čine preko dva odsto populacije, je zatražilo od Ministarstva prosvete da povuče iz upotrebe udžbenik gramatike srpskog jezika za učenike osmog razreda osnovne škole jer se u njemu, kako kažu, negira postojanje bosanskog kao maternjeg jezika Bošnjaka.

Uvredljiv tretman bosanskog jezika

Jasmina Baltić Curić, predsednica Bošnjačkog nacionalnog vijeća (BNV) kaže za RSE da prosvetne vlasti Srbije krše sopstveni zakon i Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima, kojom se štite i unapređuju ti jezici, a koju je zvaničan Beograd ratifikovao.

„Najnoviji primer takvog postupanja je izdavanje udžbenika gramatike srpskog jezika, ’S reči na dela’ za učenike osmih razreda u Srbiji u kome se na jedan osmišljen način umeće naučno netačna, apdsurdna i krajnje uvredljiva teza kako je bosanski jezik samo jedan od naziva srpskog jezika”, kaže Baltić Curić.

„Nadamo se i mislimo da će ministar shvatiti problem i da će pokušati da ga reši na civilizovan i demokratski način. Takođe, očekujemo da se izvini bošnjačkom narodu, koji je sve to doživeo kao uvredu”, rekla je Baltić Curić.

Ona podseća da je obrazovanje na bosanskom jeziku zagarantovano zakonom, Ustavom i međunarodnim aktima koji propisuju da je obrazovanje na bosanskom u svim segmentima ravnopravno sa obrazovanjem na drugim jezicima.

„Međutim, primena tih zakona nailazi na velike otpore, a u ovom slučaju pokazuje se otvoreno negiranje postojanja bosanskog jezika, a time i Bošnjaka”, rekla je predsednica BNV.

SANU: Prozivka bez razloga

Oglasila se Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) koja je u svom saopštenju izrazila zabrinutost zbog toga što je u „medijskim prezentacijama Odbor za standardizaciju srpskog jezika evoluirao u Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU, odnosno u Odbor SANU, te, konačno, u samu SANU”.

„Čini se da Srpska akademija nauka i umetnosti iz nekog razloga ponovo mora da bude prozvana i u vezi sa poslovima u kojima, jednostavno, kao institucija nije učestvovala”, ističe se u saopštenju Izvršnog odbora SANU.

Đaci na bosanskom jeziku u Srbiji ne uče o genocidu

U saopštenju se precizira da su ravnopravni osnivači Odbora za standardizaciju srpskog jezika tri akademije nauka i umetnosti – SANU, Crnogorska akademija nauka i umetnosti (CANU) i Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske (ANURS), Institut za srpski jezik SANU, Matica srpska i fakulteti iz Srbije, bh. entiteta Republike Srpske i Crne Gore na kojimа se studira i izučava srpski jezik, te Srpska književna zadruga.

„Odbor deluje pri Institutu za srpski jezik SANU, koji je takođe samostalna naučna institucija, čiji SANU jeste osnivač, ali koja ima svoje nezavisne naučne i upravne organe”, navodi se u saopštenju Izvršnog odbora SANU.

U saopštenju se objašnjava da u SANU ne znaju zbog čega je došlo do poistovećivanja dveju samostalnih i nezavisnih institucija, „čiji stavovi čak ne moraju nužno da budu istovetni”.

„U konkretnom slučaju, Odbor za standardizaciju srpskog jezika, čiji je rad visoko cenjen u našoj kući, dao je svoj stav povodom određenog udžbenika za srpski jezik, pri čemu SANU nije bila konsultovana, te nije razmatrala niti se oglašavala tim povodom”, naglašava se u saopštenju Izvršnog odbora SANU.

Institut nenadležan

Administrativno sedište odbora je pri Institutu za srpski jezik SANU.

Direktorka tog instituta prof. dr Sofija Miloradović, kaže za RSE da ta ustanova nije davala nikave instrukcije ni preporuke u vezi udžbenika, jer se nikada nije bavila obrazovnom delatnošću.

„Mi smo naučna ustanova i imamo svoje programe zadate od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Nikada niti smo izrađivali udžbenike, niti smo davali ikakve instrukcije, jer jednostavno nismo za to nadležni”, kaže Miloradović.

Bugarski: „Svojevrstan skandal“
Ranko Bugarski, profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji kaže za RSE da je ovakva podela lingvistički potpuno neutemeljena i da predstavlja svojevrstan skandal.

"To je jedan od izraza srpsko-jezičkog nacionalizma koji počiva, u stvari, na postulatu da u ovom krugu jezika postoji samo jedan pravi lingvistički jezik, to je srpski jezik, a ova tri ostala – hrvatski, bosanski i crnogorski su zapravo srpski jezik pod drugim imenima. To se ne može braniti lingvističkim argumentima", kaže Bugarski.

U Deklaraciji se jezik ne imenuje, već tvrdi da je jezik zajednički građanima Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Hrvatske

On kaže da dijalekatska osnova srpskog, hrvatskog, bosanskog i crnogorskog jezika jeste zajednička, ali su procesi standardizacije različiti i da se zbog toga ne može govoriti o tome da su ova četiri jezika jedan isti jezik – i to baš srpski.

Profesor Bugarski smatra da je posebno opasno što se ovakve teze proturaju u udžbenicima.

"Time se u školsku omladinu ubrizgava otrov ekstremnog etničkog nacionalizma, jer se susedni narodi prikazuju kao narodi koji nemaju sopstveni jezik", ističe Bugarski.

Profesor smatra da je ovom formulacijom koja je objavljena u udžbenicima pričinjena velika šteta koju bi trebalo što pre sanirati.

"Taj koji bude odlučivao po ovom pitanju, a u Srbiji se zna ko o svemu odlučuje, moraće da odmeri da li je važnije da se to sada bar zaustavi, da se prizna greška, da tako prosto kažem, i da se povuče i zameni jednom adekvatnijom formulacijom. Ili je veća bruka ostaviti to samo tako, pa se nadati nekako da će to da se zataška, da će da se zaboravi, što mislim da se neće desiti. Ovako nešto neće biti tako brzo zaboravljeno", zaključuje Bugarski.

Profesor Bugarski predlaže da bi najbolje bilo da se postojeća sporna formulacija zameni na sledeći način:

"Po tradicionalnoj podeli južnoslovenski jezici su srpskohrvatski, slovenački, makedonski i bugarski, ali da po raspadu Jugoslavije mesto administrativno ukinutog srpskohrvatskog jezika zauzimaju srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski".

Radio Slobodna Evropa je pokušao da u Odboru za standardizaciju srpskog jezika proveri da li je od njih potekla preporuka da se hrvatski, bosanski i cnogorski jezik tretiraju kao varijante srpskog jezika i dobije odgovor na tvrdnje predstavnika nacionalnih veća Hrvata i Bošnjaka da je ta formulacija naučno neutemeljena i diskriminatorska, ali se na službeni telefon niko nije javljao, a mobilni telefon predsednika odbora prof. dr Srete Tanasića, je bio nedostupan.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije takođe nije odgovorilo na upit RSE sa pitanjima u vezi novonastalih poblema sa udžbenicima koje su osporili HNV i BNV.

[Bloo]

ja Deepa ne mogu u nas zamisliti da prica sa 3 clanim predsjednistvom....

Na stranu sve ali jos 1 fabrika u srbiji i to 1000 radnika...balavi se bar trudi

Jesi li upoznat kako to fercera kod balavog?
Poticaji, oslobadanje od placanja nekih dadzbina, poreza, stimulacije za zaposljavanje itd...i onda se fabrika nakog nekog vremena pokupi i ode...
Vec videno vise puta u Srbiji...

[milejovic1971]

ja Deepa ne mogu u nas zamisliti da prica sa 3 clanim predsjednistvom....

Na stranu sve ali jos 1 fabrika u srbiji i to 1000 radnika...balavi se bar trudi

Jesi li upoznat kako to fercera kod balavog?
Poticaji, oslobadanje od placanja nekih dadzbina, poreza, stimulacije za zaposljavanje itd...i onda se fabrika nakog nekog vremena pokupi i ode...
Vec videno vise puta u Srbiji...

u principu jesam...samo koje su se to fabrike pokupile i otisle ??? nije mi poznato

[breuer]

GEOX npr.

[Bloo]

Jesi li upoznat kako to fercera kod balavog?
Poticaji, oslobadanje od placanja nekih dadzbina, poreza, stimulacije za zaposljavanje itd...i onda se fabrika nakog nekog vremena pokupi i ode...
Vec videno vise puta u Srbiji...

u principu jesam...samo koje su se to fabrike pokupile i otisle ??? nije mi poznato

Problemi su sa: GEOKS, Fijat Krajsler automobili Srbija..radnici izrabljivani i otpusteni (Krusik ista stvar iako nije "strani investitor), obecana nova zaposljavanja kod Turaka u Teklasu...nista...

Primjer sta se radi...

Suštinski razlog za nezadovoljstvo radnika FC plastik, ali i njihovih kolega u fabrici automobila, leži, međutim, u neizvesnosti i beznađu, oličenim u činjenici da kompanija FCA Srbija, uprkos državnim subvencijama, donacijama, dotacijama, pokrivanju rashoda (poreza) na plate i zdravstveno osiguranje zaposlenih, za šta se izdvaja više od 50 miliona evra godišnje, te uprkos oslobađanju od lokalnih poreza i taksi u vrednosti od nekoliko miliona evra, proizvodnju u kragujevačkoj fabrici automobila iz godine u godinu smanjuje, i to drastično. Zato su radnici mnogo više izvan fabričkog pogona nego u njemu. Prošle godine u fabrici su proveli tek šezdesetak od ukupno više od 220 radnih dana, dok će u 2021. još manje biti radno angažovani. Najverovatnije tridesetak dana. S druge strane, nema ni naznaka da će fabrika u dogledno vreme da dobije još neki model koji bi obezbedio veću uposlenost radnika.

Godine 2013, kada je FCA Srbija prvi put radila u delimično punom kapacitetu, iz pogona je izašlo oko 127.000 gotovih automobila, koji su na inostranim tržištima prodati za više od 1,5 milijardi evra, od čega je 30 odsto činilo neto izvoz. FCA Srbija je te godine i nekoliko godina docnije, do 2017, bila ubedljivo najveći srpski izvoznik koji je znatno doprinosio poboljšanju srpskog platnog bilansa u trgovinskoj razmeni sa svetom

U poslednjih nekoliko godina, ta proizvodnja je faktički desetkovana. Lane je iz pogona FCA Srbija izašlo nešto oko 24.000 gotovih vozila, a ove se očekuje da ih bude još manje, otprilike oko 15.000, što znači da Fijat-Krajslerova fabrika u Srbiji u 2021. radi sa nekih pet odsto projektovanih kapaciteta, iako je i dalje jedna od najmodernijih fabrika automobila ne samo u Fijat Krajsler grupaciji i Grupi Stelantes u okviru koje Fijat Krajsler posluje od početka godine, nego i na svetu.

Iako subvencijama zadovoljava formu kad je ugovor sa Fijatom u pitanju, čime čuva socijalni mir u Šumadiji, država se, u suštini, prema najvećoj industrijskoj investiciji u Srbiji u poslednjih pola veka (u izgradnju i opremanje Fijatove fabrike u Kragujevcu do sada je investirano više od milijardu i po evra), ponaša maćehinski. Od 2008. do sada, država nije ispunila nijednu infrastrukturnu obavezu prema Fijatu. Ugovorom je bilo predviđeno da do početka proizvodnje prvog Fijatovog novog modela u Kragujevcu, koja je startovala 4. jula 2012, država izgradi auto-put i obilaznicu kojima bi Fijatova fabrika bila povezana s Koridorom 10, te da elektrificira prugu Lapovo–Kragujevac–Kraljevo, kojom železničke kompozicije prevoze najveći broj gotovih automobila prema Luci Bar. Nijedan od tih infrastrukturnih projekata nije realizovan, do danas.

[breuer]

Ling Long...izrabljivanje i potpuno odbijanje poštovanja države...

Krušik, al on je zatvoren iz drugih razloga

[milejovic1971]

sad mi je jasnije...hvala

[88Sioux]

Nemrem vjerovat. Kad ode Đoni zacas ce prepraviti ove crne zastave u odgovarajuce.

Skull and Bones

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović obišao je danas, povodom sutrašnjeg Međunarodnog dana kontrolora letenja, radove na izgradnji novog tornja na aerodromu „Nikola Tesla” u čiju će, kako je precizirao, izgradnju i opremanje biti uloženo 22,5 miliona evra, a zahvaljujući čemu će već za nekoliko meseci standardi u vazdušnom sektoru biti pomereni na ponos ne samo SMATSA-e i vazdušnog sektora već i cele Srbije.

„Posle mnogo decenija ulažemo u novi kontrolni toranj, gde SMATSA i Vlada Srbije investiraju 17,5 miliona evra i dodatnih pet miliona evra u najsavremeniju opremu. Ovo će biti na ponos ne samo SMATSA-e i vazdušnog sektora, već cele Srbije”, rekao je Momirović koji je radove na tornju obišao povodom Međunarodnog dana kontrolora letenja koji se obeležava 20. oktobra.

Ministar je podsetio da je Srbija u velikom investicionom ciklusu i doda da svi znaju da projektujemo i gradimo više od 1.200 kilometara auto-puteva, da gradimo najbržu prugu u Istočnoj Evropi, prenosi Tanjug.

„Ali nekako ostaje zanemareno da imamo ogromne investicije sa našim partnerima iz Vansija u aerodrom 'Nikola Tesla', da rekonstruišemo aerodrom u Nišu koji će biti tri puta veći od postojećeg. Uložena su dodatna sredstva u aerodrom 'Ponikve', planiraju se investicije u aerodrom 'Morava' tako da će vazdušni sektor sa SMATSA-om, Direktoratom civilnog vazduhoplovstva, Er Srbijom i aerodromima potpuno pomeriti standarde u narednim godinama”, naveo je Momirović.

Prema njegovim rečima, za izgradnju objekta, najmodernijeg u Evropi, opredeljeno je 17, 443 miliona evra, a završetak radova na izgradnji očekuje se do kraja 2021. godine, nakon čega sledi primopredaja radova, tehnički pregled izvedenog objekta i pribavljanje upotrebne dozvole.

Prva dva meseca naredne godine trebalo bi po planu da budu iskorištena za ugradnja uređaja i sistema za pružanje usluga kontrole letenja i potrebna integracija sa ostalim sistemima. Investiciona vrednost operativnog segmenta projekta je oko 4,9 miliona evra.

Momirović je zaposlenima čestitao sutrašnji međunarodni Dan kontrolora letenja i podseti koliko je zahtevan posao koji oni obavljaju, posebno ako se uzme u obzir intenzitet vazdušnog saobraćaja iznad Srbije, koji nekada dnevno preleti i 3.500 aviona.

„Upravo zato će Republika Srbija uvek biti uz kontrolore koji posao obavljaju u jako teškim i stresnim okolnostima”, rekao je Momirović.

Direktor SMATSA Predrag Jovanović naglasio je da će nakon 60 godina aerodrom „Nikola Tesla” i Kontrola letenja dobiti novi toranj visok 75 metara, sa 120 kvadrata operativne sale na vrhu gde će biti ugrađena najmodernija oprema.

Postojeći toranj izgrađen je 1962. godine i danas je neadekvatan jer ne zadovoljava zahteve korisnika.

„S obzirom na nedostatak prostora i nemogućnost modernizacije i instaliranja dodatne tehničke opreme i sistema u kupoli tornja izgradnjom novog kontrolnog tornja stvoriće se uslovi za neometano i kvalitetno pružanje usluga kontrole letenja”, rekao je Jovanović.

[Bossona]

Četnici-antifašisti i druga mitska bića
Tomislav Marković


Zločinci će zauvijek ostati zločinci, a borci protiv fašizma – heroji, piše autor
Svi nacionalni dušebrižnici slažu se da glavni uzrok svekolikih srpskih nedaća leži u podelama. Mnoge protivnosti razdiru željeno organsko jedinstvo nacije, među kojima se posebno izdvajaju podele na dobro i zlo, svetlost i tamu, dan i noć, muški i ženski pol, sever i jug, parne i neparne brojeve, levu i desnu stranu ulice, napred i nazad, toplo i hladno, suknju i pantalone, duh i materiju, floru i faunu… Međutim, najveći raskol, onaj koji nagriza samu srž srpskog nacionalnog bića, jeste podela na četnike i partizane.

Skupština Srbije nedavno je pokušala da još jednom zašije tu živu ranu, ali je prilikom te operacije na otvorenom srcu Srbije ponovo došlo do neizbežnih podela. Nemili događaj odigrao se tokom rasprave o amandmanima podnetim na Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. U žiži polemike našao se amandman mlađahnog poslanika Socijalističke partije Srbije Đorđa Milićevića, kojim je “Ravnogorska spomenica 1941” preimenovana u “Antifašističku spomenicu 1941”. Vladajuća većina je prihvatila amandman, pošto su naprednjaci u koaliciji sa socijalistima, ali mnogi naprednjaci su to učinili protiv svoje volje.

Mala napomena za čitaoce koji ne prate redovno dešavanja na natprirodnoj sceni kojom defiluju mitska bića kao što su vile, vilenjaci, demoni, čarobnjaci, zli duhovi i četnici-antifašisti: u Srbiji, pored “Partizanske spomenice 1941”, postoji i “Ravnogorska spomenica 1941”, pošto su u Skupštini Srbije izjednačeni partizanski i antifašistički pokret. Oba pokreta su proglašena antifašističkim, zvanična verzija istorije, koju su deca prisiljena da uče u školama, glasi da su se i četnici i partizani borili protiv fašizma. Dakle, četnici nisu bili saradnici okupatora i zločinci koji su zatirali nesrbe i borce protiv fašizma, već su bili hrabri borci protiv okupatora, a borbu su vodili tako što su, na primer, klali partizane i pristalice Narodnooslobodilačke borbe, ne štedeći ni decu u kolevci. Zvuči potpuno apsurdno, ali u SAO Apsurdistan apsurd je proglašen za zvanično državno uređenje, pa nema mesta čuđenju.

Milićevićev amandman ne ukida “Ravnogorsku spomenicu 1941”, već joj samo menja ime, a nosilac te spomenice može biti, kako lepo piše u Zakonu, borac koji je, “kao pripadnik Ravnogorskog pokreta, učestvovao u antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu, počev od 17. aprila 1941. godine do 15. maja 1945. godine”. Na Milićevićev podmukli amandman oštro su reagovali radikali i njihova duhovna čeda – naprednjaci. Poslanik Srpske radikalne stranke Milorad Mirčić požalio se kako se “ponovo delimo na četnike i partizane” te kako propuštamo priliku da “izvršimo nacionalno pomirenje”. Što je zaista nepravedno prema radikalima, jer su oni, kako Mirčić reče, osnovali srpski četnički pokret, sa ciljem “da se nacionalno pomirenje desi u Srbiji”.

Istina je neprijatelj naprednjaka i radikala
Neopravdano odsutnog kolegu Milićevića odmenio je poslanik SPS-a Neđo Jovanović, koji se branio argumentom da se amandmanom postiže “pomirenje ideologija u smislu da postoji samo jedan jedini pokret, a to je antifašistički pokret, kome su pripadali oni koji su se borili protiv fašizma, bez obzira na njihovo ideološko opredeljenje”. Zanimljiva logika, po kojoj ispada da su se i fašisti borili protiv fašizma. Jovanović je čvrsto obećao da “SPS nikada neće odustati od negovanja tekovina Narodnooslobodilačke borbe, partizanskog pokreta i pobede nad fašizmom” te naglasio da su u pobedi nad fašizmom širom Evrope “prednjačili partizanski pokreti”.

Radikal Božidar Delić nije se dao ubediti, tvrdeći da Zakon “ne stavlja tačku na podele”, a da je nesporno samo da su “obadva pokreta bila antifašistička”. S njim se složila i predsednica Skupštine, naprednjakinja Maja Gojković, kao predstavnica četničke porodice, rekavši da pojavljivanje amandmana nije korektno ni fer, “zbog polovine Srbije koja je u Drugom svetskom ratu učestvovala za slobodu ove države”. Gojković je bila izričita: “Nije istina da su borci u vojsci Draže Mihailovića bili fašisti. To nije istina i nikada neću prihvatiti tu istinu.” Druga rečenica je posebno zanimljiva, jezik prosto ume da izda čoveka, a ono što je Gojković zapravo izgovorila jeste priznanje da ne prihvata istinu o četnicima. Što je sasvim dosledno za bivšu radikalku i sadašnju naprednjakinju: istina je zakleti neprijatelj svih njenih partija.

Gojković je razvezla staru priču o pobednicima koji pišu istoriju, uporno je tvrdila da četnici “nisu pomagali Nemcima, nisu bili fašisti”, a izložila je i svoj originalni pogled na Drugi svetski rat: “Ljudi moji, to je bio građanski rat Srba protiv Srba u jednom delu. Svi zajedno smo se borili protiv Nemaca, ali smo bili gurnuti u građanski rat.” Na kraju je zaključila: “Sada da je 1941. godina ja bih bila pristalica pokreta Draže Mihailovića, ne bih se borila za komunističke ideje.”

U to nema nikakve sumnje, ko god je bio član SRS-a ili SPS-a devedesetih nije se borio ni za komunističke, ni za antifašističke ideje, već je stajao na potpuno suprotnim pozicijama – četničkim. Usput budi rečeno, ogromna većina učesnika Narodnooslobodilačke borbe takođe se nisu borili za komunističke ideje i nisu bili komunisti, već su ustali da odbrane zemlju od fašističkog okupatora i kolaboracionista – ustaša, četnika, ljotićevaca, nedićevaca…

Četnička borba: Genocidom do demokratije
Još neki radikali su se složili sa bivšom radikalkom, a javio se i slobodni strelac Đorđe Vukadinović, iz poslaničke grupe Nova Srbija – Pokret za spas Srbije, potvrdivši dogmu u koju se ne sumnja da su četnici i partizani “dva antifašistička pokreta međusobno zavađena” te “da su se borili protiv zla, fašizma i nacizma”. Zanimljiv je bio nastupa nekadašnjeg funkcionera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice, današnjeg naprednjaka u preletu Dragana Šormaza, koji se otvoreno stavio na stranu ravnogoraca, nadovezujući se na tezu Maje Gojković o tome da “smo bili gurnuti u građanski rat”. On je optužio partizane za otpočinjanje građanskog rata, dok je “drugi antifašistički pokret, Ravnogorski, Jugoslovenska vojska u otadžbini, pored toga što se borila protiv fašista, borila se i protiv komunista, jer je želela savremenu, evropsku, demokratsku, parlamentarnu Kraljevinu Jugoslaviju”.

Ko bi rekao da su četnici želeli baš takvu državu te da su im na srcu ležale demokratske, evropske vrednosti. Prvi se s tim ne bi složio četnički vođa Dragoljub – Draža Mihailović, o ideolozima četničkog pokreta da i ne govorimo. Za šta se ravnogorci bore izložio je sam Mihailović u Instrukciji koju je poslao Đorđu Lašiću i Pavlu Đurišiću 20. decembra 1941. godine. Tu su ciljevi jasno definisani: “Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etnički čistu u granicama Srbije — Crne Gore — Bosne i Hercegovine — Srema — Banata i Bačke” i “čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i ne-nacionalnih elemenata”, kao i “stvoriti neposredne zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, kao i Srbije i Slovenačke čišćenjem Sandžaka od Muslimanskog življa i Bosne od Muslimanskog i Hrvatskog življa.”

Ne liči baš na portret četničkog pokreta u Šormazovoj izvedbi, osim ako poslanik ne smatra da su genocid, etničko čišćenje i stvaranje “velike Srbije” evropske, demokratske i parlamentarne vrednosti. Ne znam zašto Šormaz ne veruje svom idolu Draži. Da smo kojim slučajem u 40-im godinama prošlog veka te da je Šormaz u nekom četničkom odredu, gde mu je i mesto, ne bi se baš dobro proveo.

Na kraju ove potpuno besmislene rasprave pojavio se i predlagač amandmana Đorđe Milićević, koji se požalio da je pogrešno shvaćen te da mu nije bila namera da pravi podelu na četnike i partizane. Milićević je objasnio svoje namere: “Šta je cilj ovih amandmana? Očuvanje oslobodilačke tradicije kao jedne. Jesmo li jedan narod ili nismo? Jesmo li jedna država ili nismo?” Govor je zaključio konstatacijom: “Žao mi je što su ovi amandmani pogrešno protumačeni, jer cilj je bio drugačiji. Cilj je bio sprečiti podele i očuvati jedinstvo srpskog naroda.”

Milošević kao nastavljač Dražinih nedjela
Da odmah bude jasno – čitava skupštinska rasprava je potpuno idiotska. S jedne strane imamo socijaliste, koji se slažu da su četnici bili antifašisti, dok istovremeno tvrde da se zalažu za očuvanje tekovina Narodnooslobodilačke borbe. Upravo je njihova partija devedesetih godina obnovila četničku praksu na području Jugoslavije. Njihov neprežaljeni vođa Slobodan Milošević rukovodio je etničkim čišćenjima, ubijanjem civila, pravljenjem konc-logora, istrebljivanjem nesrba i pokušajem ostvarenja gorenavedenog četničkog ideala iz Dražine instrukcije. Socijalisti se nikada nisu odrekli tog nasleđa, a i danas ih predvodi aktivni učesnik ondašnje zlikovačke politike, Miloševićev portparol smrti Ivica Dačić. Da su nekim čudom početkom devedesetih oživeli Sava Kovačević, Ivo Lola Ribar, Stevan Filipović, Marija Bursać, Đuka Dinić, Marko Orešković i ostali heroji – oni bi pucali na Miloševićevu bandu.

Radikali i naprednjaci su dosledni u svom četnikovanju, a mnogi od njih su direktno učestvovali u nastavljanju Dražinog dela početkom devedesetih. Pogotovo im je srcu blisko delovanje četničkih odreda po Bosni i Hercegovini. Zna se šta su tamo četnici radili, a o tome su sami četnički komandanti ostavili dovoljno svedočanstava. Recimo, Pavle Đurišić, u izveštaju koji je poslao Draži Mihailoviću 13. februara 1943. godine, nakon pokolja muslimanskog življa u Pljevljanskom, Čajničkom i Fočanskom srezu, ovako piše o izvršenom naređenju: „Sva muslimanska sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena tako, da nijedan njihov dom nije ostao čitav. (…) Naše ukupne žrtve su bile 22 mrtva, od kojih 2 nesretnim slučajem i 32 ranjena. Kod muslimana oko 1.200 boraca i do 8.000 ostalih žrtava: žena, staraca i dece.” Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Vojislav Šešelj, Željko Ražnatović Arkan i ostali psi rata samo su nastavili tamo gde su Mihailović i Đurišić stali.

Ogromna većina srpske političke i intelektualne elite čini već decenijama nadljudske napore da izvrši reviziju istorije, da falsifikuje elementarne činjenice i tako četnike proglasi borcima protiv fašizma, uprkos svim nepobitnim istorijskim dokazima da su četnici bili kvislinzi. Besomučna propaganda kojoj smo izloženi, uz zvanične odluke zakonodavnog tela, dovela je do apsurdne situacije u kojoj se četnici percipiraju kao borci protiv fašizma.

Nacionalno jedinstvo vodi u fašizam
Svako povezivanje četnika sa antifašizmom je puka besmislica, gola laž i čist falsifikat. Lepo veli Vuk Perišić u eseju Kad zaboraviš juli: “Četnici su u Drugom svjetskom ratu vidjeli priliku za obračun s nesrpskim nacijama. Taj eklatantno fašistički motiv svakoj raspravi o četničkom antifašizmu oduzima smisao. Iza toga nije stajao samo zločinački instinkt, nego i beslovesni politički kretenizam, koga je skrivanje iza legitimiteta okupirane države i njene vlade u egzilu samo višestruko naglašavalo.” Izgleda da je ovaj “beslovesni politički kretenizam” žilava biljčica, sačuvao se do dana današnjeg, razbaškario se i razuzurio po poslaničkim glavama, ne ostavljajući prostora za neke druge, smislenije sadržaje.

Sama ideja o ukidanju nacionalnih podela i očuvanju jedinstva nacije takođe je deo rekvizitarijuma četničke i fašističke ideologije. I četnici su se borili protiv podela, i to vrlo efikasnim sredstvima: kamom i metkom. U navedenoj Dražinoj Instrukciji kao jedan od ciljeva četničkog pokreta navodi se i sledeće: “Čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i ne-nacionalnih elemenata.” Ne-nacionalni elementi su, naravno, komunisti, antifašisti, borci protiv okupatora i njihovi simpatizeri – svi oni koji narušavaju izmaštano jedinstvo nacije. Ko god im se nije uklapao u ideju o nacionalnom jedinstvu postajao je potencijalna žrtva. Baš kao u nacističkoj Nemačkoj, gde je Adolf Hitler takođe proklamovao nacionalno jedinstvo kao vrhunski ideal, pod sloganom “jedan narod – jedan vođa”, a oni koji se u tu viziju nisu uklapali završavali su po konc-logorima.

Kao što kaže Andrej Nikolaidis: “Ideja organskog jedinstva naroda je predpolitička i ne vodi u demokratiju nego u fašizam.” Podele je nemoguće ukinuti, jer su one normalno stanje ljudskog društva, iz prostog razloga što su ljudi različiti. A pogotovo nije moguće ukinuti podelu na četnike i partizane, jer njih razdvaja civilizacijski ponor neizmerne dubine. Pomirenje četnika i partizana je nemoguća misija, jer nema pomirenja između zločina i herojskih dela, između robovanja okupatoru i slobodarskog duha, između zla i dobra. Zločinci će zauvek ostati zločinci, a borci protiv fašizma – heroji. Ma šta o tome mislila četnolika većina u Skupštini Srbije koja mašta o pomirenju svekolikog srpstva u zlu i zatiranju svakog sećanja na najsvetlije stranice istorije ovog naroda. Koje su svojom krvlju ispisali partizani.

[pici]

Politički satelit generala Mirkovića, Mirjane Marković, Slobodana Miloševića, Ivice Dačića, Milorada Vučelića – malo li je za jednu karijeru rokera, po vokaciji, pisca, po predanju i večitog optimiste po pitanju rata, ako je isti moguće voditi pred diktafonima i beležnicama ili u toplini sale Skupštine Srbije.

Da, bilo je malo: njegova sveta dužnost, već gotovo deset godina je da ratnim pokličima, u ravnomernim ciklusima, čisti teren za mudre reči pomirenja koje slede iz usta staloženog Aleksandra Vučića.

Kako je i čime Aleksandar Vulin, posle više od tri decenije od ulaska u politiku, zaslužio da bude na čelu ministarstava sile i koja je njegova uloga u vlasti, odgledajte u šestoj epizodi serijala “Junaci doba zlog”, koji proizvodi Audio i video produkcija JSP.

[plavi_E]

Prvo Steven Seagal pa sad Johnny Depp. U Srbiji misle da ce drzavnickim primanjem holivudskih glumaca popraviti imidz Srba u americkim filmovima. Trenutno su u ravni sa islamskim teroristima.

[llull]

Kakvi se filmovi snimaju sada i nema potrebe za tim, a i prica ti je bezvezna. To se Vucic zbog sebe slihta...
Sto se tice imidza Srbije dovoljni su im Djokovic i Jokic da sve ispeglaju...

[Bossona]

Much More than a Captured State: Top Serbian Institutions Scandals​https://www.ispionline.it/it/pubblicazi ... dals-31687

[plavi_E]

Kad je Merkelova rekla Vucicu da bi Srbija trebala biti primjer drugima u demokratiji, ljudskim pravima i sl. on je mislio da je to pohvala. A zena mu samo na fin diplomatski nacin htijela reci da je Srbija najkriminalnija diktatura u regionu i da se to treba mjenjati.

[llull]

Esade Plavi dobro si se zaletio ti u ova zadnja dva dana moram priznati zasluzujes sve pohvale.

[Login7777]

[pici]

Iako važi za najvećeg političkog preletača, a da stranku nikad nije promenio, Ivica Dačić je od svojih političkih začetaka apsolutno dosledan samo tome – da bude na funkciji. Kako je izgledala politička karijera čoveka koji je pre tri decenije postao prvi predsednik mladih socijalista Beograda, a danas je predsednik Skupštine Srbije, pogledajte u drugoj epizodi dokumentarnog serijala "Junaci doba zlog".

[pici]

Nije oduvek bio najveća štetočina, ni najprljaviji medijski igrač vlasti. Nije oduvek novine koristio za brutalno medijsko linčovanje političkih protivnika, nezavisnih medija i novinara, neistomišljenika i građanskih inicijativa koje se suprotstavljaju režimu.

A kako Dragan J. Vučićević, od novinarskih početaka u Blicu i Demokratiji, preko Pressa i Kurira do Informera i Pinka, postao medijski "kasapin" – odgledajte u petoj epizodi serijala „Junaci doba zlog“ audio i video produkcije JSP.

[88Sioux]

[Bossona]

Rokeri S Moravu breeeee!!!!

[Emiremir33]

Greška novinara ili

[plavi_E]

VUČIĆ U POSETI MANASTIRU RAVANICA: "Celivao sam mošti našeg svetog Kneza Lazara"

Umjesto ramena za plakanje Laza mu dao kljucnu kost.

Ovoj budali nije dosta sto gnjavi zive sad evo presao i na mrtve.