piupiu wrote: ↑07/01/2020 16:57
P.S. Mene zanima postoji li neka univerzalno prihvaćena definicija Boga? Mislim, neka koja se može primijeniti na svih 5000+ stvoriteljskih ili inih 'sila' kojima se ljudi mole i obraćaju?
A imaš li ti svoga boga? Dali su to strasti? Ili još istražuješ?
Glad za strašću je univerzalna. Ima u našoj ljudskoj prirodi nečega što žudi za doživljajem potpunog emocionalnog apsorbovanja, za onim magičnim trenutkom kada bivamo oboreni s nogu, konačno oslobođeni svojih svakodnevnih pravila, stega i rutine. Svako od nas, na svoj način, želi da se u njemu probudi strast. Svako od nas traga za onim što će mu omogućiti da oseti kako treperi, kako je u potpunosti živ.
Da li ste se nekada zapitali odakle tako mnogo zaljubljenika u sport, kojima kao da nikada nije dosta fudbala, košarke, bejzbola ili hokeja, već u zavisnosti od godišnjeg doba. Možda ste posmatrali svog muškarca dok viče na televizor i udara pesnicom u kauč, zapanjeni intenzitetom njegovog reagovanja na nešto što je za vas “samo igra”. Šta ga to tako hipnotiše da ne može da izdrži više od nekoliko dana, a da ne vidi bar jednu utakmicu?
A možda, pak, imate prijateljicu opsednutu sapunskom operom čiji se nastavci emituju svakog dana, ili ljubavnim romanima. “Kako može da gleda te gluposti?” – pitate se vi. “A tek one knjige – sve imaju isti zaplet i iste ljubavne scene? Zašto li ih samo tako guta?”
Taj muškarac i ta žena bi mogli biti šokirani otkrićem da, premda naoko deluju potpuno različito, oni zapravo žude za istom stvari: Strascu.
Da bismo zadovoljili svoj apetit za strašću, bogato nagrađujemo one koji uspevaju da uzdignu naša osećanja do neslućenih visina – glumci, profesionalni sportisti i rok-muzičari zarađuju milione dolara samo zato što znaju kako da u nama pokrenu strast. Na stranu da li je to u redu ili nije, ali mi finansijski više vrednujemo njihovu sposobnost da nas stimulišu nego ljude koji uče našu decu ili uzgajaju namirnice koje jedemo.
Strast je ono što se dešava kada stvari izmaknu našoj kontroli.
Kontrola je zapravo antiteza strasti. Kontrola prilazi situacijama kruto; ona voli da odredi granice stvarima; ona traži izvesnost i manje pomeranja; ona se opire promeni.
Strast, s druge strane, prekoračuje ograničenja i ne traži nikakve ograde, nikakav kraj. Ona napreduje ka nepoznatom; hrani se kretanjem i preobražajem; obožava otvorenost.
Lidija
