Forum Klix.ba

حوار الديانات

ذكر الحميدي في (جذوة المقتبس) في ترجمة ابن سعدى القيرواني أنه لما عاد من بلاد المشرق إلى القيروان سأله ابن أبي زيد عما رآه في بغداد، فقال له يوماً: هل حضرت مجالس أهل الكلام? فقال بلى. حضرتهم مرتين، ثم تركت مجالسهم ولم أعد إليها. فقال له أبو محمد: ولم? فقال: أما أول مجلس حضرته فرأيت مجلساً قد جمع الفرق كلها؛ المسلمين من أهل السنة والبدعة، والكفار من المجوس، والدهرية، والزنادقة، واليهود، والنصارى، وسائر أجناس الكفر، ولكل فرقة رئيس يتكلم على مذهبه، ويجادل عنه، فإذا جاء رئيس من أي فرقه كان، قامت الجماعة إليه قياماً على أقدامهم حتى يجلس فيجلسون بجلوسه، فإذا غص المجلس بأهله، ورأو أنه لم يبق لهم أحد ينتظرونه، قال قائل من الكفار: قد اجتمعتم للمناظرة، فلا يحتج علينا المسلمون بكتابهم، ولا يقول نبيهم، فإنا لا نصدق بذلك ولا نقر به، وإنما نتناظر بحجج العقل، وما يحتمله النظر والقياس، فيقولون: نعم لك ذلك.


Navodi el Humejdi Muhamed ibn Futuh muslimanski historičar iz Kordobe koji je živio u periodu između 1032-1095 g. u svome djelu Džezvetul muqtebes u kontekstu biografije Ibn Seida el Kajrevanija koji se vratio u Španiju sa islamskog istoka, da ga je pitao Ibn Ebi Zejd , šta je čudno vidio na putovanju kroz Bagdad i da li je prisustvovao teološkim raspravama. Reče: Prisustvovao sam dva puta. A zatim sam ih napustio. Na pitanje zbog čega. Odgovori: Na prvom medžlisu/simpoziju kojem sam prisustvovao bili su svi skupljeni, muslimani suniti i novotari, zaratustrovci, ateisti, otpadnici, jevreji i kršćani i druge sorte nevjernika, svaka skupina imala je svog poglavara koji je u ime nje govorio i vodio raspravu. Kada god bi se pojavio poglavar bilo koje zajednice svi bi mu na noge ustali i sjeli bi tek kada i on sjedne. Kada bi se skup ispunio i kada bi vidjeli da niko nije ostao. Ustao bi neko od nevjernika i rekao: Skupili smo se zbog rasprave, te neka muslimani nama ne argumentiraju Kur'anom, niti riječima svoga Poslanika, jer mi u to ne vjerujemo niti to potvrđujemo. Nego neka se rasprava vodi na nivou racionalne argumentacije, filozofije i analogije. A prisutni bi na to odgovorili sa: Da, neka tako bude.

Pitanje: Da li je ovakvih primjera bilo u kršćanskoj evropi onog vremena? Npr. da li su jevreji mogli otvoreno dijalog voditi sa kršćanima?

Koliko mi je poznato, u Evropi tog doba, a ovde se govori o razdoblju pred početak krstaških ratova, nije moglo biti ni govora o polemici Jevreja sa hrišćanima. Zapravo, sve negde do Francuske revolucije jedini "kontakt" evropskih Jevreja i hrišćana ogledao se u povremenim pogromima ovih prvih, iz raznoraznih razloga - "krivica" Jevreja za zemljotrese, kugu ili čuvena "ritualna ubistva" hrišćanske dece pred značajnije jevrejske praznike.

svojnasvom wrote:حوار الديانات

ذكر الحميدي في (جذوة المقتبس) في ترجمة ابن سعدى القيرواني أنه لما عاد من بلاد المشرق إلى القيروان سأله ابن أبي زيد عما رآه في بغداد، فقال له يوماً: هل حضرت مجالس أهل الكلام? فقال بلى. حضرتهم مرتين، ثم تركت مجالسهم ولم أعد إليها. فقال له أبو محمد: ولم? فقال: أما أول مجلس حضرته فرأيت مجلساً قد جمع الفرق كلها؛ المسلمين من أهل السنة والبدعة، والكفار من المجوس، والدهرية، والزنادقة، واليهود، والنصارى، وسائر أجناس الكفر، ولكل فرقة رئيس يتكلم على مذهبه، ويجادل عنه، فإذا جاء رئيس من أي فرقه كان، قامت الجماعة إليه قياماً على أقدامهم حتى يجلس فيجلسون بجلوسه، فإذا غص المجلس بأهله، ورأو أنه لم يبق لهم أحد ينتظرونه، قال قائل من الكفار: قد اجتمعتم للمناظرة، فلا يحتج علينا المسلمون بكتابهم، ولا يقول نبيهم، فإنا لا نصدق بذلك ولا نقر به، وإنما نتناظر بحجج العقل، وما يحتمله النظر والقياس، فيقولون: نعم لك ذلك.


Navodi el Humejdi Muhamed ibn Futuh muslimanski historičar iz Kordobe koji je živio u periodu između 1032-1095 g. u svome djelu Džezvetul muqtebes u kontekstu biografije Ibn Seida el Kajrevanija koji se vratio u Španiju sa islamskog istoka, da ga je pitao Ibn Ebi Zejd , šta je čudno vidio na putovanju kroz Bagdad i da li je prisustvovao teološkim raspravama. Reče: Prisustvovao sam dva puta. A zatim sam ih napustio. Na pitanje zbog čega. Odgovori: Na prvom medžlisu/simpoziju kojem sam prisustvovao bili su svi skupljeni, muslimani suniti i novotari, zaratustrovci, ateisti, otpadnici, jevreji i kršćani i druge sorte nevjernika, svaka skupina imala je svog poglavara koji je u ime nje govorio i vodio raspravu. Kada god bi se pojavio poglavar bilo koje zajednice svi bi mu na noge ustali i sjeli bi tek kada i on sjedne. Kada bi se skup ispunio i kada bi vidjeli da niko nije ostao. Ustao bi neko od nevjernika i rekao: Skupili smo se zbog rasprave, te neka muslimani nama ne argumentiraju Kur'anom, niti riječima svoga Poslanika, jer mi u to ne vjerujemo niti to potvrđujemo. Nego neka se rasprava vodi na nivou racionalne argumentacije, filozofije i analogije. A prisutni bi na to odgovorili sa: Da, neka tako bude.

Pitanje: Da li je ovakvih primjera bilo u kršćanskoj evropi onog vremena? Npr. da li su jevreji mogli otvoreno dijalog voditi sa kršćanima?

Kršćanska Evropa 11. vijeka se zasigurno ne može pohvaliti međureligijskom tolerancijom bilo kojeg oblika. Međutim prvim pogromom jevreja u Evropi zapravo se smatra masakr u Granadi iz 1066. i to ne od strane kršćana. Tom prilikom je rabin Granade Jozef razapet na krst a nakon toga je rulja masakrirala nekoliko hiljada jevreja. U istom periodu kalif Hakim vladar Fatmidskog kalifata naređuje rušenje bazilike hristovog vaskrsenja u Jerusalimu jednog od najsvetijih kršćanskih objekata unutar koje se nalazio Isusov grob. Ovaj kalifa također je poznat po tome što je zabranio kršćanima da proslavljaju uskrs te zakonski regulisao obilježavanje kršćana i jevreja različitom odjećom od muslimana. Žene ne muslimana morale su nositi dvije različite cipele jednu crvenu a drugu crnu. U evropi su jevreji također morali nositi odjeću kojojm bi se razlikovali od ostalih. Svirepost krstaških pohoda opšte bje poznata stvar i tu se nama šta posebno napominjati. Međutim muslimanski svijet tog doba bio je u svakom pogledu napredniji i civilizovaniji od kršćanskog i tu nema nikakve naročite dileme. Islamski svijet nastavio je antičku tradiciju u srednjem vijeku za razliku od Evrope koja je upala u civilizacijsku crnu rupu nakon rušenja zapadnog rimskog carstva. Antički ideali vraćaju se u Evropu tek sa renesansom koja je sa druge strane značila stagnaciju i propadanje osmanskog carstva kao posljednje velike islamske države. U svakom slučaju priča koju si sa nama podjelio zvuči fino ali daleko od toga da su muslimani stigli do Indije i Španije isključivo dijalogom..

Penicilin wrote:

svojnasvom wrote:حوار الديانات

ذكر الحميدي في (جذوة المقتبس) في ترجمة ابن سعدى القيرواني أنه لما عاد من بلاد المشرق إلى القيروان سأله ابن أبي زيد عما رآه في بغداد، فقال له يوماً: هل U svakom slučaju priča koju si sa nama podjelio zvuči fino ali daleko od toga da su muslimani stigli do Indije i Španije isključivo dijalogom..

Slažem se, daleko od toga da je možda ovakav duh vladao i na cijelom islamskom istoku, pa cak i Bagdadu, ali je ipak postojalo nešto od toga kako sami sudionici navode.