#1 Pogled na medije BIH iz Beograda
Posted: 07/03/2007 22:42
NUNS
http://www.nuns.org.yu/dosije/10/23.jsp
Mediji u Bosni i Hercegovini
Rascepljeni medijski prostor
Zoran Zuza
Pre samo mesec dana OEBS-ovi posmatraci medijsku situaciju u odnosu na period od pre tri godine ocenili su boljom, ali jos uvek nedovoljno sigurnom kad je rec o zastiti osnovnog prava na dobijanje i prenosenje informacija. "Sloboda medija u BiH je krhka i moze biti izgubljena ako nismo odlucni i oprezni u nasim nastojanjima da je zastitimo", navodi se u pisanoj izjavi trenutno prvog coveka OEBS-ove misije u BiH Ditera Voltmana. Ovakvu ocenu potvrdjuje i izvestaj OEBS-ove linije za pomoc novinarima (Free Media Help Line), koja je u prosloj i do aprila ove godine registrovala 174 incidenta u kojima su zrtve pretnji ili verbalnih i fizickih napada bili novinari. Prema ovom izvestaju, u 2000. godini zabelezena su 104 incidenta (32 u Republici Srpskoj, 72 u Federaciji BiH), od kojih su preko trecinu prouzrokovali izabrani ili vladini zvanicnici.
Elektronski mediji
Ono sto bi ovim ocenama trebalo dodati jeste cinjenica da je medijski prostor BiH i dalje rascepljen medjuentitetskom linijom razdvajanja uspostavljenu ratom na ovim prostorima. Jos uvek je u povojima medjunarodni projekat stvaranja Javnog radio-televizijskog servisa (Public broadcasting service - PBS) BiH, buduci da se glavne entitetske televizije, potpomognute vladama RS i FBiH, opiru ovim pokusajima. Pod oznakom PBS-a za podrucje cele BiH sada se direktno prenose samo veliki sportski dogadjaji, muzicki festivali i jos neki programi koji idu putem evrovizijske razmene, dok su informativni i ostali programi u rukama entitetskih televizija i potpuno se razlikuju. BH televizija u Sarajevu forsira dogadjaje u centralnim i federalnim organima vlasti, dok Radio-televizija RS svoje informativne emisije uglavnom pocinje aktivnostima zvanicnika tog entiteta. Ideja predstavnika medjunarodne zajednice Volfganga Petrica i drugih medjunarodnih organizacija nije da ukine entitetske televizije, vec da one svoje najkvalitetnije sadrzaje (ukljucujuci i informativne) ponude programu PBS, sto do sada nije realizovano.
Bolje rezultate u transformaciji ima Javni radijski servis - BH radio 1, koji je 7. maja ove godine poceo sa emitovanjem programa. Jedan deo radnika ukinutog Radija BiH presao je da radi u Javni radijski servis, a drugi deo ostao u novoformiranom Radiju Federacije BiH. U BH radio 1 prelazi i deo radnika Radija RS, kao i vecina zaposlenih u ugasenom FERN (Free Election Radio Network) radiju, koji je, zbog potrebe nepristrasnog izvestavanja uoci i tokom izbora u BiH, finansirala Vlada Svajcarske i druge medjunarodne organizacije. Ideja je bila da se PBS-u pridruze i radnici OBN (Open Broadcasting Network) televizije, ali pokusaj gasenja te sarajevske televizije nije uspeo jer su se tome usprotivili zaposleni. Sumnja se da su se putem ove televizije oprale ogromne kolicine stranog novca, koji je zavrsio u dzepovima nekolicine medjunarodnih zvanicnika, zbog cega ova televizija grca u dugovima i ne moze da dobije stalnu dozvolu za rad.
Stalne dozvole za rad elektronskim medijima u BiH izdaje Regulatorna agencija za telekomunikacije i medije (CRA), koja deluje pod patronatom Petriceve kancelarije (OHR) i na cijem je celu stranac. Petricevom odlukom, sastavni deo CRA odnedavno je Nezavisna komisija za medije (IMC), koja se ranije samostalno bavila regulisanjem rada elektronskih medija. Veruje se da je Petric na ovaj nacin zeleo da poboljsa efikasnost IMC, koja do kraja godine treba da izda stalne (trajne) dozvole za rad onim medijima koji zadovolje odredjene kriterije.
Ti kriteriji tajna su za vecinu elektronskih medija, ali se zna da treba zadovoljiti nekoliko kategorija, medju kojima su pozitivno ekonomsko poslovanje, solidna tehnicka opremljenost i kvalitetan i raznovrstan program. Nakon sto je Regulatorna agencija izdala trajne dozvole u tuzlanskoj i brcansko-bijeljinskoj regiji, otpali su i takvi mediji kao sto je Radio Tuzla, sa dugogodisnjom tradicijom emitovanja u tom delu BiH. Izbila je prava pobuna velikog broja elektronskih medija koji nisu dobili dozvolu (moraju da prekinu sa emitovanjem programa), buduci da se, na osnovu spiska medija koji su zadovoljili kriterije CRA, moglo zakljuciti da unutar ove agencije deluju razliciti politicki i interesno-finansijski domaci i medjunarodni lobiji koji zele da ostvare uticaj medju elektronskim medijima. Ostavku u CRA podnosi jedan od vodecih domacih eksperata i predsednik BH ogranka Helsinskog odbora za ljudska prava Srdjan Dizdarevic, a Agencija cini presedan i vraca dozvolu nekim medijima, medju kojima je i Radio Tuzla.
Pravi rusvaj, medjutim, ocekuje se nakon sto Regulatorna agencija okonca posao u sarajevskoj, banjaluckoj i mostarskoj regiji, gde deluje mnogo vise elektronskih medija i gde lideri pojedinih stranaka imaju interes da zadrze uticaj na medije koje su, delom, sami osnovali. Agencija, osim sto izdaje dozvole, ima pravo da medije kaznjava novcanim kaznama i kaznama zabrane emitovanja programa, sto ima uticaja na izdavanje trajne dozvole, ali i na uredjivacku politiku medija u kojima najcesce vlada neka vrsta autocenzure u strahu od sankcija ili gubljenja dozvole. Ukoliko se neki elektronski medij ne povinuje odluci Agencije, ona moze, preko OHR-a, pozvati snage SFOR-a da intervenisu i stanici ugase predajnike ili privremeno oduzmu opremu.
Pored vec pobrojanih, u Sarajevu, Banjaluci i Mostaru deluje jos nekoliko uticajnih elektronskih medija. Za sarajevsku televiziju Hajat veruje se da je pod kontrolom Izetbegoviceve SDA, a pandan joj je privatna Nezavisna radio-televizija Studio 99 koja, prema neproverenim informacijama, u poslednje vreme ima finansijskih problema. Interesantno je da je u Sarajevu, celoj srednjoj Bosni, ali i u istocnom delu RS, vrlo slusana privatna nezavisna radio-stanica Otvorena srpska mreza (OSM) sa Pala, koja emituje izbalansiran politicki i zabavni program.
U Banjaluci su u ovom trenutku dominantne Alternativna i Nezavisna televizija, dok su Bel i Simic televizija u stagnaciji.
Nakon sto je IMC ukinula vrlo gledanu televiziju Eronet, u zapadnom delu Mostara najgledanija i najslusanija je Hrvatska radio-televizija Herceg-Bosne, koja je pod uticajem HDZ-a. Ova radio-televizija zemaljskim putem prenosi programe Hrvatske radio-televizije, koji se mogu gledati u vecem delu BiH.
Programi srbijanskih elektronskih medija zemaljskim putem mogu se videti jedino u istocnom delu RS, putem predajnicke mreze iz Srbije. Veci broj stanica sirom RS, medjutim, satelitskim putem prenosi PINK televiziju i to, uglavnom, njene zabavne sadrzaje. Nekoliko radio i televizijskih stanica satelitskim putem preuzima i programe Radija i Televizije B92.
U semberijsko-drinskom kraju gledane su i Televizija Tuzlanskog kantona i privatna BN radio-televizija iz Bijeljine, dok je u Tuzli izuzetno popularan Nezavisni radio Kameleon.
Štampa
Pisani mediji u BiH mnogo su slobodniji nego elektronski, buduci da nad njima ne postoji jurisdikcija Regulatorne agencije. Od predstavnika ukupno 6 novinarskih udruzenja i nekoliko nevladinih eksperata formiran je Savet za stampu, koji zasad nema gotovo nikakvog uticaja na rad dnevnih i sedmicnih listova u BiH.
Istrazivackim novinarstvom bave se, uglavnom, cetiri uticajna sedmicna lista, dva u Sarajevu - Slobodna Bosna (Senad Avdic) i Dani (Senad Pecanin) i dva u Banjaluci - Reporter (Perica Vucinic) i Nezavisne novine (Zeljko Kopanja). Posto se stampaju u slicnim tirazima i prodaju u oba entiteta, ove novine moraju da se bore za kvalitet i citaoce.
Nezavisne novine, osnovane kao podrska promenama u RS koje je pokrenula Biljana Plavsic, tragale su za svojim profilom u vreme vlade Milorada Dodika, kome su uvek bile vrlo bliske. Nakon raspada koalicije "Sloga" i poraza Plavsiceve i Dodika na proslogodisnjim izborima, ime ove novine sada ponovo ima smisao. U medjuvremenu, Kopanja je pokrenuo ambiciozni projekat dnevnih Nezavisnih novina koje sadrzajem pokrivaju celu BiH.
Sa svoja dva izdanja, za Jugoslaviju i za BiH, Reporter je, od svog osnivanja pre cetiri godine, stekao reputaciju novine koja ne stedi ni vlast, ni opoziciju, bez obzira na politicke promene. Smatra se da je ova novina uticala na rusenje i SDS-ove i Dodikove vlasti, otkrivajuci brojne kriminalne i korupcionaske afere i jednih i drugih.
Od nedeljnih novina u RS svakako ne treba zaboraviti ni bijeljinski Ekstra magazin, koji se svojevremeno procuo po tome sto ga je zabranio SDS-ov ministar informisanja Miroslav Toholj. Iako gotovo svi kriju svoje tiraze, oni tvrde da su najtirazniji nedeljni politicki magazin u RS. Uz Ekstra magazin, u Bijeljini je smestena i redakcija Panorame, jos jednog citanog politickog sedmicnika.
Trenutno najtirazniji i najcitaniji dnevni list u BiH je sarajevski Dnevni avaz. List ima reputaciju "rezimske novine", ciji je sef Fahrudin Radonjcic na vreme osetio pad SDA, koja ga je i osnovala, i priklonio se SDP-u Zlatka Lagumdzije. I pored toga, Avaz je svakako nezaobilazna novina u kojoj se ima sta procitati u svakom broju. Druga dva sarajevska dnevna lista, Oslobodjenje i Jutarnji list (nekadasnje Vecernje novine) u finansijskoj su krizi. Prvi put od svog osnivanja, Oslobodjenje u proslom mesecu nije izlazilo gotovo celu sedmicu zbog strajka radnika.
Osim vec pomenutih dnevnih Nezavisnih novina, u Banjaluci izlazi i Glas srpski, dnevna novina koja je takodje tavorila u vreme Dodikove vladavine. Opsta je, medjutim, ocena da je ova novina popravila i sadrzaj i prodaju otkako je na njeno celo dosao banjalucki novinar Boro Maric.
Agencije
Zanimljivo je da RS ima samo jednu novinsku agenciju. SRNA sada ima sediste u Bijeljini, ali se jos uvek ne zna ko ce joj biti celni ljudi, nakon sto je Dodikov covek Dragan Davidovic podneo ostavku na mesto direktora agencije. Usponi i padovi ove medijske kuce uticali su da joj jedan veliki deo trzista preuzme beogradska novinska agencija BETA, cije vesti citiraju svi vodeci pisani i elektronski mediji u BiH.
Vodeca novinska agencija u Sarajevu svakako je ONASA, koja takodje ima trziste i dopisnike u celoj BiH. Novinske agencije BH PRESS i HABENA bliske su vlastima u Sarajevu i zapadnom Mostaru i informacijama snabdevaju uglavnom samo jedan deo medija u Federaciji BiH. Vrlo retko u BH medijima citiraju se hrvatske agencije HINA i STINA, te beogradski TANJUG.
Perspektive
Vecu slobodu u BH medijima treba ocekivati kada se usvoje i pocnu primenjivati dva zakonska projekta, u cijoj su izradi ucestvovali i domaci eksperti. Zakon o slobodi pristupa informacijama, koji je usvojen u parlamentima BiH i RS, omogucice svim gradjanima BiH i, naravno, novinarima da dodju do svih informacija koje ih interesuju. Prema tekstu zakona, svaka javna institucija u BiH duzna je da imenuje lice zaduzeno za kontakte sa javnoscu i, u roku od 7 do 14 dana, u pismenoj formi ponudi trazenu informaciju. Izuzetak cine informacije u domenu drzavne tajne, ali i one se moraju objaviti ukoliko se proceni da je objavljivanje tih informacija u sirem drustvenom interesu. Ovo prakticno znaci da ce novinarima portparoli pojedinih javnih institucija uvek morati biti na raspolaganju, a da ce gradjani, na primer, moci da dodju do svog personalnog dosijea u policiji, ukoliko ga zatraze.
Drugi zakonski projekat, ciji je radni naziv Zakon o kleveti (predlaze se i naziv Zakon o zastiti od klevete) ovih dana treba da udje u parlamentarnu proceduru. Ovaj po sadrzini "lex specialis" potpuno ukida mogucnost krivicne odgovornosti za uvredu i klevetu. Prema tekstu zakona, tuzbu za klevetu ne moze podneti nijedan javni organ, vec samo pojedinac u licnom svojstvu, a predvidjene kazne su novcane. U tekstu zakona eksplicitno se navodi da novinar ima pravo da ne otkrije identitet svog izvora, kao i to da cenzura javnog izrazavanja pre njegovog objavljivanja nije dozvoljena.
http://www.nuns.org.yu/dosije/10/23.jsp
Mediji u Bosni i Hercegovini
Rascepljeni medijski prostor
Zoran Zuza
Pre samo mesec dana OEBS-ovi posmatraci medijsku situaciju u odnosu na period od pre tri godine ocenili su boljom, ali jos uvek nedovoljno sigurnom kad je rec o zastiti osnovnog prava na dobijanje i prenosenje informacija. "Sloboda medija u BiH je krhka i moze biti izgubljena ako nismo odlucni i oprezni u nasim nastojanjima da je zastitimo", navodi se u pisanoj izjavi trenutno prvog coveka OEBS-ove misije u BiH Ditera Voltmana. Ovakvu ocenu potvrdjuje i izvestaj OEBS-ove linije za pomoc novinarima (Free Media Help Line), koja je u prosloj i do aprila ove godine registrovala 174 incidenta u kojima su zrtve pretnji ili verbalnih i fizickih napada bili novinari. Prema ovom izvestaju, u 2000. godini zabelezena su 104 incidenta (32 u Republici Srpskoj, 72 u Federaciji BiH), od kojih su preko trecinu prouzrokovali izabrani ili vladini zvanicnici.
Elektronski mediji
Ono sto bi ovim ocenama trebalo dodati jeste cinjenica da je medijski prostor BiH i dalje rascepljen medjuentitetskom linijom razdvajanja uspostavljenu ratom na ovim prostorima. Jos uvek je u povojima medjunarodni projekat stvaranja Javnog radio-televizijskog servisa (Public broadcasting service - PBS) BiH, buduci da se glavne entitetske televizije, potpomognute vladama RS i FBiH, opiru ovim pokusajima. Pod oznakom PBS-a za podrucje cele BiH sada se direktno prenose samo veliki sportski dogadjaji, muzicki festivali i jos neki programi koji idu putem evrovizijske razmene, dok su informativni i ostali programi u rukama entitetskih televizija i potpuno se razlikuju. BH televizija u Sarajevu forsira dogadjaje u centralnim i federalnim organima vlasti, dok Radio-televizija RS svoje informativne emisije uglavnom pocinje aktivnostima zvanicnika tog entiteta. Ideja predstavnika medjunarodne zajednice Volfganga Petrica i drugih medjunarodnih organizacija nije da ukine entitetske televizije, vec da one svoje najkvalitetnije sadrzaje (ukljucujuci i informativne) ponude programu PBS, sto do sada nije realizovano.
Bolje rezultate u transformaciji ima Javni radijski servis - BH radio 1, koji je 7. maja ove godine poceo sa emitovanjem programa. Jedan deo radnika ukinutog Radija BiH presao je da radi u Javni radijski servis, a drugi deo ostao u novoformiranom Radiju Federacije BiH. U BH radio 1 prelazi i deo radnika Radija RS, kao i vecina zaposlenih u ugasenom FERN (Free Election Radio Network) radiju, koji je, zbog potrebe nepristrasnog izvestavanja uoci i tokom izbora u BiH, finansirala Vlada Svajcarske i druge medjunarodne organizacije. Ideja je bila da se PBS-u pridruze i radnici OBN (Open Broadcasting Network) televizije, ali pokusaj gasenja te sarajevske televizije nije uspeo jer su se tome usprotivili zaposleni. Sumnja se da su se putem ove televizije oprale ogromne kolicine stranog novca, koji je zavrsio u dzepovima nekolicine medjunarodnih zvanicnika, zbog cega ova televizija grca u dugovima i ne moze da dobije stalnu dozvolu za rad.
Stalne dozvole za rad elektronskim medijima u BiH izdaje Regulatorna agencija za telekomunikacije i medije (CRA), koja deluje pod patronatom Petriceve kancelarije (OHR) i na cijem je celu stranac. Petricevom odlukom, sastavni deo CRA odnedavno je Nezavisna komisija za medije (IMC), koja se ranije samostalno bavila regulisanjem rada elektronskih medija. Veruje se da je Petric na ovaj nacin zeleo da poboljsa efikasnost IMC, koja do kraja godine treba da izda stalne (trajne) dozvole za rad onim medijima koji zadovolje odredjene kriterije.
Ti kriteriji tajna su za vecinu elektronskih medija, ali se zna da treba zadovoljiti nekoliko kategorija, medju kojima su pozitivno ekonomsko poslovanje, solidna tehnicka opremljenost i kvalitetan i raznovrstan program. Nakon sto je Regulatorna agencija izdala trajne dozvole u tuzlanskoj i brcansko-bijeljinskoj regiji, otpali su i takvi mediji kao sto je Radio Tuzla, sa dugogodisnjom tradicijom emitovanja u tom delu BiH. Izbila je prava pobuna velikog broja elektronskih medija koji nisu dobili dozvolu (moraju da prekinu sa emitovanjem programa), buduci da se, na osnovu spiska medija koji su zadovoljili kriterije CRA, moglo zakljuciti da unutar ove agencije deluju razliciti politicki i interesno-finansijski domaci i medjunarodni lobiji koji zele da ostvare uticaj medju elektronskim medijima. Ostavku u CRA podnosi jedan od vodecih domacih eksperata i predsednik BH ogranka Helsinskog odbora za ljudska prava Srdjan Dizdarevic, a Agencija cini presedan i vraca dozvolu nekim medijima, medju kojima je i Radio Tuzla.
Pravi rusvaj, medjutim, ocekuje se nakon sto Regulatorna agencija okonca posao u sarajevskoj, banjaluckoj i mostarskoj regiji, gde deluje mnogo vise elektronskih medija i gde lideri pojedinih stranaka imaju interes da zadrze uticaj na medije koje su, delom, sami osnovali. Agencija, osim sto izdaje dozvole, ima pravo da medije kaznjava novcanim kaznama i kaznama zabrane emitovanja programa, sto ima uticaja na izdavanje trajne dozvole, ali i na uredjivacku politiku medija u kojima najcesce vlada neka vrsta autocenzure u strahu od sankcija ili gubljenja dozvole. Ukoliko se neki elektronski medij ne povinuje odluci Agencije, ona moze, preko OHR-a, pozvati snage SFOR-a da intervenisu i stanici ugase predajnike ili privremeno oduzmu opremu.
Pored vec pobrojanih, u Sarajevu, Banjaluci i Mostaru deluje jos nekoliko uticajnih elektronskih medija. Za sarajevsku televiziju Hajat veruje se da je pod kontrolom Izetbegoviceve SDA, a pandan joj je privatna Nezavisna radio-televizija Studio 99 koja, prema neproverenim informacijama, u poslednje vreme ima finansijskih problema. Interesantno je da je u Sarajevu, celoj srednjoj Bosni, ali i u istocnom delu RS, vrlo slusana privatna nezavisna radio-stanica Otvorena srpska mreza (OSM) sa Pala, koja emituje izbalansiran politicki i zabavni program.
U Banjaluci su u ovom trenutku dominantne Alternativna i Nezavisna televizija, dok su Bel i Simic televizija u stagnaciji.
Nakon sto je IMC ukinula vrlo gledanu televiziju Eronet, u zapadnom delu Mostara najgledanija i najslusanija je Hrvatska radio-televizija Herceg-Bosne, koja je pod uticajem HDZ-a. Ova radio-televizija zemaljskim putem prenosi programe Hrvatske radio-televizije, koji se mogu gledati u vecem delu BiH.
Programi srbijanskih elektronskih medija zemaljskim putem mogu se videti jedino u istocnom delu RS, putem predajnicke mreze iz Srbije. Veci broj stanica sirom RS, medjutim, satelitskim putem prenosi PINK televiziju i to, uglavnom, njene zabavne sadrzaje. Nekoliko radio i televizijskih stanica satelitskim putem preuzima i programe Radija i Televizije B92.
U semberijsko-drinskom kraju gledane su i Televizija Tuzlanskog kantona i privatna BN radio-televizija iz Bijeljine, dok je u Tuzli izuzetno popularan Nezavisni radio Kameleon.
Štampa
Pisani mediji u BiH mnogo su slobodniji nego elektronski, buduci da nad njima ne postoji jurisdikcija Regulatorne agencije. Od predstavnika ukupno 6 novinarskih udruzenja i nekoliko nevladinih eksperata formiran je Savet za stampu, koji zasad nema gotovo nikakvog uticaja na rad dnevnih i sedmicnih listova u BiH.
Istrazivackim novinarstvom bave se, uglavnom, cetiri uticajna sedmicna lista, dva u Sarajevu - Slobodna Bosna (Senad Avdic) i Dani (Senad Pecanin) i dva u Banjaluci - Reporter (Perica Vucinic) i Nezavisne novine (Zeljko Kopanja). Posto se stampaju u slicnim tirazima i prodaju u oba entiteta, ove novine moraju da se bore za kvalitet i citaoce.
Nezavisne novine, osnovane kao podrska promenama u RS koje je pokrenula Biljana Plavsic, tragale su za svojim profilom u vreme vlade Milorada Dodika, kome su uvek bile vrlo bliske. Nakon raspada koalicije "Sloga" i poraza Plavsiceve i Dodika na proslogodisnjim izborima, ime ove novine sada ponovo ima smisao. U medjuvremenu, Kopanja je pokrenuo ambiciozni projekat dnevnih Nezavisnih novina koje sadrzajem pokrivaju celu BiH.
Sa svoja dva izdanja, za Jugoslaviju i za BiH, Reporter je, od svog osnivanja pre cetiri godine, stekao reputaciju novine koja ne stedi ni vlast, ni opoziciju, bez obzira na politicke promene. Smatra se da je ova novina uticala na rusenje i SDS-ove i Dodikove vlasti, otkrivajuci brojne kriminalne i korupcionaske afere i jednih i drugih.
Od nedeljnih novina u RS svakako ne treba zaboraviti ni bijeljinski Ekstra magazin, koji se svojevremeno procuo po tome sto ga je zabranio SDS-ov ministar informisanja Miroslav Toholj. Iako gotovo svi kriju svoje tiraze, oni tvrde da su najtirazniji nedeljni politicki magazin u RS. Uz Ekstra magazin, u Bijeljini je smestena i redakcija Panorame, jos jednog citanog politickog sedmicnika.
Trenutno najtirazniji i najcitaniji dnevni list u BiH je sarajevski Dnevni avaz. List ima reputaciju "rezimske novine", ciji je sef Fahrudin Radonjcic na vreme osetio pad SDA, koja ga je i osnovala, i priklonio se SDP-u Zlatka Lagumdzije. I pored toga, Avaz je svakako nezaobilazna novina u kojoj se ima sta procitati u svakom broju. Druga dva sarajevska dnevna lista, Oslobodjenje i Jutarnji list (nekadasnje Vecernje novine) u finansijskoj su krizi. Prvi put od svog osnivanja, Oslobodjenje u proslom mesecu nije izlazilo gotovo celu sedmicu zbog strajka radnika.
Osim vec pomenutih dnevnih Nezavisnih novina, u Banjaluci izlazi i Glas srpski, dnevna novina koja je takodje tavorila u vreme Dodikove vladavine. Opsta je, medjutim, ocena da je ova novina popravila i sadrzaj i prodaju otkako je na njeno celo dosao banjalucki novinar Boro Maric.
Agencije
Zanimljivo je da RS ima samo jednu novinsku agenciju. SRNA sada ima sediste u Bijeljini, ali se jos uvek ne zna ko ce joj biti celni ljudi, nakon sto je Dodikov covek Dragan Davidovic podneo ostavku na mesto direktora agencije. Usponi i padovi ove medijske kuce uticali su da joj jedan veliki deo trzista preuzme beogradska novinska agencija BETA, cije vesti citiraju svi vodeci pisani i elektronski mediji u BiH.
Vodeca novinska agencija u Sarajevu svakako je ONASA, koja takodje ima trziste i dopisnike u celoj BiH. Novinske agencije BH PRESS i HABENA bliske su vlastima u Sarajevu i zapadnom Mostaru i informacijama snabdevaju uglavnom samo jedan deo medija u Federaciji BiH. Vrlo retko u BH medijima citiraju se hrvatske agencije HINA i STINA, te beogradski TANJUG.
Perspektive
Vecu slobodu u BH medijima treba ocekivati kada se usvoje i pocnu primenjivati dva zakonska projekta, u cijoj su izradi ucestvovali i domaci eksperti. Zakon o slobodi pristupa informacijama, koji je usvojen u parlamentima BiH i RS, omogucice svim gradjanima BiH i, naravno, novinarima da dodju do svih informacija koje ih interesuju. Prema tekstu zakona, svaka javna institucija u BiH duzna je da imenuje lice zaduzeno za kontakte sa javnoscu i, u roku od 7 do 14 dana, u pismenoj formi ponudi trazenu informaciju. Izuzetak cine informacije u domenu drzavne tajne, ali i one se moraju objaviti ukoliko se proceni da je objavljivanje tih informacija u sirem drustvenom interesu. Ovo prakticno znaci da ce novinarima portparoli pojedinih javnih institucija uvek morati biti na raspolaganju, a da ce gradjani, na primer, moci da dodju do svog personalnog dosijea u policiji, ukoliko ga zatraze.
Drugi zakonski projekat, ciji je radni naziv Zakon o kleveti (predlaze se i naziv Zakon o zastiti od klevete) ovih dana treba da udje u parlamentarnu proceduru. Ovaj po sadrzini "lex specialis" potpuno ukida mogucnost krivicne odgovornosti za uvredu i klevetu. Prema tekstu zakona, tuzbu za klevetu ne moze podneti nijedan javni organ, vec samo pojedinac u licnom svojstvu, a predvidjene kazne su novcane. U tekstu zakona eksplicitno se navodi da novinar ima pravo da ne otkrije identitet svog izvora, kao i to da cenzura javnog izrazavanja pre njegovog objavljivanja nije dozvoljena.
