Vladimir Usorac, predsjednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača i farmera RS, kaže da sada ima slučajeva da poljoprivredni proizvođači imaju posebne parcele na koje siju za svoju potrošnju, a posebne za prodaju, pišu Nezavisne novine.
Ja ne znam šta drugi diskutanti misle, ali ovo je katastrofa ravna jednoj manjoj atomskoj bombi. Pročitati šta stručnjaci misle.http://www.poljoprivreda.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=3572&Itemid=1 wrote:
Otrovni herbicidi na tržištu BiH
Hrana u BiH kao otrov zbog nekontrolirane primjene herbicida: "Nekoliko herbicida, između ostalog i Gramoxon, treba zabraniti na našem tržištu. Zemlje EU su ga zabranile upravo zbog jakog otrova koji sadrži",
Na tržištu BiH još se mogu pronaći herbicidi koji su zabranjeni u EU i svijetu, a jedan od njih je Gramoxon, koji je čak uzrokovao i smrt zbog neadekvatnog korištenja. "Gramoxon se koristi za suzbijanje korova i on je na bazi parakvata koji spada u jake otrove.
Isparljiv je na sobnoj temperaturi tako da se ne smije koristiti u zatvorenim prostorima, odnosno plastenicima jer dolazi do trovanja onoga koji s njim radi", rekao je Mile Darbić, profesor na Odsjeku za biljne proizvode na Poljoprivrednom fakultetu u Banjaluci, pišu Nezavisne novine.
On ističe da herbicid tipa Gramoxona ubija sve i poljoprivrednici ga uglavnom koriste za suzbijanje korova.
"Nekoliko herbicida, između ostalog i Gramoxon, treba zabraniti na našem tržištu. Zemlje EU su ga zabranile upravo zbog jakog otrova koji sadrži", naglašava Darbić.
EU je Gramoxon zabranila prije tri godine, a prema nezvaničnim informacijama u BiH ovog hebricida godišnje bude uvezeno oko 4.000 litara.
U jednoj od poljoprivrednih apoteka u Banjaluci kažu da litar Gramoxona košta oko 27 KM i da iako je toksičan nije potrebna nikakva dozvola za kupovinu te da ima u prodaji i jačih pesticida u smislu otrovnih supstanci koje sadrže.
"Kupcu se samo daju preporuke kako da se koristi i ako se pridržava toga nema nikakvih problema jer se on brzo rastvara. Ima mnogo jačih otrova koji se kod nas koriste, ali potrebno je da se samo pridržavaju uputstva za upotrebu", kažu u apoteci i dodaju da kada je riječ o Gramoxonu treba da se upotrebljava oko 20 metara udaljeno od vode i ne smije doći u kontakt s kožom.
Mario Beus iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede FBiH kaže da se u FBiH herbicid Gramoxon ne može naći u apotekama, ali da firme koje se bave proizvodnjom uz dokaz da imaju stručno lice mogu da ga dobiju.
"Gramoxon je kad ga stručno lice primjenjuje bezopasan jer ima nisku karencu i za samo tri dana isparava. Problem nije u Gramoxonu, već u neupućenosti proizvođača", naglašava Beus.
Kako nezvanično saznajemo, herbicid Gramoxon je kancerogen i toksičan i koristi se za uništavanje korova i trave. Njegova velika primjena je zabilježena u vojsci i poslije njegove upotrebe ostaje samo zemlja, pišu Nezavisne novine.
Jedan od sagovornika koji želi da ostane anoniman kaže da ga je vojska uvijek koristila kada su u pitanju čišćenja pruga i mjesta na kojem se kasnije postavljaju vojni kampovi jer poslije njegove upotrebe ne ostaje ništa.
"Na našem tržištu što se tiče pesticida je katastrofa jer ljudi ih ne znaju koristiti, misle - što više to bolje. Agencija za zaštitu bilja, koja ne radi ništa, treba da kontroliše uvoz i primjenu tih pesticida", rekao je Vladimir Usorac, predsjednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača RS.
Agencija za zaštitu bilja formirana je pri Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, a u Ministarstvu priznaju da iako je ta agencija formirana prije nekoliko godina još nije preuzela dio posla koji treba.
Dragiša Mekić, pomoćnik ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, kaže da oni samo daju saglasnost na uvoz pesticida koji dostavljaju resorna ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
U Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva FBiH kažu da u Federaciji ne postoji lista pesticida koji se smiju uvoziti nego samo onih koji su zabranjeni i da se trenutno radi na donošenju nove liste.
U resornom ministarstvu u RS kažu da je u Gramoxonu aktivna supstanca parakvat - dihlorid koji je na listi dozvoljenih supstanci koje se smiju uvoziti i da je trenutno u izradi nova lista.
"Spisak aktivnih supstanci koje su zabranjene za uvoz, kao i onih koje su dozvoljene, donosi Ministarstvo zdravlja", kaže Bojan Kecman, portparol Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS.
Neophodna kontrola upotrebe pesticida
Proizvodni proces i upotrebu pesticida u njemu ne kontroliše niko i stručnjaci tvrde da ima slučajeva da proizvođači samo dva dana poslije prskanja herbicidima proizvode plasiraju na tržište.
"Kod nas se kontroliše finalni proizvod, a praksa EU je da se kontroliše proizvodni proces, od kontrole zemljišta, vode kojom se zemljište zaliva pa do upotrebe pesticida. Proizvođač mora voditi urednu evidenciju o korištenju pesticida i ukoliko odstupa od ove prakse biva drastično kažnjen", rekao je Vojislav Trkulja, šef Zavoda za zaštitu bilja, sjemenarstvo i biotehnologiju u Poljoprivrednom institutu RS.
On ističe da je, prije svega, potrebna edukacija proizvođača.
Vladimir Usorac, predsjednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača i farmera RS, kaže da sada ima slučajeva da poljoprivredni proizvođači imaju posebne parcele na koje siju za svoju potrošnju, a posebne za prodaju, pišu Nezavisne novine.
To je to, pa ranije dok nije bilo zimskog paradajza iz Maroka, Italije, Kipra, Grčke,...Došao jedan od boljih farmera iz doline Neretve, početkom maja kod svog posl. partnera u Sarajevo. Pa, pita (Telefonom - na polasku) šta da ponese na poklon. Ovaj reče, gajbu paradajza tog ranog. Kaže mu biznismen-farmer, pa ti si moj prijatelj, gdje bih ja to tebi poklanjao, otrov sve sami, a ovaj što ja jedem prispjeva malo kasnije, pa kada bude, biće i za tebe.sahan wrote:Skoro svaki seljak je imao bastu za kuce i bastu za pijace, to je vazda bilo.
Jes' vala i ja baš svaki dan moram i to više puta. Evo me k'o da sam progut'o košarkašku loptu. Jel' tako uMostaru kažu, okoja ti je svaki da jest?Toto wrote:Nista.
Ako sa te njive jednom rucas nece ti biti nista. Ako jedes sa nje svaki dan onda si u opasnosti.
Okoja ti je svaki da jest?
), jajima od Pucana, sirom i kajmakom koji je to i bio.. Ja da ti pravo kazem i ne znam prepoznati sta je bez otrova.. Mislim, izbjegavam one jabuke i paprike k'o iz reklame, ali sve ostalo? (nekidan sam jeo paradajz.. Jedam ga i smijem se pravo posto se sjecam kakvog okusa je isti.. Ovo sto sam ja jeo je izgledalo stvarno kao paradajz, a ukus je bio otprilike kao peyote... Nidje veze.. Zao mi samo djece sto niko za par godina nece ni znati kakvog ukusa nesto treba da bude)..
.Medjutim organski uzgoj je veoma kompleksan i on bi trebao da obuhvata ne samo sam nacin uzgoja vec i citav okolis u kojem se vrsi uzgoj.Dakle zrak,voda,zemlja bi trebali biti potpuno ne zagadjeni sto je veoma tesko postici,uz naravno odgovarajuci sjetveni ili sadni materijal. ) u kontroli nacina na koji seljaci drze stoku cije mlijeko prodaju.Dosao je u stalu gdje je neka zena muzla ovcu i u tom momentu brabonjci iz ovce upadose u kantu sa mlijekom,a zena samo rukom pokupi brabonjke i baci ih na pod.Kada je rekao zeni da je to mlijeko sada zagadjeno i da ga mora prosuti,ona mu je samo rekla:"moj profesore ja kada bi svaki put prosula mlijeko kada se ovo desi od cega bi zivjela" To sto je capljinac podvaljivo bosancima se zove FURADAN. Taj PARAKVAT je mala maca sta ej FURADAN. FURADAN je Korsitila Fabrika duhana Sarajevo za prskanje duhana. Pet godina nisi smio poslije njega nista sadit za hajvana ni za insana. ALi ko je mogo cekat. Mogo si samo duhan jopet zasadit.PipiDugaDevetka wrote:To je to, pa ranije dok nije bilo zimskog paradajza iz Maroka, Italije, Kipra, Grčke,...Došao jedan od boljih farmera iz doline Neretve, početkom maja kod svog posl. partnera u Sarajevo. Pa, pita (Telefonom - na polasku) šta da ponese na poklon. Ovaj reče, gajbu paradajza tog ranog. Kaže mu biznismen-farmer, pa ti si moj prijatelj, gdje bih ja to tebi poklanjao, otrov sve sami, a ovaj što ja jedem prispjeva malo kasnije, pa kada bude, biće i za tebe.sahan wrote:Skoro svaki seljak je imao bastu za kuce i bastu za pijace, to je vazda bilo.
Totalni pesticidi, ovaj totalni herbicid, PARAKVAT, mene zabrinjava,...Dabogda crko MONSANTO što ga patentira!
Al jedno je kad otrov ulazi na usta a drugo je popusit. . PipiDugaDevetka wrote:Jes' vala i ja baš svaki dan moram i to više puta. Evo me k'o da sam progut'o košarkašku loptu. Jel' tako uMostaru kažu, okoja ti je svaki da jest?Toto wrote:Nista.
Ako sa te njive jednom rucas nece ti biti nista. Ako jedes sa nje svaki dan onda si u opasnosti.
Okoja ti je svaki da jest?
naprotiv- crvi su cisti protein i nikako nisu otrovni;
Ne znam oklen je BAMija, ali miči sliku žene od mog jarana sa ovako negativne teme,...Bosnae-x (Vikićevci), ako ti je život mio!Toto wrote:PipiDugaDevetka wrote:Jes' vala i ja baš svaki dan moram i to više puta. Evo me k'o da sam progut'o košarkašku loptu. Jel' tako uMostaru kažu, okoja ti je svaki da jest?Toto wrote:Nista.
Ako sa te njive jednom rucas nece ti biti nista. Ako jedes sa nje svaki dan onda si u opasnosti.
Okoja ti je svaki da jest?
sta u Mostaru
da ti je tek cuti sta kazu u Stocu, Capljini, Opuzenu
Sarajlije bi samo u Lukomir isle po nafaku
e isti onaj hercegovac iz tvoje price je imo jos jednu pricu
kad su ga hercegovci pitali kako uspije podvaliti sarajlijama rani paradajaz i paprike (rijetki su hercegovci koji zadnjih 30-40 g kupuju rano povrce iz Capljine) on hero im je objasnio fazon
-ja dotjeram kavadu na sarajevsku tepu zorile oko 5 -da ufatim mjesto- i onda poredam svu kavadu sto imam na stolove..od 5-9 po kavadama popada oni sarajevski smog - zbog kojeg sarajlije nemaju culo mirisa- prodam sve do podne...onaj do mene ne moze nista prodat dok ja ne prodam...
Ko moze pogoditi odakle ja ova bamija na sarajevskoj pijaci
Ako je greška politike zbog ulaska bruceloze, zašto čine nove greške i NE ZABRANJUJU PARAKVAT?EU treba da se do 11. januara povinuje odluci WTO
Evropska unija je uspela da od Svetske trgovinske organizacije (WTO) dobije produženje roka za ukidanje zabrane uvoza genetski modifikovanih prehrambenih proizvoda (GMO), saopštili su zvanicnici Evropske komisije.
EU treba da se do 11. januara povinuje odluci WTO, donetoj prošlog novembra prilikom razrešavanja nesporazuma između Unije i SAD, Argentine i Kanade, podsetila je agencija Rojters. Tada je WTO presudila da EU mora da do.. ..21. novembra ove godine ukine zabranu uvoza genetski izmenjenih prehrambenih proizvoda od kojih zaziru mnogi evropski potrošači i koji su u evropskim medijima dobili popularni naziv Frankenštajn hrana. Brisel je imao teškoća u nastojanju da se povinuje odluci WTO jer su pojedine članice Unije uvele sopstvene zabrane uvoza GMO. EU nije uspela prošlog meseca da postigne dogovor oko toga da li treba da naredi Austriji da ukine zabranu uvoza dve sorte genetski modifikovanog kukuruza koje proizvode američki biotehnološki džin Monsanto , odnosno nemačka farmaceutska i hemijska grupacija Bajer.
Korišćenjem biotehnologije u poljoprivredi i medicini, naročito sredinom 80'-tih i početkom 90'-tih godina, nastali su brojni genetski modifikovani (GM) organizmi i njihovi proizvodi. GM biljke se proizvode u laboratorijama tako što se genetski materijal (samo gen ili čitava DNK) neke vrste ubacuje u DNK poznatih biljnih kultura. Na ovaj način unutrašnja genska struktura modifikovane biljke zauvek je izmenjena, a željena osobina prenosi se na naredne generacije.
Sve veći broj zemalja, uključujući i evropske, donosi svoje zakonske regulative o GMO i transgenim biljkama u cilju regulisanja svih pitanja stvaranja, gajenja i korišćenja genetički modifikovanih organizama. Istovremeno, multinacionalne kompanije, koje u potpunosti kontrolišu transgene biljke i kloniranje od ideje do komercijalizacije, okrivljene su za stvaranje "genetičkog imperijalizma". Ovaj novi vid vladavine bogatih nad siromašnima je posebno usmeren ka nerazvijenim i siromašnim zemljama, koje neće imati izbora, nego da se još više zaduže kupovinom skupih proizvoda savremene biotehnologije od bogatih zemalja. Uticaj genetski modifikovanih organizama može uništiti lokalnu ekologiju. Novi organizmi mogu se uspešno takmičiti sa divljim rođacima, uzrokujući promene u prirodi.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiju je u protekloj deceniji uvezeno više od 500,000 tona genetski modifikovane sojine sačme. Došlo je krajnje vreme da se razmisli o robnom znaku Srbije, koji svakako može nositi zdrava hrana proizvedena u Srbiji. DNK je zapis individualnosti jednog živog organizma. Organizam reaguje na osnovu informacija zapisanih u DNK da bi upravljao svakim biohemijskim procesom. Život, rast i svako pojedino svojstvo organizma zavisi od DNK. Segmenti DNK koji su vezani za specifično svojstvo organizma zovu se geni. Genetski inženjering (GE) je radikalno nova tehnologija koja manipuliše genima, tj. DNK zapisima živih bića. Za razliku od tradicionalnog procesa uzgajanja, GE uzima gene iz jedne forme života i stavlja ih u druge. Geni iz bakterija, virusa, biljki, životinja, pa čak i čoveka, stavljaju se u biljke kao što je soja, žito, pamuk, da donesu komercijalni prinos. Takav GE prinos(takođe nazvan "genetski modifikovani organizmi" ili GMO) se pretvara u hranu i prodaje na tržištu. Molekularni biolozi su razvili mnoge enzime koji menjaju strukturu DNK u živim organizmima. Neki od tih enzima mogu razdvajati i spajati elemente DNK. Koristeći pojedine enzime, naučnici mogu da izdvoje pojedine gene iz DNK i izgrade prilagođen DNK korišćenjem tih gena. Sa tim znanjem genetski inžinjeri veruju da mogu da poprave hranu koju jedemo. Na primer, paradajz je osetljiv na hladnoću, čime se skraćuje sezona roda. Ribe, sa druge strane, preživljavaju u jako hladnoj vodi. Naučnici identifikuju pojedine gene ribe koji je čine otpornom na hladnoću i koriste tehnologiju GE da ubace taj "antifriz" gen u paradajz. Time se omogućava da se produži sezona roda paradajza.
Svi organizmi za čiji nastanak su korišćene tehnike savremene biotehnologije nazivaju se genetski modifikovani organizmi (genetically modified organisms - GMOs ) ili živi modifikovani organizmi (living modified organisms - LMOs). LMO-i uključuju niz prehrambenih biljaka koje su genetski modifikovane u svrhu povećanja produktivnosti ili zbog povećane otpornosti na štetočine i bolesti.
Napr. nedavno na sajmu Agritechnica u Hannoveru smo na štandu firme Saaten Union videli novi proizvod, hibrid kukuruza koji je otporan na Diabrotiku. Dibrotica resistenz.
Biljke na kojima se primjenjuje tehnika savremene biotehnologije su kukuruz, soja i žitarice.Produkti LMO-a dobijeni savremenom biotehnologijom mogu da sadrže mrtve modifikovane organizme ili njihove metaboličke produkte (kao što su npr. lekovi, prehrambeni aditivi i konzervansi ). U proizvode LMO-a mogu se ubrojiti i razni derivati soje i kukuruza koji se koriste u prehrambenoj i neprehrambenoj industriji, farmaceutski proizvodi i hrana za čiju proizvodnju je potreban kvasac (npr. hleb i pivo).Uobičajeni termin "genetički modifikovana hrana" nije pravilan. Pravilno je reći - hrana proizvedena od genetički modifikovanih organizama (najčešće su u pitanju genetički modifikovane biljke). Genetičko modifikovanje je samo jedna od savremenih tehnologija, svakako ne i jedina.Žestina diskusije vezane za hranu proizvedenu na bazi transgenih biljaka se lako može razumeti imajući u vidu univerzalni značaj hrane za svakog čoveka. Problematika hrane se, dakle, reflektuje u sasvim drugačijem aspektu od slučaja malog broja stanovništva koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, i dokazano stiče prednosti gajenjem transgenih biljaka.
Protivnici hrane od transgene sirovine smatraju, da su posledice iznenadnog unošenja u ljudski organizam gena netipičnih za neku biljnu vrstu na koju je čovek već vekovima naviknut, nepredvidive i štetne.Pretpostavlja se da će transgen, ugrađen u "novu sredinu", kod čoveka izazvati alergijske reakcije ili toksične efekte (Franck-Oberaspach i Kcller, 2000). U kontekstu religioznih restrikcija postavlja se pitanje: kakva je to hrana, biljnog ili životinjskog porekla, koja nastaje kada se u neku biljku, putem genetičkog inženjerstva, unesu geni poreklom iz neke životinje? Postavlja se pitanje šta se dešava sa namirnicama životinjskog porekla,ako su te životinje hranjene transgenim proizvodima (npr. transgenim biljkama, lekovima ili aditivima transgenog porekla). Ovo pitanje je posebno značajno za nas, jer je naša zemlja u proteklom periodu za ishranu stoke uvezla značajne količine sojine sačme proizvedene od genetički modifikovane soje.U uslovima, kada se transgene biljke komercijalno gaje na milionima hektara širom sveta, praktično nije moguće vršiti potpunu segregaciju hrane na apsolutno netransgenu i transgenu. Mehanizacija za žetvu,transportna sredstva, skladišta i još mnogi drugi segmenti tehnološkog procesa proizvodnje hrane su potencijalna mesta na kojima može doći do spontane kontaminacije. Iz tog razloga je opšte prihvaćen kompromis, po kojoj se hrana proizvedena od komponenata od kojih pojedinačno ni jedna ne sadrži više od 1% genetičke modifikacije, može smatrati i obeležiti sa "ne sadrži GMO". Prepušteno je proizvodjačima da li će tu formulaciju istaći na ambalaži ili ne. Medjutim, ako hrana sadrži veći udeo GMO od navedene kritične granice, upozorenje "sadrži GMO" bi svakako trebalo istaći, radi objektivnog informisanja potrošača. Najčešći GMO proizvodi su soja, kukuruz i uljana repica, a među najvećim uzgajivačima su SAD, Argentina i Kanada.
GMO i LMO biljaka je veoma široka tema o kojoj ćemo pisati narednih meseci.
jer se ranije bere da bi izdrzala transpost i sto vise cekanja na pijaci dok je kupac ne "obere". hakazvaka wrote:meni se ucini da pise "Svaki dan jebem"
Nisam crven ban da jeDem svaki dan...@hakazvaka, nećeš vjerovati da sam namjerno tako napisao i znao sam...Optička varka,...Toto wrote:hakazvaka wrote:meni se ucini da pise "Svaki dan jebem"
sto se teme tice i nisi plaho daleko
jebu jebu
ko sasnke koze
ali nas
. 