Krajem svake kalendarske godine, predsjednici Rusije organizuju godišnju pres-konferenciju koju prenose mediji u živo. Ovogodišnja pres-konferencija je bila maratonska i trajala je četiri i po sata u razgovoru sa 1.200 novinara širom svijeta.
LINK - (http://www.washingtonpost.com/blogs/wor ... onference/)
O ekonomskim i socijalnim pokazateljima:
VLADIMIR PUTIN: Glavni pokazatelji ekonomskog razvoja zemlje u 2012. su ovi: rast DBP (društvenog bruto proizvoda) za period januar-oktobar bio je 3,7 odsto. To je nešto manje u odnosu na prošlu godine kad smo imali 4,3 odsto. Ali, rezultati su, imajući u vidu recesiju u evrozoni, smanjen tempo ekonomskog rasta u Sjedinjenim Državama i određeno smanjenje rasta u Kini, generalno dobri.
Šta je uticalo na neka smanjenja tempa rasta u ovoj godini? Prvi razlog sam već rekao: to je ukupno sniženje tempa rasta svetske ekonomije i recesija u jednom od vodećih centara, u evrozoni. Drugi razlog je ipak naš unutrašnji problem - loša žetva. Prošle godine imali smo prinos od 90 miliona tona poljoprivrednih kultura, a ove godine nešto više od 74 miliona tona.
To se odrazilo i na inflaciju i nesumnjivo zaustavilo tempo rasta u III i IV kvartalu, ali u celini, ponavljam, rezultat je zadovoljavajući.
Što se tiče inflacije, znate da je prošle godine bila najniža u zadnjih 20 godina. Time se ponosimo, jer smo tokom dugog perioda „ciljali“ inflaciju pokušavajući da je smanjimo. Rezultati su tu. Ove godine (17. decembra) ona je nešto porasla i iznosi 6,3 odsto, što znači da je na približno istom nivou.
Industrijski rast u prošloj godini bio je 4,7 odsto, a ove godine 2,7 - praktično duplo manji. To nas ne raduje. Određeni optimizam unosi okolnost da su investicije u osnovni kapital ostale nepromenjene, čak malo i porasle. Prošle godine bile su 8,3 procenta, a ove - 8,4. Veoma nas raduje što je rast u prerađivačkom sektoru bio znatno viši - 4,4 procenta. Verujem da je to rezultat osmišljene aktivnosti vlade Ruske Federacije.
Prosečna plata u 2011. godini bila je 23 369 rubalja (555 evra), a u novembru ove godine već 27 607 rubalja (670 evra). Rast u prošloj godini bio je 2,8 odsto, a ove 8,8. To je dobar pokazatelj.
Drugi socijalno-ekonomski pokazatelj koji je veoma važan za našu zemlju, kao i za svaku drugu tržišnu privredu, jeste nivo nezaposlenosti, odnosno stanje na tržištu rada. Nivo nezaposlenosti na osnovu metodologije Međunarodne organizacije rada kod nas je u prošloj godini bio 6,6 odsto. Iskreno, ovu godinu smo počeli tim pokazateljem od 6,6 odsto, a u novembru ove godine on je bio niži i iznosio je 5,3-5,4 procenta. To je dobar pokazatelj, jedan od najboljih u svim razvijenim svetskim ekonomijama. Broj zvanično registrovanih radnika je jedan odsto.
Realni dohodak stanovništva u prošloj godini porastao je za 0,8 odsto, a ove godine 4 odsto. U čemu je suština: to je povezano sa velikim povećanjem plata vojske i unutrašnje vojske i povećanjem primanja u sistemu ministarstva unutrašnjih poslova. To je i plod povećanja penzija od 1,6 puta. To je bio planirani rast penzija.
I u socijalnoj sferi su porasle plate. Rastu plate učitelja i profesora u visokom obrazovanju. Beleži se određeni rast i u oblasti zdravstva i kod medicinskog osoblja, kao i medicinskih stručnjaka. Sve je to dalo rezultata, koji je, smatram, dobar. Rast od 4 odsto je prilično dobar rast.
Starosna penzija je iznosila 8 876 rubalja (220 evra), a sada u oktobru ove godine iznosi 9 810 rubanja (240 evra). Socijalne penzije su povećane iako su i dalje male: sa 5 200 na 5 942. Dakle: ipak je to socijalna penzija.
I na kraju, pokazatelj koji zovemo „materinskim kapitalom“. Uvek se toga setim jer je ranije bilo mnogo pitanja da li ćemo vršiti indeksaciju ovog socijalnog davanja. Želim da još jednom potvrdim: indeksiramo i indeksiraćemo.
Ako je prošle godine „materinski kapital“ iznosio 365 698 rubalja (8900 evra), trenutno je 387 640 rubalja (9454 evra), a od januara 2013. biće 408 961 rublja (9980 evra).
Raste kapitalizacija bankarskog sistema. Veoma je prijatno kad rastu depoziti građana RF u našim finansijskim ustanovama. Rast je za godinu dana iznosio je 19,6 odsto, a u apsolutnom iznosu 13,1 biliona rubalja (319 milijardi evra).
Imamo pozitivan saldo trgovinskog bilansa. U prošloj godini je bio 198,2 milijardi, a u ovoj godini za period januar - oktobar - već 164,6. Smatram da iznos neće biti manji nego prošle godine. Svesni smo da su cifre o kojima govorim preliminarne i da će biti konačne tek u I kvartalu sledeće godine.
Naravno, ovo nije uslovljeno samo za povoljnom spoljnoekonomskom konjunkturom, već i sa dobrim radom vlade. Prvo, Rusija je stupila u STO. Drugo, potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini u ZND. A treće: funkcionišu Carinska anija i Jedinstveni ekonomski prostor sa Belorusijim i Kazahstanom. Rast robne razmnene sa ovim državama iznosi 10 odsto i to nije loše.
Ali najvažnije je - i to hoću da još jednom da ponovim - mi imamo veoma dobru strukturu trgovine sa zemljama Carinske unije.
Državni dug i dalje ostaje na niskom nivou, nešto je manji od 10 odsto. Spoljni dug Rusije samo je 2,5 odsto i tu se ništa nije izmenilo. Po ovom pokazatelju jedna smo od najboljih ekonomija razvijenih zemalja.
Međunarodne rezerve Centralne banke dodatno su porasle. Prošle godine su iznosile 498,6 milijardi dolara, a 7. decemba ove godine - 527,3 milijarde dolara. Rezervni fond je takođe narastao, i to veoma primetno - u dolarima - sa 25,2 milijarde na 61,4 milijarde dolara.
Fond nacionalnog blagostanja osatao je na nivou ranijih veličina: bio je 86,8, a sada je 87,5 mlrd dolara.
Želim da istaknem da su naše državne finansije stabilne bez obzira na probleme kojih imamo dovoljno i o kojima ćemo nastaviti da govorimo.
Posebno želim da istaknem vladinu odluku o uvođenju tzv. budžetskog pravila, sa određivanjem dohotka federalnog budžeta i njegovog korišćenje u tekućim rashodima samo do nivoa određene vrednosti barela nafte. Za 2013. godinu taj nivo biće 91 dolar za barel. To je, mora se priznati, prilično restriktivno pravilo.
Drugi deo tog pravila je obaveza da se novac iz rezervnih fondova troši za određeni nivo akumulacije u ovim fondovima. Ovo je dovelo do toga da imamo veoma restriktivan budžet, ali izvršiv uz istovremeni rast rezervi. I rezervi Centralne banke i rezervi vlade. To potvrđuje da vodimo veoma uravnoteženu i veoma pažljivu finansijsku i ekonomsku politiku.
Naš najveći ponos je ipak porast nataliteta jer je najveći u poslednjih 20 godina, a istovremeno je smrtnost najniža za te dve decenije.
Ovo potvrđuje da su ljudi počeli drugačije da planiraju svoj život i da su proširili horizonte planiranja porodice. To potvrđuje da naši ljudi, uprkos problemima kojih im je preko glave, ipak imaju poverenje u ono što radimo i što se u događa u zemlji. Uostalom, govorio sam o ciframa rasta prihoda i blagostanja, što takođe ima veliki i suštinski značaj. Plus, uticale su i specijalne mere za podržavanje nataliteta i pozitivnih demografskih procesa.
Poznato vam je da osim cifri koje se odnose na „materinski kapital“, postoji još ceo program za podršku žena koje su odlučile da rode drugo ili više dece. A od prvog kvartala sledeće godine vlada treba da aktivira program podrške porodicama koje se odluče da imaju treće i više dece. U više od 50 regiona RF gde imamo „negativni natalitet“ - u severo-zapadnom delu zemlje i, posebno, u Povolžje i na Dalekom Istoku - ljudi će dobijati svakoga meseca socijalnu pomoć za svako dete.
O Siriji:
PITANJE: Zapadne zemlje, Arapska liga i Turska zalažu se da Bašar Asad napusti svoj položaj i kažu da u Siriji mir nije bez toga moguć. Da li neslaganje Rusije sa tim stavom može dovesti do toga da se Rusije nađe u izolaciji i da na kraju krajeva Rusija izgubi uticaj ne samo u Siriji već i u regionu Bliskog Istoka u celini, ukoliko padne režim Bašara Asada? (Asošijejted pres, Vladimir Isačenkov)
PUTIN: Ma nemojte! Slušajte, dragi moj, a zar Rusija nije izgubila svoje pozicije u Libiji nakon onoga što su tamo učinili intervencionisti? Ma kako da objašnjavaju svoje stavove, ta država se raspala. Međuetnički, međuklanovski, međuplemenski konflikti se nastavljaju. Štaviše, desila se tragedija - tamo je ubijen je ambasador Sjedinjenih Država. Je li to rezultat rada? Mene pitaju za greške, nije li to greška? Da li želite da se takve greške stalno dešavaju u drugim zemljama?
Inače, nismo zabrinuti za sudbinu Asadovog režima. Shvatamo šta se tamo dešava i da je ta porodica na vlasti već 40 godina. Nema sumnje da bi promena bila poželjna. Ali, nas brine nešto drugo: šta će dalje biti. Mi jednostavno ne želimo da sadašnja opozicija, ako postane vlast, otpočne borbu sa sadašnjom vlašću koja bi prešla u opoziciju i da to treje večno.
Vas, naravno, interesuje stav Ruske Federacije u tom delu sveta: da, on nam je blizak. Međutim, nas više od svega brinu naši interesi kojih, u sušnini, tamo i nema baš mnogo, gotovo da praktično i ne postoje. Da li imamo neke posebne ekonomske odnose? Ne!
Da možda gospodin Asad za vreme svog predsednikovanja nije izbijao iz Moskve? On je češće bio u Parizu i drugim evropskim prestonicama nego kod nas i mi se zalažemo da bude nađeno takvo rešenje problema koje bi region oslobodilo raspada i neprekidnih građanskih ratova.
U čemu se sastoji naš predlog, naš stav: ne u tome da se po svaku cenu ostave Asada i njegov režim na vlasti, već u tome da ljudi počnu međusobno da se dogovaraju kako dalje da žive, kako da imaju bezbednost i učestvuju u rukovođenju državom. Tek potom bi se postojeće stanje stvari moglo suštinski menjati, a ne suprotno - prvo sve proterati i uništiti, a zatim pokušati obezbediti dogovor. Mislim da su dogovori na osnovu vojne pobede ovde neumesni i da ne mogu biti efikasni. A šta će tamo biti zavisi pre svega od samog naroda Sirije.
O restriktivnim zakonima između SAD i Rusije i ljudskim pravima u načelu
PITANJE: Kao odgovor na usvojeni američki „Akt Magnitskog“, Državna Duma usvojila je restriktivne mere u odnosu na američke građane koji žele da usvoje decu – siročad iz Rusije. Smatrate li takav odgovor uistinu adekvatnim? I ne zbunjuje li Vas to, što deca, pri tom najugroženija i bespomoćna, postaju instrument u političkoj borbi? (Ksenija Sokolova, časopis „Snob“)
PUTIN: Prvo, rekli ste da je to odgovor na takozvani zakon Magnitskog.
Naravno, taj zakon u odnosu na Rusku Federaciju to nije prijateljski čin. I ne radi se o činovnicima kojima je zabranjeno da imaju neke račune ili da im se kontrolišu nekretnine. I mi smatramo da naši činovnici, posebno na visokim položajima, ljudi koji se bave politikom, treba da imaju račune u ruskim bankama (a ne stranim) . Uzgred, kod nas, u Ruskoj Federaciji, ima puno banaka sa stoprocentnim stranim kapitalom. Njihov kapacitet i pouzdanost su nesumnjivi. Da li takva banka radi u Rusiji ili u Beču ili u nekoj drugoj prestonici nije bitno, važno je da je to međunarodna finansijska institucija.
Što se tiče nekretnina, takođe sam već govorio. Ako nam kolege u inostranstvu pomognu da otkrijemo one koji krše zakon - bićemo im zahvalni, čak smo spremni i da ih nagradimo. Ali, apsolutno se ne radi o činovnicima. Radi se o tome da su oni jedan antisovjetski, antiruski zakon zamenili drugim. Bez toga se nikako ne mogu snaći. Stalno pokušavaju da ostanu u prošlosti. To je veoma loše. Naravno, to samo po sebi truje naše odnose.
Sada o temi koju ste neposredno dotakli, o usvajanju naše dece u inostranstvu. Koliko sam ja upoznat sa anketama javnog mnenja, ogromna većina građana Ruske Federacije negativno se odnosi uopšte prema usvajanju naše dece u inostranstvu. Mi treba da se bavimo time. Mi treba da stimulišemo preuzimanje u našoj zemlji dece koja su ostala bez roditeljskog staranja ili su siročad.
S tim u vezi mislim da je jučerašnji predlog Dmitrija Anatoljeviča Medvedeva apsolutno pravilan. Treba razvijati taj pravac delovanja unutar zemlje, ukidati birokratske barijere i još više podržavati porodice koje uzimaju decu.
Sada o onome što se tiče američke strane.
Ne radi se o konkretnim ljudima, američkim građanima koji usvajaju našu decu. Tamo se i tragedije dešavaju i to nam je poznato, ali ogromna većina ljudi koji usvajaju našu decu adekvatno se ponaša i to su dobri i pristojni ljudi. Reakcija deputata Državne Dume ne odnosi se na to već na stav američkih vlasti.
U čemu se ogleda taj stav? U tome što u slučajevima izvršenih prekršaja prema ruskoj deci američka Femida uopšte ne reaguje i od krivične odgovornosti oslobađa ljude koji su u odnosu na dete očigledno učinili krivično delo. Ali, ni to još nije sve. Ruskim predstavnicima nije dozvoljen pristup tim procesima, čak ni kao posmatračima.
Stejt department i naš MIP nedavno su zaključili sporazum o tome kako i šta mogu činiti predstavnici Rusije tokom izbijanja takvih kriznih ili konfliktnih situacija. A šta se u praksi dobilo? Ispostavilo se da je američko zakonodavstvo u praksi tu oblast prenelo na nivo pojedinačne države. I kad naši predstavnici dolaze da izvrše svoje obaveze u okviru tog sporazuma, oni im kažu: „To nije predmet federalne vlasti, nego ove države, a na državnom nivou nemate nikakav sporazum. Idite u Stejt department. S kim ste zaključili sporazum, s njim se i razjasnite“. A u federalnim organima vlasti Sjedinjenih Država šalju na državni nivo. I čemu takav sporazum? „Navodno se obavezali“, i to je sve. Čak ne puštaju ni kao posmatrače a kamoli kao učesnike procesa. O čemu brinu naši partneri u Sjedinjenim Državama i američki zakonodavci? O ljudskim pravima u našim zatvorima i mestima lišavanja slobode? Dobro delo, ali oni sami imaju mnogo problema.
Već sam o tome govorio: Abu-Graib, Gvantanamo – tu godinama drže ljude u zatvoru bez podizanja optužnice. To je, zapravo, neshvatljivo. Uz to, ne samo da drže u zatvorima bez optužnice, nego i ljudi hodaju u okovima kao u srednjem veku. U sopstvenoj zemlji su legalizovali torturu.
Zamislite, kad bi kod nas bilo makar nešto slično? Odavno bi nas sasvim pojeli! Po čitavom svetu bi pravili halabuku! A tamo je sve mirno i tišina. Pa koliko puta je obećano da će Gvantanamo zatvoriti, a sve stoji na mestu? Gde to još postoji? Zatvor radi. Možda se i torture nastavljaju. To su takozvani tajni zatvori CIA. Ko je za to kažnjen?
A nama još uvek ukazuju da imamo problema. Da, hvala, i sami to znamo. Međutim, na osnovu toga usvajati nekakve antiruske akte – to je preterano i sa naše strane ničim izazvano.
Razumem da je to emotivan odgovor Državne Dume, ali smatram da je adekvatan.
O vicevima na njegov račun:
PITANJE: O Vama ima mnogo viceva, verovatno su vam pričali saradnici? (Life News)
PUTIN: Ne, plaše se da pričaju. (Smeh).
, ne cudi me da lete u svemir kao taxi kada im je god ceif ;
