Muharem Bazdulj u društvu persona koje se ne kupaju

[Bayone]

I njega je malo smeo ovaj inckov zakon jer je baš bio u tonu vatrenog obožavanja handkeovog lika i djela da i njega to malo zakači. Zato je postao dosta oprezniji i potuljeniji.

Priznaje da je čak i on jednom zaplakao zbog sudbine nekog psa u romanu kojeg je čitao. I dok sa strane dijeli lekcije o žrtvama proteklog rata, uživljavajući se u ulogu nekog neutralnog, hladnog, posmatrača, sa banalnim citatom iz filma, ne otkriva da je i on imao ličnu porodičnu tragediju u Foči, koju je izgleda zatomio i zaključao u dubini svoga bezveznog mozga

Ne kontam, zar je Inzkovim zakonom zabranjeno vatreno obožavat Handkea? Da neće i Nobelov komitet žic

Ne kontam šta ne kontaš, jel bio genocid u Srebrenici?

[breuer]

Ne kontam, zar je Inzkovim zakonom zabranjeno vatreno obožavat Handkea? Da neće i Nobelov komitet žic

Ne kontam šta ne kontaš, jel bio genocid u Srebrenici?

pa ne kontam kakve veze ima Handkeova književnost sa činjenicom da se u Srebrenici desio genocid...

[Zlocin&Kazna]

]


Ja stvarno, ali baš stvarno, ne razumijem nekoga ko pokušava u javnosti biti mjerodavan za sve i svašta, odnosni baštini image intelektualca, da svaki put, al' baš svaki put kada želi nešto da poruči plebsu koristi se uvijek istim motivima, uvijek istim književnicima, uvijek istim filmskim referencama: red Andrića, red Kundere, red Kusturice. U2 se već odavno ne pominje, ne znam zašto? Možda zbog prisustva Bona Voxa na crvenom tepihu SFF-a, te najpoznatije filmske smotre ruralnog tipa u famoznom regionu?

Možda bi bio red da neko od ove njegove škvadre sa "progresivnog" Bačanovićeva portala ukaže Bazdulju na ideološku ispodprosječnost koja je toliko postala očita i prepoznatljiva da je dovoljno pročitati naslov i ime autora da zaključimo odmah o čemu se radi.

Pri tome lik ima tako slabu argumentaciju, kojom pokušava potvrditi izabranu tvrdnju, kao da pise skolarac osnovac. Sreca nije pravnik ...

[Bayone]

Ne kontam šta ne kontaš, jel bio genocid u Srebrenici?

pa ne kontam kakve veze ima Handkeova književnost sa činjenicom da se u Srebrenici desio genocid...

Zato što je Handke negator navedenog genocida i fašističko govno od čovjeka

[_BataZiv_0809]

Ja koliko znam, prica da je Zviz iz aviona bio u logoru nije bila na portalima, nego je kolala facebookom.

[Bayone]

O ozbiljnosti portala koji objavljuje muharemove tekstove govori i sam naslov kolumne "plačeš pičko, plačeš". I dok se zna da Muharem u svojim pisanjima i govoru često koristi termine "pišanje, sranje, prdenje" itd, što je pokazatelj njegovih manira i kućnog odgoja, svaki normalan urednik koji drži do nekog nivoa bi to promjenio i cenzurisao.

Općenito, ova tema se ne bi trebala nalaziti na podforumu Kultura.

[Leverage]

Ovaj mladić je u azilu s Đokovićem. Tamo je već 9 godina, ne smije van

https://www.index.hr/vijesti/clanak/ova ... itaj_jos_d



Muharem Bazdulj sa Aliexpressa u društvu persona koje se ne kupaju.

[Škobo Habu]

Ja sam sve kont'o da je Alija stranku pred'o Tihiću, i da je on dugi niz godina upravljao SDA, sve dok Bakir nije stas'o u pravog lidera?

Ali, avaj....

Комедијант случај је хтео да некако у исто време, гостујући у Сарајеву, књижевник Светислав Басара онако у маниру елоквентног естрадњака похвали свог града домаћина, док је земљу из које стиже прозвао „оријенталном деспотијом”. Једна од карактеристика оријенталних деспотија, као и деспотија генерално, јесте да се ту народни и државни лидери не бирају на изборима, барем не слободним, него се власт наслеђује генетско-династички. И док су евентуалне политичке амбиције Данила Вучића још плод чисте фантазмагорије неколицине доконих твитераша, у том истом Сарајеву је титулу председника водеће странке и лидера нације Бакир Изетбеговић баш онако оријентално-деспотијски наследио од властитог оца.

https://www.politika.rs/scc/clanak/4961 ... g-efendije

[belfy]

covjek pisao o Sarajevu dok je zivio u Sarajevu. sada pise iz Beograda o Sarajevu. ovako ili onako - bez Sarajeva on nema o cemu da pise... ili, da barem bude bitan u tom pisanju...

[Škobo Habu]

Novinarka: "Ali Đilas juče kaže da je Vučić sad na kolenima."

Bazdulj: "To je kao da Čukarički igra protiv Real Madrida! Hrabre se! Vučić je nepobediv jer se ne opušta ni pri tako velikoj prednosti!"

Neka ostane zaljepljeno do izbora...

https://www.novosti.rs/vesti/politika/1 ... bore-video

[Leverage]

Volio bih da se varam, ali stvarno ne vidim kako Vučić može izgubiti predsjedničke izbore.

[Škobo Habu]

MUHAREM BAZDULJ: Punoljetstvo muslimanskog grada

Ako za koju godinu nekom studentu na Fakultetu političkih nauka zatreba zgodna i efektna tema za diplomski rad, nudim ovdje ideju za odličan case study: ilustrovati propast kvaliteta javnog života i argumentirane javne debate u Sarajevu na dva primjera koja razdvaja dvadesetak godina. Prvi primjer bio bi članak Nevena Anđelića „Sarajevo je muslimanski grad“ objavljen u (tadašnjem) nedjeljniku „Dani“ 2003, a drugi izjava Sanje Vlaisavljević Radio-televiziji Republike Srpske s kraja 2021, o tome kako u Sarajevu više nema Djeda Mraza, svinjskog mesa i praznične ulične rasvjete.

Ako za koju godinu nekom studentu na Fakultetu političkih nauka zatreba zgodna i efektna tema za diplomski rad, nudim ovdje ideju za odličan case study: ilustrovati propast kvaliteta javnog života i argumentirane javne debate u Sarajevu na dva primjera koja razdvaja dvadesetak godina. Prvi primjer bio bi članak Nevena Anđelića „Sarajevo je muslimanski grad“ objavljen u (tadašnjem) nedjeljniku „Dani“ 2003, a drugi izjava Sanje Vlaisavljević Radio-televiziji Republike Srpske s kraja 2021, o tome kako u Sarajevu više nema Djeda Mraza, svinjskog mesa i praznične ulične rasvjete.

Anđelićev tekst izazvao je dvocifren broj ozbiljnih i dugačkih autorskih polemičkih reakcija: na potezu od analiza i kolumni do pisaca čitalaca, onih starinskih, gdje se uz ime i prezime nalazi i adresa osobe koja reaguje. Poslije se i Anđelić tekstualno osvrnuo na sve te reakcije. Istup Sanje Vlaisavljević nije imao nijednu jedinu reakciju koja bi se mogla nazvati autorskim tekstom ili polemikom. Proizveo je samo histeriju, linč, prijetnje, psovke, pozive na odstrel i najodvratnije uvrede.

Paradoksalno govoreći, iako ih razdvaja punih osamnaest godina, Anđelićev tekst i prilog Branke Kusmuk su neobično slični. U oba se potenciraju skrnavljenja katoličkih i pravoslavnih grobalja u Sarajevu, što prolazi bez adekvatne reakcije policije, sudova i javnosti, kao i promjene u svakodnevnici koje su posljedica drastično promijenjene etničke strukture grada.

U Anđelićevom tekstu je navedeno nekih pola tuceta dokaza koji po njemu potvrđuju njegovu tezu da je Sarajevo postalo „muslimanski grad“. Možda i najindikativniji i najkomentarisaniji od tih „dokaza“ bila je tvrdnja kako je u Sarajevo „nemoguće pojesti pizzu sa originalnim sastojcima (što uključuje i svinjsku šunku)“.

U moru reakcija na ovu tvrdnju najviše je bilo onih koji su je pokušali demantovati tezom da to nije tačno pošto, je li, u ovoj ili onoj konkretnoj piceriji, ako naglasiš da hoćeš svinjske mesne prerađevine u nadjevu za picu možeš i da ih dobiješ. Miljenko Jergović je onomad imao ponešto originalniji pristup, on je tvrdio da su jedini nužni sastojci za pizzu tijesto, paradajz sos i origano, pa ako „svinjske šunke“ u Sarajevu i nema, to ne znači da se u tom gradu ne može pojesti „pizza sa originalnim sastojcima“.

Meni je, moram priznati, u cijeloj priči omiljeni dio bio taj pleonazam „svinjska šunka“. Ne mora čovjek biti lingvista da uz malo sluha zaključi da riječ „šunka“ etimološki potiče od njemačke riječi „Schinken“ koja označava svinjetinu. Reći „svinjska šunka“ je malo kao reći „goveđi biftek“. Istini za volju, na menijima sarajevskih picerija, već decenijama nastupa „ćureća šunka“ te, nešto manje frekventno, „pileća šunka“, ali to svakako označava mesnu prerađevinu koja bi se mogla zvati i salama ili kobasica. Onaj ko je zove šunka liči malo na pivopiju koji tokom ramazana uzima bezalkoholno pivo, a po sklonosti da usprkos svemu nekako iskombinuje poštavanje vjerskih pravila i svoje prehrambene sklonosti.

Imam znanca, turskog pisca mlađe generacije, rođenog u Ankari, a koji relativno odnedavno živi u Istanbulu, s kojim sam par puta bio na istim književnim festivalima u Evropi. Za doručak, on uvijek uzima jaja sa slaninom i veselo priča kako mu je to omiljeni hedonistički užitak kad putuje na Zapad. U Istanbulu ima i ptičijeg mlijeka, pa naravno da ima i svinjetine, ali pitanje dostupnosti nije uvijek identično pitanju opuštenosti u konzumaciji. Malo bi mi bili prsti na obje ruke da nabrojim osobe bosanskomuslimanskog identiteta koje lično poznajem koje inače ne jedu svinjetinu, a izvan zavičaja ne samo da je jedu, nego joj i tepaju duhovitim eufemizmima među kojima vrijedi istaknuti „uho“.

Nije, dakle, da u (svim) sarajevskim tržnim centrima, restoranima te na pijacama svinjetine nema, ali je ponešto skrajnuta, što je potpuno logično i spada u banalni trgovački rezon ponude i potražnje. Isto tako u sarajevskim knjižarama ima knjiga na engleskom, a nema knjiga na kineskom, pošto se prve kupuju, a za druge nema potražnje. Ipak, neko ko bi to javno primijetio, ne bi, naravno, bio izložen javnom linču. Problem sa isticanjem skrajnutosti svinjetine je to što je ta činjenica samo simptom drastično promijenjene etničke slike Sarajeva. Prije tridesetak godina, barem polovina stanovnika Sarajeva nije ni nominalno ni stvarno bila dio zajednica kojoj vjerska pravila brane konzumaciju svinjskog mesa, a danas je pitanje ima li takvih i deset posto.

To je tako i to je banalna statistička činjenica. U njoj nije sadržan vrednosni sud. Na sličan način na koji je Sarajevo muslimanski grad, većina evropskih gradova su hrišćanski ili posthrišćanski. Nema, dakle, u tome ništa loše.

Otkud onda tako žučne reakcije? Kad je Anđelić prvi rekao „car je go“, prije osamnaest godina, promjena je još bila svježa, vladala je „faza poricanja“, pa je to možda i razumljivo. Danas, kad je Anđelićev tekst već punoljetan i kad Sanja Vlaisavljević samo ponovi njegove osnovne teze, to je već mnogo bizarnije. Čemu potreba tolikog broja ljudi da živi u iluziji, čemu tako snažna žudnja nekolicine otužnih nebošnjačkih sarajevskih seniora da opravdavaju vlastite životne izbore jeftinim sofizmima?

Čini se da bi razlog mogao biti nespremnost za suočavanje sa razlozima za tako drastičnu promjenu. Otud i ta nervozna mantra „Možda etnička slika i jeste drukčija, ali za to nije krivo Sarajevo“. Daleko od toga da je tu „Sarajevo“ (šta god ta riječ u ovom kontekstu značila) jedino krivo, ali bi još pogrešnije bilo reći da je potpuno lišeno krivice. Strah od suočenja s tim tabuom dovodi zapravo do toliko histeričnih reakcija povodom banalnih ukazivanja na očigledne stvari.

Piše: Muharem Bazdulj za Preokret

https://preokret.info/index.php/2022/01 ... kog-grada/

[seln]

Ima li ova posrbica drugih tema, osim Sarajeva?

[Škobo Habu]

Nakon čitanja Bazduljevog teksta sam se odmah zapitao kako to niko ne postavlja pitanje kakav je i čiji grad bio Sarajevo za vrijeme opsade?

Pizza sa feta sirom, haringama i svinjetinom iz lanč paketa.

Druga bitna stvar, dobro se sjećam Anđelićevog teksta. Na naslovnici "Dana" je osvnulo pitanje da li je Sarajevo muslimanski grad uz sliku razbijenih prozora crkve na Marin Dvoru. Ne mogu se tačno sjetiti, ali mislim da je to bio u jeku događanja u Mostaru i Stocu. Liska park i napad na stolačke Bošnjake, koji su došli da obiđu vlastitu imovinu.

Mislim da je godina 1998.

Ono što je najsmješnije kod Bazduljeve argumentacije jeste da pokušava opravdati teze Sanje Vlaisavjević kroz tekst Nevena Andželića, te tako staviti oboje u istu ravan. Bilo bi zanimljivo saznati da li se Anđelić slaže sa tezama Sanje Vlaisavljević i šta je to danas isto kao u ona doba?

Po Bazdulji, sve je u kontinuitetu isto.

[zomri]

Pa ako bi neko “javno primjetio”, sto Muharem kaze, da su knjige na kineskom “protjerane iz Sarajeva” prilicno sam siguran da ne bi proslo neopazeno.

[eltroxin]

Steta da tema o Kurtonu padne na dno


Piše: Đorđe Šćepović za AntenaM

Nek mi oproste i Cankar i Jernej što ih koristim ne bih li već u naslovu uputio na glavnog junaka teksta. Nekako mi se učinilo da je naslov Cankareve pripovijetke najzgodniji način da se označi priroda našeg junaka. Mada, naš junak nema ama baš nikakve veze s onim Cankarevim. Njihove prirode i karakteri su različiti svjetovi, svjetlosne godine udaljeni jedan od drugog. Stoga, isprika slugi Jerneju koji strada zbog odsustva pravde. Zbog odbijanja da povije kičmu, da klekne na koljena i laž koju mu nude prihvati kao stvarnost. Naš junak, diljem regiona poznati sluga Bazdulj je Jernejev antipod.

Kako je moguće da neko iz sarajevskog Oslobođenja stigne do Kurira u Hepija

U prepisci s jednim promašenim tivatskim životom sam naglasio da se ozbiljni ljudi nekad moraju baviti i neozbiljnim pojavama. Zatičem sebe kako se po ko zna koji put bavim takvima. Ali ne smetnimo s uma da neozbiljan čovjek može biti opasniji od ozbiljnog. Da neozbiljan čovjek može uzrokovati više štete od bilo koga. Odlazeća crnogorska Vlada je školski primjer za to. Nego, da se vratimo slugi Bazdulju.

Kada čitate njegove pismene sastave morate uzeti u obzir da ne čitate uradak jednog pisca ili kolumniste, već da pred sobom imate proglas beogradskih centara moći. Dakle, nije opasan konkretni megafon srbijanskih bezbjednosno-informativnih agencija, opasno je ono što nam megafon saopštava.

Taman kada pomislite da će se Muharem Bazdulj umiriti, ušuškati u poziciji koju mu je obezbijedila višegodišnja sluganija beogradskim nacionalističkim krugovima, on vas iznenadi, te se opet javi. Javi se poput Boga u jeftinoj i duboko pogrešnoj interpretaciji prośečnog litijanera. Javi se čak i nakon javnog sprovoda koji mu je upriličio Viktor Ivančić, a povodom Bazduljeve ekspertize o zapišavanju u Ivančićevu djelu. Javi se i nakon svih onih sramnih javljanja kad god je trebalo opravdati zločine srpskog nacionalizma. Ali njegov posao i jeste da se javi. Da zaradi sve blagodeti koje mu je Beograd dao. Da opravda poziciju na kojoj je.

Ako se pitate kako je moguće da neko iz sarajevskog Oslobođenja stigne do Kurira u Hepija, ne znam, ne pitajte mene, pitajte Muharema Bazdulja. To vam je Nemanja Kusturica bez filmova, kako već rekoh – megafon srpskog nacionalizma, ali lišen djela, koje se Nemanji ne može osporiti. To vam je Sima Spasić s brkovima i kosom. To vam je plesni partner Milorada Dodika i Petera Handkea, najslavnijeg negatora srebreničkog genocida. A to vam je i portparol pokreta URA. Angažovan da pred javnošću opravda lik i djelo do juče „poštenog Albanca“, a od juče „korumpiranog Šiptara“. Svakim novim pismenim sastavom, zapravo, svakom rečenicom naš se nesretni sluga Muharem kompromituje, ako je kompromitacija uopšte moguća u slučaju čovjeka kog se i rođena majka bezmalo javno odrekla?

Od pisanja o srpskim zločinima u Bosni stigao do tačke u kojoj iste pravda

Služeći se mantrama o „dukljanskim intelektualcima“ sluga Bazdulj zaista ostvaruje svoje pravo – da služi. Instrukcije su takve, a znamo da onaj koji služi nikad ne dovodi u pitanje autoritet pretpostavljenog. Pokušaj difamacije crnogorskih intelektualaca samo je jedna od stavki u istoriji beščašća ovog uposlenika Vučićevog RTS-a. Potpuno se pogubivši u željama naručilaca posla, sluga Muharem poredi inauguraciju reisa Fejzića i helikoptersko, nasilno ustoličenje Jovana Mićovića. Valjda se pita zašto se niko ne buni protiv reisove inauguracije? Zaista? Zar je potrebno objašnjavati sav besmisao ovoga pitanja i ludilo poređenja ova dva čina?

Ali od nekog ko je od pisanja o srpskim zločinima u Bosni stigao do tačke u kojoj iste pravda, a sebe nekadašnjeg poriče, zar nije prirodno očekivati sve, baš sve?

[Brisbane]

Jel' Muha otisao da puca po Kijevu ? Knjizevnik je to.

[Nierika]

Od sinoć razmišljam o Bazduljevom pisanju.
Mene najviše zanima jel on imao hrpu poslovnih ponuda nakon otkaza u Oslobođenju, pa se ipak odlučio za te pro-nacionalističke časopise u Srbiji, ili su mu samo oni ponudili posao?

[RtrnOfSalisbury]

Od sinoć razmišljam o Bazduljevom pisanju.
Mene najviše zanima jel on imao hrpu poslovnih ponuda nakon otkaza u Oslobođenju, pa se ipak odlučio za te pro-nacionalističke časopise u Srbiji, ili su mu samo oni ponudili posao?

japropo a u svezi, sta je sa djevda galijasevca? nesto se zakacio sa bracom

[Nierika]

Od sinoć razmišljam o Bazduljevom pisanju.
Mene najviše zanima jel on imao hrpu poslovnih ponuda nakon otkaza u Oslobođenju, pa se ipak odlučio za te pro-nacionalističke časopise u Srbiji, ili su mu samo oni ponudili posao?

japropo a u svezi, sta je sa djevda galijasevca? nesto se zakacio sa bracom

Ne znam ništa o Galijaševiću, sad sam ga izguglala. Pokušavam tek shvatiti Bazdulja i njegovo pisanje i odluke, pa kasnije možda i širu sliku.

[SmokingMan]

Piše kolumne i za Glas Srpske, mesečini jednom sedmično.

[Nierika]

Koliko sam shvatila to sve je bilo nakon incidenta sa Kusturicom i Handkeom, prije tog snimka nije pisao za časopise itd van Federacije (ispravite me ako griješim). Zato sam pitala jel između x ponuda za pisanje u regiji itd odabrao baš da ide u Bg i piše za Vučića itd, ili su mu samo oni ponudili posao tad, pa je i to dio razloga što je okrenuo priču.

[SmokingMan]

Nisam to znao, iako su mu ponudili, podebljali su mu ponudu iz razloga što se zove Muharem i što je nekada bio čeljade Sarajeva. Da li vam je potreban neki drugi razlog ako želite da svoju propagandu pojačate jednom takvom prilikom, ja ne bi.

Nekda mislim da i onaj Bursać obnaša obrnutu ulogu, ali da ga za to dobro plaća neka treća strana.

[Ommadawn]

Od sinoć razmišljam o Bazduljevom pisanju.
Mene najviše zanima jel on imao hrpu poslovnih ponuda nakon otkaza u Oslobođenju, pa se ipak odlučio za te pro-nacionalističke časopise u Srbiji, ili su mu samo oni ponudili posao?

On je bio šupak još dok je pisao za Oslobođenje i za BH Dane. Rahmetli Irham Čečo je to najbolje znao.

Muharem Bazdulj je bio prosječan pisac koji je skontao da neće imati publike u BiH. Otišao u Bg ne bi li eto ponudio šta njima i tu skonta ako napravi od sebe žrtvu Bošnjaka koji želi Srbima pružiti ruku pomirenja pa je zbog toga šikaniran u Sarajevu - više će ga ljudi prihvatiti.
I fakat bi tako. Ne znam samo šta su toliko dugo čekali u Oslobođenju, što mu nisu dali nogu na startu kad je počeo kao Kusturica i Nele.

Sad je eto sa njima. Samo on zna kako mu je. Mene lično boli neka stvar, d’izvineš.

[Ommadawn]

Nisam to znao, iako su mu ponudili, podebljali su mu ponudu iz razloga što se zove Muharem i što je nekada bio čeljade Sarajeva. Da li vam je potreban neki drugi razlog ako želite da svoju propagandu pojačate jednom takvom prilikom, ja ne bi.

Nekda mislim da i onaj Bursać obnaša obrnutu ulogu, ali da ga za to dobro plaća neka treća strana.

I Bursać duva u istu tikvu, ne brini.
Samo ga još naivci shvataju ozbiljno.