Citati koje bi podijelili s drugima

[Acta non verba]

“Čovjek mora da ima neko mjesto koje mu je drago zato što je njegovo, i zato što je zaštićeno, svijet je pun zamki kad si bez oslonca.”

M. Selimović

[frameni]

"Tada nisam znao. Nisam mogao znati da ću jednoga dana možda povrediti nekoga tako duboko da neće moći da se oporavi. Da čovek nekad može da povredi drugog coveka svojim pukim postojanjem."

Haruki Murakami

[frameni]

"Ja nisam ništa posebno. Ja sam običan čovjek, sa običnim mislima i živio sam običan život. Nisu mi podigli spomenik i ime će mi uskoro biti zaboravljeno, ali sam volio nekog svim svojim srcem i dušom, a to je meni oduvijek bilo dovoljno."

Nikolas Sparks

[ptičica]

"Oduvek sam se divio ljudima koji jako vole, onako svim svojim bicem. Mozda zato sto ja nikad nisam bio tako voljen ili mozda zato sto ja jedino tako i umem da volim..."
Bukovski

[Entropio]

"Tada nisam znao. Nisam mogao znati da ću jednoga dana možda povrediti nekoga tako duboko da neće moći da se oporavi. Da čovek nekad može da povredi drugog coveka svojim pukim postojanjem."

Haruki Murakami

[alchak.ba]

Najgore zlo od kojeg svijet pati nije moć zlih ljudi, nego slabost dobrih ljudi. - Romain Rolland -

[PurpurHazel]

"Da smo drugari, čuli bi se svakog dana,
a bogami i videli, “da ne tupimo telefonom”,
pitala bi “’oćeš ti kod mene, ili ja kod tebe”,
mada je svejedno gde ćemo film gledati,
čije ćemo albume sa slikama listati,
čiju kafu nećemo piti, jer je nestalo,
a jutros je bilo taman za još dve.

Da smo drugari, otvorila bi vrata,
obučena u peškirić i rekla “Upadaj, tuširam se”.
Začikavao bih te da imaš tanke noge,
a ti bi rekla da mi je krivo što nisam zgodan kao ti.
“Zar bi me tol’ke cice jurile da nisam zgodan?”
“Baš bi ti sa mnom gluvario, da te one jure”.

Da smo drugari, igrali bi “Ne ljuti se, čoveče”,
podelili “Kinder jaje” (čokolada meni, igračkica tebi),
pili vodu iz iste flaše, ogovarali zaljubljene,
i gurkali se dok hodamo jedno kraj drugog.

Da smo drugari, tvoje oči bile bi samo oči
i sve tvoje bilo bi samo tvoje.
Smeo bih svašta da ti kažem,
smela bi svašta da čuješ.

Lako je drugarima, kad nisu ti i ja."

[ptičica]

@ Purpur Hazel i @veza
Da ne kopiram sve, odlicni citati

[Emilija Kovačev]

"Da smo drugari, čuli bi se svakog dana,
a bogami i videli, “da ne tupimo telefonom”,
pitala bi “’oćeš ti kod mene, ili ja kod tebe”,
mada je svejedno gde ćemo film gledati,
čije ćemo albume sa slikama listati,
čiju kafu nećemo piti, jer je nestalo,
a jutros je bilo taman za još dve.

Da smo drugari, otvorila bi vrata,
obučena u peškirić i rekla “Upadaj, tuširam se”.
Začikavao bih te da imaš tanke noge,
a ti bi rekla da mi je krivo što nisam zgodan kao ti.
“Zar bi me tol’ke cice jurile da nisam zgodan?”
“Baš bi ti sa mnom gluvario, da te one jure”.

Da smo drugari, igrali bi “Ne ljuti se, čoveče”,
podelili “Kinder jaje” (čokolada meni, igračkica tebi),
pili vodu iz iste flaše, ogovarali zaljubljene,
i gurkali se dok hodamo jedno kraj drugog.

Da smo drugari, tvoje oči bile bi samo oči
i sve tvoje bilo bi samo tvoje.
Smeo bih svašta da ti kažem,
smela bi svašta da čuješ.

Lako je drugarima, kad nisu ti i ja."

[Acta non verba]

"Da smo drugari, čuli bi se svakog dana,
a bogami i videli, “da ne tupimo telefonom”,
pitala bi “’oćeš ti kod mene, ili ja kod tebe”,
mada je svejedno gde ćemo film gledati,
čije ćemo albume sa slikama listati,
čiju kafu nećemo piti, jer je nestalo,
a jutros je bilo taman za još dve.

Da smo drugari, otvorila bi vrata,
obučena u peškirić i rekla “Upadaj, tuširam se”.
Začikavao bih te da imaš tanke noge,
a ti bi rekla da mi je krivo što nisam zgodan kao ti.
“Zar bi me tol’ke cice jurile da nisam zgodan?”
“Baš bi ti sa mnom gluvario, da te one jure”.

Da smo drugari, igrali bi “Ne ljuti se, čoveče”,
podelili “Kinder jaje” (čokolada meni, igračkica tebi),
pili vodu iz iste flaše, ogovarali zaljubljene,
i gurkali se dok hodamo jedno kraj drugog.

Da smo drugari, tvoje oči bile bi samo oči
i sve tvoje bilo bi samo tvoje.
Smeo bih svašta da ti kažem,
smela bi svašta da čuješ.

Lako je drugarima, kad nisu ti i ja."

[Acta non verba]

Samo mladost ima hrabrosti i snage da voli lepotu, potpuno, iskreno, bezuslovno i bezobzirno. Samo mladost je toliko »luda« i — tako velika. Posle, posle je i u tom pogledu sve više ili manje kompromis, laž i lažna uteha.

Ivo Andrić

[Acta non verba]

Uvek sam se plašio da ti tepam

Plašio se uvek da ti kosu držim u ruci

Prestrašen bio da naglo možeš da se okreneš

i da mi uhvatiš nežno oko na svom vratu.

Jer sam glupavo verovao

da ću ako ti ruku na rame stavim

da ću ako ti prstima čelo dodirnem

da ću ako ti u tople oči grudi slijem

da ću izgubiti sebe.

Sad kad si otišla imam sebe, isuviše

ZORAN RADMILOVIĆ

šjo......

prelijepo

[shmizlica]

Ne brinite se oko toga što ljudi misle, oni to rijetko rade.

[Entropio]

Samo mladost ima hrabrosti i snage da voli lepotu, potpuno, iskreno, bezuslovno i bezobzirno. Samo mladost je toliko »luda« i — tako velika. Posle, posle je i u tom pogledu sve više ili manje kompromis, laž i lažna uteha.

Ivo Andrić

[TetkaSara]

Samo u par dana promijeniš toliko puta mišljenje o ljudima. Zašto? Pa odgovor je jednostavan, niko nije onakav kakav se čini. Svi smo drugačiji, nekad dobri, nekad manje dobri, nekad čak i loši. Ali svi smo ljudi. Svi griješimo. To je ono što nas i čini ljudima. Upravo te greške. Samo neke od nas te greške čine boljim ljudima, ali neke ne. I tako je to bilo uvijek, i uvijek će biti. Ali mi nismo ti koji treba da osuđujemo druge, jer ni mi sami nismo ništa bolji.

Ali znaš šta?
Ne zanima me, šta ti, ili bilo ko drugi misli o meni, zato što sam dovoljno dobra baš ovakva kakva jesam. Završili smo.

To ti je tako. Onaj koji ti nedostaje nije tu, oni kojima ti nedostaješ obično samo ti dosađuju. Ljude je teško shvatiti, žene još teže. A pogotovo ako su zaljubljene.

Osmijehneš li se djeci, ona uzvrate osmijehom. Osmijehneš li se odraslima, oni se pitaju: "Zašto se ovaj smije?"

[frameni]

Charles C. Finn

Samo mladost ima hrabrosti i snage da voli lepotu, potpuno, iskreno, bezuslovno i bezobzirno. Samo mladost je toliko »luda« i — tako velika. Posle, posle je i u tom pogledu sve više ili manje kompromis, laž i lažna uteha.

Ivo Andrić

[frameni]

"Što ako u posljednjim danima života shvatim da sam ostala na pogrešnom mjestu onda kada je trebalo ići dalje? Što ako me je nešto čekalo baš tamo gdje me je mrzilo da prođem? Što ako bi sve bilo drugačije i neuporedivo bolje da sam se u pravom trenutku sjetila prave rečenice, jedinog mogućeg odgovora na postavljeno pitanje? Što ako nisam okrenula glavu kada je trebalo i ako nisam ugledala nešto što je neizostavno bilo namijenjeno meni? Ponekad znate da je vaš život zaista vaš život i čini vam se da mu pripadate. Ponekad, međutim, jasno znate da je on samo jedan od vaših mogućih života. I svi ovi drugi životi vas peku kao tek narasli plikovi"

Jelena Lengold

[ptičica]

"Što ako u posljednjim danima života shvatim da sam ostala na pogrešnom mjestu onda kada je trebalo ići dalje? Što ako me je nešto čekalo baš tamo gdje me je mrzilo da prođem? Što ako bi sve bilo drugačije i neuporedivo bolje da sam se u pravom trenutku sjetila prave rečenice, jedinog mogućeg odgovora na postavljeno pitanje? Što ako nisam okrenula glavu kada je trebalo i ako nisam ugledala nešto što je neizostavno bilo namijenjeno meni? Ponekad znate da je vaš život zaista vaš život i čini vam se da mu pripadate. Ponekad, međutim, jasno znate da je on samo jedan od vaših mogućih života. I svi ovi drugi životi vas peku kao tek narasli plikovi"

Jelena Lengold

[frameni]

"Ne mogu da raspletem naše prve godine, ne mogu da razlikujem jednu od druge. Čak i kad raspredem godine na dugačke konce priče, i mada se moja priča prilično savija naprijed i nazad između onda i sada, postoji razlika između konca i klupka. Iako je klupko napravljeno od istog konca, to samo po sebi nije priča.
To je samo masivna kugla stisnutih dana i mijesta koji se međusobno pokrivaju, tako da su oni iznutra već odavno nestali u mekoj tami klupka. Kako postepeno odmotavam konac na svjetlost dana, klupko se sve više smanjuje i gubi na težini, sve dok ne ostane samo bestežinska linija priče, dugačak niz povezanih tačaka na liniji koje se uvrću i okreću u krug, u mom pokušaju da protumačim godine sa svojim skretanjima i komplikacijama, godine koje se okreću oko sebe u skladu sa zemljinom vječitom rotacijom ponavljanja i promjena."


Jens Kristijan Grendal

[frameni]

''Život je kocka.
Ja sam taj koji baca kocku, pomisliš.
A onda kocka padne.
To je onaj trenutak kada shvatiš da si ti taj koji baca kocku,
Ali ne i onaj koji bira kako će pasti.
Neko je tu pobjednik, a neko gubitnik.
Surova je ta igra života krajnosti.
Pobjednik se ponekada rastuži.
Gubitnik ponekada nasmije.
Ponekada…kao da se nisi ni igrao.
Kao da nisi ni volio.
Kao da nisi ni živio.''

Bruno Šimleša

[ptičica]

"Isti se ne traže. Isti se nađu. Čak i ako ne žele."

[TetkaSara]

Čim jedna vlada osjeti potrebu da svojim građanima obećava putem plakata mir i blagostanje, treba biti na oprezu i očekivati obrnuto od toga.
Ivo Andrić

Samo su dvije stvari beskonačne, svemir i ljudska glupost. Za svemir nisam baš siguran.
Albert Einstein

[ptičica]

"Ego. Ono što te sprječava da kažeš stvari koje tvoje srce želi reći. Kao što su: volim te, nedostaješ mi, oprosti..."

[fatamorgana]

"Što ako u posljednjim danima života shvatim da sam ostala na pogrešnom mjestu onda kada je trebalo ići dalje? Što ako me je nešto čekalo baš tamo gdje me je mrzilo da prođem? Što ako bi sve bilo drugačije i neuporedivo bolje da sam se u pravom trenutku sjetila prave rečenice, jedinog mogućeg odgovora na postavljeno pitanje? Što ako nisam okrenula glavu kada je trebalo i ako nisam ugledala nešto što je neizostavno bilo namijenjeno meni? Ponekad znate da je vaš život zaista vaš život i čini vam se da mu pripadate. Ponekad, međutim, jasno znate da je on samo jedan od vaših mogućih života. I svi ovi drugi životi vas peku kao tek narasli plikovi"

Jelena Lengold

Bez imalo cinizma al' hebenom se kasno kajat ....

[frameni]

"Što ako u posljednjim danima života shvatim da sam ostala na pogrešnom mjestu onda kada je trebalo ići dalje? Što ako me je nešto čekalo baš tamo gdje me je mrzilo da prođem? Što ako bi sve bilo drugačije i neuporedivo bolje da sam se u pravom trenutku sjetila prave rečenice, jedinog mogućeg odgovora na postavljeno pitanje? Što ako nisam okrenula glavu kada je trebalo i ako nisam ugledala nešto što je neizostavno bilo namijenjeno meni? Ponekad znate da je vaš život zaista vaš život i čini vam se da mu pripadate. Ponekad, međutim, jasno znate da je on samo jedan od vaših mogućih života. I svi ovi drugi životi vas peku kao tek narasli plikovi"

Jelena Lengold

Bez imalo cinizma al' hebenom se kasno kajat ....

neozbiljan si