domaće pivo

[Kyuss]

Ma jok ba Ubo gajbu HP u Minkenu za neku siću, još bila krigla od kile zakačena sa strane, ein mass, što bi bavarci rekli, a SNPA u Zg Metrou, četiri komada me koštala skoro k'o gajba ove druge.
U Realu u Minkenu našao neki helles za 4,5 ojra po gajbi, a tamno tek dva ojrića skuplje.

[brewer]

Ma jok ba Ubo gajbu HP u Minkenu za neku siću, još bila krigla od kile zakačena sa strane, ein mass, što bi bavarci rekli, a SNPA u Zg Metrou, četiri komada me koštala skoro k'o gajba ove druge.
U Realu u Minkenu našao neki helles za 4,5 ojra po gajbi, a tamno tek dva ojrića skuplje.

I hate you


znam da je bolesno skup u ZG. ali ipak je to SNPA. jesi ikad prije pio to pivo i zanima me baš kako ti leži?

[Kyuss]

Leži fenomenalno, čim mi se pruži prilika, intimno se družimo. Probao sam stvarno pivca sa svih strana svijeta, SNPA je definitivno u vrhu. Možemo dogovoriti neku dostavu kada ponovo dođem u posjed

[Pitarrr82]

Stala proizvodnja?


@brewer

Sta probati od Fuller's-a?

Moze i preporuka za neko drugo UK pivo a da nisam probao...

[the rookie]

Već duže vreme razmišljam da li je isplativo otvoriti pivaru manjeg kapaciteta oko 1200l/d.
Naime interesuje me da li ko zna šta o isplativosti takvog projekta, koje vrste piva proizvoditi,njegovom plasmanu i druge informacije u vezi ovog posla.

[respo]

tu bi idealno onda bilo otvoriti pivnicu pa odmah tu i prodavati pivo

[brewer]

Već duže vreme razmišljam da li je isplativo otvoriti pivaru manjeg kapaciteta oko 1200l/d.
Naime interesuje me da li ko zna šta o isplativosti takvog projekta, koje vrste piva proizvoditi,njegovom plasmanu i druge informacije u vezi ovog posla.

duga je to priča. jako duga i komplikovana. prije svega, ja bi to podijelio na dva poglavlja - prvo poglavlje je znanje u smislu da li raspolažeš znanjima i vještinama za proizvodnju piva iz proizvodno-tehnološkog aspekta, da li išta znaš o prehrambenim tehnologijama sa naglaskom na proizvodnju fermentiranih napitaka i tako dalje.... samo upravljanje fermentacijom koji predstavlja jedan segment proizvodnje piva zahtijeva ogromno znanje i iskustvo, na stranu ostali segmenti proizvodnog procesa....znači moraš imati u vidu da se radi o vrlo složenom tehnološko-proizvodnom procesu i da moraš imati kvalitetan tim ljudi (prehrambeni tehnolozi, laboranti, pivari, inžinjeri....)

drugo poglavlje bi bilo administrativno-pravnog karaktera, odnosno, morao bi biti sposoban uklopiti taj svoj pivarski biznis u postojeću legislativu koja je žestoko orijentisana u korist velikih proizvođača (oligopolista) čijim lobiranjem je i nastala pomenuta legislativa, tako da možeš zamisliti u kakvom se škripcu nađeš kad se pojaviš tamo i kažeš da hoćeš da proizvodiš pivo.

i treća stvar je novac. treba puno novca. puno više nego što možeš i zamisliti. recimo da je prema nekim mojim kalkulacijama nekih 130.000 EUR neki solidan start s kojim bi riješio stalna sredstva (bez pogona za flaširanje i u najosnovnijem obliku) i obrtna sredstva u periodu razvoja proizvoda do trenutka neke stabilnije prodaje , pod uslovom da imaš vlastite objekte. bez objekata koji su u tvom vlasništvu taj iznos se značajno povećava. s tim da je ROI u takvoj investiciji jako povoljan i ako te "krene" u jednom solidnom vremenskom periodu možeš očekivati povrat investiranih sredstava.

tu dolazimo do pitanja: šta ako te ne krene, odnosno do karakteristika/analize našeg tržišta. kakav smo narod? kakve su nam prehrambene navike? koje piće tradicionalno preferiramo? rakiju ili pivo ili vino? kakva pića kupujemo - jeftina i lošeg kvaliteta ili skupa, boljeg kvaliteta? u kojim prilikama pretežno konzumiramo pivo? i još mnoga pitanja u vezi karakteristika tržišta.....

odgovorom na ova pitanja, prognoze za jednu takvu pivaru na području BiH dugoročno nisu baš svijetle. a ja ti u svakom slučaju želim svu sreću ako se odlučiš za takav poduhvat.

Stala proizvodnja?


@brewer

Sta probati od Fuller's-a?

Moze i preporuka za neko drugo UK pivo a da nisam probao...

gdje si pitar, u gužvi sam ovih dana od fullers'a obavezno probati njihov ESB, to im je najpoznatije pivo. a ono što bih ja rado probao je njihov Brewer's Reserve. to je jaki ale koje je 2,5 godine odležavao u drvenim hrastovim bačvama u kojima je prethodno odležavao whiskey. kažu ljudi da je to čudo od piva.

[Alfa159]

Pricaj mi o glavoboljama:)
Pevo da li od tvojih piva boli lobanja i drugo da li je to do kvaliteta ili jednostavno
do kolicine???
Inace i sam se bavim mislju da nesto pocnem, ubjedjen sam da bi to moglo funkcionisati.
Bravo za tebe!!!

[brewer]

Pricaj mi o glavoboljama:)
Pevo da li od tvojih piva boli lobanja i drugo da li je to do kvaliteta ili jednostavno
do kolicine???
Inace i sam se bavim mislju da nesto pocnem, ubjedjen sam da bi to moglo funkcionisati.
Bravo za tebe!!!

glavobolje i generalno stanje koje je u narodu poznato kao mamurluk, nastaje isključivo od neumjerenih količina konzumiranog alkoholnog pića. etanol uzrokuje dehidraciju, povećano stvaranje urina i izmokravanje, te su tekućine u mozgu i u cijelom organizmu reducirane što uzrokuje glavobolju.

osim dehidracije, kao što vam je poznato, etanol se razgrađuje u jetri uz pomoć jetrenih enzima. etanol se razgrađuje uz pomoć enzima alkohol-dehidrogenaze na acetil-dehid koji je jako toksičan po organizam u prevelikim koncentracijama i on je zapravo odgovoran za slabost i sve ostale simptome mamurluka. na primjer većina azijata ima genetsku mutaciju u smislu da njihovi jetreni enzimi neobično učinkovito razgrađuju etanol na acetildehid i zato imaju stravične mamurluke čak i poslije jako malo konzumiranog alkohola.

nigdje nikad nije dokazano da takozvani "loši" alkoholi uzrokuju gore mamurluke od takozvanih "boljih" odnosno kvalitetnijih. najvažnija je tjelesna konstitucija konzumenta i količina ispijenog alkohola i sadržaj želuca u trenutku konzumacije. jednostavno najbolji lijek protiv mamurluka je umjerenost, a ako se već pije preko mjere, onda je poželjna konstantna hidracija za vrijeme konzumacije alkohola.

[the rookie]

Hvala Brewer na ovako iscrpnom odgovoru,pretpostavio sam vec da je to kompliciran put ali sam spreman upustiti se u to pod uslovom da je investicija isplativa .
Mislim da mogu okupiti jedan tim strucnih ljudi,jer ja to nisam (po struci menazder ekonomije),ali veliki zaljubljenik u kvalitetno pivo jos od rane mladosti dok sam studirao u Holandiji.
Sto se novca tice ja sam imao neku procenu da je 100.000 evra za pocetak dovoljno za tehnologiju i opremu kapaciteta oko 1000 litara, naravno sa objektom u vlasnistvu( tu nisam uracunao troskove marketinga).
Zanima me vase misljenje da li je sigurnije za pocetak raditi po necijoj licenci ili odmah poceti sa vlastitim pivom.

[brewer]

Hvala Brewer na ovako iscrpnom odgovoru,pretpostavio sam vec da je to kompliciran put ali sam spreman upustiti se u to pod uslovom da je investicija isplativa .
Mislim da mogu okupiti jedan tim strucnih ljudi,jer ja to nisam (po struci menazder ekonomije),ali veliki zaljubljenik u kvalitetno pivo jos od rane mladosti dok sam studirao u Holandiji.
Sto se novca tice ja sam imao neku procenu da je 100.000 evra za pocetak dovoljno za tehnologiju i opremu kapaciteta oko 1000 litara, naravno sa objektom u vlasnistvu( tu nisam uracunao troskove marketinga).
Zanima me vase misljenje da li je sigurnije za pocetak raditi po necijoj licenci ili odmah poceti sa vlastitim pivom.

100.000 EUR je malo. moje mišljenje - nikakva licenca - ići na razvoj brenda. za početak proizvoditi tri "stalna" piva, a dva puta godišnje na određene praznike izbacivati "specijale". ići na kvalitet proizvoda i izbjegavati troškovno orijentisanu proizvodnju. to je tržišna niša u koju još niko kod nas nije ušao - u svijetu je boom mikro-pivara počeo još početkom devedesetih godina, a kod nas na balkanu se nikad nije ni desio.

u jednoj takvoj proizvodnji, za jedan litar piva se potroši u prosjeku 25 litara vode! zato većina ozbiljnih pivara ima koncesije na izvore ili podzemne bunare itd. ako koristiš vodovodnu vodu tu je trošak ogroman, a to se mora odraziti na MPC. ovo isto treba imati u vidu kao bitnu stavku.

da bi proizveo dobro pivo moraš tretirati vodu. najčešće pogonom za reverznu osmozu velikog kapaciteta. to isto košta (zaboravih napisati - puno košta).

flaširanje ili pakovanje u burad ili točenje na licu mjesta? razlika DRASTIČNA - kako u formalno-pravnom smislu (puno je teže dobiti dozvole za flaširanje nego za točenje na licu mjesta), tako i u tehnološkom (pogon za flaširanje je opcija koja se doplaćuje i dosta košta), ali i u marketniškom (na bocama imaš etiketu, mogu se ponijeti kući, mogu se pokloniti itd, a ako prodaješ u buradi ne možeš izgraditi identitet proizvoda).

duga je to priča, moglo bi se na dugo i na široko.

[Pitarrr82]

brewer, znam da si u guzvi ovih dana jel usitnilo ?

Znaci ESB ili Brewer's Reserve, hajde ako ti padne jos koje U.K. vopi a da je dobro javi

[brewer]

brewer, znam da si u guzvi ovih dana jel usitnilo ?

Znaci ESB ili Brewer's Reserve, hajde ako ti padne jos koje U.K. vopi a da je dobro javi

usitnilo opasno

evo ovo su piva koja bi ja probao u GB

Theakston Old Peculiar



Old Speckled Hen (ovo sam probao - )


Bishop's Finger (ovo sam isto probao, fantastično pivo, jaki kentski ale, Kent je poznat po proizvodnji hmelja)


od Fullers'a šta god da popiješ nećeš se zeznuti, također od Woodfordes'a - na primjer Admiral's reserve




eto, živio

[Pitarrr82]

Znam kako ti je, samo opusteno

Hvala na info

[tbaharis]

definitivno tema na koju treba obratiti pažnju...

[Zis]

Brewer jedno pitanje, posto mogu za sada raditi samo male sarze cca 20 lit. piva mogu li poslije prve fermentacije i pretakanja piva u drugi fermentor na ostatak kvasca u prvom fermentoru ( i svega ostalog) staviti isto takvo pivo na primarnu fermentaciju ili bi bilo bolje ici na pranje kvasca, fermentora i svega ostalog. TNX.

[brewer]

Brewer jedno pitanje, posto mogu za sada raditi samo male sarze cca 20 lit. piva mogu li poslije prve fermentacije i pretakanja piva u drugi fermentor na ostatak kvasca u prvom fermentoru ( i svega ostalog) staviti isto takvo pivo na primarnu fermentaciju ili bi bilo bolje ici na pranje kvasca, fermentora i svega ostalog. TNX.

prije svega, pretakanje u sekundarni fermentor nije obavezno i radi se isključivo samo radi dodatnog bistrenja piva i eventualno za tehnike "suhog hmeljenja" kada se hmelj još dodaje u fermentor kako bi otpustio dodatne arome. pretakanjem u sekundarni fermentor samo dodatno izlažeš pivo izvorima kontaminacije i dodatno ga oksidiraš. ne moraš se zamarati sa sekundarnom fermentacijom nego ostaviš pivo 21 dan u primarnom fermentoru i onda direktno pretočiš u "bottling bucket" i flaširaš. ako ti je pivo rađeno sa sladovinom do 1.055 SG, onda u svakom slučaju zaboravi na sekundarni fermentor jer je potpuno nepotreban.

što se tiče dodavanja novog piva na postojeći talog kvasca tu bi se dosta moglo napisati. naime u pivu mora biti optimalna količina kvasca što znači da ga ne smije biti ni premalo, ni previše u trenutku kad se doda u sladovinu. razlog tome je taj što se kvasac množi prije početka i za vrijeme aktivne fermentacije i to diobom stanica (eng. budding), odnosno stručni naziv je mitoza. prilikom te diobe stvaraju se određeni spojevi koji doprinose okusu u pivu. ti spojevi zovu se esteri. ako je kvasca na početku premalo u pivu (to se zove under pitching) on će se množiti previše i stvorit će se previše estera što će uzrokovati jako "voćno" pivo, što najčešće nije poželjno. s druge strane, ako je kvasca na početku previše (to se zove over pitching), neće imati potrebe da se množi skoro nikako a time se neće stvoriti ni malo estera, što opet ne valja jer će pivo biti naizgled suho i vodenasto i bez karaktera.

dodavanjem novog piva na postojeći talog od kvasca se radi jedan ogroman over pitching, odnosno, tamo ima previše kvasca i to generalno nije dobro. osim estera koje sam naveo, koji neće biti proizvedeni u optimalnoj mjeri, drugi problem over pitchinga je autoliza kvasca, odnosno prirodno odumiranje ćelija koje su se "umorile" u prethodnoj fermentaciji i praktično su mrtve kao i buduće odumiranje novih ćelija u novom pivu "koje neće imati šta da rade" jer je tamo jednostavno previše kvasca - kao takve daju specifičan i nepoželjan okus poslije u pivu.

kada kažem optimalna količina kvasca to je jednostavno broj stanica/ćelija po jednom mililitru sladovine. preporučena optimalna količina kvasca gornjeg vrenja za sladovine do 1.050 specifične gustoće je 6 miliona ćelija po mililitru sladovine, a za sladovine od 1.050 do 1.080 specifične gustoće je 12 miliona ćelija po mililitru sladovine.

za lager kvasce, odnosno kvasce donjeg vrenja, ovaj broj je daleko veći, ali to i nije tako važno jer ti radiš sa kvascima gornjeg vrenja.

dakle, najbolje je iz prethodnog piva uzeti talog i "oprati kvasac". pošto nemaš mikroskop jako je teško izračunati broj ćelija, ali generalno je pravilo da ćeš sa 100 mililitara opranog kvasca (pod uvjetom da nije bio pod temperaturnim stresom ili jako dugo neaktivan stajao) dobiti tu optimalnu količinu za sljedeće pivo od 20 litara.

što se tiče over pitchinga i under pitchinga ovo su neki problemi koji mogu nastati:

over pitching (dodano previše kvasca u sladovinu prije fermentacije)
- jako niska ili nikakva proizvodnja estera
- ekstremno brze fermentacije
- krajnji proizvod je "tanko" i vodenasto pivo
- autoliza kvasca odnosno odumiranje ćelija koje "nemaju šta raditi" i loši okusi u pivu vezani za autolizu

under pitching (dodano premalo kvasca u sladovinu prije fermentacije)
- prevelike količine diacetila (pisao sam o diacetilu na prethodnoj stranici)
- prevelike količine fusel alkohola (pisao sam i o tome)
- prevelike količine estera (jaki i skoro neugodne voćne arome)
- proizvodnja velikih koncentracija sumpora
- visoke završne gustoće (fermentacija se jednostavno zaustavi i pivo neće da prevrije iako još ima fermentabilnih šećera u sladovini)
- rizik za infekciju (kada je malo kvasca, to znači da druge bakterije i gljivice imaju prostora za razvoj u sladovini)


eto, nadam se da sam pomogao. ako još šta ne bude jasno, pitaj.

[Zis]

Hvala na pomoci, razumio sam postupak. Jos jedna molba (vise sam dosadan) lonac za kuhanje je 20 lit. ako nije problem da mi sracunas recepturu za Dry Stout koji mogu kuhati u tolikom loncu, ( ovo je privremeno dok ne napravim sebi lonac od cca 50 lit). Nabavio sam slad CARAAROMA® (Weyermann®) ca. 350 - 450 EBC nadam se da ce biti dobar kao drugi slad za ovo pivo. Ako moze misljenje o ovome. Planiram u srijedu (ako dobijem slobodan dan) ici u N.Gradisku po slad ako treba javi se. P.poz

[brewer]

Hvala na pomoci, razumio sam postupak. Jos jedna molba (vise sam dosadan) lonac za kuhanje je 20 lit. ako nije problem da mi sracunas recepturu za Dry Stout koji mogu kuhati u tolikom loncu, ( ovo je privremeno dok ne napravim sebi lonac od cca 50 lit). Nabavio sam slad CARAAROMA® (Weyermann®) ca. 350 - 450 EBC nadam se da ce biti dobar kao drugi slad za ovo pivo. Ako moze misljenje o ovome. Planiram u srijedu (ako dobijem slobodan dan) ici u N.Gradisku po slad ako treba javi se. P.poz

sa 20 litara loncem možeš dobiti nekih 14-15 litara piva. kad još uračunaš gubitke u fermentoru (cca. 1 litar), zatim gubitke od uzoraka (cca 0,5l), pa gubitke kod flaširanja... izaći ćeš na nekih 13 litara piva. to ti je 26 flaša. popit ćeš dvadeset prije nego što pivo sazrije jer nećeš se moći suzdržati od znatiželje, a kad budeš pio onih zadnjih 6 kajat ćeš se što nisi skuhao 50 litara....

uglavnom, evo ti recept za jedan fini, lagani stout koji će brzo dozrijeti. caraaromu nisam stavio, ali ti ako hoćeš možeš staviti nekih 5% u ovaj recept. mada tradicionalno ne ide u dry stout.

New Recipe
13-A Dry Stout
Author: Brewer



Size: 17,28 L
Efficiency: 75,0%
Attenuation: 79,0%
Calories: 155,66 kcal per 12,0 fl oz

Original Gravity: 1,047 (1,036 - 1,050)
|====================#===========|
Terminal Gravity: 1,010 (1,007 - 1,011)
|===================#============|
Color: 29,83 (25,0 - 40,0)
|=============#==================|
Alcohol: 4,88% (4,0% - 5,0%)
|======================#=========|
Bitterness: 36,2 (30,0 - 45,0)
|==============#=================|

Ingredients:
3 kg (76,9%) 3 kg Pilsner Malt - added during mash
0,5 kg (12,8%) 0,5 kg Barley Flaked - added during mash
0,4 kg (10,3%) 0,4 kg Roasted Barley - added during mash
50 g (100,0%) 50 g East Kent Goldings (5,0%) - added during boil, boiled 60 m
1 ea 1 ea White Labs WLP004 Irish Stout

ukupno ti treba 24 litre vode - sa 12 litara ukomljavaš, a sa preostalih 12 ispireš. od toga ćeš dobiti 20 litara sladovine.

samo sam zaboravio napisati da je za ovaj stout idealan kvasac ovaj WLP004 koji sam ja stavio, ali ako nisi u mogućnosti nabaviti ovaj i praviti starter i sve ostalo što ide, onda možeš koristiti suhi kvasac Fermentis S-04

[Zis]

Znaci da sam pogresno narucio (nemam pojma sta je " Roasted Barley"), mislio sam da je Caraaroma to sto mi je potrebno za ovaj Stout. Narucujem iz Njemacke a tamo nisam mogao naci nazive slada kakve nalazim u receptima na ovim nasim prostorima.

[brewer]

Znaci da sam pogresno narucio (nemam pojma sta je " Roasted Barley"), mislio sam da je Caraaroma to sto mi je potrebno za ovaj Stout. Narucujem iz Njemacke a tamo nisam mogao naci nazive slada kakve nalazim u receptima na ovim nasim prostorima.

Roasted barley je prženi neslađeni ječam. To je sastojak koji jednostavno mora biti u Stoutu da bi to bilo to. Caraaroma je karamelni slad koji je pržen do visokog stepena karamelizacije i ima jaku aromu (kao što mu ime kaže). Teoretski se može iskoristiti u stoutu i nećeš pogriješiti, ali dry stout bi trebalo biti suho pivo, a sa caraaormom će ti ostati dosta visoka završna gustoća, pa nećeš uspjeti postići tu potrebnu suhoću.

[insomnia78]

Danas gledo na tv-u prilog o pravljenju domaceg piva u bijeloj kuci.

s' moje sokocalo

[Ajatolah_]

Breweru, recept je objavljen, čekam utiske Obaminog piva.

[brewer]

Breweru, recept je objavljen, čekam utiske Obaminog piva.

ma ne isplati se trošiti vrijeme na pravljenje onog bućkuriša sa ekstraktom. neka hvala. a obama je pozvan kod mene, nek dođe i nek proba pravo pivo

[Zis]

http://www.hobbybrauerversand.de/produc ... -1-kg.html
Znas li za koje pivo moze posluziti ovaj hmelj?