Kulturalni studiji?

[kicky]

Svako temporalno razdoblje (govorimo) o knjizevnosti imalo je uz svoje stilske odrednice (žanrovske, poetičke, estetičke, da ne nabrajam) i svoj kniževno-teorijski da kežem aspekt. Tako je formalizam nastao u vremenu avangrade i bio striktno vezan za nju. Strukturalizam se javlja kasnije, u ''zlatnom dobu'' modernizma postajući nekakav linnigvističko - književni hibrid . Onda Deridina dekonstrukcija mijenja smjera i dolazimo do postrukturalizma za kojeg praktički ne znamo šta točno označava (ista priča sa postmodernizmom) i onda u osvit rađanja neokonzervativizma u V.B. u vremenu razaočaranosti u laburiste, u vremenu prelazaka iz alternativnu u opozicijsku dominantu, u vremenu kada frigidni marksizam postaje izvor, ili pokretač jednog novog teorijskog pravca, metadisciplinarnog doduše, kulutralnih studija, iliti studija kulture. Ajmo sad malo o tome. Jesu li kulturalni stdudiji prosto ''izmišljotina'' razočaranih punkera, ljevičara, ili koga sve već, ili je dosita riječ o konstruktu koji nam daje nekakav ''novi'', ali dozlaboga analitički, pogled koji, neki bi rekli, opet afirmira pozitivizam (u smislu ''pogleda na okolinu''), ali zapravo predstavlju njegovu krajnu suprotnost. Koliko je danas, opet, realno govoriti o KS, u vremenu kada Clash dobiva romantičarske oznake, a Margaret Tatcher predstavlja suvislu političarku koja je tobože reformator, modernizator čija brončana figura stoji ponosno u holu House of Lords.

[Ergot]

Svako temporalno razdoblje (govorimo) o knjizevnosti imalo je uz svoje stilske odrednice (¾anrovske, poetièke, estetièke, da ne nabrajam) i svoj kni¾evno-teorijski da ke¾em aspekt. Tako je formalizam nastao u vremenu avangrade i bio striktno vezan za nju. Strukturalizam se javlja kasnije, u ''zlatnom dobu'' modernizma postajuæi nekakav linnigvistièko - knji¾evni hibrid . Onda Deridina dekonstrukcija mijenja smjera i dolazimo do postrukturalizma za kojeg praktièki ne znamo ¹ta toèno oznaèava (ista prièa sa postmodernizmom) i onda u osvit raðanja neokonzervativizma u V.B. u vremenu razaoèaranosti u laburiste, u vremenu prelazaka iz alternativnu u opozicijsku dominantu, u vremenu kada frigidni marksizam postaje izvor, ili pokretaè jednog novog teorijskog pravca, metadisciplinarnog dodu¹e, kulutralnih studija, iliti studija kulture. Ajmo sad malo o tome. Jesu li kulturalni stdudiji prosto ''izmi¹ljotina'' razoèaranih punkera, ljevièara, ili koga sve veæ, ili je dosita rijeè o konstruktu koji nam daje nekakav ''novi'', ali dozlaboga analitièki, pogled koji, neki bi rekli, opet afirmira pozitivizam (u smislu ''pogleda na okolinu''), ali zapravo predstavlju njegovu krajnu suprotnost. Koliko je danas, opet, realno govoriti o KS, u vremenu kada Clash dobiva romantièarske oznake, a Margaret Tatcher predstavlja suvislu politièarku koja je tobo¾e reformator, modernizator èija bronèana figura stoji ponosno u holu House of Lords.

I ti ga nadrobi, dva Stuarta Halla ne bi na ovo mogli odgovoriti.

[black]

ma cisti elitizam

http://www.sarajevo-x.com/forum/viewtopic.php?t=43123

u stvari nije ovo ni elitizam ni populizam vec egzibicionizam

[kicky]

ma cisti elitizam

http://www.sarajevo-x.com/forum/viewtopic.php?t=43123

u stvari nije ovo ni elitizam ni populizam vec egzibicionizam

e baš je u tome stvar, što KS ne pristupaju književnosti kao Kulturi sa velikim K, nego uzimaju u obzir i ''elitnu'', tj. visoku i ''trivijalnu'' književnost.