Slavoj Žižek na SFF 14.

[neocekivana_sila]

Dakle, dolazi nam Slavoj Žižek..Evo dijelova jednog od intervjua:

llansirali ste i tezu da je Milošević „liberalizovao" Srbiju, doduše na lažan način, dajući slobodu da se ratuje, siluje i sl. Da li ovaj politički gest možemo posmatrati isključivo kao formu pervertiranog liberalizama?

Milošević, pre svega, nije bio u pravom smislu te reči totalitarni vođa. I nije to liberalizam, koliko je u pitanju lažna transgresija i to je deo moje šire teze - da režimi koje mi prihvatamo kao nedemokratske, koji imaju neku populističku mobilizaciju, nisu jednostavno samo opresivni - žrtvuj se i slično - već da svi ovi režimi nude, na nekom potisnutom nivou, opsceni užitak. Ja sam referirao na Aleksandra Tijanića, koji nije moj politički saputnik, ali je pre više od 10 godina ponudio zanimljivu analizu. Napisao da je Srbija za vreme Miloševića bila kao škola na stalnom raspustu, gde je sve dozvoljeno, može se krasti, itd, dakle jedan lažni karneval i to je zapravo moja teza: vlast, autoritarna vlast nije teror, da protiv nje ne možemo humorom ili karnevalom, već da ona sama ima opsceni humor, jedan svojstveni karneval koji je u samom jezgru totalirane vlasti. To je samo ilustracija jedne opšte teze - da kažem psihoanalitički, o ključnoj ulozi uživanja. Za mene je pravo pitanje, a to je velika enigma cele novovekovne misli - zašto se ljudi pokoravaju nedemokratskoj vlasti? Mislim da psihoanaliza daje odgovor.

Kako vidite situaciju u Kini? Dugo je vladalo uverenje da kapitalizam i demokratija idu „ruku-pod-ruku", ali izgleda da danas prisustvujemo rađanju jednog novog sistema - spoja kapitalizma i totalitarizma. Da li je, kako je Rorti najavio, XXI vek kineski vek?

Pre svega, prvo treba rasčistiti šta znači totalitarizam, totalitarizam je ipak precizan pojam. Bio sam dugo kritičan prema Hani Arent, a onda sam opet pročitao njenu knjigu Izvori totalitarizma i ona je mnogo preciznija nego što sam ranije mislio - jasno je da je za nju je jedini pravi totalitarizam nacizam. Povodom staljinizma, za nju je Sovjetski Savez totalitaran samo u doba „zrelog staljinizma", u rasponu od 1935. do 1948. Cela ona perioda Hruščev-Brežnjev, to za nju nije totalitarizam. Ali što se tiče Kine - da, pre svega je Kina za mene još uvek enigma, ni ne znam dovoljno i ne mogu da jasno odgovorim na pitanje šta se tamo dešava. Da li je to jednostavno pobeda kapitalizma, ili je nešto genuiono novo, kapitalizam u kombinaciji sa nekom formom nedemokratske vlasti? Ovde se slažem sa Rortijem: mislim da smo do sada uvek uvek imali određeni optimizam - možete misliti o kapitalizmu sve najgore, ali ipak, pre ili kasnije, kapitalizam traži kao svoju političku formu demokratiju. Iako mu kratkoročno može pomoći malo diktature, kao u Južnoj Koreji ili Kini, dugoročno kapitalizam ne ide bez demokratije. Pitam se nije li u tome tužna lekcija Kine i ostalih azijskih zemalja, da nije to lekcija tzv. „kapitalizma u azijskom duhu", da se ovo prirodno savezništvo kapitalizma i demokratije bliži kraju, da se sada otvara, neka prilično užasna - bar za nas - perspektiva kapitalizma, koji neće biti demokratski u političkom smislu, ali to neće platiti svojom neefikasnošću, već će to možda biti tehnološki još efikasniji. **

Budite, za kraj, profetski nastrojeni iako ne volite new-age, i recite nam šta nas očekuje u vrloj novoj budućnosti?

Ja se slažem da je danas najbolji opis stanja onaj koji se oslanja na Ničeovo razlikovanje pasivnog i aktivnog oblika nihilizma. Pasivni, reaktivnih nihilizam - to je onaj poslednji Čovek, potrošačko društvo, politička korektnost, samo sreća, samo da ne boli, itd, a aktivni nihilizam predstavljaju tzv. fundamentalizmi. Važno je da izađemo iz ovoga, zato smo i Badju i ja, i neki koji su nama bliski, kao Agamben, fascinirani sv. Pavlom. Da ne bude nesporazuma - svi smo mi radikalni ateisti, ali nas zanima ideja Svetog Duha kao zajednice ljudi koji veruju. U tome vidimo dimenziju kolektiva koji ne predstavlja liberalni, indivudalni svet, a nije ni fundamentalistička zajednica. Problem je ne samo politički, već eminentno društven: kako ostvariti novu društvenu vezu, novi tip kolektiva, ne kao političku organizaciju, već radikalnije, na nivou svakidašnjeg života? Ali ako me pitate kako će to konkretno da izgelda, ja apsolutno otvoreno kažem - ne znam. Ja sam pesimista, pesimista u smislu da vidim probleme zbog kojih smo sada u stanju koje ne može da traje u nedogled. Moja teza je da se, ako ne dođe do nečeg novog, bližimo autoritarnom društvu, stanju stalnog latentnog građanskog rata.

[neocekivana_sila]

pa nije valjda da niko ne prati jednog od najjačih likova na Balkanu?
Slatko moje Sarajevo..eh

[Jazz_Junkie]

Pratim ja, ali nisam u tvom slatkom malom Sarajevu.

Mozes li za pocetak navesti izvor ovog interviewa? SFF 14 mi nista ne govori.

Njegov odgovor na prvo pitanje jeste korektan i to nekako meni daje odgovor zasto neki ljudi u Srbiji izrazavaju nostalgiju za Milosevicem. Da se tada u Srbiji kralo kao nikada, slazem se, ali zar to nije bas opca pojava u kapitalistickim ("demokratskim") drzavama? Kada upotrebljavamo pojam "kradja", onda to ne ostaje samo pri pljackanju prodavnica. Ovdje na zapadu je pljacka prosjecnog gradjanina legalizirana i osnovni zakon "uspjeha" i "slobode". U Srbiji je postojala hijerarhija pljackasa gdje se znalo tko smije krasti. Drugi odgovor je previse potrosio na Hanu Arendt i nadao sam se da ce vise reci o fenomenu Kina kao metafori za tu fuziju kapitalizma i komunizma.

[neocekivana_sila]

Pratim ja, ali nisam u tvom slatkom malom Sarajevu.

Welcome, welcome

Mozes li za pocetak navesti izvor ovog interviewa? SFF 14 mi nista ne govori.

B 92

Kada upotrebljavamo pojam "kradja", onda to ne ostaje samo pri pljackanju prodavnica. Ovdje na zapadu je pljacka prosjecnog gradjanina legalizirana i osnovni zakon "uspjeha" i "slobode".

Pa sad..po Žižeku zakon uspjeha i slobode nameće u liberalno komunističkom novogovoru imperativ - biti “pametan” (smart). Biti pametan znači biti dinamičan i nomadičan, te protiv centralizovane birokratije; vjerovati u dijalog i kooperaciju nasuprot centralnom autoritetu; u fleksibilnost nasuprot rutini; kulturu i znanje nasuprot industrijskoj proizvodnji; u spontanu interakciju i autopoiesis nasuprot fiksnoj hijerarhiji. Gates je npr. subverzivni marginalni huligan, bivši haker, koji je preuzeo vlast i postao uvaženi predsjednik.

[Jazz_Junkie]

Pratim ja, ali nisam u tvom slatkom malom Sarajevu.

Welcome, welcome

Mozes li za pocetak navesti izvor ovog interviewa? SFF 14 mi nista ne govori.

B 92

Kada upotrebljavamo pojam "kradja", onda to ne ostaje samo pri pljackanju prodavnica. Ovdje na zapadu je pljacka prosjecnog gradjanina legalizirana i osnovni zakon "uspjeha" i "slobode".

Pa sad..po Žižeku zakon uspjeha i slobode nameće u liberalno komunističkom novogovoru imperativ - biti “pametan” (smart). Biti pametan znači biti dinamičan i nomadičan, te protiv centralizovane birokratije; vjerovati u dijalog i kooperaciju nasuprot centralnom autoritetu; u fleksibilnost nasuprot rutini; kulturu i znanje nasuprot industrijskoj proizvodnji; u spontanu interakciju i autopoiesis nasuprot fiksnoj hijerarhiji. Gates je npr. subverzivni marginalni huligan, bivši haker, koji je preuzeo vlast i postao uvaženi predsjednik.

Koliko znam, autopoiesis je termin iz kibernetike. Ako u obzir uzmemo tehnoloski aspekt kibernetike, onda mislim da autopoiesis vezu uz homoeostazu odnosno samoregulaciju. To takodjer stoji u kontekstu sa radikalnim konstruktivizmom Heinza von Foerstera i Humberta Maturane. Nisam htio sada drzati predavanje o tome, ali spominjem to zato sto nisam razumio sto konkretno znaci autopoiesis po Zizekovom tumacenju? Zar to nije neki kontinuitet konstruktivizma? Nisam bas poznavatelj Zizeka kao ti, zato se izvinjavam sto upadam ovako naglo.
A inace bi na tvoj prilicno fin komentar zelio samo ovo dodati:

""The diversity of the world cannot be overcome in a political system; whoever tried to do that only produced tyranny and misery. The richness of plurality and diversity will only be increased in the future. All the European and world organizations are not enough, and cannot be effective if not inspired by the universal spirit and consciousness nourished by science and art." - Ivan Supek

Pozdrav

[WizzardFromBOZ]

pa nije valjda da niko ne prati jednog od najjačih likova na Balkanu?

ne znam gdje se dala ona moja tema o zizeku od prije nekoliko dana.

mora da ju je smotao onaj koga se ne smije komentirati...

[igrastaklenimperlama]

Žižek dolazi u Sarajevo u svojstvu člana žirija na SFF, a nigdje ne vidim da je promocija nove knjige
ili predavanje u planu. Autopoiesis (sensu Maturana) je centralni pojam sociološke teorije sistema
Niklasa Luhmanna. Socijalne sisteme čini isključivo komunikacija i oni nastaju u jednom autokatalitičkom
procesu sami od sebe - oni su, dakle, autopoetički sistemi. Luhmann i njegova teorija su izuzetno
popularni na njemačkom govornom području. Autopoiesis je Selbsterschaffung, "samostvaranje".

[neocekivana_sila]

Autopoiseis - trend umnosti u 21. stoljeću.
Two Ancient Greek words: 'auto' meaning 'self', and 'poiesis' meaning 'creation' or 'production'.
Autopoiesis has emerged from the biological sciences and is concerned with how (biological) systems reproduce themselves
Pojam se veže za samoorganizaciju.

[igrastaklenimperlama]

Autopoiseis - trend umnosti u 21. stoljeću.
Two Ancient Greek words: 'auto' meaning 'self', and 'poiesis' meaning 'creation' or 'production'.
Autopoiesis has emerged from the biological sciences and is concerned with how (biological) systems reproduce themselves
Pojam se veže za samoorganizaciju.

Kad citiraš onda potpiši autora ili navedi da se radi o tvojoj vlastitoj teoriji pa da znamo, jer se definicije
razlikuju od autora do autora, a u novinarstvu autopoiesis znači nešto treće. Ja pojam "autopoiesis" definiram
sensu Luhmann, citat iz "Die Gesellschaft der Gesellschaft" (nepoznat mi je naslov prevoda na BHS):

"... hat Humberto Maturana mit dem Begriff der Autopoiesis ein neues Moment eingeführt. Autopoietische Systeme sind Systeme, die nicht nur ihre Strukturen, sondern auch die Elemente, aus denen sie bestehen, im Netzwerk eben dieser Elemente selbst erzeugen" (Luhmann, 1997: 65)

[neocekivana_sila]

e da, ipak je ovo forum a ne neka ozbiljna naučna rasprava..nemoj od mene očekivati linkove sa izvorima informacija i sl.

Uglavnom, da ništa nije slučajno i da se baš ovih dana koje ćemo pamtiti po hapšenju Karadžića, sjetim Slavojevih mišljenja o Miloševiću, potvrdi mi upravo on, Žižek:
" Radovan K., vođa bosanskih Srba odgovoran za stravično etničko čišćenje u postjugoslovenskom ratu, napokon je uhićen. Sada je vrijeme da s male distance promotrimo i drugu stranu njegove ličnosti: ovaj psihijatar po profesiji nije samo okrutni politički i vojni vođa nego i pjesnik. Njegovu poeziju ne smijemo odbaciti kao besmisleno lupetanje - ona zaslužuje pomno čitanje jer se u njoj krije ključ etničkog čišćenja i toga kako ono funkcionira. Evo nekoliko stihova iz pjesme bez naslova koja je posvećena Izetu Sarajliću
Obratite se na moju
novu veru, ljudi
Nudim vam što
vam niko dosad nije
Nudim vam
surovost i vino
Onog ko nema
hleba hranice svetlo
mojeg sunca
Narode, nista nije
zabranjeno u mojoj veri
Ima ljubavi i pića
i gledanja u sunce
dokle vam se prohte
jer ovo vam božanstvo
ništa ne brani
O poslušajte moj poziv
braćo narode ljudi

Ovi stihovi opisuju precizno konstelaciju: brutalni i opsceni poziv da se ukinu sve zabrane i prepusti beskonačnoj destruktovnoj orgiji. Freudov termin za božanstvo koje "ništa ne brani" je superego, pojam ključan za razumijevanje toga kako se u današnjem etničkom nasilju ukidaju moralne zabrane.
Ovdje se klišej prema kojem se u dubinskoj identifikaciji s etničkim obnavlja neki čvrsti sustav vrijednosti i vjere nasuprot zbunjujućoj nesigurnosti moderna svjetovnog globalnog društva okreće naglavačke: etnički fundamentalizam zapravo se temelji na tajnom, jedva skrivenom: SMIJEŠ! Paradoksalno je da današnje prividno hedonističko i permisivno postmoderno društvo preplavljuju pravila i zakoni koji navodno služe tome da nam bude bolje (restrikcije pušenja i jela, pravila protiv seksualnog napastvovanja..) tako da nas referenca na neku strastvenu dubinsku etničku identifikaciju nipošto dodatno ne obuzdava, nego, naprotiv, djeluje kao poziv na oslobađanje -"Smiješ!"-smiješ povrijediti čvrsta pravila mirnog suživota u liberalno tolerantnom društvu, smiješ jesti i piti šta želiš, smiješ se odavati patrijarhalnim običajima koje politička korektnost zabranjuje, smiješ čak i mrziti, ratovati, ubijati i silovati.. Ako u potpunosti ne shvatimo taj izopačeni pseudooslobađajući učinak današnjeg nacionalizma, nećemo nikad uspjeti shvatiti njegovu dinamiku. "

Onda je ponovio citat Tijanića koji imate u mom uvodnom postu.
Nastavlja:
" Odakle potiče ovaj san o destruktivnoj orgiji? Ovdje nas čeka neugodno iznenađenje: san o etničkom čiščenju formulirali su prije više desetljeća pjesnici. Hegel u Fenomenologiji duha spominje tiho tkanje duha: potajno djelovanje na promjeni ideoloških koordinata, uglavnom nevidljivo u oku javnosti, koje odjednom eksplodira na opće zaprepaštenje. To se događalo u bivšoj Jugoslaviji 70-ih i 80-ih godina, pa kad je krajem 80-ih došlo do eksplozije, već je bilo prekasno, stari je ideološki konsenzus do kraja istrunuo i urušio se. Jugoslavija je 70-ih i 80-ih bila nalik onom mačku u crtiću koji neprestano hoda iznad provalije-pada u ponor tek onda kada pogleda dolje i postaje svjestan da nema tla pod nogama. Milošević nas je prvi prisilio da doista pogledamo u provaliju..Ako se rat uobičajeno definira kao "nastavak politike drugim sredstvima", možemo reći kako je činjenica da je Karadžić pjesnik više od puke slučajnosti:etničko čiščenje u Bosni bilo je nastavak (jedne vrste) poezije drugim sredstvima. Platonu se reputacija poljuljala kada je ustvrdio da pjesnike treba izbaciti iz grada-ali to je prilično razborit savjet ako je suditi po događajima u postjugoslovenskom razdoblju, gdje su opasni pjesnički snovi otvorili put za etničko čiščenje. Istina, Milošević je manipulirao nacionalističkim strastima-ali pjesnici su ga opskrbili materijalom koji je podložan manipulaciji. Upravo je s njima-iskrenim pjesnicima, a ne pokvarenim političarima - sve počelo kad su posijali 70-ih i 80-ih sjeme agresivnog nacionalizma ne samo u Srbiji nego i u drugim bivšim jugoslovenskim republikama. Umjesto industrijsko-vojnog kompleksa, u postJugoslaviji imamo poetsko-vojni kompleks koji personificiraju Radovan Karadžić i Ratko Mladić. A da izbjegnemo zabludi da su poetsko-vojnički kompleksi isključivo balkanska specijalnost, moramo spomenuti bar Hasana Ngezea, Karadžića iz Ruande, koji je u svojem časopisu Kangura sustavno širio mržnju prema Tutsijima i pozivao na njihov genocid. I odviše je lako odbaciti Karadžića i društvo kao loše pjesnike:i drugi eksjugoslovenski narodi imali su pjesnike i pisce koje se hvalilo kao "autentične" i "velikane" a koji su takođe revno sudjelovali u nacionalističkim projektima. A što sa Peterom Handkeom, klasikom suvremene europske književnosti, koji je demonstrativno došao na sprovod Slobodana MIloševića?"
"

[[Matrix]]

jedini filozof koji zivi od svojih knjiga.cinjenica da od njih zivi porice sve ono sto u njima pise.seronja.
onomad sam ga sreo ,ja ko djecak naivac poletio da mi potpise jednu od njegovih poststruct sranja.a on se skanjuje znajuc
i osjecajuc da je mlogo vazan u mojim ocima.proebucemi marksizam za zapadne budale koje su zedne duha i tako zednim
daje im da piju kolu umjesto vode.govno od covjeka velcina od filozofa isto vam dodje.pred njim gomila njegovih knjiga,
rekoh mogu dobiti neku.a on me blijedo gleda kao i svaki vlasnik.prevarant.

[upravnik]

Čudi me da tema nije živa...
Žižek je poprilično in, još malo pa ćemo ga gledati u red carpetu.
Hiljade kvaziintelektualaca mašu njegovim imenom i knjigama, mada ih baš ne bi trebalo pitati šta piše u njima.

[neocekivana_sila]

a upravnik je neki autoritet ili?
Mogao si prokomentarisati neki od Žižekovih citata koji su postirani, ovako se doimaš kao "kvaziintelektualac"

[neocekivana_sila]

jedini filozof koji zivi od svojih knjiga.cinjenica da od njih zivi porice sve ono sto u njima pise.seronja.
......pred njim gomila njegovih knjiga,
rekoh mogu dobiti neku.a on me blijedo gleda kao i svaki vlasnik.prevarant.

Imaš čudnu koncepciju nauke i naučnih shvatanja....
Ovo je neka ispovjed ili mišljenje o Žižekovim stavovima i tvrdnjama?

[Jazz_Junkie]

Čudi me da tema nije živa...
Žižek je poprilično in, još malo pa ćemo ga gledati u red carpetu.
Hiljade kvaziintelektualaca mašu njegovim imenom i knjigama, mada ih baš ne bi trebalo pitati šta piše u njima.

Jel´ samo zato sto je npr. Michel Foucault svojevremeno bio "in" znaci da je lupetao gluposti, a njegovi citatelji glupi? Zizek ne spada u moje omiljene filozofe, jer ih nemam, no to nije dovoljno da ga popljujem. Neki ce reci da je Richard Dawkins neki superstar koji hoda stazama red carpeta, ali njegove knjige se svrstavaju medju najbolje u posljednih 20 godina. S druge strane je sasvim logicno da ce se uvijek pojaviti "zestoki kriticari", samo me cudi gdje su ti poznati bosanski revolucionari filozofije sa bosanskih univerziteta.

[WizzardFromBOZ]

jedini filozof koji zivi od svojih knjiga.cinjenica da od njih zivi porice sve ono sto u njima pise.seronja.
onomad sam ga sreo ,ja ko djecak naivac poletio da mi potpise jednu od njegovih poststruct sranja.a on se skanjuje znajuc
i osjecajuc da je mlogo vazan u mojim ocima.proebucemi marksizam za zapadne budale koje su zedne duha i tako zednim
daje im da piju kolu umjesto vode.govno od covjeka velcina od filozofa isto vam dodje.pred njim gomila njegovih knjiga,
rekoh mogu dobiti neku.a on me blijedo gleda kao i svaki vlasnik.prevarant.

ne znam sta bih mogao pisati o tebi kad bih te sreo, ali jako dobro znam sta bih pisao o tebi poslije ovih mlogo mudrosnih rijeci...samo stedim virtuelni papir za nesto vrijednije.

[upravnik]

a upravnik je neki autoritet ili?
Mogao si prokomentarisati neki od Žižekovih citata koji su postirani, ovako se doimaš kao "kvaziintelektualac"

Da, on je autoritet.

[upravnik]

Čudi me da tema nije živa...
Žižek je poprilično in, još malo pa ćemo ga gledati u red carpetu.
Hiljade kvaziintelektualaca mašu njegovim imenom i knjigama, mada ih baš ne bi trebalo pitati šta piše u njima.

Jel´ samo zato sto je npr. Michel Foucault svojevremeno bio "in" znaci da je lupetao gluposti, a njegovi citatelji glupi? Zizek ne spada u moje omiljene filozofe, jer ih nemam, no to nije dovoljno da ga popljujem. Neki ce reci da je Richard Dawkins neki superstar koji hoda stazama red carpeta, ali njegove knjige se svrstavaju medju najbolje u posljednih 20 godina. S druge strane je sasvim logicno da ce se uvijek pojaviti "zestoki kriticari", samo me cudi gdje su ti poznati bosanski revolucionari filozofije sa bosanskih univerziteta.

Mladiću, razmotrimo stvar:
Analogno tvojoj prvoj rečenici, ja sam rekao da S.Ž. lupeta gluposti, a da su mu čitatelji glupi??? Ne. Samo sam rekao da je in. I moj se post odnosio na pomodne "konzumente" filozofije, a nikako na autora. Pročitaj još jednom, shvatićeš, možeš ti to.
U drugoj rečenici si opet pominjao neko pljuvanje nekoga. Vrijedi ona stara: Pročitaj još jednom, shvatićeš, možeš ti to.

[neocekivana_sila]

a upravnik je neki autoritet ili?
Mogao si prokomentarisati neki od Žižekovih citata koji su postirani, ovako se doimaš kao "kvaziintelektualac"

Da, on je autoritet.

mislim, sviđa mi se tvoja odvažnost, ali na osnovu čega to pričaš? koji su to kvaliteti potrebni da bi se bilo istinskim intelektualcem? I da li je bolje biti "in" ili "out" filozof? hajde, objasni mi.

[a_s_z]

Pozdrav svima,

Za emisiju "Nedjeljom u 2" u kojoj je gostovao Slavoj Zizek, Miljenko Jergovic ga je opisao kao "planetarno vazniju cinjenicu od Slovenije same" (http://de.youtube.com/watch?v=dYdda6dXi ... re=related).

Cak i ako nam se ova konstatacija Jergovica cini pretjeranom, ipak mislim da nije daleko od istine.
Cak i ako se u mnogim njegovim djelima pojavljuju slicne teme sa slicnim opisima, ipak iza Zizeka stoji mnogo intelektualnog rada.

Smatram da je prvi konsenzus koji moraju postici svi oni koji govore ili koji zele da govore o filozofiji prije svega taj, da moraju biti spremni priznati "intelektualcima" odnosno "naucnim radnicima" kao sto je npr. Zizek, njihov RAD. Da bi se doslo do obrazovnih titula, diploma, dr. isl. potrebno je uloziti izuzetno mnogo truda i rada. A da ne govorimo o radu koji dolazi tek nakon sticanje obrazovnih titula, onda kada naucni radnik stoji pred izazovom da se probije pored ostale konkurencije, tako sto ce naucnoj javnosti prezentirati nesto novo, a uz to jos i trzisno prihvatljivo. Ne vidim mogucnost da uopste vodimo ozbiljan razgovor o bilo cemu, ako nema bar tog minimuma medjusobnog uvazavanja.

Raspravljati o tome, da li je Zizek "stvarni" ili "komercijalni" intelektualac ne vodi nigdje.

Umjesto sto pojedini pokusavaju "suditi" o Zizekovoj intelektualnoj velicini, o njegovj licnosti itd. itd. hajde mo porazgovarati o njegovim djelima, o njegovim stavovima, pitanjima koja postavlja i odgovorima koje daje.

Zaista Zizek danas moze zivjeti od svojih radova i knjiga, cak i ako to ima ukus komercijalizma. A zar to nije bolje od intelektualnog ljencarenja kojeg prakticiraju mnogi ili gotovo pa svi naucni radnici na univerzitetima u BiH, koji bi bez drzavnog budzeta i cesto politicke pristrasnosti zivjeli kao ...

Hajdemo razgovarati, hajdemo misliti, hajdemo pisati, ali hajdemo to u duhu prijateljstva.

Svako dobro

[Loreley]

[neocekivana_sila]

Šezdesetih i sedamdesetih godina bilo je moguće kupiti „meku" pornografsku razglednicu devojke odevene u bikini ili haljinu; ali, kada biste samo malo savili razglednicu ili biste je pogedali iz drugog ugla, odeća bi magično nestajala i mogli ste da vidite golo telo. Ovo je paralaksa u pravom smilu te reči: očigledna promena na objektu izazvana promenom pozicije posmatrača koja onda omogućava da ga vidite u drugom svetlu. Možda nam je potreban otklon sličan paralaksi da bismo se uhvatili u koštac sa političkim i ideološkim rebusima današnjice.

U amiškim zajednicama postoji običaj rumspringa (od nemačkog henunspringen, skakati unaokolo): u svojoj sedamnaestoj godini, deci Amiša (do tada podvrgnutoj strogoj porodičnoj disciplini) dozvoljava se da izađu i iskuse svet oko sebe - vožnju kolima, pop-muziku, televiziju, pijanke, droge i seks. Nakon nekoliko godina od njih se očekuje da odluče da li će postati članovi amiške zajednice ili će je napustiti i postati obični građani Severne Amerike. Daleko do toga da ovaj običaj mladima dozvoljava zaista slobodan izbor, pružajući šansu da se odluka donese na osnovu potpunog poznavanja i iskustva obe strane - takva praksa predstavlja manipulaciju u najbrutalnijem vidu. To je lažan izbor, ako je izbora uopšte i bilo. Kada, nakon dugog niza godina discipline i maštanja o zabranjenim, ilegalnim zadovoljstvima spoljnog sveta, amiški adolescenti bivaju iznenada bačeni u njega bez prethodne pripreme, oni ne mogu da urade ništa drugo do da se prepuste ekstremnom prestupničkom ponašanju u želi da sve to iskuse, i odaju se potpuno seksu, drogama i alkoholu. Kako im nedostaju bilo kakva ograničenja i ranija slična iskustva, takva permisivna situacija neminovno im eksplodira u lice i stvara nepodnošljivu paniku. Lako je opkladiti se na to da će se za nekoliko godina vratiti u izolovanost svoje zajednice. Nije ni čudo da 90% amiške dece upravo tako i postupi.

Ovo je izvanredna ilustracija teškoća koje prate ideju „sobodnog izbora": dok amiški adolescenti formalno gledano imaju izbora, uslovi u kojima se nalaze dok donose odluke čine te izbore neslobodnim. Da bi zaista imali slobodu izbora, trebalo bi da budu objektivno informisani o svim alternativama. Ali jedini način da se ovo izvede bio bi da se istrgnu iz okvira amiške zajednicu, tj. da se pretvore u Angloamerikance.

Primer jasno pokazuje granice uobičajenog liberalnog odnosa prema muslimankama koje nose veo - one mogu da ga nose ako je to njihov slobodan, a ne izbor nametnut od strane njihovih muževa ili porodica. Međutim, kada žena stavi veo kao rezultat njenog slobodnog izbora (recimo iz verskih razloga), smisao nošenja vela menja se u potpunosti: to više nije znak pripadanja muslimanskoj zajednici, već izraz njihove specifične individualnosti. Slično tome, postoji razlika između kineskog seljaka koji jede kinesku hranu jer je to njegovo selo radilo još od pamtiveka i građana/ki zapadnih megalopolisa koji donose odluku da večeraju u kineskom restoranu. Navedeni primeri pokazuju da je izbor uvek meta-izbor, izbor između stvarnih izbora: samo žene koje biraju da ne nose veo zaista prave izbor.

Zbog toga, u našim sekularnim društvima izbora, ljudi koji pridaju velik značaj sopstvenoj verskoj pripadnosti bivaju u podređenom položaju: kada im je omogućeno da upražnjavaju svoje običaje, oni bivaju tolerisani kao lični izbor svojstven njima samima; kada svoja uverenja javno iskažu kao nešto što ih suštinski određuje, tada bivaju optuženi za „fundamentalizam".

To znači da „subjekat slobodnog izbora" (u zapadnom, tolerantnom, multikulturnom smislu) može da se pojavi jedino kao rezultat izuzetno nasilnog procesa izmeštanja iz sopstvenog sveta, odsecanja korena.

Nije li ovo način na koji akademska sloboda funkcioniše? Ništa nije poželjnije za pravilnu integraciju u hegemoniju ideološko-političke zajednice od „radikalne" prošlosti, u kojoj smo iživeli sve svoje najluđe snove. Poslednji primeri toga su današnji američki neokonzervativci, koji su u iznenađujuće velikom broju bili trockisti u mladosti. Da li su slavni šezdesetosmaški protesti u Parizu bili samo kolektivni rumspring koji je, dugoročno gledano, doprineo održivosti sistema?

Kao odgovor na poziv da se preduzmu skromne akcije lokalnog tipa protiv neokonzervativaca u iskušenju smo da prizovemo provokativnu tezu francuskog filozofa Alena Badjua: „Bolje je ne činiti ništa, nego doprinositi proizvodnji akcija pro forme koje treba da učine vidljivim ono što Imperija već prepoznaje kao postojeće".

Bolje je ne činiti ništa nego se upuštati u izolovane aktivnosti čija je konačna svrha da čien da sistem bolje radi. Pretnja danas nije pasivnost, već pre pseudo-aktivnost, zahtev da se „bude aktivan", da se „učestvuje", da bi se maskiralo to da se zapravo ništa ne dešava. Ljudi svakodnevno čine napor da „nešto rade" - akademski građani učestvuju u besmislenim debatama, itd, ali se prava teškoća nalazi u povlačenju, u napuštanju svega toga. Vlast često više voli kritički odnos od tišine - uvlačeći nas u dijalog, ona slama naš preteću pasivnost.

Ovo nas dovodi nazad do paralakse: sve što nam treba jeste mali pomak u odnosu na dosadašnju perspektivu, kao i shvatanje da zasipanje vlasti nemogućim subverzivnim zahtevima (ekološkim, feminističkim, antirasističkim, antiglobalističkim...) služi samo da bi se mašina moći i nadalje održavala. Ako samo malo promenimo ugao gledanja, pravna regulativa koja određuje naše obaveze i garantuje naša prava može se videti i kao izraz nemilosrdne moći, koja nama, njenim podanicima (subjektima), poručuje: „Mogu s tobom da činim šta mi je volja".

Kafka je svakako bio genije ovog paralaktičkog otklona kada je u pitanju mašinerija pravne moći. On donosi čudan, nevin pogled na strukturu prava i izvodi paralaktičko skretanje koje razotkriva gigantsku mašineriju opscenog užitka u onome što se prethodno doimalo kao uzvišena građevina pravnog poretka.

Najbolji primer za strukturu paralakse jeste laksativ sa ukusom čokolade u SAD koji se reklamira paradoskalnom zapovešću: „Imate zatvor? Jedite više ovu čokolade!", drugim rečima, jedite više onog što prouzrokuje zatvor. Struktura ovog čokoladnog laksativa, proizvoda koji sadrži agens sopstvenog izbacivanja, može se naći u svakom delu današnjeg ideološkog „predela"; to je ono što čini Džordža Soroša tako etički neprihvatljivim. On istovremeno predstavlja najnemilosrdniju eksploataciju u domenu berzanskih špekulacija, ali i humanitarne napore usmerene protiv katastrofalnih socijalnih posledica laissez-faire kapitalizma. Soroševa dnevna rutina je laž sama: prvu polovinu radnog vremena provodi u berzanskim špekulacijama, a drugu u humanitarnim aktivnostima (finansirajući kulturne i demokratske aktivnosti u postkominističkim zemljama, objavljivanje eseja i knjiga) koje bi, u krajnoj liniji, trebalo da smanje efekte prve polovine radnog dana. Isti onaj Soroš koji daje milione na projekte koji treba da potpomognu razvoj tolerancije možda je uništio živote sopstvenim berzanskim špekulacijama i tako stvorio uslove za nastanak netolerancije protiv koje se bori. Uzmite u obzir i dvoličnost Bila Gejtsa: zagriženi biznismen, koji kupuje vlastitu konkurenciju u želji da ostvari monopol, koristeći sve trikove koji doprinose tom cilju... istovremeno je i najveći filantrop u istoriji koji bljuje fraze kao što su: „Kakva je vajda od računara ako ljudi nemaju šta da jedu i ako umiru od dizenterije?"

Podrška siromašnima i humanitarna pomoć nisu više izrazi lične osobenosti, već ključni sastojak globalne političke igre: u „savesnoj" uceni gigantskih razmera razvijene zemlje stalno pomažu nerazvijene (bespovratna pomoć, krediti, itd), zamagljujući tako saučešće i deo odgovornosti za bednu situaciju u kojoj se te zemlje nalaze. Stoga, kada smo bombardovani srceparajućim vestima o otpisu dugova ili velikim humanitarnim kampanjama za zaustavljanje epidemija, samo malo savijte razglednicu i videćete ispod toga opsceni pornografski prizor.

[shtula]

Speagel od Zizeka napravio budalu, izgleda i da voli bjelog

[Shoshana]

Speagel od Zizeka napravio budalu, izgleda i da voli bjelog

Ko je Speagel?