RIP--Jovo Divjak

[hadzinicasa]

https://de.po.ba/clanak/215312/ni-danas ... etbegovicu

Jovan Divjak
Logavina 6
Sarajevo

Sarajevo, 2.12.1997.


Predsedavajućem Predsedništva BiH


Gospodinu Izetbegoviću,


Obaveštavam Vas da vraćam čin brigadnog generala AR BiH u koji ste me proizveli decembra 1993. godine.


Razlozi:


1. Javno iznošenje sudskih dokumenata iz kojih se vidi da su pojedini pripadnici AR BiH brutalno ubijali civilno stranovništvo u Sarajevu, kao i svedočenje pojedinaca u zločinima koja su vršena u Grabovici, Uzdolu, Doljanima i dr. direktno dotiču moju savest i moral.


Svedokom sam kako su vojne formacije JNA, dobrovoljci iz Srbije i Crne Gore, paravojne jedinice bosanskih Srba i Vojska Republike Srpske ubijali, klali, silovali, palili i rušili sve što nije srpsko. O genocidu nad bošnjačkim narodom govorio sam na desetak međunarodnih skupova u Evropi i SAD i u preko pet stotina intervjua koje sam dao novinarima sa svih kontinenata. Kada sam govorio o blokadi Sarajeva iznosio sam podatke o poginulih oko deset hiljada i pet stotina građana i među njima oko hiljadu i šest stotina dece od snajperskih hitaca do granata najvećih kalibara.


Za čitavo vreme agresije na Bosnu i Hercegovinu odbijao sam svaku pomisao da pripadnici AR BiH mogu učiniti zločin. Tako ste i Vi govorili, kao i ljudi iz političkog vrha, verske zajednice, komandnog vrha i dr.


Pitam Vas, kako treba da reagujem kada npr. u sudskoj izjavi jednog od pripadnika AR BiH, koja je bila multinacionalnog i multireligijskog ustrojstva, pročitam sledeće: “…uveli u zemunicu snajperskog voda gdje su ih tukli nogama i rukama da bi ih nakon toga ubili tako što je (navodi se ime) uzeo u obje ruke sablju, te je zabio u vrat Nikolića… a zatim tijela ubijenih odvukli do ivice Kazana da bi (navodi se ime) nožem odvojio glavu Nikoliću od tijela, a potom oba tijela bacio u provaliju Kazana”.


Podsećam da sam Vam uputio 27. 05. 1993. godine pismenu ostavku na dužnost u Glavnom štabu Oružanih snaga zbog pojava u Sarajevu u kojima su ugroženi životi građana. Između ostalog izneti su podaci o maltretiranjima i ubistvima koja su se desila u zoni odgovornosti 10. bbr. Pozvali ste me na razgovor i povodom pisma rekli da moji podaci nisu u potpunosti tačni, ali ako su se i desili zločini; to će se utvrditi i poduzeti odgovarajuće mere. Nažalost do oktobra 1992. godine ne da nisu obustavljeni zločini, nego su se i uvećali.


Isto tako, pismom sam reagovao zbog organizovanja dženaze Mušana Topalovića-Cace septembra 1996. godine. Tada ste odgovorili na pismo i između ostalog napisali: “Ti si Cacinu dženazu doživio kao antisrpsku, drugi kao antivladinu manifestaciju, a bilo je očigledno i jedno i drugo. Izgleda da to nisi zapazio.” Vi tako, a ja sam tu dženazu doživeo kao antibosanski čin.


Ako su Armija BiH i Vlada BiH skrivali, a zatim nisu na adekvatan način sankcionirali zločin koji je izvršen nad civilima u Sarajevu 1992. 1993. godine, pa i onaj u Grabovici, Uzdolu i dr., moja je moralna obaveza da se ogradim od takvog ponašanja najodgovornijih lica u državi BiH, a u znak protesta odričem se čina brigadnog generala Armije BiH.


2. U zadnjih nekoliko meseci proizveli ste u čin brigadnog generala još nekoliko oficira AR BiH, odnosno Vojske Federacije BiH. Kao i u prethodnim slučajevima jedan broj oficira to nikako ne zaslužuju, jer ne poseduju vrhunske vojno stručne, moralne i ljudske kvalitete. Njihov odnos u odbrambeno-oslobodilačkom ratu nije takav da ih treba nagraditi generalskim činom. Naravno, to je samo moje mišljenje. Među njima ima i onih koji su “posedovali” privatne zatvore (treba pročitati izveštaj MKCK), kršili Ženevsku konvenciju HV o zaštiti žrtava rata i profitirali u ratu. Zato sam uveren da meni nije mesto na spisku sa takvim ličnostima.


3. Znam da ste upoznati sa postupkom u vezi novogodišnjeg (1996/1997) penzionisanja sedam generala Armije BiH čiji ste bili Vrhovni komandant. Ali, ne znam da li Vam je još u svežem sećanju: da sam dobrovoljno pristupio TO RBiH (mislim čak i na Vaš poziv!) pre mnogih koji sada rukovode Armijom; da sam bio aktivni učesnik događanja u Dobrovoljačkoj ulici dana 3. maja 1992. godine; da sam u najsudbonosnijim danima za odbranu Sarajeva od maja do septembra 1992. godine obilazio prve linije odbrane tri do četiri puta i pružao moralnu podršku starešinama i vojnicima; da sam predstavljao trn u oku srpskim nacionalistima jer sam ostao u “Alijinoj vojsci”; da ste me vodili u Njujork septembra 1992. godine i pokazivali kao “primer” multinacionalnosti AR BiH; da sam u petnaestak zemalja sveta govorio o agresiji na BiH, o genocidu, etnocidu, urbicidu, o čemu sam govorio i pred Haškim Tribunalom, a da me niko tome nije podučavao, i tako dalje i tome slično.


Znam da Bosnu i svoje ideale nisam izadao niti prodao.


Za sve to i drugo očekivao sam Vaš poziv – ljudsko hvala, na kraju vojničke karijere u Armiji. Za tri i po godine zvali ste me samo dva puta da tražite moje mišljenje u vezi sa odbrambeno-oslobodilačkim ratom! Znate da nikada nisam adekvatno angažovan u AR BiH s obzirom na posedovanje primernih vojno stručnih kvaliteta i sposobnosti.


Ni danas nisam siguran da li ste mi ikada verovali!?


U takvim okolnostima deplasirano je nositi zvanje brigadnog generala AR BiH. Ponosan sam što sam aprila 1992. doneo najvažniju životnu i jedino ispravnu odluka da se borim za Bosnu i Hercegovinu onako kako je to Platforma Predsjedništva RBiH trasirala. Za tu i takvu ideju boriću se do kraja života. Sebe i Bosnu nikada neću izdati.


Sarajevo, 18. 11. 1997. Godine


PS


Gospodinu Izetbegoviću,


Skoro sam bio pokoleban da odustanem od ovog pisma kada ste mi u razgovoru u Vašem kabinetu u četvrtak, 27. 11. 1997. godine, a pošto sam Vam predočio vraćanje čina, rekli: “Razmislite, ne bih volio da mi ga pošaljete!”


Međutim, Vaše izlaganje na VKBI u subotu, 29. 11. 1997. godine, kada ste između ostalog rekli: “Ja to pismo imam i u njemu se ne spominju nikakva ubistva. Spominju se maltretiranja ljudi, ali se vidi da to maltretiranje nije nikako samo nad Srbima, dakle nije na nacionalnoj osnovi, nego i nad Bošnjacima i nad Hrvatima, jer ima imena i jednih i drugih i trećih”, uverava me da ne treba da odustanem od nauma da Vam vratim čin. Pa, poštovani gospodine Izetbegoviću zajedno sa Vama borio sam se za Bosnu i Hercegovinu i jednako za Bošnjaka i Srbina i Hrvata, za svačiji pojedinačni život, za ČOVEKA.


Vi se pozivate na Kur’an pa kažete: “Ko ubije jednog čovjeka, kao da je ubio čitav svijet”. Tu ste potpuno u pravu, a to su i moji životni principi. Ali, ne znam šta znači Vaša misao koju ste izrekli da ta poruka znači “da brojanja nema”, a da se ipak Vi odlučujete da nabrojite cifru “do sto ljudi na duši”. Za mene to znači manipulisanje adetom iz Ku’rana. Zbog brojke, koju ste spomenuli u Vašem izlaganju, podsećam Vas da imate informaciju CSB Sarajevo iz decembra 1992. godine u kojoj se navode do tada izvršena ubistva civila u gradu i to: 32 Srbina, 10 Bošnjaka i 5 Hrvata, kao i ranjavanje 10 građana Sarajeva od pripadnika OS RBiH. U izveštaju se u 80% slučajeva navode imena počinioca zločina. Zar ova brojka nije stravična?! Za nju se znalo decembra 1992.


Posle Vašeg izlaganja na VKBI pojačala se, nažalost, stranačko-verska propaganda protiv onih kojima je stalo do celovite Bosne i Hercegovine. A za vreme Vašeg izlaganja u vezi sa zločinima u Sarajevu u šali je bilo komentara: “Opet četnici rovare među nama!”. Da li su možda pojedinci pogrešno shvatili Vaše reči? Dobro znate da za Bosnu i Hercegovinu nisu oni iz Republike Srpske i onog dela Federacije pod uticajem vlasti iz Hrvatske, a mi koji smo ostali ovde sa Bošnjacima jesmo. U to ne treba niti želim da Vas uveravam.


Verujte, očekivao sam da ćete reći rečenicu, dve da je BiH opstala i da jedino može preživeti sa onim Bošnjacima, Srbima, Hrvatima, Jevrejima, Albancima, Romima i onima iz mešanih brakova, kojima je Bosna i Hercegovina jedna i jedina. Nažalost, u onome o čemu ste govorili i Vašim porukama nisam osetio da računate na mene, na nas ostale.


To je još jedan razlog više da Vam vratim čin generala Armije Bosne i Hercegovine. Do kraja života ostajem veran sebi i Bosni i Hercegovini.


Moja čast je moj život, oboje su u jedno srasli. Uzmete li mi čast, moj život niste spasli. (Shakespeare)


S poštovanjem,
Jovan Divjak

Cast i integritet su ono sto covjeka cini covjekom.

[nosara]

Jovo je bio svetac.

A ni ulicu mu nece dati, kao da gledam.

[biscanka2]

Tvoj lik i tvoja djela ostaju vjecna. Pokazao si sta znaci biti covjek, rodoljub, patriota.
Pocivaj u miru. Neka ti je lagana bosanska zemlja.

[ChMar]

On je moj jedini ratni junak. Covjek koji se borio i vjerovao u BiH, onakvu kakvom je i ja zelim vidjeti, i svaki normalan covjek. Ljudska gromada koja se nikom nikad ulizivala nije, covjek koji nikad nije odustao od vlastitih principa niti povio kicmu pred neistomisljenicima koji su bili u vecini. Ako on ne dobije vaznu ulicu u svim gradovima FBiH, onda definitivno nema razloga za ostanak ovdje.

[Reisova]

Jovo je bio svetac.

A ni ulicu mu nece dati, kao da gledam.

Nažalost tačno. Slava mu pravi Bosanac !

[_BataZiv_0809]

Jovan bi htio da Obrazovanje izgradi BiH, to je njegova ulica i zavjestanje

[nosara]

[Point.]

Spavaj mirno dobra ljudino. Neka ti je laka zemlja bosanska.

[Logovan]

Hvala čika Jovo!

[Karikaturist]

Nije stanovnike ovog grada zvao "Sarajlijice" ko misevi iz drugih gradova sto se naslađuju sarajevskoj nesreci. Ljudina.

Nemoj da serondas na ovoj uzvisenoj temi o pokojnom generalu.
Jovo, hvala vam.

Nema dalje i izraz ti ide uz tebe. Nemam namjeru raspravljati.

Hvala Bogu da je tako, da ne smrdi tema vise.

[DoradO]

[Qler]

[Qler]

Daj nam jednu za wallpapera

[kiligonzales]

Laka mu zemlja bosanska.

[eltroxin]

[Nierika]

Je li ovo Karim?



Hvala za sve čika Jovo.

[eltroxin]

Je li ovo Karim?



Hvala za sve čika Jovo.

Jeste.

[He1972]

https://de.po.ba/clanak/215312/ni-danas ... etbegovicu

Jovan Divjak
Logavina 6
Sarajevo

Sarajevo, 2.12.1997.


Predsedavajućem Predsedništva BiH


Gospodinu Izetbegoviću,


Obaveštavam Vas da vraćam čin brigadnog generala AR BiH u koji ste me proizveli decembra 1993. godine.


Razlozi:


1. Javno iznošenje sudskih dokumenata iz kojih se vidi da su pojedini pripadnici AR BiH brutalno ubijali civilno stranovništvo u Sarajevu, kao i svedočenje pojedinaca u zločinima koja su vršena u Grabovici, Uzdolu, Doljanima i dr. direktno dotiču moju savest i moral.


Svedokom sam kako su vojne formacije JNA, dobrovoljci iz Srbije i Crne Gore, paravojne jedinice bosanskih Srba i Vojska Republike Srpske ubijali, klali, silovali, palili i rušili sve što nije srpsko. O genocidu nad bošnjačkim narodom govorio sam na desetak međunarodnih skupova u Evropi i SAD i u preko pet stotina intervjua koje sam dao novinarima sa svih kontinenata. Kada sam govorio o blokadi Sarajeva iznosio sam podatke o poginulih oko deset hiljada i pet stotina građana i među njima oko hiljadu i šest stotina dece od snajperskih hitaca do granata najvećih kalibara.


Za čitavo vreme agresije na Bosnu i Hercegovinu odbijao sam svaku pomisao da pripadnici AR BiH mogu učiniti zločin. Tako ste i Vi govorili, kao i ljudi iz političkog vrha, verske zajednice, komandnog vrha i dr.


Pitam Vas, kako treba da reagujem kada npr. u sudskoj izjavi jednog od pripadnika AR BiH, koja je bila multinacionalnog i multireligijskog ustrojstva, pročitam sledeće: “…uveli u zemunicu snajperskog voda gdje su ih tukli nogama i rukama da bi ih nakon toga ubili tako što je (navodi se ime) uzeo u obje ruke sablju, te je zabio u vrat Nikolića… a zatim tijela ubijenih odvukli do ivice Kazana da bi (navodi se ime) nožem odvojio glavu Nikoliću od tijela, a potom oba tijela bacio u provaliju Kazana”.


Podsećam da sam Vam uputio 27. 05. 1993. godine pismenu ostavku na dužnost u Glavnom štabu Oružanih snaga zbog pojava u Sarajevu u kojima su ugroženi životi građana. Između ostalog izneti su podaci o maltretiranjima i ubistvima koja su se desila u zoni odgovornosti 10. bbr. Pozvali ste me na razgovor i povodom pisma rekli da moji podaci nisu u potpunosti tačni, ali ako su se i desili zločini; to će se utvrditi i poduzeti odgovarajuće mere. Nažalost do oktobra 1992. godine ne da nisu obustavljeni zločini, nego su se i uvećali.


Isto tako, pismom sam reagovao zbog organizovanja dženaze Mušana Topalovića-Cace septembra 1996. godine. Tada ste odgovorili na pismo i između ostalog napisali: “Ti si Cacinu dženazu doživio kao antisrpsku, drugi kao antivladinu manifestaciju, a bilo je očigledno i jedno i drugo. Izgleda da to nisi zapazio.” Vi tako, a ja sam tu dženazu doživeo kao antibosanski čin.


Ako su Armija BiH i Vlada BiH skrivali, a zatim nisu na adekvatan način sankcionirali zločin koji je izvršen nad civilima u Sarajevu 1992. 1993. godine, pa i onaj u Grabovici, Uzdolu i dr., moja je moralna obaveza da se ogradim od takvog ponašanja najodgovornijih lica u državi BiH, a u znak protesta odričem se čina brigadnog generala Armije BiH.


2. U zadnjih nekoliko meseci proizveli ste u čin brigadnog generala još nekoliko oficira AR BiH, odnosno Vojske Federacije BiH. Kao i u prethodnim slučajevima jedan broj oficira to nikako ne zaslužuju, jer ne poseduju vrhunske vojno stručne, moralne i ljudske kvalitete. Njihov odnos u odbrambeno-oslobodilačkom ratu nije takav da ih treba nagraditi generalskim činom. Naravno, to je samo moje mišljenje. Među njima ima i onih koji su “posedovali” privatne zatvore (treba pročitati izveštaj MKCK), kršili Ženevsku konvenciju HV o zaštiti žrtava rata i profitirali u ratu. Zato sam uveren da meni nije mesto na spisku sa takvim ličnostima.


3. Znam da ste upoznati sa postupkom u vezi novogodišnjeg (1996/1997) penzionisanja sedam generala Armije BiH čiji ste bili Vrhovni komandant. Ali, ne znam da li Vam je još u svežem sećanju: da sam dobrovoljno pristupio TO RBiH (mislim čak i na Vaš poziv!) pre mnogih koji sada rukovode Armijom; da sam bio aktivni učesnik događanja u Dobrovoljačkoj ulici dana 3. maja 1992. godine; da sam u najsudbonosnijim danima za odbranu Sarajeva od maja do septembra 1992. godine obilazio prve linije odbrane tri do četiri puta i pružao moralnu podršku starešinama i vojnicima; da sam predstavljao trn u oku srpskim nacionalistima jer sam ostao u “Alijinoj vojsci”; da ste me vodili u Njujork septembra 1992. godine i pokazivali kao “primer” multinacionalnosti AR BiH; da sam u petnaestak zemalja sveta govorio o agresiji na BiH, o genocidu, etnocidu, urbicidu, o čemu sam govorio i pred Haškim Tribunalom, a da me niko tome nije podučavao, i tako dalje i tome slično.


Znam da Bosnu i svoje ideale nisam izadao niti prodao.


Za sve to i drugo očekivao sam Vaš poziv – ljudsko hvala, na kraju vojničke karijere u Armiji. Za tri i po godine zvali ste me samo dva puta da tražite moje mišljenje u vezi sa odbrambeno-oslobodilačkim ratom! Znate da nikada nisam adekvatno angažovan u AR BiH s obzirom na posedovanje primernih vojno stručnih kvaliteta i sposobnosti.


Ni danas nisam siguran da li ste mi ikada verovali!?


U takvim okolnostima deplasirano je nositi zvanje brigadnog generala AR BiH. Ponosan sam što sam aprila 1992. doneo najvažniju životnu i jedino ispravnu odluka da se borim za Bosnu i Hercegovinu onako kako je to Platforma Predsjedništva RBiH trasirala. Za tu i takvu ideju boriću se do kraja života. Sebe i Bosnu nikada neću izdati.


Sarajevo, 18. 11. 1997. Godine


PS


Gospodinu Izetbegoviću,


Skoro sam bio pokoleban da odustanem od ovog pisma kada ste mi u razgovoru u Vašem kabinetu u četvrtak, 27. 11. 1997. godine, a pošto sam Vam predočio vraćanje čina, rekli: “Razmislite, ne bih volio da mi ga pošaljete!”


Međutim, Vaše izlaganje na VKBI u subotu, 29. 11. 1997. godine, kada ste između ostalog rekli: “Ja to pismo imam i u njemu se ne spominju nikakva ubistva. Spominju se maltretiranja ljudi, ali se vidi da to maltretiranje nije nikako samo nad Srbima, dakle nije na nacionalnoj osnovi, nego i nad Bošnjacima i nad Hrvatima, jer ima imena i jednih i drugih i trećih”, uverava me da ne treba da odustanem od nauma da Vam vratim čin. Pa, poštovani gospodine Izetbegoviću zajedno sa Vama borio sam se za Bosnu i Hercegovinu i jednako za Bošnjaka i Srbina i Hrvata, za svačiji pojedinačni život, za ČOVEKA.


Vi se pozivate na Kur’an pa kažete: “Ko ubije jednog čovjeka, kao da je ubio čitav svijet”. Tu ste potpuno u pravu, a to su i moji životni principi. Ali, ne znam šta znači Vaša misao koju ste izrekli da ta poruka znači “da brojanja nema”, a da se ipak Vi odlučujete da nabrojite cifru “do sto ljudi na duši”. Za mene to znači manipulisanje adetom iz Ku’rana. Zbog brojke, koju ste spomenuli u Vašem izlaganju, podsećam Vas da imate informaciju CSB Sarajevo iz decembra 1992. godine u kojoj se navode do tada izvršena ubistva civila u gradu i to: 32 Srbina, 10 Bošnjaka i 5 Hrvata, kao i ranjavanje 10 građana Sarajeva od pripadnika OS RBiH. U izveštaju se u 80% slučajeva navode imena počinioca zločina. Zar ova brojka nije stravična?! Za nju se znalo decembra 1992.


Posle Vašeg izlaganja na VKBI pojačala se, nažalost, stranačko-verska propaganda protiv onih kojima je stalo do celovite Bosne i Hercegovine. A za vreme Vašeg izlaganja u vezi sa zločinima u Sarajevu u šali je bilo komentara: “Opet četnici rovare među nama!”. Da li su možda pojedinci pogrešno shvatili Vaše reči? Dobro znate da za Bosnu i Hercegovinu nisu oni iz Republike Srpske i onog dela Federacije pod uticajem vlasti iz Hrvatske, a mi koji smo ostali ovde sa Bošnjacima jesmo. U to ne treba niti želim da Vas uveravam.


Verujte, očekivao sam da ćete reći rečenicu, dve da je BiH opstala i da jedino može preživeti sa onim Bošnjacima, Srbima, Hrvatima, Jevrejima, Albancima, Romima i onima iz mešanih brakova, kojima je Bosna i Hercegovina jedna i jedina. Nažalost, u onome o čemu ste govorili i Vašim porukama nisam osetio da računate na mene, na nas ostale.


To je još jedan razlog više da Vam vratim čin generala Armije Bosne i Hercegovine. Do kraja života ostajem veran sebi i Bosni i Hercegovini.


Moja čast je moj život, oboje su u jedno srasli. Uzmete li mi čast, moj život niste spasli. (Shakespeare)


S poštovanjem,
Jovan Divjak

Cast i integritet su ono sto covjeka cini covjekom.

A alju ČINI ĆORKOM ŠTO JE UVIJEK i BIO

[He1972]

On je moj jedini ratni junak. Covjek koji se borio i vjerovao u BiH, onakvu kakvom je i ja zelim vidjeti, i svaki normalan covjek. Ljudska gromada koja se nikom nikad ulizivala nije, covjek koji nikad nije odustao od vlastitih principa niti povio kicmu pred neistomisljenicima koji su bili u vecini. Ako on ne dobije vaznu ulicu u svim gradovima FBiH, onda definitivno nema razloga za ostanak ovdje.

JOVO je dokaz da su danas smradovi najgore vrste na površini a narod koji ovakvu veličinu nije prepoznao bolje i ne zaslužuje truhli aljo je mjera

[He1972]

Nemoj da serondas na ovoj uzvisenoj temi o pokojnom generalu.
Jovo, hvala vam.

Nema dalje i izraz ti ide uz tebe. Nemam namjeru raspravljati.

Hvala Bogu da je tako, da ne smrdi tema vise.

ovaj van halen slika i prilika pravog "saralice" , ni j ne zaslužuje

[exliberal-ex]

Divjak je vrlo rano skontao da na njega neracunaju u vojnom vrhu ali nije htjeo da prekine svoj vojni aganzman.

Pored Pejanovica on je jedini srbin koji je imao muda da postavi nezgodna pitanja direktno Aliji kao sto se i vidi iz prijasnjih postova.
Zbog svega toga je i izguran i namjerno zaboravljen pogotovo poslije njegovog vracanja cina.

Malo mi ide na zivce sad ovo "cika Jovo je bio cijenjen" ( isto kao nedavno odjednom "Bogi za gradonacelnika" ).

Kad pogledajmo malo oko sebe vidi se kako su se odnosili prema njemu od 93 ...da je narod njega cijenio kao sto se plasira postavili bi davno pitanja zasto se jedan general tretira na taj nacin i zasto on vraca cin predsjedniku u formi javnog pisma, zasto predsjednik nije odgovorio na njegove optuzbe javno nego onako usput...neformalno ...ispade da su oni koje je narod izabrao ( i birao decenijama) samo radili sta je narod mislio i odobravao.

To se moglo vidjet iz njegovih razgovora sa novinarima kad otvoreno kaze mene to nije pogodilo ali jest moju porodicu i to mu je najteze palo.

Na kraju on je sa svojim stipendiranjem pomogao mnogo vise sirotinje nego oni sto su bacali klipove medju noge....pitanje je koliko se to stvarno cijeni i koliko ce se cjenit za nekih par godina kad nove generacije stasaju.

[Rockefeller]

Na boljem si mjestu!

[JanuaryJones]

Divjak je vrlo rano skontao da na njega neracunaju u vojnom vrhu ali nije htjeo da prekine svoj vojni aganzman.

Pored Pejanovica on je jedini srbin koji je imao muda da postavi nezgodna pitanja direktno Aliji kao sto se i vidi iz prijasnjih postova.
Zbog svega toga je i izguran i namjerno zaboravljen pogotovo poslije njegovog vracanja cina.

Malo mi ide na zivce sad ovo "cika Jovo je bio cijenjen" ( isto kao nedavno odjednom "Bogi za gradonacelnika" ).

Kad pogledajmo malo oko sebe vidi se kako su se odnosili prema njemu od 93 ...da je narod njega cijenio kao sto se plasira postavili bi davno pitanja zasto se jedan general tretira na taj nacin i zasto on vraca cin predsjedniku u formi javnog pisma, zasto predsjednik nije odgovorio na njegove optuzbe javno nego onako usput...neformalno ...ispade da su oni koje je narod izabrao ( i birao decenijama) samo radili sta je narod mislio i odobravao.

To se moglo vidjet iz njegovih razgovora sa novinarima kad otvoreno kaze mene to nije pogodilo ali jest moju porodicu i to mu je najteze palo.

Na kraju on je sa svojim stipendiranjem pomogao mnogo vise sirotinje nego oni sto su bacali klipove medju noge....pitanje je koliko se to stvarno cijeni i koliko ce se cjenit za nekih par godina kad nove generacije stasaju.

Ovaj narod ne cijeni nikoga.

[mO k3]

RIP cika Jovo

[mO k3]

Hvala čika Jovo!