Budizam, religija ili filozofija ?

[Sati]

569. Stanje stvari

Budale odbacuju ono što vide, ne ono što misle.
Mudri ljudi odbacuju ono što misle, ne i ono što vide.

Huang Po

[Sati]

MLAD MESEC - nedelja, 20. maj 2012.

Nepažnji se prepuštaju
budale i bezumnici,
dok mudrac pažljivost ceni
kao najvrednije blago.

Dhammapada, strofa 26

Sve se mi zaboravimo s vremena na vreme i postanemo izgubljeni u zbrci. Ali ono što je najvažnije je koliko nam je potrebno da se setimo. Nije moguće da se otarasimo konfuzije samo zato što je ne volimo. Međutim, tu meditacija može pomoći. Kad ulažemo napor u redovno vežbanje vraćanja na odabrani objekat pažnje, uvek iznova, tada u sebi razvijamo određenu vrstu snage. Iako to u prvom trenutku ne vidimo, unutar naše svesti raste dragoceni potencijal. Meditacija nam se može učiniti dosadnom i čak besmislenom. Ali ta energija nikada ne nestaje. Dobar napor koji ulažemo u to da se setimo da se vratimo objektu meditacije može nam se isplatiti u svakodnevnom životu kao spontana svesnost ovde i sada. Tamo gde bismo se ranije zaboravili i postali izgubljeni u nepažnji, iznenada postajemo budni i ujedinjeni sa onim što se događa. Takva svesnost zaista jeste najvrednije blago.

S ljubavlju
monah Munindo

[Sati]

570. Mačke

Nečistoće uma su poput mačaka. Ako mački daješ da jede kad god poželi, ona će ti sve češće dolaziti. I doći će dan kada će te i ogrebati ukoliko je ne nahraniš. Ali ti ne moraš da je hraniš. Počeće da mjauče i mjauče, ali ako je ne budeš hranio dan-dva, prestaće da dolazi. Isto je sa našim strastima. Ako ih ne hraniš, neće te uznemiravati. Tada je tvoj um u prilici da se stiša i sasvim umiri.

Ajahn Chah: Simply So

[Sati]

571. Šta je to mudrost?

Mudrost ne znači imati mnogo znanja o ovome svetu. Ne moramo da idemo na univerzitet i gomilamo informacije o svetu da bismo bili mudri. Mudrost znači znati prirodu stanja dok ih doživljavamo. Ona znači ne biti zarobljen svojim reakcijama ili uplitanjem u stanja našeg tela i uma, po navici, iz straha, brige, sumnje, pohlepe...

Ajahn Sumedho: Buddha, Dhamma, Sangha


_/|\_

[Sati]

572. Šta je to meditacija?

Prisutnost uma sada, koja promišlja i uči od života u trenutku dok ga živimo.

Ajahn Sumedho: Buddha, Dhamma, Sangha


_/|\_

[Sati]

573. Žaba na udici

Životinje ulovljene u zamke i klopke pate. Sputane su, čvrsto vezane. Sve što im je preostalo je da čekaju lovca da dođe i pokupi ih. Kao kad je ptica ulovljena u zamku: omča joj je oko vrata i bez obzira koliko se otima, nije u stanju da se oslobodi. Ipak, ona se trza levo-desno, ali nema pomoci. Može jedino da čeka na lovca. A kada lovac stigne, gotovo je. To je Mara. Ptice ga se plaše; sve ga se životinje plaše, zato sto ne mogu da mu umaknu.

Naše klopke su slike, mirisi, ukusi, dodiri i ideje. One nas vezuju. Kada smo vezani za slike, zvukove, mirise, ukuse, dodire i ideje, nalik smo ribi na udici, koja samo čeka ribara da dođe. Nije važno koliko se borimo, ne možemo da pobegnemo. U stvari, mi smo još gori od ribe na udici. Mi smo poput žabe na udici -- jer kad žaba proguta udicu, ona je proguta sasvim, do samog stomaka. Kada je riba proguta, udica se zaustavi već u ustima.

Ajahn Chah: Simply So

[Sati]

574. Setva pirinča

Sedi i posmatraj svoj udah i izdah. Opusti se, osećaj se udobno, ali ne dozvoli da ti pažnju odvlače druge stvari. Ako se to ipak desi, zaustavi se. Pogledaj gde je to um zašao i zašto ne sledi dah. Potraži ga i vrati natrag. Postaraj se da sledi dah i jednoga dana naići ćeš na nešto dobro. Ali nastavi da radiš što si radio i do tada. Radi tako kao da ne očekuješ da od svega toga bilo šta dobiješ, kao da se ništa neće dogoditi, kao da ne znaš ni ko to radi -- ali samo nastavi sa praksom. To je kao da uzmeš pirinač iz ambara i poseješ ga. To naizgled liči kao da ga bacaš. Bacaš ga svuda unaokolo kao da ti ne treba. Ali on će se pretvoriti u klice i izdanke. Onda te izdanke posadiš po polju i zahvaljujući tome posle imaš da jedeš pirinač. Tako je to.

Ajahn Chah: In Simple Terms

[fatamorgana]

574. Setva pirinča

Sedi i posmatraj svoj udah i izdah. Opusti se, osećaj se udobno, ali ne dozvoli da ti pažnju odvlače druge stvari. Ako se to ipak desi, zaustavi se. Pogledaj gde je to um zašao i zašto ne sledi dah. Potraži ga i vrati natrag. Postaraj se da sledi dah i jednoga dana naići ćeš na nešto dobro. Ali nastavi da radiš što si radio i do tada. Radi tako kao da ne očekuješ da od svega toga bilo šta dobiješ, kao da se ništa neće dogoditi, kao da ne znaš ni ko to radi -- ali samo nastavi sa praksom. To je kao da uzmeš pirinač iz ambara i poseješ ga. To naizgled liči kao da ga bacaš. Bacaš ga svuda unaokolo kao da ti ne treba. Ali on će se pretvoriti u klice i izdanke. Onda te izdanke posadiš po polju i zahvaljujući tome posle imaš da jedeš pirinač. Tako je to.

Ajahn Chah: In Simple Terms

[Sati]

Naš prijatelj

Važan deo meditacije jeste učenje da osetimo sadašnji trenutak, ovde i sada. Tako, kada dišemo, to je vrlo zanimljivo, mi uvek dišemo u sadašnjosti, uvek dišemo u ovde i sada. Nekad volim da o dahu govorim kao o našem prijatelju. Ako uspostavimo kontakt sa dahom kao sa svojim prijateljem, tada kad god pomislimo na tog prijatelja, on ce nam pomoći da doživimo sadašnji trenutak. Kad god smo izgubljeni u mislima o prošlosti ili budućnosti, kad god je zbrka i nered u našem umu, potrebno je samo da se setimo našeg prijatelja i istog momenta ćemo doživeti sadašnji trenutak.

Godwin Samararatne: The Basics of Buddhist Meditation

[Sati]

575. Kisagotami

Kisagotami je bila siromašna udovica koju su pogodile mnoge nesreće u
životu. I onda, kao poslednji udes, njeno najmlađe i poslednje živo
dete umre iznenada. A ono joj je bilo sve što joj je još ostalo na
svetu. Skoro luda od bola, nije dozvoljavala da kremiraju detetovo
telo, već ga je svuda nosila sa sobom, nadajući se čudu. Onda joj neki
ljudi rekoše da ode do Bude, velikog učitelja, koji će joj možda
pomoći. U njoj se pojavi tračak nade i ona tako i uradi. Stigla je
pred Budu noseći mrtvo dete u naručju: "Daj mi neki poseban lek da
izlečim svoje dete", molila je.

Buda je odmah shvatio da ova žene neće moći podneti surovu istinu, te
je razmislio na trenutak. Onda reče: "Da, ja mogu da ti pomognem. Idi
i donesi mi tri zrna gorušice. Ali da bi lek bio delotvoran, ona
moraju poticati iz porodice u kojoj do sada još niko nije umro."

Kisagotami krete nošena nadom u srcu. Ali kako je išla od kuće do
kuće, slusala bi price o gubitku najdražih, sve tužnije jedna od
druge. To veče, kada se vratila do Bude, naučila je da njen gubitak
nije nešto što je samo nju pogodilo, već karakteristika ljudskog
života -- i prihvatila je tu činjenicu.

I dalje ispunjena tugom, sahranila je telo svog detata i onda se poklonila Budi.

John Snelling: Elements of Buddhism

[Sati]

576. Smirivanje uma

Kada osetite odbojnost, osvestite je i onda fokus prebacite na neki neutralan objekat kao što je dah ili neki fizički osećaj. Posmatrajte ga jedno vreme kako biste smirili um, a onda se opet neko vreme ponovo okrenite ka toj odbojnosti -- nastavite da prebacujete fokus sa jednog na drugi objekat. Mnogim meditantima je teško da svoj um posmatraju neprekidno. Sve dok ne posedujemo stvarnu mudrost, sve dok zavisimo od toga da mudrost crpimo spolja, pukim intelektom, biće nam neophodna samatha meditacija da smirimo um.

Ashin Teđaniya: Awareness Alone is not Enough

[Sati]

577. Svesnost sama po sebi nije dovoljna

Čini se kao da većina ljudi ne shvata vrednost delovanja svesnosti. Skloni su da misle kako značaj meditacije leži u onome što posmatraju. Ali taj objekat uopšte nije bitan. Ljudi takođe provode mnogo vremena razmišljajući o rezultatima. Žele da dožive stanja smirenosti, žele da se zagnjure u okean blaženstva. A onda se vežu za ta stanja i objekte na koje se fokusiraju. Stvarna vrednost meditacije nije u dobijanju takvih rezultata, koliko god prijatni oni bili. Prava vrednost meditacije leži u procesu osvešćivanja i razumevanja onoga što se događa. Taj proces jeste važan, a ne rezultat! Umesto da kukate zbog onoga što se dešava ili što se ne dešava, treba da budete zadovoljni time što jeste svesni -- bez obzira čega -- i da učite na osnovu toga.

Svesnost sama po sebi nije dovoljna! Imati želju da zaista razumemo to što se događa daleko je važnije nego samo pokušavati da budemo svesni. Vežbamo meditaciju uvida zato što želimo da razumemo.

Ashin Teđaniya: Awareness Alone is not Enough

[Sati]

Ako ste se nekada pitali je li Buda ljudsko biće ili božanstvo, možda će vam biti zanimljiv ovaj govor

Braman Dona (AN IV.36)

[ime_kojeg_nema]

Evo da i ja postavim koju sliku sa putovanja po Sri Lanci, vezano uz temu naravno . Ne stizem opsirnije pisati o putovanju, ali evo u par kratkih crtica najupecatljivijh utisaka. Buduci da je ovo moja prva posjeta ovom dijelu svijeta prvo sto me iznenadilo, odmah po izlasku s aerodroma, je klima. Tek svanulo a temperatura vec nekih skoro trideset stepeni plus sparina kakvu nikada u zivotu nisam dozivio. Bas sam se zapitao kako cu disati narednih desetak dana . Navikne se čovjek. Druga stvar je saobracaj. Na stranu sto se vozi lijevom stranom nego sto svi non stop preticu bez obzira da li im neko drugo vozilo dolazi u susret. Saobracajna anarhija koja funkcionise . Vozi se nekih 50-60 km/h pa valjda zato moze. Ljudi su izuzetno ljubazni i nasmijani, to kod nas, mislim na Evropu, nisam dozivio ni u jednoj zemlji. Hrana je jako pikantna, par puta sam jeo u njihovim restoranima i stomak odmah to osjeti, pa sam se presao hraniti u mjestima za turiste. Glavna je riza i curry ili riza sa vec nekim drugim umakom. I naravno probao najrazlicitije vrste tropskog voca koje se prodaje pored ceste i za koje uglavnom nikada nisam cuo (cak i po vocu sipaju cili prah ili ga sole ). Gradovi ili bolje reci naseljena mjesta kroz koja sam prolazio su uglavnom onakva kako sam i zamisljao, freneticni, puni ljudi, zivot pulsira, za nasa poimanja neko bi rekao i prljavi... Priroda je za naše pojmove egzotična, tropska flora i fauna, polja riže... Pored ceste hladno možeš naletiti na slonove, majmune... Za politicku situaciju se nisam bas pretjerano zanimao ali brkati predsjednik je dosta cesta pojava na posterima. Dakle brko se rukuje sa monasima, pa brko otvara cestu, miluje po glavi pionire itd. Pitao sam neke lokalne ljude sta misle o brki i rekli su mi da je on ok ali da oni oko njega ne valjaju. To mu je ista ona prica tipa dobar je Tito ali ne valjaju titici ili dobar je Alija ali nisu dobri oni oko njega itd. Uglavnom ne moze biti da ne valja otac nacije, jos pritom ako ima brkove .
Budizam je jako prisutan u zivotu zemlje. Svako selo ima hram, ako ne i vise od jednog, monasi se jako postuju, ljudi odlaze u hramove, mole, recituju... Buda svuda . Imao sam osjecaj da budizam jako dozivljavaju i kao dio nacionalnog identiteta, makar Sinhalezi, nesto slicno kao kod nas, dobar Bošnjak, Srbin, Hrvat mora biti i musliman, pravoslavac ili katolik. Koliko sam mogao procitati i jedan dio monaske zajednice podrzava taj pristup i petlja se u politiku, pa nije iznenadjenje da se desavaju stvari kao ovdje na temi prenesena vijest o napadu na dzamiju ili ugnjetavanje tamilske manjine sto je kasnije rezultiralo dugogodisnjim gradjanskim ratom i slicno. Jaci tlaci i nema te religije ili filozofije koja ne moze biti zloupotrijebljena u te svrhe. Ali da se ne petljam previse u to, sve u svemu bilo je predivno putovanje, a evo i par slika kao doprinos temi.


Budina statua u Aukani


Sri Mahabodhi u Anuradhapuri - stablo izraslo iz grane stabla pod kojim je Buda dozivio prosvjetljenje


Thuparamaya dagoba u Anuradhapuri


Glavni ulaz u kompleks pecinskih hramova u Dambulli


Pecinski hramovi u Dambulli


Buda u jednom od hramova u Dambulli


Hram u kojem se cuva Budin zub u gradu Kandy


Hram zuba (Kandy)


Budina statua podignuta u znak sjecanja na zrtve Tsunamia (ne sjecam se tacno lokacije)

[Sati]

Hvala na postu, milina mi je bilo pročitati, a i pogledati

[Sati]

578. Nibbana sada!

Poteškoća sa rečju nibbāna (na sanskritu: nirvana) jeste da njeno značenje leži izvan dosega reči kojima bismo je opisali. Ono je, u suštini, neopisivo. Druga poteškoca je da mnogi budisti nibbānu vide kao nešto neostvarivo -- toliko visoko i daleko da zapravo ni ne zavređujemo da pokušamo da do toga dođemo. Ili vidimo nibbānu kao cilj, kao nešto nepoznato, nešto nedefinisano što bi nekako trebalo da dosegnemo. Većina nas je uslovljena na taj način. Želimo da dosegnemo i postignemo nešto što nemamo. Dakle, na nibbānu gledamo kao na nešto što, ako marljivo radimo, pridržavamo se sīle (pravila morala), istrajno meditiramo, možda odemo u manastir, posvetimo čitav svoj život praksi, tek tada će nam kao nagrada možda, na kraju, stići nibbāna -- i pored toga što nismo sasvim sigurni šta je ona zapravo.

Ađahn Ča je koristio sintagmu "stvarnost neprijanjanja" kao definiciju nibbāne: uvid u stvarnost neprijanjanja, Ovo nam pomaže da stvari smestimo u njihov kontekst, zato što je naglasak na probuđenju za to kako prijanjamo i vezujemo se čak i za reči kao što su "nibbāna", "budizam", "praksa", "sīla" ili bilo šta drugo.

Često se kaže da budistički put jeste put neprijanjanja. Ali i to može postati samo još jedna tvrdnja za koju prijanjamo i čvrsto je držimo. I tu se krije kvaka-22: koliko god se upinjali da svemu tome pronađete smisao, na kraju ste potpuno zbunjeni zato što i jezik i opažanje imaju svoje granice. Morate da odete iza jezika i opažanja. A jedini put da se nađete iza navika koje upravljanju mislima i emocijama jeste kroz svesnost -- svesnost svojih misli i svesnost emocija. "Ostrvo dalje od kojeg ne možete otići" jeste metafora za to stanje kada jesmo budni i svesni, nasuprot pojmu postajanja budnim i svesnim.

Ađahn Sumedho: Nibbana sada!

[Sati]

Najvažnije reči na svetu

Šest najvažnijih reči na svetu: Priznajem da sam tu načinio/la grešku.
Pet najvažnijih reči na svetu: Zaista si to dobro uradio/la.
Četiri najvažnije reči na svetu: Koje je TVOJE mišljenje?
Tri najvažnije reči na svetu: Najlepše te molim.
Dve najvažnije reči na svetu: Hvala ti.
Jedna najvažnija reč na svetu: Mi.

[Sati]

570. Obično

Stanja su neobična, ali mir uma, to neuslovljeno, toliko je obično da ga niko čak ni ne primećuje.

Ađahn Sumedho

[Sati]

571. Mudrost

Mudrost ne znači imati mnogo znanja o ovome svetu; mi ne moramo da idemo na univerzitet i gomilamo informacije o svetu da bismo bili mudri. Mudrost znači znati prirodu stanja dok ih doživljavamo. Ona znači ne biti zarobljen svojim reakcijama ili uplitanjem u stanja našeg tela i uma, po navici, iz straha, brige, sumnje, pohlepe...

Ađahn Sumedho: Buddha, Dhamma, Sangha

[Sati]

582. Jesti svesno

Ljudi vrlo lako pogrešno razumeju svesnost. Misle da ako samo rade jednu stvar za drugom, recimo da jedu a da pri tome ne čitaju, ili ako se kreću vrrrrrlo lagano i pažljivo, da je to onda svesnost. Možemo mi da prestanemo da čitamo, da sklopimo knjigu i nastavimo polako da jedemo, a da ipak ne budemo svesni toga što jedemo. Sve zavisi od toga šta naš um radi dok jedemo. Da li samo jedemo ili mislimo i jedemo? Je li naš um u ustima ili negde sasvim drugde? U tome je ključna razlika.

Jan Chozen Bats: Mindful Eating

[Sati]

583. Zmijski rep

Mi ljudi ne želimo da patimo. Ne želimo ništa drugo sem zadovoljstva. A zadovoljstvo je tek suptilan oblik patnje. Sa druge strane, bol je otvorena patnja. Jednostavno rečeno, patnja i zadovoljstvo su nalik zmiji. Njena glava jeste patnja; njezin rep jeste zadovoljstvo. Glava joj sadrži otrov. U ustima je otrov. I ako se približiš toj glavi, ona će te ugristi. Ako je uhvatiš za rep, čini ti se da je to bezbedno, ali ako ga čvrsto držiš i ne puštaš, zmija će se izviti i isto tako te ugristi. Zato što i glava i rep pripadaju jednoj istoj zmiji.

I sreća i tuga dolaze od istih roditelja: žudnje i obmane. Zato ima trenutaka kad si srećan, ali ipak osećaš nemir i nelagodu -- čak i kad ti sve ide potaman u pogledu imetka, statusa i pohvala. Kada dobiješ sve te stvari, srećan si, ali tvoj um nije istinski miran zato što negde crv sumnje kaže da isto tako možeš i da ih izgubiš. Bojiš se da će te stvari nestati. Taj strah je ono što ti ne da mira. Ponekad izgubiš te stvari i tada zaista patiš. To znači da iako su stvari prijatne, u zadovoljstvu klija i klica patnje. Samo je nismo svesni. Isto kao kada uhvatimo i držimo zmiju: makar je uhvatili za rep, ako nastavimo da je držimo, ona može da se okrene i ugrize nas.

Tako zmijska glava i zmijski rep, odnosno dobro i loše, čine krug koji se neprekidno okreće. I upravo zato zadovoljstvo i bol, dobro i loše, nisu pravi put.

Ađahn Chah

[miskin]

neznam sta bi rekao/napisao, ali stvarno kad covjek vidi ove kipice, i ove velike kipove pa to je smijesno kome se mole pa ti kipovi ne mogu ni sebi kakvu korist donijeti i stetu otkloniti kamoli nekom drugom, ali valjda svako ima svoje pa tako i oni.

Evo jedna primjer Omera halife sta je on radio.

Naime, jednog dana dok je sjedio sa svojim drugovima Omer se nasmijao, a malo kasnije gorko je zaplakao. Kada su ga prisutni upitali šta mu se desilo, odgovorio je:

“Naumpalo mi je, dok sam bio mušrik, koju glupost sam činio. Kada bih htio ići na neko putovanje, napravio bih boga od hurmi da me čuva. Kada bih izgladnio, uzeo bih tog boga i pojeo ga. Nasmijao sam se toj svojoj gluposti.

Onda mi je naumpalo, kada sam zakopavao živu svoju kćerku, a ona je skidala svojim ručicama prašinu sa svoga lica. Ali... ja sam bio odvažni Omer koji nije odustajao od tog čina, da ne kažu da sam kukavica. Pa sam zaplakao.“ Pitali su ga: “Zar niste imali razum, pa da tako činite?

“Omer reče: “ Imali smo razum, ali nismo imali Uputu.“

[Sati]

MLAD MESEC - ponedeljak, 18. jun 2012.

Onaj ko zna mnoštvo svetih strofa,
a ne vlada se prema njima,
liči na pastira koji broji tuđe blago,
jer takav ne uživa blagodeti kretanja Putem.

Dhammapada, strofa 19


Iako imamo najnoviji model kompjutera, sa super brzim procesorom i velikim diskom, ako ne naučimo kako da ga koristimo, on za nas neće imati mnogo vrednosti. Poruka ovog učenja je da, iako jeste bitno šta mislimo i u šta verujemo, još je bitnije kako živimo to učenje kroz svoje postupke telom, govorom i umom, dakle kako ga praktikujemo. Ako smo upućeni u veštinu korišćenja svog uma da misli, tada imamo sreće. Sada je naš zadatak da tu sposobnost razmišljana "o stvarima" dalje razvijamo sve dok nas ona ne dovede do toga da "znamo" stvari. Buda nije želeo od nas da se zadovoljimo time da smo u stanju da recitujemo kanonske tekstove ili pomeramo jednu po jednu kuglicu na brojanici. On nas je podsticao da razvijemo sposobnost napuštanja pogrešnog razmišljanja i da zaista "znamo" mesto mira. Tek to bi trebalo da bude naš krajnji cilj.

S ljubavlju
monah Munindo

[Smail Aga]

Budizam,religija ili filozofija ? Ne znam ali svakako ,kao nesto nama nepoznato daleko precjenjeno i idealizirano. Ne izlazi mi iz glave ,necemo reci genocid ali krvavi masakri koji su ovi filozofi i mirovnjaci priredili zadnjih par godina nad porazenim Tamilskim tigrovima i tamilskim narodom Sri Lanke.
Sta god da budisti jesu,daleko im kuca od moje bila !!!

[Great Cornholio]

Budizam,religija ili filozofija ? Ne znam ali svakako ,kao nesto nama nepoznato daleko precjenjeno i idealizirano. Ne izlazi mi iz glave ,necemo reci genocid ali krvavi masakri koji su ovi filozofi i mirovnjaci priredili zadnjih par godina nad porazenim Tamilskim tigrovima i tamilskim narodom Sri Lanke.
Sta god da budisti jesu,daleko im kuca od moje bila !!!

Ne treba stavljati znak jednakosti između određenog religijskog i/ili filozofskog učenja i zločina koje su činili oni koji se izjažnjavaju kao budisti, muslimani, hrišćani, jevreji, komunisti, fašisti itd.