Muzicka scena bivse Jugoslavije

[glog]

Ne kazem da nije, samo ne ide spominjat ga sa istim grupama koji su bili tu cijelu deceniju...

Da poslje Sarle i paket aranzmana nisu dosle grupe, Sarlo ne bi bio bitan, mada niko i nikad kao on

OK, slazem se sa opaskom - Sarla sam stavio tu kao mozda vise kao pretecu EKV-a i Discipline Kicme i kao zacetnika potpuno novog pravca.

[Edin H.]

Ne kazem da nije, samo ne ide spominjat ga sa istim grupama koji su bili tu cijelu deceniju...

Da poslje Sarle i paket aranzmana nisu dosle grupe, Sarlo ne bi bio bitan, mada niko i nikad kao on

OK, slazem se sa opaskom - Sarla sam stavio tu kao mozda vise kao pretecu EKV-a i Discipline Kicme i kao zacetnika potpuno novog pravca.

[Topla voda]

[fakat]

Potonji post se odnosi samo na Novi talas uz par iznimki:

Prljavo Kazaliste - nisu losi ali meni licno nikada nisu bili nesto simpaticni.

Psihomodo Pop - Bolji i iskreniji su mi vazda bili Partibrejkersi

Laibach - imali su par dobrih pjesama ali ruku na srce, svi najbolje stvari su obrade tudjih pjesama. Orginalost nula, obrade par odlicnih, ostalo onako.

Balasevic - nije rock domen, ali je toliko dobar u onome sto radi da je klasa za sebe, jaca od vecine tkzv. rockera, pa sam ga vazda cijenio i slusao.

EKV - vjerovatno sami vrh, da se napravi kakvo glasanje vjerovatno zlatna medalja publike! Nemam primjedbe. Uvijek rado cuti! Pusti uvijek i bilo gdje , bilo kada.

Azra - duga prica, jedno vrijeme sam se drogirao Azrom , pa ih onda potpuno odbacio, a danas sam negdje na pola puta, ipak imaju dovoljno dobrih pjesama da ce ostati legenda.

Corba - Kao i Kazaliste tip mi nikada nije bio drag, cak ni kada su ga svi slusali. Par pjesama ima snage, ali onih par ostalih ubija apetit.

Dugme - kako ovo staviti u jednu recenicu? Bilo je malo dobroga, dosta osrednjega, i takodjer dosta odvratnoga.

Zabranjeno Pusenje - ipak kapa dole, rock na balkanu bez Pusenja je samo pola price, razlicite faze, svaka ipak dobra na svoj nacin.

Haustor - licno ih nikada nisam nesto slusao, ali u domenu YU rocka ostaju na samom vrhu zasluzeno.

Plavi orkestar - prvi album razvalio Jugu, histerija, ostalo tra la la. Losini narodnjaci su puno bolji od njegovog pop-rocka. Bolje mu je da svakih par godina izda jedan dobar narodnjak nego da pokusava biti balkanski Prince.

Edo majka - slicno kao i Plavi Orkestar, prvi album odvaljuje, potom silazna putanja.

Bajaga - pop-rock, pjesmice za raju, ne slusam to ali sjecam se kada je harao.

Idoli - jedan konceptualni album (Odbrana) je bio dobar (nastranu predvorje pravoslavnog nacionalizma, hajde barem su ga prvi provalili i nikada nisu bili banalni primitivci, nigdje ni traga mrznje ali istovremeno tukne na dolazece vrijeme... ), ostalo tra la la.

Koja (Sarlo, Disciplina) - legenda YU alternative koju iskreno uz duzno postovanje nikada nisam mogao slusati duze od sest minuta (Sarlo je jos bio i slusljiv u odnosu na Disciplinu).

Partibrejkers - pravi rock, ipak ih cijenim mada se to ne da slusati predugo. Rana faza najbolja, ostalo dostojanstveno.

Lacni Franz - dajte ljudi , ovo je bio vise nego dobar rock band. Balkanci iz Slovenije. Pregrst dobrih stvari.

Posto je o komercijali vec dosta kazano sada malo alternative:

Padot na vizantija: "Istata sostojba" me je svojedobno odvaljivala, mada ne znam je li u pitanju vrijeme ili nesto drugo ali ne zvuci isto, Mizar iskreno nisam nesto slusao pa ne bih da sudim.

Major: Prvi album im je bio sjajan! I drugi je dostojna pratilja, nema onu jakocu prvoga ali ne zaostaje, samo steta sto ni oni nisu ostavili nikakvoga traga.

Igra staklenih perli - klasa za sebe, prije svih ovih bendova, uvijek rado cuti!

Umorih se, nastavicu drugom prilikom.

[PalaSa Marsa]

..Itd..Nastavice se..

[statix]

Bez sumnje, medju najznacajnije predstavnike sarajevske alternativne scene spada i beskompromisni bend "Protest", nastao 1990. godine, u periodu dok su njegovi clanovi pohadjali srednju umjetnicku skolu. Prvu postavu cinili su Damir Nevesinjac, pjevac i idejni vodja, Vedad Voloder, gitara, Emin Voloder, bas, i Igor Milcevic, bubanj. Pocetak djelovanja ovog punk-rock benda vezan je za klupske nastupe, gdje sticu svoju publiku upravo zahvaljujuci originalnom nekonvencionalnom muzickom izrazu i zestokoj svirci, slijedeci uzore "Bad Religion", "RCHP", kao i "Partibrejkersa" "KUD Idijota", "Majki"...

Nastup kao predgrupa velikog rock spektakla irske grupe "U2", na sarajevskom stadionu Kosevo, 23. septembra 1997.

[notsure]

Jesu bili najbolji... po više kriterija. Kao što je i ova četvorka ostavila svoj trag na zapadu (a i kod nas):

[Margita81]

Niko ne spomenu Majke?

[Margita81]

I Urban? Ja ga volim

[Edin H.]

Niko ne spomenu Majke?

A ni Djavole



Niti
Moja mala ne voli Travoltu,
Zato voli Profesora Contu

Evo jedna obrada krasne Stojniceve balade



A evo i obrade te obrade

Hladno Pivo

[jOFLA]

.

[minjonja]

ne vidjoh da je neko njih spomenuo:

u top 5 je mojih najdrazih pjesama ikad.

[amrica]

[b]Lacni Franz - dajte ljudi , ovo je bio vise nego dobar rock band. Balkanci iz Slovenije. Pregrst dobrih stvari.
[/b]
.

slazem se sa tobom, uglavnom , ali ovi su mi estra dragi

[bushido]

@ mimonja, aaaauuu,covjece,baci me preko 30 kuka unazad,gdje ovo nadze


ps, jos bih dodao;negdje na kraju u zatisju i jedna mladost

[SancoPansa35]

A šta reći za ovo ???????????

Špijunaža i rok muzika u SFRJ

Službe državne bezbednosti koji su spremni da progovore o akcijama u kojima su učestvovali za vreme Titovog i Miloševićevog režima. Jednu od najspecifičnijih priča ima nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Živan Velisavljević koji je penzionisan početkom 1990. godine ukazom tadašnjeg predsednika SFRJ.
Velisavljević danas živi u svojoj porodičnoj kući u rodnim Lojanicama, u blizini Šapca. Njegova kuća je daleko od onoga kako bi javnost zamišljala domove penzionisanih špijuna. Ovde nema visokih zidova, gvozdenih vrata koja se otvaraju daljinskim upravljačem i dobermana čuvara. Pa ipak, iako je Velisavljevićeva kuća kao jedna od mnogih u ovom kraju, u njoj postoji nešto po čemu se razlikuje.
Na brižljivo uređenom tavanu, Velisavljević ima kolekciju od nekoliko hiljada LP ploča isključivo zabavne i rok muzike nastale u SFRJ. Na pitanje da li je diskofil, Velisavljević kaže da mu te ploče nisu za razonodu već da su mu sredstvo za rad. Štaviše, Velisavljević nam otkriva da nijednu od ovih ploča nominalno ne može da otuđi jer mu ih je Resor državne bezbednosti dao na revers.

Operacija Miljacka
Velisavljevićev angažman u službi počeo je 1968. godine. Studentske demonstracije su ozbiljno uzdrmale Tita. Iako je uspeo da ih umiri, Tito je primećivao da se stalno pojavljuju nova žarišta. U tom trenutku Tito je tek bio priveo kraju krizu oko Brionskog plenuma a odmah se pojavila studentska kriza i invazija na Češku i bilo je potrebno pacifikovati barem jedan od frontova. U tom cilju Tito je na tajnom sastanku diskutovao o tome koji se front može prvo rešiti. Veljko Vlahović je predlagao da SFRJ nabavi atomsku bombu koja bi joj bila garant suvereniteta, Edvard Kardelj je pominjao približavanje NATO paktu a Stane Dolanc je izašao sa najbizarnijim predlogom. Dolanc je naime objasnio kako je CIA koristeći muziku bendova snažno oslonjenih na hedonizam i upotrebu opojnih droga uspela da otupi borbenu oštricu studentskih protesta u Americi i da brojne progresivne mlade ljude pretvori u bezopasne klovnove bez jasne revolucionarne ideje.

Dolanc je smatrao da se tako nešto može uraditi i sa našom omladinom. Veljko Vlahović je smatrao da su naši mladi ljudi zdraviji i zreliji od američkih, ali Tito je bivao sve više zabavljen Dolančevim predlogom. Na kraju je Dolancu dato zeleno svetlo a operacija je dobila kodno ime “Miljacka” po reci u Sarajevu pošto je Tito smatrao da je rat dobijen u Bosni i da sve nove bitke treba počinjati odande. Miljacka je izgledala kao najurbaniji toponim u toj republici.

Dolanc je u saradnji sa svojim najbližim poverenicima Srdanom Andrejevićem i Obradom Đorđevićem izabrao mladog Živana Velisavljevića da vodi Miljacku. I Velisavljević je vodio ovu operaciju pune 22 godine.

“Prvi regrut prirodno bio mi je Goran Bregović. Sa njim nije bilo problema, on je voleo i ideju jugoslovenstva i seks i drogu, tako da smo se lako dogovorili”, svedoči Velisavljević. “Sa Bregovićem sam čak primenjivao i jedan sistem koji je Služba koristila sa kriminalcima-omogućavala im je da kradu u inostranstvu a da dobijaju sklonište u Jugoslaviji u zamenu za obavljanje ponekog posla za nas. Tako sam i ja omogućavao Bregoviću da krade strane pesme, da ih objavljuje ovde kao svoje, a da u njima propagira ono što je nama bilo potrebno.”

Zdravko Čolić već nije bio tako jednostavan za regrutaciju.

Samit u Skenderiji

“Zdravko Čolić je bio izuzetno talentovan izvođač i njega nismo mogli da regrutujemo tek tako. On nije imao ništa protiv nas ali nije želeo da ikome išta duguje” Ipak, kada je uhapšen u Ohridu zbog razmenjivanja deviza, Velisavljević je u tome video svoju priliku. “Obišao sam ga u zatvoru u Ohridu i dogovorili smo se za petnaest minuta.”

U Velisavljevićevom odeljenju u resoru državne bezbednosti nastupila je histerija kada su saznali da je Čola regrutovan. A onda se pojavila panika kada su shvatili da su mu potrebne velike hit pesme. Deo Službe je sumnjao u Kornelija Kovača, i odlučeno je da cela jugoslovenska pop scena stane iza Čolića.

“Napravili smo tajni sastanak jedne noći u Skenderiji. Šest mlaznih aviona RV i PVO je dovezao sve ključne pop kompozitore kod nas. Bili su tu Arsen Dedić, Đorđe Novković, Kornelije Kovač, Bojan Adamič, Žika i Radovan iz Zane, Momčilo Bajagić, mali Zlaja Arslanagić iz Crvene Jabuke, Iztok Turk, Jasenko Houra, Jura Stublić, Vladimir Divljan, Zoran Lesendrič i mnogi drugi.”

“Smestili smo ih u Skenderiju. Sedeli su potpuno nepripremljeni šta ih čeka. Onda sam ja izašao za govornicu, osetio sam se kao Tito, i rekao im da je svako dužan da pripremi po jednu pesmu za Čolin povratnički album.”, Velisavljević ni danas ne može da sakrije ushićenje.

Ekipa kompozitora je potom vraćena avionima u svoje gradove i započet je rad na pesmama. Međutim, u Službi je zavladala nervoza pošto se toliki broj ljudi nije mogao bezbednosno kontrolisati, tako da su se na kraju opredelili da ipak Bregović uradi ceo album kako pesme ne bi iscurele u javnost.

“Čolićev povratnički album je u jednom trenutku delovao kao da će biti največi album u istoriji pop muzike. Činilo se da će ovo biti za Čolića ono što je “Smile” bio za Beach Boyse, a mi to nismo smeli da dozvolimo, Čola je bio potreban Jugoslaviji u tom trenutku, i na kraju je sve rešio Brega.”

Ratne trake

Služba državne bezbednosti je vila zadužena i za pripremanje konceptualnih albuma koji su imali funkciju da se zavrte u etru u slučaju rata, pa čak i nuklearne apokalipse. “To su tzv. Albumi sudnjeg dana, tako smo ih zvali u službi, na njima su snimljene poslednje pesme na svetu, pesme uz koje je ovaj narod trebalo da preživi nuklearnu zimu.”

Na pesmama je radio sam kren jugoslovenske scene, u saradnji sa timom psihologa. “Ima nekih ljubavnih pesama koje smo testirali na životinjama. I zaista kada bi im pesma bila puštena, one su ih navodile na parenje kroz lučenje određenih hormona. Takve pesme u principu su pravljene za slučaj da u bunkerima posle nuklearnog rata moraju da se ljudi stimulišu na produžavanje rase.”

“Pustiti takvu pesmu u etar u regularnim okolnostima je krivično delo. Ti snimci se nalaze u sefu Načelnika SDB dan-danas.” Velisavljević nerado govori o ovim pesmama. Ipak, posle velikog navaljivanja rekao je da je neke od njih pisao Kiki Lesendrić a da ih pevaju Zana Nimani, Anja Rupel i Marina Perazić. Kada smo ga upitali, liče li te pesme na njihove ranije radove, Velisavljević se osmehnuo i lakonski odgovorio, “Denis i Denis su za ovo vrtić…”

Dvostruki agenti

Velisavljević kaže da se u svojoj praksi samo jednom sreo sa dvostrukim agentom. To je bio slučaj Iztoka Turka, vođe i glavnog autora grupe Videosex. “Iztok je radio za nas. Negde u vreme albuma “Lacrimae Christi” kontaktirala ga je nemačka služba BND. On je želeo da prekine kontakte sa njima ali mi smo insistirali na tome da ih on nastavi.” Kako se približavao raspad Jugoslavije, Velisavljević tvrdi da se i Turkova lojalnost pomerala ka Nemcima. “Nisam siguran da je Turk izdao Jugoslaviju, mislim da joj je bio lojalan do samog kraja, ali kako je vreme odmicalo sve manje i manje. O tome govore njegovi neuspeli pokušaji da sa Videosexom snimi pesme na engleskom”

Snimanje pesama na engleskom je po Velisavljeviću bilo smišljena provokacija u samim centrima nemačke obaveštajne službe kako bi se kolonijalizovala jugoslovenska muzička scena. “Oni su želeli da marginalizuju naše bendove time što su ih nagovarali da snimaju na engleskom čime su ih odvojili od domaće publike, a nisu dobijali pravu šansu na inostranoj sceni. Na svu sreću, to im je uspevalo kod alternativnih bendova. Mi smo Bregu, Čorbu i Azru držali pod gvozdenim stiskom.”

“Album Divljih jagoda na engleskom bio je klasična zavera MI6. Njih je kao svoje agente u tom periodu držao ozloglašeni Entoni Monkton. On je počeo svoju karijeru kao rokenrol operativac za SFRJ da bi na kraju završio službujući u Beogradu.” Na svu sreću. DB je imao svog aduta u grupi. “Alen Islamović je bio naš čovek i razarao je englesku karijeru Divljih jagoda iznutra. On je bio zdrav element u toj grupi, i zato smo ga i nagradili mestom pevača u Bijelom dugmetu.”

Velisavljević sebe i danas smatra Jugoslovenom. On veruje da su same republičke službe državne bezbednosti radile protiv zajedničke države, čak i u domenu rokenrola. “Jasenko Houra je bio čovek hrvatske republičke Službe. Nekoliko puta sam im slao dopise da nam ga stave na raspologanje u saveznoj službi jer je talentovan muzičar, a oni su odbijali i smišljali neke formalnosti. Odgovorno tvrdim da je njegova pesma “Mojoj majci (zadnja ruža Hrvatska)” maslo zagrebačkog odeljenja.”

“Nema nevinih”, nastavlja Velisavljević, “kada smo primetili da se bog i crkva često pominju u pesmama Pilota, priveli smo Lesendrić Zorana da vidimo o čemu se radi. Tokom noći javio nam se šef beogradskog odeljenja i rekao nam da je on njihov. Mi smo morali da ga pustimo. Ja sam tada shvatio da svaka republička služba ima svoj bend.”

Ibarska magistrala

“Rata ne bi bilo bez propagande i bendova poput Prljavog kazališta”, naglašava Velisavljević. On smatra da je naivno očekivati da je borba između tajnih službi bila išta pitomija na polju rok scene nego na drugim poljima. “Scenario Ibarske magistrale je prvi put primenjen na Krcunu, a drugi put na Draženu Ričlu.” Velisavlljević odgovorno tvrdi da u saobraćajnoj nesreći člana Crvene Jabuke nisu čista posla. “Zlaja je ubrzo napustio bend, on je bio anđeo, jedan od mojih najdražih operativaca, pravi Jugosloven”, kaže Velisavljević. “Mislim da će biti zanimljivo ako Žera ikada progovori, on zna celu priču.”

Sadašnja scena

Velisavljević ne prati sadašnju scenu od kada se penzionisao. Ipak ono što vidi po televiziji i Internetu mu ne uliva poverenje. “Dosta talentovanih ljudi je otišlo u narodnjake, a na rok sceni dosta bendova peva na engleskom, a to ništa ne valja. Scena je bila mnogo bolja dok je DB kontrolisao jer mi smo i kreativno pomagali kad je nailazila kriza.” Velisavljević se ponosi podatkom da je DB za pesmu “Lipe cvatu” angažovao čak tri profesora Muzičke akademije i jednog profesora knjževnosti da pomognu Bregoviću da je osmisli. “Danas više nema takve ambicije, nažalost. Plašim se da DB više ne kontroliše ni one bendove koje je sam osnovao.”

Aha

[Brisbane]

Pozdravljam temu
Prvi post je odlicno secirao dosta toga.
Nazalost, Zabranjeno Pusenje jeste bliska nama furka, Ali muzika je uvijek bila kopija kvalitetnih stvari iz vana.
Bregovic je svjetski aranzer I kvalitetan kompozitor. Vecina stvari je skart, ali 10% posto je izuzetno I dovoljno da je BD bilo najbolje u exyu.
Gledano iskljucivo muzicki u antologiji svjetske musicale bastine mogao bi samo Leb i So zavrsiti.

[Piaty]

Spomenucu 2 benda koji su giganti ali su se osnovali poprilicno kasno pa nisu mogli biti dio te jedne velike scene.

Sikter iz Sarajeva i Bjesovi iz Novog Sada

[sarlo]

Produkcija
- Oliver M.
- Goran B.
- Dino M. (Poslije odbrambeno-oslobodilackog rata je nevjerovatno napredovao)
- Anastasia (Prije kise)
Singl, pjesma:
- Mustafa; Bebi Dol (najoriginalnija)
Klasika
- Za koji zivot treba da se rodim; Time
- Budi kao more, Indexi
Aranzmani... Kire Mitrev - inovacije
Alternativa...Kuzle.
Konceptualni albumi:
Odbrana i posljednji dani- Idoli
Modra rijeka - Indexi.

[broj dva]

Mozda su dosli malo prekasno jer se juga u to doba vec raspadala ali onaj prvi albuom od Let 3, Two dogs fucking je meni bio super. Onda su valjda zaradili love za sve droge sto su htjeli i vise nisu snimali dobre albume ali taj prvi, ima nesto u njemu...

[stubrijez]

Citam temu, standardno postujem misljenje pojedinaca, vecina povrsno tumacenje kroz fragmentarno znanje i slusanje... Puno precijenjenih izvodjaca jos vise podcijenjenih, evo konkretno BiH Valentino posebno dok je Jaka pjevo, Merlin Kokuzna vremena i ona crvena ploca isto, npr. puno bolje nego danasnje pusenje, dve je relativno itd... Ramba Amadeusa ko stavi na temu tu no comment taj antimuzicar ne zasluzuje uopste da se pomene, slicno i Stulic kao neki no.1 HR scene, prije bih stavio Animatore i Belana, Rundeka ili Film/Stublic... desetine prije njega. Isto EKV, sve je to OK ali... Pomijesane su kruske i jabuke, trebalo bi mozda gledati prije i posle new wavea i punka, sto je bila prekretnica na svjetskoj sceni i posle toga nista vise nikad nije bilo isto. Da se nije to desilo jos bismo mlatili glavama uz dipaprpl i djuskali uz bidzis. Koja je granica rocka i popa...? I to je veliko pitanje...

[agnostic_front]

Meni je album Zastave od Parafa nesto najbolje sto sam cuo sa ovih prostora.

[vaučer]

Meni je album Zastave od Parafa nesto najbolje sto sam cuo sa ovih prostora.

Vrlo dobar album, jedan od dražih iz tog vremena. Meni su uz Parafe neke grupe i albumi ostali uz mene kroz godine. Idoli i ‘Odbrana’ (meni osobno vrh novog vala i najjači album tog perioda), skoro svi albumi Haustora (ubjedljivo najkonzistentniji bend tog vremena), par albuma Azre, par albuma KUD Idijota (oni su mi instant karta u vlastitu mladost), Urbanov ‘Žena dijete’ (ovaj album je jako dobro ostario) i par londonskih albuma Discipline Kičme (ovdje su mi bili zanimljiviji nego u osamdesetim).

EKV je ok, vrhunski bend, ali ih rijetko poželim upaliti.

[Tempo]

Ramba Amadeusa ko stavi na temu tu no comment taj antimuzicar ne zasluzuje uopste da se pomene, slicno i Stulic

imam ja jednu plocu od harija varesanovica. ako hoces mogu ti je dati.

[stubrijez]

Ramba Amadeusa ko stavi na temu tu no comment taj antimuzicar ne zasluzuje uopste da se pomene, slicno i Stulic

imam ja jednu plocu od harija varesanovica. ako hoces mogu ti je dati.

hihihih djesi Rambo

[hadzinicasa]