Albanska mafija

[1gorstak]

Al necu, pusticu vas da se pohrvate u blatu na opstu dobrobit muskog roda, vidio bi sto razna obiljezja lete.

A ocel to bit na jutubu kume ?

[Radoje B.]

Al necu, pusticu vas da se pohrvate u blatu na opstu dobrobit muskog roda, vidio bi sto razna obiljezja lete.

A ocel to bit na jutubu kume ?

Ma bice kumasine na FOX-u ako treba

[suncokret13]

to nesto ovako :

[Radoje B.]

to nesto ovako :

Ma bojim se da im ne bude vruce ovako. Raskomotit se malo...

[1gorstak]

to nesto ovako :

[basta sljezove boje]

btw, tema na kojoj pokretacica prica o sebi zove se 10 za mojim stolom....

bas nesto kontam otvoriti temu Albanci - Heroji domovinskog rata i postirati nesto o Agimu Cekuu, Rahimu Ademiju ... samo da vidim za koliko sekundi ce je dr.gog poslati u vjecna lovista

[Prozor]

nema junaka bez Bosnjaka

[suncokret13]

btw, tema na kojoj pokretacica prica o sebi zove se 10 za mojim stolom....

bas nesto kontam otvoriti temu Albanci - Heroji domovinskog rata i postirati nesto o Agimu Cekuu, Rahimu Ademiju ... samo da vidim za koliko sekundi ce je dr.gog poslati u vjecna lovista

bas oni imaju puno veze s Bosnom i Hercegovinom.

a kako se pocelo mogli bi doci na red i svi oni koji su na privremenom radu u gradovima na hrvatskom primorju.

[simi5]

Kako se obogatio vlasnik firmi na Kosovu
Ekrem Luka švercer belim robljem
Autor: Tamara Marković-Subota, Uroš Piper | 10.03.2008 - 06:38

Srpsko-albansku mafiju, kao i šverc droge na relaciji Priština-Beograd-Priština, prema podacima srpske policije, kontroliše Ekrem Luka (49), jedan od najbogatijih ljudi na Kosovu i Metohiji.

Najbliži saradnici Ekrema Luke su Isa Baljaj i Ali Haskaj, a evidentirane su i njegove bliske poslovne veze sa najpoznatijim zaštićenim svedokom srpskog pravosuđa Ljubišom Buhom Čumetom, kao i kontroverznim crnogorskim biznismenom Antonom Stanajem, koji je u septembru prošle godine uhapšen u Srbiji zbog međunarodnog krijumčarenja cigareta. Policiji su poznate i veze Ekrema Luke sa organozovanim kriminalnim organizacijama u Makedoniji.
Prema izveštaju srpske policije o organizovanim kriminalnim grupama na Kosovu, Luka je do današnjeg statusa jednog od najbogatijih Albanaca došao zahvaljujići profitu ostvarenom u švercu cigareta, ilegalnom prometu nafte i naftnih derivata, automobila, kao i švercom droge i oružja. Krijučarenje narkotika, Ekrem Luka je ostvario preko narko-mreža u Turskoj, Bugarskoj, Grčkoj, Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Italiji i Nemačkoj.
Znatan profit, prema podacima naše policije, Luka je ostvario i krijumčarenjem žena iz Bugarske, Češke i Slovačke, koje su kasnije primorane na prostituciju.
Uključen je i u poslove „pranja novca“, koje se obavlja preko svojih firmi „Albatroniks“ i „Dukađini“. Preko firme „Albatroniks“ izvršen je i izvestan broj transfera novca na račune pojedinih islamskih nevladinih organizacija, koje su u vezi sa islamskim fundamentalistima u Siriji. Ekremov brat Agim Luka suvlasnik je firme „Albatroniks“, preko koje se obavlja najveći deo prometa švercovanih cigareta. Pored toga, kamione „EMK-petrol“ Ekrem Luka koristi za transport naoružanja i vojne opreme, preko Albanije za Makedoniju.
Ekrem Luka samo se jednom našao na meti policije kada su pripadnici Unmika u akciji presecanja glavnih tokova šverca cigareta na Kosovu, kojom je rukovodila italijanska žandarmerija pretresla njegovu fabrika cigareta u Zahaću. Policija je tada zaplenila 280 tona cigareta i privela Ekrema Luku i njegovog partnera Nasera Keljmendija, koji su odmah i pušteni da se brane sa slobode.
Ekrem Luka je poslove razvio u drugoj polovini devedestih godina zahvaljujući saradnji i finansijskoj podršci Selima Šabanija i Salija Nimanija. Danas poseduje fabriku cigareta, pivaru, radio i televizijsku stanicu, više ugostiteljskih objekata i košarkaški tim.
Lukina firma za mobilnu telefoniju „Mobikos“ bila je centar afere u srpskoj javnosti u decembru 2003. godine, kada je potpisala ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa „Mobtelom“ Bogoljuba Karića. Ugovorom je „Mobtel“ ustupio Lukinoj firmi pravo eksploatacije GSM mreže na teritoriji Kosova, pri čemu je bilo predviđeno da „Mobikos“ plaća „Mobtelu“ 30 odsto neto vrednosti računa svakog korisnika u postpejd sistemu, odnosno 30 odsto vrednosti svakog prodatog osnovnog „Mobiklik paketa“ i 30 odsto vrednosti svakog prodatog vaučera za pripejd sistem.
Afera je izbila zbog opasnosti da je Lukinoj firmi, ovim ugovorom omogućeno prisluškivanje svih telefonskih brojeva 063 mreže.
U međuvremenu je teritorija Kosova i Metohije pokrivena mobilnom mrežom koju drže francuski „Alkatel“ i PTT Kosmeta, a saradnja „Mobtela“ i „Mobikosa“ je prekinuta.

Prljavi poslovi porodice Selimi
Redžep Selimi (37), prema podacima srpske policije, ima veoma važnu ulogu u kriminalnim aktivnostima na Kosovu. Uključen je u trgovinu oružjem, narkoticima i belim robljem.
Sa bratom od strica, Sulejmanom Selimijem, Redžepi je organizovao lanac trgovine narkoticima, kao i oružjem i vojnom opremom koja se koristi u aktivnostima terorističkih organizacija na području Makedonije.
Sa Fatmirom Limajem, Selimi je i osnivač kriminalno-terorističke grupe „Oko sokolovo“ koja se, osim šverca oružja i droge, reketiranja i organizovanja prostitucije, bavi praćenjem i likvidacijom konkurenata u kriminalnim poslovima.
Njegov brat Sulejman ( 38 ), zvani Sultan, u vezi je sa kriminalnim strukturama iz Albanije, među kojima je glavni Ismet Osmani, zvani Curi, koji slovi za jednog od vodećih dilera narkotika u zemljama zapadne Evrope.

Blizak Haradinaju i Tačiju
Ekrem Luka, kako se navodi u izveštaju srpske policije, veoma je blizak članovima porodice Ramuša Haradinaja, Hašima Tačija, Agima Čekua i Arbena Džaferija, dok su posebno istaknute njegove veze sa mafijaškom porodicom Eljšani.



Ekrem Luka


Blic

Posle dva dana odmora feljton se nastavlja pisanjem o Ekremu Luki. On je svojim kriminalnim poslovima snažno povezan sa Canetom Subotićem, Peconijem i Milom Đukanovićem. Inače ranije je imao snažne poslovne veze sa Karićima.

Smatra se da je preko Mobikosa prisluškivana celokupna Mobtelova mreža, ali i obrnuto, da je preko Mobtela prisluškivan Mobikos.

[dr.gog]

btw, tema na kojoj pokretacica prica o sebi zove se 10 za mojim stolom....

bas nesto kontam otvoriti temu Albanci - Heroji domovinskog rata i postirati nesto o Agimu Cekuu, Rahimu Ademiju ... samo da vidim za koliko sekundi ce je dr.gog poslati u vjecna lovista

bas oni imaju puno veze s Bosnom i Hercegovinom.

a kako se pocelo mogli bi doci na red i svi oni koji su na privremenom radu u gradovima na hrvatskom primorju.

Gore navedeni hrvatski časnici su fakat zahvalna tema.Bašto preporučujem ti naslov teme,Licemjerje Hrvatske Vojske.
Ponešto znam o istima,i mogu ti reći da je njihova uloga nezanemarljiva--to stoji--manje više o konkretnim uspjesima bi se dalo pričati,ali haj da ne morim.Dok te ne mine tvoj dualni patriotizam,prisjeti se kakvo je veselje imao Ademi u životu glede Haaga,i kako mu je tisućljetna časnička čast u Hrvata pomogla.
Čeku se fino izvukao balansirajući i stvarajući neke poluge UČK,liferovanjem friško sašivenih njemačkih uniformi i sitne opreme,preko Hrvatske na Kosovo još prije 10 godina,istovremeno ostvarujući finu dobit Gojku"Mrkom" Šušku i njegovoj firmi "ALAN",pa je tako bio podobniji od Ademija.

Liebe Bašta,tuši sladolede,cugaj Skenderbeg,slušaj dedu,forumaj,i bjež od politike.

[basta sljezove boje]

pita, je li sve sto znas vrijedjati?

je li mislis da je jedan Albanac iz 10-clane obitelji imao iste sanse za obrazovanje kao ti i da ga to cini manje vrijednim covjekom?

Nemam nisto protiv njih...fakat ne poznam Albanca koji je obrazovan...samo sam rekao da imaju dobar burek.....a tu u dezeli nema puno i obrazovanih bosanca...tako da smo isti sljam...bosanci su na fizikalci...Albanci pa vocari i burekdzije...
Samo sto oni imajo vise kesa

ljudi jako malo znaju o Albancima i vlastito neznanje potvrdjuju u gore postanim huskaskim tvrdnjama o Albancima kao mafijasima i fizikanerima. Postoji cuvena literarna nagrada Booker za beletristiku napisanu na engleskom jeziku. Nedavno je uveden i Booker za literaturu na stranim jezicima, prvoga je dobio jedan albanski pisac - Ismail Kadare. Inva Mula je jedna od najpoznatijih sopranistica u ovom trenutku ...

samo u Turskoj poznati Albanci:

- vezirska obitelj Köprülü
- Mehmet Ali Pasa - vladar Egipta
- Ahmet Pristina
- Enver Pascha
- Hakan Sükür
- Metin Oktay
- Ali Sen
- Sibel Can
- Kenan Evren

....

[basta sljezove boje]

u svijetu poznati Albanci

1. Majka Tereza (Gonxe Bojagiu)
2. Alexander Moisu
3. Skanderbeg (Gjergj Kastrioti)
4. Ismail Qemali
5. Gergj Fishta
6. Ismail Kadare
7. Ahmet Zog
8. Braca Bellushi
9. Fan Noli
10. Braca Frasheri
11. Avni Rrustemi
12. Esat Pasha
13. Eliza Dushku
14. Ferid Murad
15. Luan Krasniqi
16. Azem Maksutaj
17. Ibrahim Rugova
18. Ramush Haradinaj
19. Hashim Thaci
20. Regjep Qosja
21. Sali Berisha
22. Enver Hoxha
23. Bajram Curri
24. Ramiz Alia
25. Adem Jashari
26.Eliza Dushku
27.Ilir Shaqiri
28. Kledi Kadiu
...

pa zar ti ljudi nisu obrazovani ili bili obrazovani? Kako niko da se sjeti da je majka Tereza Albanka?

mislim, zaista mi nije cilj da ovdje vodim nekakvu albansku politiku ali kako mozete imati tolike predrasude? Kako mozete toliko gutati prljavu propagandu?

[pita]

u svijetu poznati Albanci

1. Majka Tereza (Gonxe Bojagiu)
2. Alexander Moisu
3. Skanderbeg (Gjergj Kastrioti)
4. Ismail Qemali
5. Gergj Fishta
6. Ismail Kadare
7. Ahmet Zog
8. Braca Bellushi
9. Fan Noli
10. Braca Frasheri
11. Avni Rrustemi
12. Esat Pasha
13. Eliza Dushku
14. Ferid Murad
15. Luan Krasniqi
16. Azem Maksutaj
17. Ibrahim Rugova
18. Ramush Haradinaj
19. Hashim Thaci
20. Regjep Qosja
21. Sali Berisha
22. Enver Hoxha
23. Bajram Curri
24. Ramiz Alia
25. Adem Jashari
26.Eliza Dushku
27.Ilir Shaqiri
28. Kledi Kadiu
...

pa zar ti ljudi nisu obrazovani ili bili obrazovani? Kako niko da se sjeti da je majka Tereza Albanka?

mislim, zaista mi nije cilj da ovdje vodim nekakvu albansku politiku ali kako mozete imati tolike predrasude? Kako mozete toliko gutati prljavu propagandu?

rekao sam da osobno ne poznam albanca koji je obrazovan......tu u dezeli poznam samo jednog lika iz bosne sa diplomom...ali svaki dan vidim hrpetinu cistacica i jeftine radne snage iz bosne...
To je bila moja poanta...vjerujem da Tirana ima sveuciliste i pametne ljude

[suncokret13]

poznate su i :

Patty Pravo
i
Anna Oxa

s tim sto one nemaju ama bas nikvae veze s BiH


a iz BiH

Ivica Osim,
Mehmed Bazdarevic,
Slobodan Janjus
i Zeljo - nesudjeni medjuplanetarni sampion !!!

[simi5]

Čudno mi je da se ova tema pretvorila u svoju suprotnost. Jasno je još u naslovu da je reč o mafiji. Kad se kaže kamora ili koza nostra niko ne misli da su svi Italijani mafijaši. Ne razumem razlog zbog kojega bi svako pominjanje bilo kojeg Albanca u lošem svetlu trebalo da bude tretirano kao nefer. Jedino mogu da zamislim kako je nekome bilo cilj da zatvori ovu temu iz ličnih razloga.

Neko je pomenuo da ne poznaje školovane Albance, ja ih poznajem. Do devedesetih Beograd je bio pun školovanih Albanaca, koji su kasnije uglavnom emigrirali u Kanadu ili zemlje EU. Na farmaceutskom fakultetu u mojoj generaciji upisalo se 36 Albanaca sa KiM. U gimnaziju V.I.Lenjin, u samom centru Beograda, išlo je oko 20 Albanaca po generaciji. Većina njih sun završili više škole i fakultete.

@ suncokret, i ja sam malo daljim poreklom od Janjuša iz Mostara

[Umjetnik a]

u svijetu poznati Albanci

1. Majka Tereza (Gonxe Bojagiu)
2. Alexander Moisu
3. Skanderbeg (Gjergj Kastrioti)
4. Ismail Qemali
5. Gergj Fishta
6. Ismail Kadare
7. Ahmet Zog
8. Braca Bellushi
9. Fan Noli
10. Braca Frasheri
11. Avni Rrustemi
12. Esat Pasha
13. Eliza Dushku
14. Ferid Murad
15. Luan Krasniqi
16. Azem Maksutaj
17. Ibrahim Rugova
18. Ramush Haradinaj
19. Hashim Thaci
20. Regjep Qosja
21. Sali Berisha
22. Enver Hoxha
23. Bajram Curri
24. Ramiz Alia
25. Adem Jashari
26.Eliza Dushku
27.Ilir Shaqiri
28. Kledi Kadiu
...

pa zar ti ljudi nisu obrazovani ili bili obrazovani? Kako niko da se sjeti da je majka Tereza Albanka?

mislim, zaista mi nije cilj da ovdje vodim nekakvu albansku politiku ali kako mozete imati tolike predrasude? Kako mozete toliko gutati prljavu propagandu?

ČUJ
ONA

[dr.gog]

Rijetko je u modernoj istoriji bilo takvih primjera državne i diktatorske izolacije,te samouništenja nacionalne privrede,kakvo je albanskom narodu priredio sumanuti Enver Hodža.Njegov nesvijetli primjer i danas slijede spodobe tipa sjevernokorejskog diktatora Kim Il-a,ili nedavno preminulog Saparmurata Nijazova,"oca"Turkmenistana.
Dio naroda koji je slijedom okolnosti brutalne istorije i realpolitike,dospio pod kapu zajedničke države Jugoslavije,odnosno kao marginalna pokrajina unutar Srbije,decenijama je trpio nevjerovatno perfidne metode izrabljivanja ,prvenstveno u ekonomskom smislu,a zatim i psihološkom tlačenju--gdje su tradicije i kultura tog naroda proglašavane za maltene bezbožničke ili antidržavne .
Iz nevjerovatnog kotla sulude diktature i poluprisilnog života među narodima totalno drugog jezika i mentaliteta,Albanci su masovno iseljavali.
Pri tome ,da se vratim na temu,u iseljeničkim grupacijama,kao što je uvijek slučaj sa modernim iseljeničkim zajednicama,dolazilo je do grupašenja i polarizacije na integrisane i one koji žele po svaku cijenu ostati u svojim mjehurima tradicije,kako negativne tako i pozitivne.
Kriminalno organizovanje je samo jedan vid tog grupašenja,i predstavlja rak-ranu i sramotu svakog naroda u egzilu.

Svjedok sam slušanja predavanja dr.Ismaila Kadarea,jednog od najboljih suvremenih evropskih pisaca,i velim vam da je malo ko od intelektualne evropske elite debelokožaca(čak ni hvaljeni Daniel Cohn Bendit),mogao bolje i realnije opisati svu bjedu i tugu propadanja jednog naroda i njegovih vrijednosti.
Taj vrsni albanski stvaralac je najslikovitije opisao hipokriziju svog naroda kroz vrtoglavi uspon odmetnute i surove albanske mafije,koja je svojim nedjelima stvorila nakaznu predstavu o albancima kao o mračnim i tvrdoglavim osvetnicima ogromnog bogatstva.
I pouka njegove priče se,prema meni svela na opisivanje baš one situacije u kojoj se i mi nalazimo,sa našim kriminalcima,kako onima u bijelim okovratnicima tako i onima u "crvenim ferrrarijima".Tu situaciju dobro znamo,a pouke ne moramo učiti od albanskih trećerazrednih Kelmendija ili ogavnih Gashi-klonova po Sarajevu kojim aje vrhunac karijere vožnja Hummerom,a ne razgovor sa jednim Kadareom ili diploma na Sorboni(ima i tu stotinjak Albanaca..).
taština ,taština,sve je taština....

[KYLIE]

ljudi otisli ste predaleko, poenta je u tome da se konacno nasao protivnik srpskim fanaticima bas onakav kakav im i prilici, pod uslovom da je sve navedeno istina, pa da im se vrati sve ono sto su radili drugim narodima na ovim prostorima

[uživo]

ljudi otisli ste predaleko, poenta je u tome da se konacno nasao protivnik srpskim fanaticima bas onakav kakav im i prilici, pod uslovom da je sve navedeno istina, pa da im se vrati sve ono sto su radili drugim narodima na ovim prostorima

Misliš na drugi sv.rat,ili samo ovaj poslednji?

[simi5]

Доскорашња главна тужитељка Хашког трибунала описује зашто је пропала већина напора да се истраже злочини челника ОВК на Косову. Опструкције УНМИК-а и западних земаља, страх судија у Трибуналу, “изузетан опрез” чак и да би се дискутовало о свему томе, пише Дел Понтеова


Мемоари Карле дел Понте (“Лов – ја и ратни злочинци”) још се нису ни појавили у књижарама а већ су изазвали поприличну узбуну међу онима који претпостављају, или знају, шта ће се у књизи наћи. Влада Србије писала је Уједињеним нацијама и Хашком трибуналу, протестујући због најаве да ће књига Дел Понтеове ускоро бити објављена и тражећи – као да УН и Трибунал ту могу нешто да учине – да објављивање књиге буде одложено до окончања наше сарадње с Трибуналом.

Протесте српске владе у јавности је протеклих дана образлагао Расим Љајић, изабран да то учини вероватно због своје функције председника Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом. Љајићево образложење протеста и негодовања, укратко, своди се на то да се у књизи (“оно у што смо ми имали увид”) говори и о “детаљима везаним за функционисање” Акционог тима, што би могло да угрози хапшење преосталих хашких бегунаца.
Или се Влада Србије превентивно љути због тога што се Дел Понтеова, можда, у књизи присетила и детаља који су лично компромитујући за неке њене београдске саговорнике? Постоји и таква могућност.

Сигурним се, према ономе што смо успели да сазнамо, чини тек то да су детаљи преговора о којима пише, пренети углавном веродостојно. Ово макар када је реч о активностима главне тужитељке у Србији; јер, њена се књига у посебним одељцима бави и Косовом, Хрватском, Руандом.

Иако су га из Београда прозвали да се огласи, Хашки трибунал засад ћути и не коментарише. Ипак, нема никакве сумње да је нови публицистички излет једне службенице Хашког трибунала (после портпаролке Карле дел Понте Флоренс Артман), уз јавне полемике са бившим тужиоцем Yефријем Најсом о његовој вези с британским обавештајним структурама, представља још један ударац по климавом кредибилитету хашког храма утеривања правде. Као што Расим Љајић рече, “ово је заиста својеврстан скандал и с тим се слажу готово сви. И у Трибуналу су изненађени, и у међународној заједници”. Или, по речима једног НИН-овог, иначе високо позиционираног саговорника, “ако је главна тужитељка изнела детаље тајних и поверљивих разговора, ко ће се усудити да са њеним наследником разговара о било чему осим о времену?”.

Далеко од тога да ће разлога за незадовољство успоменама Карле дел Понте имати само београдски званичници. Дел Понтеова, рецимо, препричава и разговоре с некадашњим директором ЦИА Џорџом Тенетом, током којих схвата да је налетела на “зид од гуме” (“муро ди гомма”) – фактичко одбијање које додуше звучи као повлађивање – да би се на крају све завршило његовим “госпођо, шта ме боли ... шта ви мислите .

Управо у оваквом тону, основна тенденција још необјављених мемоара Карле дел Понте јесте да ауторку, доскорашњу главну тужитељку Хашког трибунала, представи као доследног борца за правду, принципијелног борца за жртве без обзира које нације оне биле, идеалисту који је против себе имао не само злочинце него и владе њихових држава, али и владе западних држава и органе самих Уједињених нација.

НИН је, захваљујући својим изворима, у прилици да нешто подробније прикаже тужитељкин опис истраге злочина које су на Косову починили припадници Ослободилачке војске Косова. Као што је познато, али није згорег подсетити, у Трибуналу је досад завршено суђење тројци – Фатмир Лимај, Исак Муслију и Хајрадин Баљај; Лимај и Муслију су ослобођени, Баљај је добио 13 година затвора. При крају је и суђење Рамушу Харадинају, Идризу Баљају и Лахи Брахимају (завршне речи поднете су између 21. и 23. јануара ове године), и чека се доношење пресуде.

Прича Карле дел Понте о косовским истрагама нама је посебно интересантна не само због финиша Харадинајевог суђења, односно његових жртава, већ и зато што даје изванредан увид у стање косовског друштва (“независног Косова”) и однос међународних чинилаца према ситуацији у покрајини. То је, заправо, прича о језивим злочинима који ће остати некажњени, запањујућем страху од Албанаца и лицемерном опортунизму западних демократија које се толико залажу за истину, одговорност и помирење.

У уводном делу Дел Понтеова описује Косово као земљу без закона и институција, земљу крвне освете и силеџија који се представљају као хероји напаћеног народа. Затим, мало упадајући у патетику, готово у лиричном заносу, говори о патњама тог народа (очеви и мајке, бабе и деде, ситна деца у наручју родитеља...) под српском чизмом, па прелази на кратак (врло кратак, си-ен-еновски) опис косовске новије историје, све до доласка НАТО трупа на Косово. Ту, заправо, и почиње права прича, после тог уводног, скоро ритуалног поклоњења жртвама српског етничког чишћења.

Можда и најупечатљивији, најречитији, део читавог поглавља о истрази злочина ОВК закопан је усред препричавања разговора с Бернаром Кушнером, актуелним министром спољних послова Француске, тада шефом УНМИК-а на Косову. Карла дел Понте, наиме, пише како је сигурна да су неки званичници УНМИК-а и КФОР-а страховали за своје животе због истрага злочина ОВК. Добро, требало је живети међу њима на Косову, ово и није никаква новост. Али наставак је, стварно, шокантан: тужитељка сматра и да су се неке судије Хашког трибунала плашиле досега Албанаца. Даље, да су је и неки Швајцарци упозорили да се припази освете. Чак, да су је неки швајцарски званичници упозорили да у мемоарима и не разматра одређене теме у вези с Албанцима (баш тако), те их она у књизи разматра с екстремном пажњом!

Треба ли, онда, да нас чуде оправдања да је један од разлога за подршку независном Косову био и страх од ерупције албанског насиља? Или, вратимо ли се мемоарима Карле дел Понте, имајући ове њене опсервације у виду, може ли да нас зачуди то што су споменути Кушнер, као и Михаел Штајнер и Сорен Јесен-Петерсен после њега, упркос вербалној подршци, како бележи бивша тужитељка, на крају пред њу испречили “зид од гуме”, забринути због насиља које би Тачи, Чеку, Харадинај... могли да изазову не само на Косову већ и у јужној Србији и у Македонији? А управо о томе је, у првој години УНМИК-ове владавине Косовом, и било речи у сусретима хашких тужитеља и челника мисије УН.
Истраге су, ипак, кренуле, а према Карли дел Понте, све је започело иницијалним извештајима Наташе Кандић о нестанцима Срба и неалбанаца после доласка НАТО снага на Косово, новембра 1999. године. Зашто макар каква истрага Тужилаштва није започела и пре НАТО бомбардовања, рецимо после открића лешева код Радоњићког језера, Дел Понте и не покушава да објасни.

Истраге ОВК, бележи бивша главна тужитељка, биле су најтеже које је Трибунал предузео. Ауторка овде пише на граници политичке некоректности: затворено друштво, кланови, вендета... Полицајци од Берна и Брисела, пише тужитељка, па до Бронкса знају колико је тешко истражити албански организовани криминал.

Проблеми у истрагама били су вишеструки, наводи се. Један од највећих: притисци на сведоке, тако да чак ни Наташа Кандић није успела да прибави изјаве очевидаца. Никакво чудо, баци ли се макар и летимичан поглед на бројна убиства и сведока и њихових породица које Дел Понтеова ређа у овом поглављу својих мемоара.

Ни заштита сведока није успевала, а ту је карактеристичан пример важног УНМИК полицајца (његово име није наведено), који је имао приступ строго чуваним информацијама о сведоцима, а чија је супруга била ангажована као истраживач у тиму одбране Рамуша Харадинаја. На овакве и сличне примере, пише тужитељка, само Јесен-Петерсену се жалила најмање шест пута, али ове примедбе биле су потпуно занемарене.

Жалбе на рачун УНМИК-а нису ништа блаже од жалби које смо често имали прилике да слушамо када је реч о београдским властима, и провлаче се кроз читаво косовско поглавље; не само када је реч о сведоцима који се остављају на милост и немилост оптужених и осумњичених челника ОВК, него и због тога што су избегавали да тужилаштву доставе и најосновнију тражену документацију. Док је блискост “појединих челника” УНМИК-а и осумњичених лидера ОВК бивала и предмет пошалица колега из КФОР-а, бележи Дел Понтеова.

Када је о блискости реч, код Дел Понтеове најгоре пролази Данац Сорен Јесен-Петерсен. Он је, пише тужитељка, теже доживео оптужницу против Рамуша Харадинаја од самог Харадинаја. Из све снаге се пред Трибуналом залагао да тадашњи косовски премијер буде пуштен на слободу, чак да му се дозволи и да се бави политиком. Дел Понтеова горко прави паралелу с Радованом Караџићем, коме је 1996. године то било забрањено. Какву поруку су УНМИК и судије трибунала овим послали, пита се.
А кад је Харадинај летео у Хаг, приватним немачким авионом (не каже чијим, али вероватно је да то не напомиње без разлога), приликом застанка у Немачкој дочекала га је почасна гарда с белим шлемовима и рукавицама.

Убиства сведока, опструкције УНМИК-а, чудно држање шефова мисије... Какву је, онда, помоћ Карла дел Понте могла да очекује од косовских власти? Готово са презиром она описује сусрет са (у том тренутку) косовским премијером Бајрамом Реџепијем, који хвали трибунал, хвали њу саму, проглашава како нико није изнад закона. Али затим наставља, и одаје се. Каже како није приметио да је ОВК кршила законе рата те, према томе, закључује Дел Понтеова, ниједан командант ОВК није могао да буде одговоран за отмице и убиства које су починили њихови потчињени.

Но колико је такав став приштинских власти и могао да буде очекиван, толико је жестоко разочарење које се види у тужитељкином опису реакције КФОР-а, Сједињених Држава и Велике Британије на захтеве тужилаштва. Нису хтели да јој доставе чак ни податке о командној структури ОВК, упркос свој реторичкој подршци њеном раду. Зашто? Према објашњењу које нуди Карла дел Понте, Вашингтон није желео подизање оптужница против лидера ОВК, зато што би то искомпликовало напоре међународне заједнице да изграде институције на Косову и одложило повлачење војске с Косова у Авганистан и на друге фронтове у рату против Ал каиде.

Ипак, када су истраге Трибунала тек биле отворене, косовски лидери показивали су дозу забринутости. У јесен 2000. године, неколико недеља пошто ју је Бернар Кушнер убеђивао да би евентуално хапшење Хашима Тачија и Агима Чекуа дестабилизовало ситуацију у покрајини, Дел Понтеова се у Дејтону, о годишњици потписивања мировног споразума, састаје са Хашимом Тачијем. Тада је, бележи тужитељка, у разговору о злочинима Албанаца на Косову, Тачи изговорио недоличан коментар који ју је испровоцирао. Шта је Тачи рекао, не наводи. Али, каже у наставку, тада га је погледала у очи и рекла му да је отворила истрагу о злочинима које су на Косову починили Албанци. Нисам, пише она, сугерисала да ће бити оптужнице против Тачија, али он је то сигурно закључио јер му се лице скаменило.

Међутим, као што је добро познато, против Тачија никада није подигнута оптужница. Дел Понтеова у својим мемоарима не објашњава због чега није, мада је из свега написаног о односу међународних фактора према ангажовању тужилаштва на Косову то поприлично јасно. Уосталом, ако тужилаштву није успело да докаже кривицу Тачију подређених Лимаја и Муслијуа, илузорно би било очекивати да би у случају актуелног премијера Косова имали више среће.

Најзад, врло је потресна прича о једној у низу пропалих истрага тужилаштва, која се бавила судбином између 100 и 300 киднапованих Срба који су завршили у северној Албанији. Млађи међу отетима, наводи се, добро су храњени и нису пребијани. У једној жутој кући, која је идентификована, начињена је приручна хируршка клиника у којој су им одстрањивани унутрашњи органи. Органи су потом преко аеродрома у Тирани преношени у иностранство и продавани. Карла дел Понте наводи: жртве којима је одстрањен само један бубрег биле су зашиване и поново затваране, док их не би убили зарад осталих виталних органа. Ужаснути, остали затвореници молили су да буду убијени; неке од отетих жена биле су присиљаване да помажу у сахрањивању мртвих. У језивом бизнису учествовали су челници ОВК, на једном месту спомиње се као могуће и учешће албанске тајне службе, док је локални албански тужилац, како се наводи, приликом претраге оне жуте куће истражитељу Трибунала рекао: “Никакви Срби нису сахрањени овде. Али ако су и одводили Србе преко границе с Косовом и убијали их, учинили су добру ствар.”
Књига Карле дел Понте има 260 страна и коштаће 16 евра.


Никола Врзић

Knjiga Karle Del Ponte još nije izašla iz štampe. Tekst je objavljen u NIN-u od petka 14.3.2008. na osnovu njihovih saznanja.

[sekspir]

Simi,ti to nama...Valjda je "NIN" u toj neobjavljenoj knjizi procitao i nesto drugo zbog cega se dize galama u Srbiji

[Valbon_1]

Ah bre simice mnogo se trudis...ali moram nesto da ti priznam..Ne uspevas bas mnogo u tome. Përshendetje dhe kalofsh bukur me fantazitë tua.
Ako ti treba kurs za ucenje albanskoga jezika, samo kazi ... stojim ti na raspolaganju...and you know what...it is free..and only for you Simice.