BH vojna industrija i naoruzanje

[toska]

Može samo se vanjski dio cijevi mora zaštititi da se hrom ne lijepi sa vanjske strane. Kod tvrdog hromiranja prvo se nanese tanki sloj nikla, pa tek onda ide hrom.

pitanje koje želim da postavim već 29 god.

zašto su Zastavine puške AK iz doba Yu sa onako lošim i nezaštičenim cijevima ?
kada su početkom rata počele pristizati iste iz drugih država i proizvođača sve su imale ubjedljivo bolju cijev koja ne hrđa nakon 2 dana bez čiščenja i uljenja.

u početku, navikao na Zastavinu tokom Jna, sve druge su mi izgledale bezveze, ali se brzo ispostavilo da su sve odreda bile bolje.

Ono sto sam ja cuo je da Jugoslavija nije bas bila bogata hromom tako da su morali da priorituzuju u koje svrhe da ga koriste. Sad ima puno vise i puno jeftinijih zastita cijevi, ali tad nije bilo. Moguce je da je ova informacija netacna, ali nekako mi ima najvise smisla. Mada cijevi koje nisu hromirane su preciznije od onih hromiranih, ako nisu ostecene naravno.

OK, ali ja govorim o uvoznim AK koje su imale zaštičene cijevi 92. godine (i poklopce zatvarača bez klimanja), ne o sadašnjim mogućnostima.

[Guadalajara]

Sva tehnologija "prebacena" iz TMD-a, sposoban i podoban .

Koja tehnologija ? Tehnologija topljenja metala ? Kupili iz Srbije elektro indukcionu pec kapaciteta par stotina kg/h koju su platili desetak hiljada maraka.

TMD nije imao tehnologiju centrifugalnog livenja A i ta mašina nije ništa posebno. U prosjecnoj i obicnoj radionici se može napraviti.

Ta centrifugalna je iz Hrasnice, hoces fakturu ? Da vidiš kakva je sala za sastanke bila u Hrasnici...VW bi pozavidio , likvidiraj fiirmu pa je jeftino kupi .

Imam i ja raznih faktura. Hoces da ja tebi posaljem Pec u TMR-u nije nikakva velika industrijska pec. To je jedna mala pec kao za radionicu. Vecina livnica u BiH ima mnogo vece peci od te u TMR-u.

[Bobi]

Sposoban i podoban, stručan . Oš da ti pričam kako je krao struju ?

[Guadalajara]

Ako je mogao neka je

[anelsol]

O da, sposoban i podoban a ne stručan, kao nas premijer .

Ti na tehnickoj temi, pocinjes nekakvu politicku temu. A znas da ja jako rijetko idem na politiku

Masinske je struke, radio je u namjenskoj industriji u tokom rata. Ima iskustva iz metalske i automobilske industrije. Ko je to od njega kompetentniji ?

O da, ne zna razliku izmedju opasnog respiratora i neopasnog respiratora . Znam licno kakav je strucnjak bio u Gradačcu tako da .

Ja mislio da je uloga administratora da upozorava i kaznjava forumase zbog off topica i sl. Ocigledno sam pogresno shvatio.

[Bobi]

To radi mod, oni su sad zauzeti.

[anelsol]

To radi mod, oni su sad zauzeti.

Onda adminiatrator loži raju, šta li...

[Guadalajara]

Neka Bobija, on meni nikad nije bio mrzak

[Guadalajara]

Kad govorimo o ovim malim fabrikama tipa TMR. Meni je npr. interesantna ona u Srbiji. Ljudi su znaci iskoristili civilnu fabriku u kojoj su savijali celicne i inox limove za proizvodnju cijevi za lansere Grad, Plamen, Oganj

[Bobi]

Neka Bobija, on meni nikad nije bio mrzak

Amana zaman cu te staviti ovdje za moda ...nindža Gudi .

[Guadalajara]

To ko oni Bata i kompanija

[anelsol]

Momci, svaka čast za doprinos ovoj temi, zahvaljujem u ime svih nas koji je pratimo. Ako može jedna molba, biste li ignorisali Đenerala, Hrmpalijera i ostale salonce i padobrance?

Eto, dočekali smo da se naša vojna industrija uzdigla iz pepela i sa optimizmom možemo je gledati kao jednog od stubova našeg budućeg opstanka a što je to razlog gorčine ovih navedenih salonaca, pa, ko ih ...

[mk ultra]

pa nije da on ima mali prostor tamo, rotacionu peć i ostale mašine

ima u odnosu na čitavu zonu koja je prije bila

[Hrmpallier]

Momci, svaka čast za doprinos ovoj temi, zahvaljujem u ime svih nas koji je pratimo. Ako može jedna molba, biste li ignorisali Đenerala, Hrmpalijera i ostale salonce i padobrance?

Eto, dočekali smo da se naša vojna industrija uzdigla iz pepela i sa optimizmom možemo je gledati kao jednog od stubova našeg budućeg opstanka a što je to razlog gorčine ovih navedenih salonaca, pa, ko ih ...

Izvin'te što sam vas probudio iz vaših med-snova. Samo sam htio reći da je stvarnost malo drugačija i da u njoj ne postoje "raketni sistemi".

Mislim, postoje oni, ali imaju veze sa "Bratstvom", koliko i ja sa helikopterom.
Silno bih volio da smo u stanju da napravimo neki "raketni sistem" ( PA, PT, PB, .... ), pa makar i najskromnijih mogućnosti, ali stvarnost je takva kakva je. Ne zanosimo se maštarijama.

Ponoviću još jednom. Za razvoj tramvaja u "Končaru" je angažovano oko 300 inžinjera. Volio bih da mi neko kaže ako zna, koliko inžinjera ima u "Bratstvu".
I sad neko iz sve snage vjeruje da je haibica M10 konstruisana u N. Travniku.

O.K. demokratsko smo društvo, neka svako vjeruje u šta hoće ali neka ne pokušava da druge uvjeri u bajke.

[Guadalajara]

Raketni sistemi i BNT...Tu je bitniji Pretis, barutana, tvornica elektronskih podsklopova u Binasu. Osim lansera i raketne komore, ne znam šta bi tu BNT mogao da radi osim neke finalizacije. A ja baš u postovima iznad spomenuo da mi imamo departman/institut za razvoj municije. Sad što neki ne vole da čitaju, slušaju i prate na času nije do mene.

[General War]

pitanje koje želim da postavim već 29 god.

zašto su Zastavine puške AK iz doba Yu sa onako lošim i nezaštičenim cijevima ?
kada su početkom rata počele pristizati iste iz drugih država i proizvođača sve su imale ubjedljivo bolju cijev koja ne hrđa nakon 2 dana bez čiščenja i uljenja.

u početku, navikao na Zastavinu tokom Jna, sve druge su mi izgledale bezveze, ali se brzo ispostavilo da su sve odreda bile bolje.

Ima više razloga. Treba firma još da zaradi na proizvodnji novih puscanih cijevi kad se te stare loše cijevi potroše. Ipak je na montaži pješadijskog naoružanja u Zastavi bilo zaposleno hiljade radnika.

Neke serije su išle sa hromiranim puscanim cijevima, neke nisu. Ova tehnologija hromiranja cijevi uglavnom se koristila za cijevi PA topova, puskomitraljeza, tenkovske topove.

Sad da bi se to detaljno analiziralo potrebno je da vidimo koje godine su došle tehnologije površinske zaštite u fabrike vojne industrije i godine proizvodnje naoružanja.

Može se i uporediti cijena obicne puscane cijevi i one koja je površinski zaštićena niklovanjem/hromiranjem. Mislim da je ova niklovana/hromirana 30-50% skuplja.

Opet ti sa netacnim informacijama. Zastava nije pravila AP sa hromiranim cijevima. Znaci nije bilo jedna serije ovako, jedna onako nego su uvjek bez hrom zastite.

To stvarno utice na dugotrajnost cijevik pogotovo kad se puca sa korozivnom municijom a u JNA je sve bila korozivna municija. Ako se cijev redovno ne cisti, dolazi do ostecenja cijevi i preciznost opada.

Tako je, mada opet je Zastavina cijev preciznija nehromirana nego rumunska ili kineska kakva god da je, radi samog fuseraja u tehnologiji izrade...a nije je tesko ni ocistiti (drnca makar ima)

[General War]

Amana zaman cu te staviti ovdje za moda ...nindža Gudi .

e sto bi se i usrecio...

[Guadalajara]

tebe bi prvog banovo

solidno

14883 postova

1.033.021 pregleda

[General War]

Ne zelim da budem pogresno shvacen. Licno smatram da su potrebni i vojno-tehnicki instituti (ne ulazeci uopste u unutrasnju organizaciju i velicinu instituta i specificne oblasti kojima se bavi). Sad kad bi se npr. izdvojio naš deparman za odbrambene tehnologije na Mašinsinskom fakultetu mogli bi i mi taj departman imenovati npr. Institut za municiju i naoruzanje jer zajebanije zvuci. Ali vidimo da im nije cilj da se taj dio izdvaja, vec je registrovan Centar za napredne tehnologije pri Mašinskom fakultetu koji ce koristiti resurse od drugih firma/fabrika i drugih instituta. Takodjer, istrazivanje i razvoj u Centru za napredne tehnologije nije ogranicen samo na razvoj municije, vec treba da pokriva i druge oblasti vojno-tehnickih istrazivanja i razvoja. Sto bi oni u Centru za napredne tehnologije kupovali skupu laboratorijsku opremu za istrazivanje i razvoj ako npr. neka domaca firma ima svoju laboratoriju za R&D i industrijske, proizvodne kapacitete.


Svrha instituta bez domace industrije i industrijskih kapaciteta je nikakva. Instituti nisu u finansijskoj mogucnosti da bilo sta razvijaju bez podrske domace industrije. Prvo vojna industrija treba ugovorima, tehnoloskim kapacitetima pogurati institute, da bi opet vojna industrija imala koristi od vojno-tehnickih/instituta. Strucnjaci koji su zaposleni u institutima, ne mogu samo biti zaposleni i ograniceni na rad u tom nekom institutu. Da bi neko bio strucnjak i da bi se dokazao mora se dobro oznojiti u fabrici. Evo uzmite primjer koliko ima profesora, satrologa, teoreticara koji nemaju nikakvog iskustva iz realnog industrijskog sektora.

Nasi inzinjeri, istrazivaci sa DTD na Mašinskom fakultetu imaju mogucnost da se dobro oznoje, nauce i demonstriraju svoje znanje u fabrikama municije od Igmana, PTG-a, Pretisa, GINEX-a, Pobjede-Rudeta, Binasa, Vitezita.

Jesi strucnjak? Jel imas teoretsko znanje ? Imash! Hajde sad u firmu/fabriku da demonstriras to sto znas ili si samo supljator koji nema nikakvo prakticno iskustvo.

Pa sta ce institut ako nema domace industrije za koju radi? To ti je isto kao da si rekao svrha gusjenica bez tenka je nikakva.
VTI je nosilac razvoja projekta NVO

Dio studija i ispitivanja o NORI i Orkanu iz VTI i poznato prezime

[General War]

tebe bi prvog banovo

solidno

14883 postova

1.033.021 pregleda

Oni sto nikad nisu drzali oruzje, kao i oni koji nikad nece drzati oruzje bi ti bili zahvalni

[Guadalajara]

Ne zelim da budem pogresno shvacen. Licno smatram da su potrebni i vojno-tehnicki instituti (ne ulazeci uopste u unutrasnju organizaciju i velicinu instituta i specificne oblasti kojima se bavi). Sad kad bi se npr. izdvojio naš deparman za odbrambene tehnologije na Mašinsinskom fakultetu mogli bi i mi taj departman imenovati npr. Institut za municiju i naoruzanje jer zajebanije zvuci. Ali vidimo da im nije cilj da se taj dio izdvaja, vec je registrovan Centar za napredne tehnologije pri Mašinskom fakultetu koji ce koristiti resurse od drugih firma/fabrika i drugih instituta. Takodjer, istrazivanje i razvoj u Centru za napredne tehnologije nije ogranicen samo na razvoj municije, vec treba da pokriva i druge oblasti vojno-tehnickih istrazivanja i razvoja. Sto bi oni u Centru za napredne tehnologije kupovali skupu laboratorijsku opremu za istrazivanje i razvoj ako npr. neka domaca firma ima svoju laboratoriju za R&D i industrijske, proizvodne kapacitete.


Svrha instituta bez domace industrije i industrijskih kapaciteta je nikakva. Instituti nisu u finansijskoj mogucnosti da bilo sta razvijaju bez podrske domace industrije. Prvo vojna industrija treba ugovorima, tehnoloskim kapacitetima pogurati institute, da bi opet vojna industrija imala koristi od vojno-tehnickih/instituta. Strucnjaci koji su zaposleni u institutima, ne mogu samo biti zaposleni i ograniceni na rad u tom nekom institutu. Da bi neko bio strucnjak i da bi se dokazao mora se dobro oznojiti u fabrici. Evo uzmite primjer koliko ima profesora, satrologa, teoreticara koji nemaju nikakvog iskustva iz realnog industrijskog sektora.

Nasi inzinjeri, istrazivaci sa DTD na Mašinskom fakultetu imaju mogucnost da se dobro oznoje, nauce i demonstriraju svoje znanje u fabrikama municije od Igmana, PTG-a, Pretisa, GINEX-a, Pobjede-Rudeta, Binasa, Vitezita.

Jesi strucnjak? Jel imas teoretsko znanje ? Imash! Hajde sad u firmu/fabriku da demonstriras to sto znas ili si samo supljator koji nema nikakvo prakticno iskustvo.

Pa sta ce institut ako nema domace industrije za koju radi? To ti je isto kao da si rekao svrha gusjenica bez tenka je nikakva.
VTI je nosilac razvoja projekta NVO

Dio studija i ispitivanja o NORI i Orkanu iz VTI i poznato prezime

Bankrotirati, a strucnjaci otici negdje u inostrantvo da rade na nekim drugim projektima.

E to sto si ti postavio je isto i Berko Zecevic radio na Mašinskom fakultetu na odsjeku za odbrambene tehnologije. Jos je bitno napomenuti da je nas odsjek pri MF bas namijenjen za razvoj municije. Od izgradnje vojnog zavoda u Vogosci namjena mu je bila proizvodnja municije velikog kalibra. Razlika je u tome samo sto je mnogo ranije izgradjena fabrika artiljerijske municije u Vogosci, dok je odsjek na MF pokrenut kasnije. U to vrijeme je to bio samo monopol da kao VTI bude nekakav nosioc projekta. E kad je nekome doslo iz g. u glavu pokrenut je odsjek na nasem MF u Sarajevu i u Zagrebu.

[Guadalajara]

tebe bi prvog banovo

solidno

14883 postova

1.033.021 pregleda

Oni sto nikad nisu drzali oruzje, kao i oni koji nikad nece drzati oruzje bi ti bili zahvalni

Maloprije ga drzao

[General War]

Ne zelim da budem pogresno shvacen. Licno smatram da su potrebni i vojno-tehnicki instituti (ne ulazeci uopste u unutrasnju organizaciju i velicinu instituta i specificne oblasti kojima se bavi). Sad kad bi se npr. izdvojio naš deparman za odbrambene tehnologije na Mašinsinskom fakultetu mogli bi i mi taj departman imenovati npr. Institut za municiju i naoruzanje jer zajebanije zvuci. Ali vidimo da im nije cilj da se taj dio izdvaja, vec je registrovan Centar za napredne tehnologije pri Mašinskom fakultetu koji ce koristiti resurse od drugih firma/fabrika i drugih instituta. Takodjer, istrazivanje i razvoj u Centru za napredne tehnologije nije ogranicen samo na razvoj municije, vec treba da pokriva i druge oblasti vojno-tehnickih istrazivanja i razvoja. Sto bi oni u Centru za napredne tehnologije kupovali skupu laboratorijsku opremu za istrazivanje i razvoj ako npr. neka domaca firma ima svoju laboratoriju za R&D i industrijske, proizvodne kapacitete.


Svrha instituta bez domace industrije i industrijskih kapaciteta je nikakva. Instituti nisu u finansijskoj mogucnosti da bilo sta razvijaju bez podrske domace industrije. Prvo vojna industrija treba ugovorima, tehnoloskim kapacitetima pogurati institute, da bi opet vojna industrija imala koristi od vojno-tehnickih/instituta. Strucnjaci koji su zaposleni u institutima, ne mogu samo biti zaposleni i ograniceni na rad u tom nekom institutu. Da bi neko bio strucnjak i da bi se dokazao mora se dobro oznojiti u fabrici. Evo uzmite primjer koliko ima profesora, satrologa, teoreticara koji nemaju nikakvog iskustva iz realnog industrijskog sektora.

Nasi inzinjeri, istrazivaci sa DTD na Mašinskom fakultetu imaju mogucnost da se dobro oznoje, nauce i demonstriraju svoje znanje u fabrikama municije od Igmana, PTG-a, Pretisa, GINEX-a, Pobjede-Rudeta, Binasa, Vitezita.

Jesi strucnjak? Jel imas teoretsko znanje ? Imash! Hajde sad u firmu/fabriku da demonstriras to sto znas ili si samo supljator koji nema nikakvo prakticno iskustvo.

Pa sta ce institut ako nema domace industrije za koju radi? To ti je isto kao da si rekao svrha gusjenica bez tenka je nikakva.
VTI je nosilac razvoja projekta NVO

Dio studija i ispitivanja o NORI i Orkanu iz VTI i poznato prezime

Bankrotirati, a strucnjaci otici negdje u inostrantvo da rade na nekim drugim projektima.

E to sto si ti postavio je isto i Berko Zecevic radio na Mašinskom fakultetu na odsjeku za odbrambene tehnologije. Jos je bitno napomenuti da je nas odsjek pri MF bas namijenjen za razvoj municije. Od izgradnje vojnog zavoda u Vogosci namjena mu je bila proizvodnja municije velikog kalibra. Razlika je u tome samo sto je mnogo ranije izgradjena fabrika artiljerijske municije u Vogosci, dok je odsjek na MF pokrenut kasnije. U to vrijeme je to bio samo monopol da kao VTI bude nekakav nosioc projekta. E kad je nekome doslo iz g. u glavu pokrenut je odsjek na nasem MF u Sarajevu i u Zagrebu.

Hmm, monopol a cijelu artiljerjisku i vazduhoplovnu industriju postavili u N.Travnik i Mostar?

[Guadalajara]

Pa da, kao sta ce metalostrugari u fabrikama. Ono nesto da razvija.

Nije bilo ni jednog bitnog naseg covjeka na funkcijama. Zna se koji su bili i ko ih je postavljao na funkcije.

[General War]

Zavera bre
Pa onda ni ovaj ti Berko ne zadovoljava kriterijume