Dešavanja u Srbiji

[radostan dan]

e jes te krenulo pipi...

[muzicar_iz_parka]

Jel to opet ona ideja o prekograničnoj regiji???

[strndzov]

Bošnjaci su konstitutivni narod u Srbiji
naravno ako se izjašnjavaju kao Srbi

[PipiDugaDevetka]

Jel to opet ona ideja o prekograničnoj regiji???

e jes te krenulo pipi...

Ako ne uspije tzv. prekogranična evropska regija, ne preostaje ništa drugo, nego cijepanje Srbije. Mada, ne vjerujem da će tako biti.

Evo u gornjem postu je navedena Deklaracija. Same Sandžaklije su to proglasile i imaju podršku stranaca,...

[hercegovac_pravi]

Hoće li se ikada tamo pomjeriti sa mrtve tačke. Novinski izvještaj od prije 100 godina.

POBEDNIČKO PRAVO PROLIVENE KRVI
Politika od 28. decembra 1912. godine, u članku "Evropa i Balkan", se poziva na istorijsko pravo i pravo krvi na Albaniju:
“Srbi su po cenu svoje krvi, prolivene obilno, stekli svoja pobednička prava. Uostalom, oni su mogli da traže sa toliko više prava izlazak na more, što je najveći deo zauzete albanske teritorije pripadao nekada srpskom carstvu.”
SRPSKI MEMORANDUM, POČETNA VERZIJA
Politika od 12. janura 1913. godine u članku “Srpski memorandum” nastavlja u sličnom tonu:
“Srpski memorandum počinje sa izjavom srpske vlade da će se srpske trupe povući sa albanskog zemljišta čim mir bude zaljučen, pošto Srbija poštuje prava svake druge nacije. Zatim se u memorandumu izlaže istorija krajeva, koji dolaze u pitanje. Na prvom mestu, konstatuje se da je prva srpska kraljevina osnovana na obali Jadranskog Mora, sa Skadrom kao prestonicom. Srbija traži da taj deo zemlje, ne kome je bila srpska kraljevina, zajedno sa Skadrom, otpadne od Albanije. (…) U predelu između Belog Drima i Skadra danas je u nadmoćnosti arnautski elemenat, ali je i taj predeo bio čisto srpski od četrnaestog do kraja sedamanestog veka.”

SKADAR I SARAJEVO, BRAĆA PO SRPSKOJ HAUBICI
Politika od 25. januara 1913. godine, u članku prostodušnog naziva “Bombardovanje Skadra”, izveštava o bombardovanju tog grada:

“Juče predveče preduzeto je bombardovanje Skadra. Skadar je napadnut sa svih strana strahovitom kanonadom od koje se tresla cela okolina. Bombardovanje je nastavljeno i preko noći. Danas pre podne Turci su iz utvrđenja već slabije odgovarali. Srpske haubice imale su strašno dejstvo.”
Politika od 26. januara 1913. godine u članku pod naslovom “Skadar pred padom”
UZVIŠENA TEOLOGIJA RATA-TA-TA-TA
Vesnik Srpske Crkve u članku "Propoved na Sretenje", objavljenom u dvobroju za januar-februar 1913. godine, postavlja suštinsko pitanje srpske teologije rata:
“Zar se u ovome znamenitomu dobu stvaranja Velike Srbije ne ispoljava staranje Božje o nama?”
SVET NIKADA NIJE IMAO RAZUMEVANJA ZA NAŠE OSVAJAČKE POHODE
Vesnik Srpske Crkve u broju za mart-april 1913. godine, u članku "Predstavka velikih sila", osuđuje pritiske Zapada:
"Predstavnici Velikih sila u Beogradu 17. marta predali su notu kojom pozivaju Srpsku vladu da digne opsadu Skadra i što pre evakuiše zauzete teritorije Albanije. Ujedno smatraju da treba preduzeti hitne mere za obezbedenje stvarne verske slobode katolika i muslimana arbanaške narodnosti.
Ova predstavka Velikih Sila u pogledu granica Arbanije, a još više u pogledu verske slobode u zauzetim teritorljama srpskom vojskom za svaku je osudu. Savezne balkanske države su ustavne i nezavisne države, gde su prava građana u najpotpunijoj meri kao i sloboda savesti i vere svih njihovih državljana potpuno osigurana zakonom. Srbija u ovom pogledu, može se sa sigurnošću reći, prednjači. Muhamedanaca i Arbanasa i dosad je bilo u Srbiji i oni su uživali potpunu građansku i versku zaštitu, tako da u ovom pogledu niko dosad nije mogao činiti nikakav prigovor. (…) Kao što se moglo očekivali g. Pašić je odgovorio na ovu Predstavku pored ostaloga i ovo: odnosno pak traženja garancija za obezbedenje katoličke i muslimanske veroispovesti u novim krajevima, Kraljevska Vlada izjavljuje, da ne može pristali na ovaj zahtev, jer se on protivi pravu suvereniteta državnog.”
POKRŠTAVANJE ALBANACA KRSTOM I MAČEM
Isti broj Vesnika Srpske Crkve za mart-april 1913. godine, u članku pod naslovom "U svoje jato" govori o pokrštavanju Albanaca u Đakovici:
“Danas je Đakovica doživela neobičan i redak prizor... videsmo da čitava sela, pokatoličena i poarnaućena sela, dodoše u Đakovicu da pređu u pravoslavlje... Pred crnogorskom kapetanijom skupio se narod. Preko šest stotina duša! (…) G. Plamenac je uzeo reč. Biranim i odlučnim rečima, bez i najmanje dvosmislenosti, on se obrati narodu s pitanjem: Da li od svoje volje hoće da promeni veru? Da vas nije kogod na to naterao? Da se ne bojite čega?" "Niko nas nije ni nagovarao, a kamo li terao. Idemo u svoje jato. Hoćemo da se i po veri izjednačimo s braćom, koja su nas oslobodila", odgovorio je sedi Andrija Mihajlović.”

Pod srpskom opsadom: Skadar, januar 1913.
Photo: Stock
SVETA SRPSKA ZEMLJA U JEDRENU
Vesnik Srpske Crkve za maj-juni 1913. godine prenosi oduševljeni govor nekog sveštenika održan 22. marta srpskoj vojsci na Jedrenu:

“Junaci! Evo nas na krvavom jedrenskom razbojištu. Za srpski narod ovo je sveta zemlja. Ustanite iz grobova junaci... Otvorite vaše duhovne oči i pogledajte kako se ponosno srpska trobojka sa belim orlom vije na obalama tri mora, koja zapljuskuju balkansko poluostrvo. (…) Vojsko, uzdanico Srpstva! Srpski narod nije još dovršio svoje ujedinjenje. Braća naša u Bosni, Hercegovini, Dalmaciji, Sremu, Bačkoj i Banatu još robuju. Treba nam se spremati - oduševljavati za nove napore. Duh slavno izginulih neka kao anđeo hranitelj lebdi nad velikom Srbijom.
NEPRAVEDNA I NIČIM IZAZVANA BLOKADA
Opsada Skadra ubrzo je izazvala reakciju zapadnih sila. Politika od 29. marta 1913. godine na naslovnici optimistično poručuje "Austrija solo", a unutra donosi pravu vest pod naslovom “Blokada je počela”:
“Komandant međunarodne flote saopštio je jutros crnogorskom oblasnom upravitelju u Baru da, po rešenju velikih sila, od jutros u 8 časova počinje blokada crnogorskih obala.”
KAKO JE KOSOVO POSTALO SRPSKO
Politika od 30. marta 1913. godine u članku “Arnauti traže Kosovo” navodi i albanske zahteve:
“Nova Slobodna Presa donosi razgovore sa Imail Kemal bejom i Isom Boljetincem. Kemal je izjavio: Albanija je amputirana. Od našeg nacionalnog tela odsečeni su najbolji delovi. Mi moramo protivu toga svuda glasno protestovati. Zaista je nepojmljivo, što napredne evropske države nameravaju da s našom zemljom tako postupe. Ja bih rado dopustio, da se oni krajevi severne Albanije, gde živi manje od 80% Arbanasa, ustupe Srbima i Crnogorcima; ali ovi plodni krajevi, koje Sile hoće silom da mi ustupimo neprijateljima, imaju mnogo više od 80% Arbanasa. Ako se Kosovo ustupi Srbiji ne po pravu nacionalnom, nego po pravu osvajačkom, onda se ne može postići cilj, kome teže Velike Sile – ne može se postići pacifikacija Balkanskog Poluostrva. Neće to biti mir, nego novo užasno nespokojstvo, jer Arbanasi neće nikad biti zadovoljni, što su predati svojim neprijateljima.”
A Isa Boljetinac je rekao i to: “Kada su Srbi i Crnogorci zaratili protivu turskog režima, oni su računali na našu potporu; obećavali su nam, da će potpomagati naše težnje da se oslobodimo vladavine koja više nije bila vladavina legitimnog sultana i koja nas je strahovito ugnjetavala. A sada hoće da se od nas otme najbolja zemlja.”
NEMAŠ ALBANIJU, UZMI MAKEDONIJU
Politika od 5. aprila 1913. godine u članku pod naslovom “Suvozemna blokada”, javlja da počela i kopnena blokada Crne Gore zbog opsade Skadra:
“Od prekjuče izjutra austro-ugarske vlasti su počele vršiti blokadu čak i na suvu. Kola, koja su od toga justra mirno polazila iz Kotora, idu sada u pratnji austrijskih žandara. Dužnost je tih žandara da motre da ni jedna kola ne pređu granicu i da se ni jedna trun namirnica ne unese u Crnu Goru.”
Usled pritiska da napusti Albaniju, Srbija traži kompenzacije u Makedoniji, čime ulazi u sukob sa Bugarskom. Politika od istog dana, u članku “Nova bugarska politika” izveštava da se u Bugarskoj “oseća jak pokret za austrofilsku politiku”, koju potpomaže i sam kralj Ferdinand, a koja je protiv Srba.

NOVI SRPSKI POREDAK U ĐAKOVICI
Politika od 6. aprila 1913. godine donosi naslov “Kroz Đakovicu”, i podnaslov "Razrušeno razbojničko gnjezdo":

“Sa strane gledana Đakovica se čini kao nepregledna gomila čađavih šatora u polju. Iznad krovova kuća strče ovde onde munareta na džamijama; ima ih ravno četrnaest. Petnaesta džamija je sva u ruševinama, muslimani još pre našeg dolaska kao da su predosećali da je ne treba popravljati. (...)
Vekovima je Đakovica bila nepristupačna za ceo svet. Divljačko arnautsko gnjezdo ona je primala samo one koji su bili u vezi sa njenim razbojničkim stanovnicima Arnautima. Svi turski pokušaji da savladaju Đakovicu, ostali su bezuspešni. (…) I sad se odjednom sve menja. U Đakovici i njenoj okolini nastaje miran život. Đakovički hrišćani, koji su stotinama godina bili ubijani ili ceo vek provodili na belom hlebu, danuli su dušom i otpočeli nov, slobodan život. Polovina Đakovice je crnogorska a polovina srbijanska i među jednom i drugom polovinom vlada najlepša sloga.”
Nešto drukčiji prikaz stanja daje Dimitrije Tucović, koji je marta iste godine boravio u tim krajevima, u pismu Radničkim novinama pod nazivom “Krvna osveta soldateske”:
"Nad arnautskim žiteljstvom Peći, Đakovice i Prizrena lebdela je avet smrti dan i noć. Ko bi živ zamrkao, nije bio siguran da će živ osvanuti. Jer su ih baš po noći, vreme koje je uvek birano za izvršenje najgorih ljudskih zločina, kupili iz postelja i apsana i odvodili na gubilište."

http://www.e-novine.com/drustvo/79292-S ... ubici.html

[PipiDugaDevetka]

Kosovo je Srbija!
http://www.e-novine.com/drustvo/79292-S ... ubici.html
Pero Srbine svi smo uz tebe!

[PipiDugaDevetka]

Evo ga jos jedan, moderan a neopterecen, ali zapjeni kad se spomeni VELIKI Pettar Lukovic.

E salonci, morate se posebno vjezbati kad je Pero u pitanju. Odate se svaki put.

http://www.e-novine.com/srbija/vesti/79 ... odine.html
Pero Srbine, svi smo uz tebe!

[Maverick78]

Malo o razmjeri ludila, doduse tokom devedesetih, ali nije to daleko ni danas . Sto je najcrnje sve u reziji ne nekog tabloida, vec drzavnog stampanog medija Politike.

Prvo javno prenošenje misli

U Sava je centru priređen jedinstveni parapsihološki poduhvat pod pokroviteljstvom Politike: naučnik iz Novosibirska Aleksandar Trofimov upriličio je „prvo javno prenošenje misli“.

Nekoliko hiljada ljudi nije uspelo da uđe u salu. Šta se tamo zbivalo, objavile su njihove omiljene novine: „U tajne prenosa osećanja na daljinu posetioce je uvela kineska ruža. Ovu zagonetnu biljku vekovima i s pažnjom gaje kineski baštovani. Cvet je vremenom poprimio ljudske osobine i u stanju je da oseća, da bude radostan ili tužan, pa čak i da misli. Petnaest minuta ostavljeno je posetiocima da svoje dobre želje prenesu ovom cvetu, priključenom na kompjuter koji registruje sve promene u njegovom ponašanju. Cvet je bio „zamrznut“ na platnu dok su poruke putovale u Novosibirsk. Kompjuter je pokazao da je cvet primio i razumeo emocionalne poruke beogradske publike... Ekspertska komisija ustanovila je da je 49 odsto prisutnih primilo i razumelo poruke.“

Stotine hiljada žive daleko od svojih domova. Iz svih republika ljudi se i dalje masovno sele u inostranstvo. Ipak, Politika ekspres otkriva čudo neviđeno - da su Hrvatska i Slovenija „dale Nemačkoj pravo da na njihovim teritorijama naseli 387 hiljada folksdojčera. Operacija pod nazivom Veliki povratak biće sprovedena u saradnji s Vatikanom i Austrijom. Njen cilj je postepena germanizacija ovih zemalja i prostora“. Takve besmislice za jednokratnu upotrebu objavljuju se gotovo svakog dana.

Uglavnom, Feljton ovdje - Mihal Ramač: bilo je to 1992.

http://www.danas.rs/danasrs/feljton/prv ... _id=256279

[CungaLunga]

Sasa Milivojev;

Došle su neke žene i počele da čiste sto, da prskaju sa nekim hemikalijama. Jedan doktor je bio srednje visine, srednjih godina i debeo. Imao je izbačen stomak, rumen u obrazima, gustih crnih obrva i brkova, i strašnog pogleda. Drugi je bio viši, mršaviji, bledunjav u licu, sa ogromnim baburastim nosem. Pričali su sa Ćelavim. Tu su bila medicinska braća i sestre. Imam utisak da ih je u toj prokletoj kući bilo čak i pedesetoro, koji su radili na krađi ljudskih organa. Sećam se jednog crnca i jednog bradonje, mudžahedina. Ko zna iz kojih su sve dalekih zemalja stigli ti dobrovoljci. Trčali su, ulazili, izlazili, smenjivali jedni druge…… Analizirali su rezultate krvi…… Iako tada nisam znao šta je to, siguran sam da su pominjali sastojke krvi kao što su bilirubin, hemoglobin, transaminaze i sl. Nešto su se dogovarali. Brkati mi je prišao i prstom povukao ispod oka. Gledao mi je beonjače: „Verdhëz “ „Imaš žuticu, p..ka ti materina! Živog ću te spaliti ako si me zarazio!“ – urlao je Ćelavi, upirući pištolj u mene. „Nemojte! Nemojte molim vas. Nemojte da me ubijete.“ Udario me je pesnicom u glavu, razbio mi nos, čupao me za uši! Nosati ga je uhvatio za ruku i počeo da me brani: „Vodite ga u bolnicu. Neka ga izleče, pa ga vratite“, trudio sam se da razumem ono što su pričali. Živeli smo zajedno i učili jezike jedni od drugih.

Komentar Petra Lukovica;

To što si molio neprijetelja da te ne ubije – nije strašno; strašnije je što si toliko nepismen da ne znaš da pohvataš vreme, prostor i pravopis. Živeli ste zajedno i učili jedni od drugih? Tko? Ti i Ćelavi? Ali, srećom pa si zvezda UR (Ukrštenih Reči), te si oslobođen obaveze da budeš logičan. Pišeš, potom, da si sam odlučio da sa gazom na nosu napustiš Prokletu kuću; nigde stražara, nigde Šiptara, nigde Mengelea, nigde vojske. Ništa. Free as the bird. Pustili te da odeš da bi napisao roman o dečaku ruskog porekla kojem su vadili bubrege, krajnike i qurac? I da ja poverujem da si ti normalan?

http://www.e-novine.com/entertainment/e ... -kuca.html

[CungaLunga]

Na domaćoj novinarskoj sceni još od prvih srpskih novina Dimitrija Davidovića (1789-1838) «Novina serbskih iz carstvujuščeg grada Vijene», pokrenutih prvi put 23. avgusta 1813. g. pa do dana današnjeg (dakle za poslednjih 200 godina) nije bilo vulgarnijeg, primitivnijeg, ogavnijeg i otrcanijeg javnog glasila od dotičnih elektronskih novina.

Reč je o moralno i profesionalno nekompetentnoj pljuvaonici pamfletskog tipa, oko koje se - u svojstvu članova redakcije i autora "živopisnih" komentara korisnika - okupio respektabilan broj sociopata iz Srbije i "regiona"

Jezik kojim se ove novine pišu se verovatno vadi sa dna septičke jame, a leksičkim odabirima kojima se «novinari» na http://www.e-novine.com služe bi se postidela i poslednja pijana ko svinja bekrija koja se valja u blatu ispred seoske birtije nakon fajronta.
.....


Jezik članaka na ovom portalu je, inače, tzv. «hrvatski standardni jezik» koji obiluje ustaškim terminima iz doba Genocidne Države Hrvata poglavnika Ante Pavelića kada se pravio novogovor za nove germanske Hrvate.

Stiče se utisak da je „redakcija“ ovog e-portala direktno plaćena od strane NATO centrale u Briselu i Komisije Evropske Unije u istom gradu da bukvalno bestijalno pljuju po svemu što je srpsko i rusko, a u isto vreme glorifikuju do krajnjih granica mentalne izdržljivosti ove dve organizacije po principima gebelsijanske propagandne tehnike i metodologije izluđivanja masa do konačnog šizofreničnog ludila

I tako dalje, nastavlja se
http://www.e-novine.com/entertainment/e ... -onja.html

[PipiDugaDevetka]

Samo da ''uljepšam'' stranice ove teme slikom jedne četnikuše sa stranica Perinih e-novina:
http://www.e-novine.com/entertainment/e ... -onja.html

[vivace]

cudesno ruzna....

[PipiDugaDevetka]

cudesno ruzna....

Svaka žena je lijepa, mislim, zbog onog što sirene nemaju.

[prljavi Hare]

cudesno ruzna....

a ja ju gledam od sinoć, i reko neću vrijeđat

Ružna? Ih kako sam se ja svojevremeno znao napiti,išla bi ova ko' halva.

[prljavi Hare]

da sam muško, ova bi išla jedino da sam slijep/a!

Eto vidiš,nisi muško a očigledno ne znaš ni neke od magičnih moći rakije.

[ljevoruki]

da sam muško, ova bi išla jedino da sam slijep/a!

Eto vidiš,nisi muško a očigledno ne znaš ni neke od magičnih moći rakije.

Hare je u pravu - nema ruznih zena - samo trijeznih muskaraca.

[vivace]

da sam muško, ova bi išla jedino da sam slijep/a!

Eto vidiš,nisi muško a očigledno ne znaš ni neke od magičnih moći rakije.

Hare je u pravu - nema ruznih zena - samo trijeznih muskaraca.

[LBVIEW]

A ziku ove,Hare, ni precednik je ne bi odbio.
http://www.klix.ba/vijesti/regija/posla ... /130226036

[prljavi Hare]

A ziku ove,Hare, ni precednik je ne bi odbio.
http://www.klix.ba/vijesti/regija/posla ... /130226036

Fina,fina,prava domaćica.Vidi tog stolića kraj nje,ko' na deponiji.

Za ovu važi ona narodna (ista važi i za vatrogasce):"Blago kući koju zaobiđe!"

[krater]

A ziku ove,Hare, ni precednik je ne bi odbio.
http://www.klix.ba/vijesti/regija/posla ... /130226036

Fina,fina,prava domaćica.Vidi tog stolića kraj nje,ko' na deponiji.

Za ovu važi ona narodna (ista važi i za vatrogasce):"Blago kući koju zaobiđe!"

[CungaLunga]

20 godina od otmice u Štrpcima

Godišnjicu otmice u Štrpcima obeležiće Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava i Fond za humanitarno pravo pred ulazom u Glavnu železničku stanicu u Beogradu u sredu 27. februara, sa početkom u 15:30 časova. Fond za humanitarno pravo podseća da se navršava 20 godina od otmice 19 državljana Srbije i Crne Gore od strane Vojske Republike Srbije na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH, Republika Srpska). Do sada je za ovaj zločin osuđen samo Nebojša Ranisavljević. Institucije Srbije ni do danas žrtvama ovog zločina nisu priznale status civilnih žrtava rata



Do sada su pronađena tela samo tri žrtve ovog zločina: krajem 2009. godine identifikovano je telo Halila Zupčevića u selu Sjedača na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćosića i Jusufa Rastodera nađeni su u istom jezeru 2010. godine, podseća se u saopštenju FHP.

U sudskom postupku vođenom protiv Nebojše Ranisavljevića, pred Višim sudom u Bijelom Polju, utvrđeno je da je grupa pripadnika Višegradske brigade VRS, predvođena Milanom Lukićem, u poslepodnevnim časovima 27. februara 1993. godine zaustavila voz koji je saobraćao na liniji Beograd-Bar. Nakon legitimisanja putnika, iz voza su izveli 18 Muslimana i jednog Hrvata koje su potom sproveli do sela Prelovo. U sali lokalne osnovne škole su ih pretresli, opljačkali i pretukli. Nakon toga su ih vezali žicom, uveli u kamion i odveli u jedno selo u okolini Višegrada. Tamo su ih u garaži jedne kuće likvidirali Milan Lukić i Boban Inđić, tako što su im naredili da legnu a potom su pucali u njih. Nebojša Ranisavljević je čuvao stražu ispred garaže. Kada je jedan od otetih putnika pokušao da pobegne iz garaže, Ranisavljević je pucao u njega i ranio ga. Milan Lukić je prišao ranjenom čoveku i prerezao mu grkljan.

Tokom suđenja Ranisavljeviću, utvrđeno je i da je otmica bila planirana mesec dana ranije, kao i da su državni organi Republike Srbije znali za pripremu otmice ali da niko ništa nije preduzeo. Pored Lukića, Inđića i Ranisavljevića, tokom postupka su pominjana imena drugih pripadnika VRS koji su tog dana bili na stanici Štrpci. Međutim, protiv njih nikada nije vođen postupak.

Haški tribunal osudio je Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora za zločine nad višegradskim Muslimanima tokom 1992. i 1993. godine, ali ne i za zločin u Štrpcima.

Žrtve ovog zločina su: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličina, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifet Husović, Sead Đečević, Ismet Babačić, Halil Zupčević, Adem Alomerović, Rasim Ćorić, Fikret Memetović, Favzija Zeković, Nijazim Kajević, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Jusuf Rastoder, Zvezdan Zuličić i Tomo Buzov.

Institucije Republike Srbije ne priznaju žrtvama ovog zločina status civilnih žrtava rata jer se otmica desila na teritoriji Bosne i Hercegovine a VRS se ne smatra neprijateljskom vojskom. Fond za humanitarno pravo poziva državne organe da, nakon 20 godina nemara prema porodicama žrtava i nepriznavanja odgovornosti za zločin, izmenama zakonskog okvira, pre svega Zakona o pravima civilnih invalida rata, iskažu elementarnu odgovornost i solidarnost prema žrtvama i njihovim porodicama.

http://www.e-novine.com/drustvo/79690-g ... pcima.html

[vivace]

|



Srbija do Tunguzije
Mirko Đorđević | 27/02/2013




Ovih dana nas je mnogo njih pohvalilo da umemo da čitamo znake vremena – i to u novinama – ali evo priznajemo da smo opet zbunjeni ovim oko nas.

O toj zbunjenosti će u zapisu ovom i biti reči, jer ovo sada da idemo na Zapad a ne prema Rusiji, uistinu je vredno nekog zapisa i to iz boljeg pera. A vojvoda Toma, naš ustavni poglavar, deli ordenje šakom i kapom. Ordenje ide na Istok i gotovo da nema zapadnog zvaničnika koji se okitio. To su ona legendarna Domanovićeva kolica sa ordenjem. Dobio ih je neko i od zapadnih zvaničnika, ali prvi je bio V.V. Putin, no i on zaostaje. Uglavnom su to prvaci zemalja sa Istoka, i to dalekog. A to s Putinom i ordenom koji će mu krasiti grudi nije baš tako – svi smo zapamtili onog Konstantina Sjomina s kremaljske televizije koji je kazao da je Z. Đinđić marioneta Zapada i da je dobio „zasluženi metak“. Niko ga nije smenio. Tu je on i legija s njim. Ništa se u Moskvi nije mnogo promenilo ali, kako se čini, u Beogradu jeste. Tu valja nešto objasniti. Krajem januara je V.V. Putin postavio uslov EU da hoće s njom da razgovara, ali pod uslovom da ga tretiraju kao šefa Evrazije, a ne samo Rusije. Baš tako. Ućutali su se Rusi i o vojvodi Tomi N. i o premijeru Dačiću i ni reči o njima nema. Teško je nabrojati zemlje – tamo uz Azerbejdžan – sa kojima smo sada bliski. Malo o njima naš svet uopšte i zna. O Azerbejdžanu znamo, ali ne pominje vojvoda sada – pa ni Dačić – Nagorni Karabah a još manje Abhaziju ili Južnu Osetiju. A njima je vojvoda Toma N. obećao diplomatsko priznanje. Uskoro će to dobiti i Tunguzija čiji će zvaničnik poneti orden (naravno mi Tunguziju uzimamo kao metaforu koja je prisutna u našem jeziku). A i ta zemlja nije za potcenjivanje. U slivu Jeniseja je, pa tamo do Mandžurije, ogromna je, a tek njeni jezici tipa tungusko-mandžurskih, i njeni narodi među kojima Evenci imaju važno mesto. Odosmo mi u lingvističke vode. O tome više nećemo.

Bilo kako bilo, nešto se događa odnosno neka senka pada na odnose s Rusijom, neka promena o kojoj svi u svetu već pišu.

Znamo dobro šta se piše u svetu, ali hartija trpi sve kako govoraše naš deda Milan koga ne prestajemo da citiramo. Nema stoga više smisla gnjaviti sa Azerbejdžanom ili tamo nekom Tunguzijom. Sve to spada po V. Putinu u Evraziju. Hoćemo li i mi Srblji tamo i kako, ni o tome nema smisla govoriti. Znaci postaju sve čudniji i tumačenja sve komplikovanija. Svi govore kako i I. Dačić ide na Zapad, a kuda ide vojvoda Toma N. to ćemo tek videti. Nije ništa isključeno, pa ni to da ćemo mi u Tunguziju, ako tamo već nismo. Malo malo, pa se kod nas čuje ta metafora o Tunguziji. U jeziku našem, a jezik ne laže. I sve se to zavrtelo oko rane naše neprebolne odnosno Kosova koje je – po učenju SPC – naš Jerusalim. Navodno Dačić i njegovi dižu ruke od Kosova – tako pišu u Beogradu mnogi – i bezmalo ostaće jedini Rusi iz Putinove kremaljske kancelarije da brane Kosovo. Oni to ne kriju, braniće ga do poslednjeg Srbina i Rusa. To kažu njihove diplomate i u SB OUN. Zaista komplikovano. Tako komplikovano da se mi kolebamo oko zaključka.

A da je „nadanje naše zakopano na Kosovu u jednu grobnicu“, to kažu i Njegoš i Dobrica Ćosić – to svi znamo.

Ili ćemo iz srpske „tunguzije“ u Tunguziju daleku negde u Rusiji ili ćemo naći neki bolji put – to niko živ sada ne zna. Ima kod nas evrofila ali ima i „evrofanatika“, kako se nedavno izrazio jedan ministar u Dačićevoj vladi za koga se priča da je prosuo ovo mleko o kojem se govori. U poslednje vreme ćuti i sam Dačić pa i gospodar Vučić svemoćni i nepogrešivi, u većoj meri nego papa rimski. Odgovora još nema, osim tog rečitog ćutanja, a svet se uzbunio oko Srbije. Ne zna se pouzdano ko je zagonetniji, da li Dačić ili Vučić. O vojvodi Tomi da i ne govorimo. I on je na mukama. Niko nije dužan da se slaže sa nama, ali ni mi nismo to – da se sa svim komentatorima slažemo. Nama uvek draga gospođa Vesna Pešić je uzburkala duhove u Beogradu. Dobro znamo i kada i koliko je ona uradila za Srbiju, a sada se Srbija podelila za i protiv nje. Negde je rekla da se Dačić može porediti s De Golom ili prvim lordom admiraliteta sir W. Čerčilom. Radi navodno nešto što joj na ove mudre državnike liči. U politici je sve moguće i ne treba se drvljem i kamenjem bacati na Vesnu Pešić. Mi barem to nećemo. Možda će ovo s Kosovom krenuti drugačije i biće da je V.P. u pravu. Ali to treba tek da bude. Hoćemo reći da još radimo na planu svog nekog izdiferenciranijeg stava o tome – videćemo to brzo. Ako do tada ne odemo u „tunguziju“ ili direktno u Putinovu Tunguziju. Valja – i toga se mi držimo – mnogo puta meriti pa onda preseći. Do sada smo mi Srblji znali da presečemo dasku pa posle merimo i vidimo da nije bilo dobro. A to što nam jednog dana novine kažu da smo otišli u Rusiju odnosno u „tunguziju“ i da krećemo na Zapad, to je ono – hartija trpi sve. A o sir W. Čerčilu moramo reč dve samo. On u svojim Memoarima – za koje je dobio Nobelovu nagradu – videći kako mu Staljin polako uzima svu Istočnu Evropu od Baltika do Balkana, kazuje i ovo. Pomišljao je da ovde na Dunavu stvori nešto nalik na Austro-ugarsku imperiju, da makar to spasi od Staljina. Za sve narode na Dunavu, pa i dole do Đevđelije. Svojim državnim savetnicima koji su ga gledali razrogačenih očiju kazao je samo – videćemo, nikad se ne zna i nikad ne reci nikad. Videti u Memoarima detaljnije o tome. Nije tako bilo, bilo je kako je bilo i tako dalje. Ni prvi lord admiraliteta nije bio sveznajući ni svemoćan. I tako dalje





























































http://pescanik.net/2013/02/srbija-do-tunguzije/ pisao mirko djordjrvic, najpoznatiji sociolog religije...njemu su pre par godina razbijali kucne prozore kamenicama...inace je vrlo kritican prema spc.

[radostan dan]

za 5 godina koliko čitam ovaj forum, duži post moje oči nijesu viđele...
jope kriza, a? ma plani jenu, smiri dušu, pa da rečemo koju pametnu

[vivace]

pa muci me kompjuter...sorry. stalno mi uslika 2 puta,pa posle moram da brisem visak. sorry jos jednom.

[CungaLunga]

Zajednicki zlocinacki poduhvat;

Srbi i Hrvati otkrili Ameriku prije Kolumba

Za to postoje dokazi. Hrvati i Srbi su u petnaestom veku bili nadaleko čuveni moreplovci. Oni su čak nekoliko decenija pre Kolumba stigli na obale Amerike. Najbolji dokaz je čitava grupa ostrva na severno-američkoj obali Atlantika, čiji žitelji i dan-danas govore neki oblik srpskohrvatskog jezika. Te podatke sam našao u Kotoru, gde je svojevremeno bila jedna od najboljih škola za pomorce na svetu. Čak je i Petar Veliki slao svoje pomorce u tu školu.

http://vijesti.in.rs/magazin/britanski- ... je-kolumba