Vivijen Majer − stidljivi genije fotografije
Ne tako davne 2007. godine režiser, fotograf i istoričar Džon Maluf otkupio je na nekoj od aukcija sanduk u kojem se nalazilo oko 100 000 fotografskih negativa. Nošen željom da sazna šta je to kupio, otpočeo je istraživanje i proučavanje fotografija. Dve godine kasnije postavio je skenirane fotografije na internet. Tada počinje priča o Vivijen Majer.
Majerova je rođena 1926. godine u Americi. Nakon što je veći deo svog detinjstva i devojaštva provela u Francuskoj, vraća se u Ameriku. Neko vreme je boravila u Njujorku, a potom se definitivno nastanjuje u Čikagu. Po profesiji je bila dadilja, ali je njena najveća pasija, čini se, bila ulična fotografija.
Fotografije koje je Maluf postavio na internetu ubrzo su oduševile kako vrsne poznavaoce ove umetnosti, tako i laike koji gledajući zaustavljene trenutke imaju prilike da pred sobom vide kako se odvijao život na ulicama Čikaga i Njujorka sredinom 20. veka.
Majer gledaoca vraća decenijama unazad, kao da je dokumentujući sve te fotografije, koje uglavnom oslikavaju živote siromašnih, namučenih, nesrećnih, bolesnih, težila da sačuva sudbine svih tih ljudi od zaborava, ukazujući na to da su i oni, iako marginalizovani i naizgled nebitni, ipak postojali i bivali ravnopravni članovi zajedničke nam planete. Oslikavala je time ne samo vreme u kojem je ona živela nego život uopšte. Ako se malo dublje zamislimo i osvrnemo oko sebe, shvatićemo da njene fotografije ni danas ne izgledaju zastarelo. Pored fotografisanja zbivanja na ulicama grada u kojem je živela, u periodu od godinu dana je obilazila i Egipat, Italiju, Peking.
Džon Maluf, uvidevši značaj njenih fotografija, odlučio je da nešto više sazna o Vivijen. Nažalost, ona je preminula pre nego što je uspeo da je pronađe. Raspitivajući se kod porodica u kojima je ona radila kao dadilja, saznao je samo da je bila jako vredan i odan radnik i uvek na distanci. Volela je decu. Upravo su ona jedan od češćih motiva na njenim fotografijama. Uplakani, nasmejani, musavi, uplašeni, svi su bili dobrodošli pred objektivom njenog aparata marke Rolleiflex.
Uslikala je i dosta autoportreta. Naročito su zanimljive fotografije njene senke fino ukompovane sa nečim što je u tom trenutku njoj delovalo inspirativno. Potom, odrazi u ogledalima i izlozima, na njima je gotovo uvek ozbiljna i misteriozna. Široka garderoba, šeširić, fotoaparat, savršen trenutak, čini se da je to sve što joj je bilo potrebno.
O njenom životu zna se jako malo: živela je sama u domovima porodica čiju je decu čuvala, nikada nikome nije govorila o svom hobiju, nikome nije pokazivala svoje fotografije. Štaviše, nije ih ni sama gledala, skladištila je negative u kutije, a zatim u sanduk, koji je kasnije otkupljen na aukciji.
Preminula je u 83. godini života sama i siromašna. Tiho je napustila ulice Čikaga i Njujorka kojima je godinama hodala beležeći ono što svi vidimo, ali retko ko shvati.
Prva izložba njenih fotografija održana je u Čikaškom kulturnom centru 2011. godine.
Džon Maluf je sa Čarlijem Siskelom snimio dokumentarni film o životu Vivijan Majer, pod nazivom “U potrazi za Vivijen Majer”.
