HOMER_SA wrote:
Sombor, septembar 87/88, svih 12 mjeseci, plavac, 36 ceta, komandir cete kapetan Mijo Stimac, nizak , sa smjesnim brkovima. Zgrada nam je bila preko puta kantine i telefona, pa poslije uzbune ili ujutro smo mogli prvi na tel. da izbjegnemo guzvu. Imali smo i bazen, ali u njemu nije bilo vode, kazu da je nekad prije Dzajic tu sluzio, pa dok je slavio rodjendan neki vojnik upao i utopio se, od tada vise nisu punili bazen.
I ja sam bio u Somboru u 36. ceti te godine. Nije samo Dzajic sluzio vojsku u nasoj kazarni nego i pokojni Ljuba Moljac.
Mijo Stimac je vezo goblene u slobodno vreme, zena mu je bila brkata kuvarica u kasarni, visa od njega dve glave... bosanka. on je iz kutine, pitam se gde su oni zavrsili za vreme i posle ratova iz devedesetih... Na sastancima KPJ su razglabali da li da ga izbace iz partije jer je vezo Poslednju Veceru, veliki vilerov goblen... rasprava je bila na temu jel to umetnicko ili religiozno delo. dok jedna peglerka iz veseraja nije ustala, i sve ih oterala u picku materinu i rekla im da ostave coveka na miru i bave se necim normalnim a ona mora da ide kuci da kuva za sutra.
mijo je komandovao KEEE NOOOZI!!!!!! (ostav, ostav... JEDNOVREEMMEEENOOOOO!!!!) hahahaha ceta ga je snimao wlakmanom kroz prozor dok je komandovao cetom, pa su se svi posle smejali... ideja je bila da se Mijin glas sempluje i ubaci u sintisajzer i da se od njegovih komandi napravi muzika. no kaseta je izgubljena i do toga nije doslo
Mijina fiks ideja je bila da zabranjuje nosenje brkova vojnicima jer SE ZNA KO U OVOJ CETI NOSI BRKOVE, kako je umeo da kaze. Vodnik Srdjan Pesic je bio paljevina, tek dresirani vodnik koji je cirkao viski i duvao travu sa ribama posle posla, veliki svaler ili makar veliki hvalisavac... Bio je tu i jedan ridjokosi Mestric... ANTUN Mestric!
Miran tip i onako, normalan, ako je to bilo moguce.
Cata je naravno imao kluc od Mijine kancelarije i kad ovaj ode kuci drustvo se nekad usunjalo u tu zabranjenu zonu, oblacili su njegovu uniformu i slikali se idiotom (posedovanje foto aparata je u vojsci bilo zabranjeno, kao i walkman-a i slicnih stavi). najbolja slika je bila ona sa Catom u kapetanskoj uniformi i hitlerovim brcicima, nacrtanim izgorelom sibicom. slika je nazalost izgubljena, no mozda negativ postoji negde, najverovatnije u jednoj kutiji u indoneziji gde je jos oko 150 kila catinih stvari sklonjeno na sigurno.
Cata je u 36 ceti bio jako kul tip. Beogradjanin, dobar momak. u Catari (od arapskog Chatarah sto znaci pecina u kojoj obitavaju Cate) se okupljala bagra desetara koji su kad Stimac ode kuci duvali, svirali i zajebavali se. Oaza normalnog zivota, kancelarija koja nije bila u vojsci. Splicha (Oliver) je donosio hasis sa svakog odsustva. Keco Hasan, koji je mislim ubijen za vreme rata, momak iz Kiseljaka kod Sarajeva, bio je jako dobre duse ali onako priprost, i svi su se smejali njegovim izvalama kao NEMA JEDJENJA U SPAVAONI i sl. Jednom smo napisali 10 Kecinih zapovesti i zalepili na zid... vojska je urlala od smeha jer je sve bilo tacno - NEMA SKRIPANJA U KREVETAMA KAD SE UGASI SVETLO (zabranjeno drkati da bi drugi mogli da spavaju)... Vrebac Zdravko, je bio desetar koji je imao toliki kurac da ja drkao kukom od vesalice!!!! Mali covek a veliki kurac... Bio je tu i uvek pijani slovenac, kao strucni nastavnik, koji je par puta bio toliko pijan da je spavajuci popone u nedelju povratio votku i sardine koje je pojeo bez hleba... povratio je spavajuci, u krevetu, i fleka je bila oko 90cm u visinu po zidu iznad njega. nije se ni probudio jos par sati posle toga.
Catin drug je hteo u grad, ali desetar koji je tog vikenda bio dezurni cete nije ga podnosio, pa je cata lepo otkucao falsifikat liste po kojoj su se smenjivali dezurni cete... i stavio Kecu Hasana preko reda... da bi napravio listu da izgleda kao originalna, izbusio je rupe po njoj, isprljao je po patosu da izgleda staro i zakacio na staro mesto... naravno Keco je pustio pomenutog momka u grad a vec sutra je stara lista dezurnih cete bila na svom mestu.
svima je nesto tu smrdelo ali nisu ukapirali kako i sta... toliko o pametnim desetarima, hehehehe
cata je imao veze u generalstabu i u batajnici pa je ostavio (protivno dopisu mije stimca kojim je od komande trazio koje vojnike posle obuke da ostavi za desetare) u somboru Zorana Stojanovica iz nisa i Dragana Bobica iz Livna jer su mu bili najbolji drugovi. Stimac je naravno poludeo ali nije imao muda nikoga da pita jer je to stiglo "odozgo". samo je crveneo i kljucao ali nije mogao nista, imao je krurslus u glavi. i sam cata je ostao po svojoj licnoj zelji i Stimac nikako nije mogao da ukapira zasto je ostavljen kad ga on nije trazio. "stari" cata je bio martovac, muzicar i arhitekta iz Beograda, Dejan Stanisavljevic koji je svirao u grupi BEOGRAD, bio je mator - 28 godina, a novi cata septembarac - 18 godina, pa su desetari poceli da ga zovu CATUNCE - mladunce od cate. no Stimcu je to bilo nepojmljivo i zagonetno - odjednom DVE cate u jednoj ceti, hahahahaha
Od normalno postavljenih desetara tu su iz nase klase ostali Hrnjic Emir iz Travnika, odlican momak, i naravno Edo, tj. arhitekta Avdibegovic iz Sarajeva, gore, iznad Skenderije. No Edu su posle premestili u drugu cetu.
Stimca su koristili ko je kako hteo jer se uvek guzio da on nesto radi... te krecenje cete, pa farbanje prozora.. uvek nesto. a kad zavrsi jednu zgradu - premeste ga u drugu, pa sve ispocetka, hahahaha nadao se da postane major...
Slusali smo pojedine Slovence kad smo cekali u redu za telefon kod kantine, kako sve sto govore svojima je kako jedva cekaju da "odu iz te ciganije", neprekidno su srali o svakom ko nije bio slovenac, kao da su oni ne znam sta... Vinko Mlakar je bio jako dobar momak, iz Maribora. Bostjan iz Ljubljane takodje... Bostjan je za Dinom Krpanom i catuncetom formirao grupu AGC koja je zivela neko vreme no posle je izgubila smisao jer su svi otisli svojim putem.
Sreo sam momka koji se zove Faruk Memisi, kad sam radio u Pristini 2000. sa UN... nismo se videli od te 1987. Prepoznali smo se u guzvi izpred staba UNa, zagrlili i lepo isplakali par minuta, stvarno nam je obojici bilo jako drago sto se opet vidimo, iako se u onih tri meseca njegove obuke u Somboru i nismo nesto druzili, no bili smo, ipak zajedno u necem sto se desava samo jednom u zivotu.
Uspomene iz te godine samo naviru. bilo je i tipova sa smrdljivim nogama, jednog smo odneli zajedno sa krevetom u klozet i ostavili ga tamo da spava... kapetan ga je ujutro nasao... haos.
jedan sipac je imao ogroman kurac ali ga je bilo sramota da drka kao svi ostali otkriven, u krevetu pa je na kurac navlacio carapu. i tako drkao... posle je filovanu carapu stavljao pod jastuk, do ujutro, kad bi je onako skorenu uzeo, i drzao za dno ,smejuci se sto stoji kruta kao sveca. tako, malo bi je izguzvao da je omeksa i opet obuvao...
svasta covek moze da vidi u vojsci ali ostaju jako lepe uspomene. naravno ljudi se razidju i obicno vise ne vide ali uspomene ostaju.
. Pokazemo im koliki je nas rep, a onda isucemo tih 360 i kusur cm i pruzimo niz hodnik, i pokazemo im koliki je njihov. Dalje im nije trebalo nista vise pojasnjavati zasto dzombe imaju veca prava od gustera i zasto ih treba slusati.
Ima li koja sa takvim iskustvima 
