Bilo kakva čista (ili uglavnom čista posuda ili da baš nije ono masna ili prašnjava...) se koristi kao kalup. Unutra se jako nježno, kao što Oliver Dragojević ljubi, ušuška jufka od heljde, te se slažu već spremni sastojci kao kad se prave lazanje.
Red ementalera jer je čvrst i da bude separator. Pa onda red mješavine teletine i mrvicu junetine (već ispržene) u bolonjeze sosu sa mrvicom mažurana i bosiljka, pa onda tanke kriške mocarele, pa opet ementaler....poslije jedno 3 sloja, lagano se ušuška gornji dio jufke i formira nešto kao cvijet ili postmoderna skulptura. I to se radi jako pažljivo jer jebena jufka puca i nije kooperativna.
Još nježnije se prebaci u manji pleh i kratko peče dok se ne zarumeni, jer su svi sastojci unutra gotovi. Paketić je daprstepoližeš overkill spororazvlačeće mocarele i bolonjeze sosa, a bez previše tijesta...
Ja jako volim da jedem komadiće izgorjele jufke, tako da moje umjetničko remek djelo liči na piromanskog feniksa.
Prilog je salata: zelena salata, mocarela, meso paradjza, crne turske masline, zrnca maka i tu i tamo sweet sour hot whatever chilly sos čisto da se ljudi ne opuste.
Desert aka osladak: Cedevita bonbone od naranče i pucketavi prah od istog proizvođača jer mi se može.
U prilogu slike nakon klanja poklona, salate i ovaj..cedevite
https://i.imgur.com/h4uorfa.jpg
https://i.imgur.com/Fv8xb3O.jpg
