Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Seks, ljubav, erotika, odnosi među (s)polovima... Molimo ponašajte se kulturno.

Moderators: Euridika, _BataZiv_0809

User avatar
Loo
Posts: 6449
Joined: 09/04/2012 12:10

#2001 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by Loo » 19/01/2020 16:04

cendlerbing wrote:
19/01/2020 15:53
Loo wrote:
19/01/2020 14:52

zar postoji nesto vise od ljubavi? :shock: :mrgreen:

U tvom zagrljaju se osjecam, kao kad se, umorna poslije teskog dana, zavalim u staru omiljenu udobnu siroku fotelju, iz koje ne zelim da se izvucem .
:mrgreen:
Čisto informativno, Lolice, koja izjava ti je moćnija: "ti si ljubav mog života" ili "volim te"?

"U tvom zagrljaju se osjecam, kao kad se, umorna poslije teskog dana, zavalim u staru omiljenu udobnu siroku fotelju, iz koje ne zelim da se izvucem ." = DOM :-D
mocnija?
prije bih izabrala termin " iskrenija" :)

ti si ljubav mog zivota..mi vuce na zaljubljenost. na pubertet :D
volim te...na isfucanu frazu. :|
zagrljaj ..mi je najmocnija izjava.
tu ne ostane mjesta sumnji sta si nekom

...fotelja :lol: = dom=luka.


User avatar
al_akhisari
Posts: 1878
Joined: 25/07/2008 10:28

#2002 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by al_akhisari » 21/01/2020 20:15

...znaš da nikada nisam bio kao svi drugi i da vrlo, vrlo davno još prestao sam to da želim; i, poželi mi tako malo...nekog da mi bude blizu, da me razumije i dodir mi poželi

User avatar
al_akhisari
Posts: 1878
Joined: 25/07/2008 10:28

#2003 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by al_akhisari » 24/01/2020 23:42

...nepoznata djevojko, u snove svake noći potajno mi dolaziš; suviše si lijepa da postojiš, pa ipak tu si; od pogleda na tebe vlaže mi oči, srce zaigra i trnci tijelo obuzmu; mlada si, lijepa i ime je tvoje neobično sasvim; volio bih da sam rame, na koje umornu glavu spustiš, ruka što te miluje volio bih biti; da sam kiša poželim, da ti lice lijepo umijem i trag suza sakrijem; kad te ponovo sretnem pobjeći ću, bacit ću svoje srce pod stopala, osmjeh ti ukrasti i u torbu staviti; neznanko, dotjerana i nasmijana, ljuta i krmeljiva, kad si kivna i kad ti je muka, suviše si lijepa da postojiš...pa ipak tu si

User avatar
MaksprotivMarksa
Posts: 1743
Joined: 28/07/2018 02:34

#2004 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by MaksprotivMarksa » 28/01/2020 21:17

Da mi je samo jos jednom da te vidim onako promrzlu kod Prve i da mi se nasmijes sa malo mrznje zbog kasnjenja 😍

User avatar
al_akhisari
Posts: 1878
Joined: 25/07/2008 10:28

#2005 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by al_akhisari » 01/02/2020 00:24

...mogao bih da te naučim kako se smišljaju priče, koje nemaju sretan kraj, a da te ipak slušaju dok ih pričaš; il možda, kako na plavom nebeskom svodu, vidjeti tvoju kosu boje lješnjaka, a da pri tom ne moraš da žmuriš; mogao bih da te naučim i kako znati sve o nekom, a da pri tom ne možeš da ga vidiš, da ga čuješ; il možda, kako da u svemu i svakom pronađeš lijepo, a da pri tom se niko ne ljuti što mu kradeš komadić sreće; mogao bih da te naučim, kako drugom obrisat suze, a da se on poslije smiješi; mogao bih da te naučim i kako se šeta po kiši, a da pri tom nije ti hladno; il možda, kako da slušaš najljepšu pjesmu i orkestar hiljada kapi jesenje kiše...mogao bih da te naučim, kako da slušaš pjesmu o jednoj ženi prelijepoj, a da pri tom budeš tužan, a da se smješkaš

sikstinajn
Posts: 508
Joined: 15/01/2017 19:21

#2006 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by sikstinajn » 01/02/2020 22:06

preskočiću uvod i odma reć istinu pravu
koja surovo zvuči jao jao jao
i da od mene tražiš gutljaj vode da ti sačuva glavu
oooo :!: :!: :!: bivša moja ja ti ga ne bih ti ga dao 8-)

User avatar
al_akhisari
Posts: 1878
Joined: 25/07/2008 10:28

#2007 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by al_akhisari » 03/02/2020 21:46

...jednom, pronaći ću prave riječi, za nekog pravog i u trenu pravom; samo da nađem prave riječi...i ovaj stih je prava psovka onom ko ga nije čuo

User avatar
al_akhisari
Posts: 1878
Joined: 25/07/2008 10:28

#2008 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by al_akhisari » 06/02/2020 23:46

...večeras se nebo otvorilo i vjetar jauče ko gladan pas...i večeras nemam riječi, nemam glasa, sna nemam; i večeras, podaću ti se bez traga strasti i sa ovo malo želje što mi u srcu ostade

StelaVrti
Posts: 245
Joined: 05/01/2020 01:33

#2009 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by StelaVrti » 07/02/2020 01:03

Jednom jedne strašne noći, ja razmišljah u samoći,
Čitah crne, prašne knjige, koje staro znanje skriše;
Dok sam u san skoro pao, neko mi je zakucao,
Na vrata mi zakucao - zakucao tiho - tiše -
"To je putnik" ja promrmljah, "koji bježi ispred kiše",
Samo to i ništa više.

User avatar
al_akhisari
Posts: 1878
Joined: 25/07/2008 10:28

#2010 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by al_akhisari » 12/02/2020 22:27

...do juče, bila je skrivena, nepoznata srcu mom i strana je bila; a danas je drhtavo čekam negdje između neba i sna; ona je divlja, nestašna žena s oblakom kišnim u oku boje čokolade; i kad poželim da je tu samo zatvorim oči, ne govorim, ćutim i pustim da me misli nose; do juče, bila je skrivena,...i najzad poželim da je samo misao i jako se potrudim ćutanjem glad za njom da zasitim

User avatar
djevojka bez imena
Posts: 3584
Joined: 14/10/2015 05:39

#2011 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by djevojka bez imena » 15/02/2020 13:46

al_akhisari wrote:
12/02/2020 22:27
...do juče, bila je skrivena, nepoznata srcu mom i strana je bila; a danas je drhtavo čekam negdje između neba i sna; ona je divlja, nestašna žena s oblakom kišnim u oku boje čokolade; i kad poželim da je tu samo zatvorim oči, ne govorim, ćutim i pustim da me misli nose; do juče, bila je skrivena,...i najzad poželim da je samo misao i jako se potrudim ćutanjem glad za njom da zasitim


:sax:

sikstinajn
Posts: 508
Joined: 15/01/2017 19:21

#2012 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by sikstinajn » 22/02/2020 22:58

naravoučenije

uvijek sam te želio.al' želja mi ostade pusta.
sad drugi jezikom vadi ostatke kikirikija i sira iz tvojih usta.

Betany
Posts: 7
Joined: 18/02/2020 21:50

#2013 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by Betany » 25/02/2020 18:35

al_akhisari wrote:
12/02/2020 22:27
...do juče, bila je skrivena, nepoznata srcu mom i strana je bila; a danas je drhtavo čekam negdje između neba i sna; ona je divlja, nestašna žena s oblakom kišnim u oku boje čokolade; i kad poželim da je tu samo zatvorim oči, ne govorim, ćutim i pustim da me misli nose; do juče, bila je skrivena,...i najzad poželim da je samo misao i jako se potrudim ćutanjem glad za njom da zasitim
:thumbup:

User avatar
GOT
Posts: 3344
Joined: 30/04/2016 12:10

#2014 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by GOT » 25/02/2020 18:45

Bio sam mnogo stariji od nje
Stid me je i da vam kažem koliko.
Svaki put kada bi mi otvorila vrata svog stana
Onako u pidžami, sa punđom na glavi
I nenašminkanog lica
Pomislio sam
’’Bože, ona je devojčica’’.
Prolazio sam sa njom kroz sva ona dela
Svetske književnosti
Koja je čitala na fakultetu.
Nismo pričali o ljudima iz okoline
Ni o našem nemirnom gradu
Ni o stvarnosti.
’’Ogovarao’’ sam Karenjinu
Dok ju je ona branila
Zajedno smo sudili Raskoljnikovu
Istim žarom i gorčinom..
Nisam znao
Vidi li u meni očinsku figuru
Ili srodnu dušu.
Nikad nisam uspeo da je dokučim do kraja.
Budila je u meni mladost
Želju za životom
Jer, ja i jesam bio
Mlad čovek zatočen u telu odraslog muškarca.
Posle toliko decenija
Opet sam pisao prstima po zamagljenim prozorima
I radovao se prvom snegu
I bivao opčinjen njenim trepavicama.
Njena mekana koža podsećala me je
Na njene krhke godine.
Još uvek je bila žustra, glasna, tvrdoglava
Buntovna prema životu
Tek je prevalila dvadesetu.
Još uvek joj je bila fora da se popne na prste i iskrivi mi šešir.
Nasmejavala me njena bezbrižna, rasejana mladost.
Nosili smo duge kapute
I pričali o piscima i novinarima
Koji su dobijali Pulicerove nagrade.
Gledali umetničke performanse
I plakali na delo Marine Abramović.
Slušao sam njene ideale
I bio pomalo ljubomoran na njih
Zbog ludačke strasti
S kojom je pričala o njima.
Nije mi bila teška
Kao što sam znao da je teška svim tim momcima
Za mene dečacima
Koji su njena generacija.
Volela je da se šminka i da izgleda starije
Približnije meni.
Pratila me na velikim događajima
I dodelama nagrada
Kao prijateljica.
Nosili smo crna odela
Oboje
Oštrog kroja
Sa kravatama.
Vezali bismo strogi, niski rep.
Oboje sa dugim kosama
Njena smeđa
Moja proseda…
Bila je luda
I ja sam bio lud
Za njom.
Toliko me je provocirala
Toliko mi je dolazila i izmicala
Ne zadržavajući se dugo
Ni u dolasku ni u odlasku
Volela je da je slušam
Znala je da ja kao odrastao
Stariji, zreo i ostvaren čovek
Neću gledati sa podsmehom
Na njena pitanja o smislu života
Na pitanja o sopstvenom egu
Pa čak ni na ona o modi, o minimalizmu, i parfemima.
Duše su nam se razumele
A vreme nas je u ogledalu
Svakog dana podsećalo
Koliko smo udaljeni jedno od drugog.
Tad sam se pitao
Prvi put
Šta je to vreme?
I kakvog smisla ono ima uopšte?
Posula je svoju magiju svuda po mom životu
Po peškirima kojim sam brisao njenu kožu od viskija
Po stolovima
I zidovima po kojima smo škrabali citate
Iz ljubavnih pisama velikana
Po policama
I knjigama sa vrhovima stranica obojenim u roze
Od njenog mokrog kupaćeg kostima
I po tepihu, i po parketu, i po krevetu…
Pustio sam je da ode
Kad sam shvatio da bi moja budućnost sa njom
Zaustavljala prirodan tok njene budućnosti.
Prestao sam da joj dolazim na vrata
I video sam je nedavno
U prolazu
Izdaleka
Bila je našminkana
Kao i uvek kad je želela da izgleda starije
Sa strogo vezanim, niskim repom.
Vraćam se u svoj stan
Kao napušteni samac
Tu se uvek pitam
’’Šta to vreme predstavlja?’’
Jer duša ne stari, samo telo
A po telu se poznamo, biramo i tražimo
Umesto po duši.
Tu je osećam
Kako demonstrativno viče kada je zezam
Što jedino što zna da napravi je Nes kafa
Tu se vrti praveći piruete
Tu me ispituje o mojim filmovima, knjigama i životu
I sluša me kao kada deci čitate bajke ili strašne životne priče
Nozdrve i zenice joj se šire
A usne opuštaju
Onako spremne da ih ljubim
Kao onda prvi put
Kad sam proklinjao i sebe i život
Što to radim
A istovremeno
Što nisam to radio ceo svoj život.
Tu njena magija isijava iz svakog kvadrata
Tu je volim
Onako kako ljudi treba da nauče da vole
Onako da shvate da je ta
Ta prava ljubav smisao celog našeg bednog života…

Ostao sam bez moje devojčice i devojke, ljudi
Ostao sam bez smisla.”

User avatar
al_akhisari
Posts: 1878
Joined: 25/07/2008 10:28

#2015 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by al_akhisari » 27/02/2020 22:56

...jednom ću naći prave riječi, u pravom trenu pravi stih ću jednom smisliti; a kad ih nađem, kao boju prosut ću ih na hartiju bijelu; nacrtat ću tebe, na lijevom boku kako spavaš; i sebe, sa hiljadu lica i sa jednom dušom samo; naći ću jednom prave riječi i napisat ću tvoje i moje oči, kako plaču zajedno tvojim suzama; naći ću jednom pravi stih i pravu pjesmu ću napisati...i u toj pjesmi bit će više ljubavi nego što je u očima mojim ikada bilo

User avatar
vjesticanametli
Posts: 15780
Joined: 15/02/2008 09:31
Location: Sarajevo X

#2016 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by vjesticanametli » 28/02/2020 13:30

Ja bih vala samo legla i zaspala i ja :D kad spava i on....i uzela bi mu dekicu :lol:

User avatar
Cherry-Cherry
Posts: 6143
Joined: 20/02/2013 14:14

#2017 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by Cherry-Cherry » 01/03/2020 17:50

Želim da te vidim kao slučajno.

User avatar
al_akhisari
Posts: 1878
Joined: 25/07/2008 10:28

#2018 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by al_akhisari » 05/03/2020 21:12

...znaš, ja još uvijek čuvam stare cipele, pogužvane i izblijedjele i još uvijek me, ispod pokrivača vremena i prašine, sjećaju na tebe; znaš, još uvijek se svađam sa hartijom i mastilom crnim, i pišem još uvijek za tebe; i još uvijek prijetim vremenu i strepim, da ne odnese uspomene na tebe; znaš, ja još uvijek teško sakrijem radost u oku, kad te spomenu; i da...još uvijek se nadam i lažem da te imam

sikstinajn
Posts: 508
Joined: 15/01/2017 19:21

#2019 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by sikstinajn » 21/03/2020 23:24

:(

bila si lijepa kao (hajmo reć')... proljetna zora kad svane
al' ...ipak nedovoljno sexy da ne poželim potražiti nešto ta trane.


User avatar
al_akhisari
Posts: 1878
Joined: 25/07/2008 10:28

#2021 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by al_akhisari » 25/03/2020 21:04

...jesam li ja anđeo iz tvoje pjesme, upitala je tiho; gledala me pravo u oči, dok joj je na licu lebdio zadovoljan smješak; ćutao sam, poželio pokriti uš i, da ne čujem tišinu kako vrišti; ali, nisam...ćutao sam,...mogao sam čuti svoje srce kako kuca; i njeno,...slušao sam skladne otkucaje srca iz njenih grudi; ćutao sam, uzeo joj ruku i tamo negdje između dva otkucaja, jedva čujnim glasom šapnuo; ne, ja nisam dobar u izmišljanju i pisanju, nego prepravljanju; ja samo mislim na tebe, na nas i prepravljam našu priču


User avatar
GOT
Posts: 3344
Joined: 30/04/2016 12:10

#2023 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by GOT » 29/03/2020 09:26

GOT wrote:
25/02/2020 18:45
Bio sam mnogo stariji od nje
Stid me je i da vam kažem koliko.
Svaki put kada bi mi otvorila vrata svog stana
Onako u pidžami, sa punđom na glavi
I nenašminkanog lica
Pomislio sam
’’Bože, ona je devojčica’’.
Prolazio sam sa njom kroz sva ona dela
Svetske književnosti
Koja je čitala na fakultetu.
Nismo pričali o ljudima iz okoline
Ni o našem nemirnom gradu
Ni o stvarnosti.
’’Ogovarao’’ sam Karenjinu
Dok ju je ona branila
Zajedno smo sudili Raskoljnikovu
Istim žarom i gorčinom..
Nisam znao
Vidi li u meni očinsku figuru
Ili srodnu dušu.
Nikad nisam uspeo da je dokučim do kraja.
Budila je u meni mladost
Želju za životom
Jer, ja i jesam bio
Mlad čovek zatočen u telu odraslog muškarca.
Posle toliko decenija
Opet sam pisao prstima po zamagljenim prozorima
I radovao se prvom snegu
I bivao opčinjen njenim trepavicama.
Njena mekana koža podsećala me je
Na njene krhke godine.
Još uvek je bila žustra, glasna, tvrdoglava
Buntovna prema životu
Tek je prevalila dvadesetu.
Još uvek joj je bila fora da se popne na prste i iskrivi mi šešir.
Nasmejavala me njena bezbrižna, rasejana mladost.
Nosili smo duge kapute
I pričali o piscima i novinarima
Koji su dobijali Pulicerove nagrade.
Gledali umetničke performanse
I plakali na delo Marine Abramović.
Slušao sam njene ideale
I bio pomalo ljubomoran na njih
Zbog ludačke strasti
S kojom je pričala o njima.
Nije mi bila teška
Kao što sam znao da je teška svim tim momcima
Za mene dečacima
Koji su njena generacija.
Volela je da se šminka i da izgleda starije
Približnije meni.
Pratila me na velikim događajima
I dodelama nagrada
Kao prijateljica.
Nosili smo crna odela
Oboje
Oštrog kroja
Sa kravatama.
Vezali bismo strogi, niski rep.
Oboje sa dugim kosama
Njena smeđa
Moja proseda…
Bila je luda
I ja sam bio lud
Za njom.
Toliko me je provocirala
Toliko mi je dolazila i izmicala
Ne zadržavajući se dugo
Ni u dolasku ni u odlasku
Volela je da je slušam
Znala je da ja kao odrastao
Stariji, zreo i ostvaren čovek
Neću gledati sa podsmehom
Na njena pitanja o smislu života
Na pitanja o sopstvenom egu
Pa čak ni na ona o modi, o minimalizmu, i parfemima.
Duše su nam se razumele
A vreme nas je u ogledalu
Svakog dana podsećalo
Koliko smo udaljeni jedno od drugog.
Tad sam se pitao
Prvi put
Šta je to vreme?
I kakvog smisla ono ima uopšte?
Posula je svoju magiju svuda po mom životu
Po peškirima kojim sam brisao njenu kožu od viskija
Po stolovima
I zidovima po kojima smo škrabali citate
Iz ljubavnih pisama velikana
Po policama
I knjigama sa vrhovima stranica obojenim u roze
Od njenog mokrog kupaćeg kostima
I po tepihu, i po parketu, i po krevetu…
Pustio sam je da ode
Kad sam shvatio da bi moja budućnost sa njom
Zaustavljala prirodan tok njene budućnosti.
Prestao sam da joj dolazim na vrata
I video sam je nedavno
U prolazu
Izdaleka
Bila je našminkana
Kao i uvek kad je želela da izgleda starije
Sa strogo vezanim, niskim repom.
Vraćam se u svoj stan
Kao napušteni samac
Tu se uvek pitam
’’Šta to vreme predstavlja?’’
Jer duša ne stari, samo telo
A po telu se poznamo, biramo i tražimo
Umesto po duši.
Tu je osećam
Kako demonstrativno viče kada je zezam
Što jedino što zna da napravi je Nes kafa
Tu se vrti praveći piruete
Tu me ispituje o mojim filmovima, knjigama i životu
I sluša me kao kada deci čitate bajke ili strašne životne priče
Nozdrve i zenice joj se šire
A usne opuštaju
Onako spremne da ih ljubim
Kao onda prvi put
Kad sam proklinjao i sebe i život
Što to radim
A istovremeno
Što nisam to radio ceo svoj život.
Tu njena magija isijava iz svakog kvadrata
Tu je volim
Onako kako ljudi treba da nauče da vole
Onako da shvate da je ta
Ta prava ljubav smisao celog našeg bednog života…

Ostao sam bez moje devojčice i devojke, ljudi
Ostao sam bez smisla.”

Cekam jos lajkova :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen:
:lol: :lol: :lol: :lol:

Nije sto sam ja postavila, nego sto dugo vremena nista ljepse ne procitah :)

snijeg_led
Posts: 1080
Joined: 08/12/2019 21:35

#2024 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by snijeg_led » 29/03/2020 15:41

GOT wrote:
29/03/2020 09:26
GOT wrote:
25/02/2020 18:45
Bio sam mnogo stariji od nje
Stid me je i da vam kažem koliko.
Svaki put kada bi mi otvorila vrata svog stana
Onako u pidžami, sa punđom na glavi
I nenašminkanog lica
Pomislio sam
’’Bože, ona je devojčica’’.
Prolazio sam sa njom kroz sva ona dela
Svetske književnosti
Koja je čitala na fakultetu.
Nismo pričali o ljudima iz okoline
Ni o našem nemirnom gradu
Ni o stvarnosti.
’’Ogovarao’’ sam Karenjinu
Dok ju je ona branila
Zajedno smo sudili Raskoljnikovu
Istim žarom i gorčinom..
Nisam znao
Vidi li u meni očinsku figuru
Ili srodnu dušu.
Nikad nisam uspeo da je dokučim do kraja.
Budila je u meni mladost
Želju za životom
Jer, ja i jesam bio
Mlad čovek zatočen u telu odraslog muškarca.
Posle toliko decenija
Opet sam pisao prstima po zamagljenim prozorima
I radovao se prvom snegu
I bivao opčinjen njenim trepavicama.
Njena mekana koža podsećala me je
Na njene krhke godine.
Još uvek je bila žustra, glasna, tvrdoglava
Buntovna prema životu
Tek je prevalila dvadesetu.
Još uvek joj je bila fora da se popne na prste i iskrivi mi šešir.
Nasmejavala me njena bezbrižna, rasejana mladost.
Nosili smo duge kapute
I pričali o piscima i novinarima
Koji su dobijali Pulicerove nagrade.
Gledali umetničke performanse
I plakali na delo Marine Abramović.
Slušao sam njene ideale
I bio pomalo ljubomoran na njih
Zbog ludačke strasti
S kojom je pričala o njima.
Nije mi bila teška
Kao što sam znao da je teška svim tim momcima
Za mene dečacima
Koji su njena generacija.
Volela je da se šminka i da izgleda starije
Približnije meni.
Pratila me na velikim događajima
I dodelama nagrada
Kao prijateljica.
Nosili smo crna odela
Oboje
Oštrog kroja
Sa kravatama.
Vezali bismo strogi, niski rep.
Oboje sa dugim kosama
Njena smeđa
Moja proseda…
Bila je luda
I ja sam bio lud
Za njom.
Toliko me je provocirala
Toliko mi je dolazila i izmicala
Ne zadržavajući se dugo
Ni u dolasku ni u odlasku
Volela je da je slušam
Znala je da ja kao odrastao
Stariji, zreo i ostvaren čovek
Neću gledati sa podsmehom
Na njena pitanja o smislu života
Na pitanja o sopstvenom egu
Pa čak ni na ona o modi, o minimalizmu, i parfemima.
Duše su nam se razumele
A vreme nas je u ogledalu
Svakog dana podsećalo
Koliko smo udaljeni jedno od drugog.
Tad sam se pitao
Prvi put
Šta je to vreme?
I kakvog smisla ono ima uopšte?
Posula je svoju magiju svuda po mom životu
Po peškirima kojim sam brisao njenu kožu od viskija
Po stolovima
I zidovima po kojima smo škrabali citate
Iz ljubavnih pisama velikana
Po policama
I knjigama sa vrhovima stranica obojenim u roze
Od njenog mokrog kupaćeg kostima
I po tepihu, i po parketu, i po krevetu…
Pustio sam je da ode
Kad sam shvatio da bi moja budućnost sa njom
Zaustavljala prirodan tok njene budućnosti.
Prestao sam da joj dolazim na vrata
I video sam je nedavno
U prolazu
Izdaleka
Bila je našminkana
Kao i uvek kad je želela da izgleda starije
Sa strogo vezanim, niskim repom.
Vraćam se u svoj stan
Kao napušteni samac
Tu se uvek pitam
’’Šta to vreme predstavlja?’’
Jer duša ne stari, samo telo
A po telu se poznamo, biramo i tražimo
Umesto po duši.
Tu je osećam
Kako demonstrativno viče kada je zezam
Što jedino što zna da napravi je Nes kafa
Tu se vrti praveći piruete
Tu me ispituje o mojim filmovima, knjigama i životu
I sluša me kao kada deci čitate bajke ili strašne životne priče
Nozdrve i zenice joj se šire
A usne opuštaju
Onako spremne da ih ljubim
Kao onda prvi put
Kad sam proklinjao i sebe i život
Što to radim
A istovremeno
Što nisam to radio ceo svoj život.
Tu njena magija isijava iz svakog kvadrata
Tu je volim
Onako kako ljudi treba da nauče da vole
Onako da shvate da je ta
Ta prava ljubav smisao celog našeg bednog života…

Ostao sam bez moje devojčice i devojke, ljudi
Ostao sam bez smisla.”

Cekam jos lajkova :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen:
:lol: :lol: :lol: :lol:

Nije sto sam ja postavila, nego sto dugo vremena nista ljepse ne procitah :)
divno, znas li ko je napisao?

User avatar
GOT
Posts: 3344
Joined: 30/04/2016 12:10

#2025 Re: Pišite, pišite lijepo.... o svojim ljubavima......

Post by GOT » 29/03/2020 15:59

snijeg_led wrote:
29/03/2020 15:41
GOT wrote:
29/03/2020 09:26
GOT wrote:
25/02/2020 18:45
Bio sam mnogo stariji od nje
Stid me je i da vam kažem koliko.
Svaki put kada bi mi otvorila vrata svog stana
Onako u pidžami, sa punđom na glavi
I nenašminkanog lica
Pomislio sam
’’Bože, ona je devojčica’’.
Prolazio sam sa njom kroz sva ona dela
Svetske književnosti
Koja je čitala na fakultetu.
Nismo pričali o ljudima iz okoline
Ni o našem nemirnom gradu
Ni o stvarnosti.
’’Ogovarao’’ sam Karenjinu
Dok ju je ona branila
Zajedno smo sudili Raskoljnikovu
Istim žarom i gorčinom..
Nisam znao
Vidi li u meni očinsku figuru
Ili srodnu dušu.
Nikad nisam uspeo da je dokučim do kraja.
Budila je u meni mladost
Želju za životom
Jer, ja i jesam bio
Mlad čovek zatočen u telu odraslog muškarca.
Posle toliko decenija
Opet sam pisao prstima po zamagljenim prozorima
I radovao se prvom snegu
I bivao opčinjen njenim trepavicama.
Njena mekana koža podsećala me je
Na njene krhke godine.
Još uvek je bila žustra, glasna, tvrdoglava
Buntovna prema životu
Tek je prevalila dvadesetu.
Još uvek joj je bila fora da se popne na prste i iskrivi mi šešir.
Nasmejavala me njena bezbrižna, rasejana mladost.
Nosili smo duge kapute
I pričali o piscima i novinarima
Koji su dobijali Pulicerove nagrade.
Gledali umetničke performanse
I plakali na delo Marine Abramović.
Slušao sam njene ideale
I bio pomalo ljubomoran na njih
Zbog ludačke strasti
S kojom je pričala o njima.
Nije mi bila teška
Kao što sam znao da je teška svim tim momcima
Za mene dečacima
Koji su njena generacija.
Volela je da se šminka i da izgleda starije
Približnije meni.
Pratila me na velikim događajima
I dodelama nagrada
Kao prijateljica.
Nosili smo crna odela
Oboje
Oštrog kroja
Sa kravatama.
Vezali bismo strogi, niski rep.
Oboje sa dugim kosama
Njena smeđa
Moja proseda…
Bila je luda
I ja sam bio lud
Za njom.
Toliko me je provocirala
Toliko mi je dolazila i izmicala
Ne zadržavajući se dugo
Ni u dolasku ni u odlasku
Volela je da je slušam
Znala je da ja kao odrastao
Stariji, zreo i ostvaren čovek
Neću gledati sa podsmehom
Na njena pitanja o smislu života
Na pitanja o sopstvenom egu
Pa čak ni na ona o modi, o minimalizmu, i parfemima.
Duše su nam se razumele
A vreme nas je u ogledalu
Svakog dana podsećalo
Koliko smo udaljeni jedno od drugog.
Tad sam se pitao
Prvi put
Šta je to vreme?
I kakvog smisla ono ima uopšte?
Posula je svoju magiju svuda po mom životu
Po peškirima kojim sam brisao njenu kožu od viskija
Po stolovima
I zidovima po kojima smo škrabali citate
Iz ljubavnih pisama velikana
Po policama
I knjigama sa vrhovima stranica obojenim u roze
Od njenog mokrog kupaćeg kostima
I po tepihu, i po parketu, i po krevetu…
Pustio sam je da ode
Kad sam shvatio da bi moja budućnost sa njom
Zaustavljala prirodan tok njene budućnosti.
Prestao sam da joj dolazim na vrata
I video sam je nedavno
U prolazu
Izdaleka
Bila je našminkana
Kao i uvek kad je želela da izgleda starije
Sa strogo vezanim, niskim repom.
Vraćam se u svoj stan
Kao napušteni samac
Tu se uvek pitam
’’Šta to vreme predstavlja?’’
Jer duša ne stari, samo telo
A po telu se poznamo, biramo i tražimo
Umesto po duši.
Tu je osećam
Kako demonstrativno viče kada je zezam
Što jedino što zna da napravi je Nes kafa
Tu se vrti praveći piruete
Tu me ispituje o mojim filmovima, knjigama i životu
I sluša me kao kada deci čitate bajke ili strašne životne priče
Nozdrve i zenice joj se šire
A usne opuštaju
Onako spremne da ih ljubim
Kao onda prvi put
Kad sam proklinjao i sebe i život
Što to radim
A istovremeno
Što nisam to radio ceo svoj život.
Tu njena magija isijava iz svakog kvadrata
Tu je volim
Onako kako ljudi treba da nauče da vole
Onako da shvate da je ta
Ta prava ljubav smisao celog našeg bednog života…

Ostao sam bez moje devojčice i devojke, ljudi
Ostao sam bez smisla.”

Cekam jos lajkova :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen:
:lol: :lol: :lol: :lol:

Nije sto sam ja postavila, nego sto dugo vremena nista ljepse ne procitah :)
divno, znas li ko je napisao?

Ne. Sto je najgore jedan jedini link na netu ima.
Nepoznat neko vjerovatno.

Post Reply