Lekovi su cudna vera,
doktori su cudni svati.
To je kad si bez dzempera,
pa te zima obrlati,
pa je strasno tuzno mami,
pa je silno zao tati.
Lekova su mnoge vrste,
da te zime oslobode,
i za glavu i za prste,
i sa vodom i bez vode,
i sirupi razne cudi,
i pilule raznih boja,
piju deca, piju ljudi...
Aod sveg su najstrasnije
dugoigle injekcije.
To sve pravi bez vestica
mnogo nasih galenika:
i od zemlje i od ptica,
i od zveri i od trave
od vazduha, od celika-
da coveka zabrinjava
Lekovi su- nista srasno
kad ih neko drugi prima.
Nemas pojma ne znas zasto
protiv dece ima zima.
Ni doktori, reci pravo,
ni priblizno nisu strasni
kad ti kazu "mali, zdravo"
bez mantila i bez tasni.
I oni su, mozda, tate
kad se svojoj kuci vrate
